Bez obzira što sam bio prozvan, može i po amandmanu.

Dragi moji gledaoci, pre svega, ja nemam ništa protiv da „N1“ emituje program.

(Narodni poslanik dobacuje.)

Ne, gledaće pre ili kasnije.

Nemam ništa protiv da „N1“ televizija emituje šta god hoće, čak i te neistine, čak i da manipuliše. Ali, za početak i „Nova S“, koja kaže da je ona samo promenila ime sa „TOP TV“, međutim „TOP TV“ je odjavljena sa dozvolom još 28.11. Još nije utvrđeno gde je „Nova S“ registrovana, da li u Hrvatskoj, da li je ona u Luksemburgu. Znači, nemam ništa protiv. Šta god govorili o meni, izvolite, emitujte šta hoćete, ali samo za početak da svi mediji budu dovedeni u jednak položaju.

Zamislite da sad svi naši mediji počnu da glume prekogranične medije i da ništa ne plaćaju u budžet, ni poreze, ni naknade REM-u, RATEL-u, SOKOJ-u, itd. Šta bi onda bilo sa medijskom scenom, kad je to pravo uzelo dvadeset i nešto televizija, registrovale se u malenom Luksemburgu 23 televizije koje reemituju program u Srbiju.

Ali, reemitovanje znači sledeće, da program koji ide u Luksemburgu, istovremeno ide u Srbiji. To znači da je Olja Bećković bila u Luksemburgu, njeni gosti su bili u Luksemburgu, kamermani su joj iz Luksemburga, režija je iz Luksemburga, televizija je licencirana u Luksemburgu i sve što gledaoci u Luksemburgu gledaju, gledaju i gledaoci u Srbiji. To je reemitovanje. Na to imaju pravo, niko ne spori.

Ono što ja sporim je lažna, piratska prekogranična televizija koja služi da se pare ispumpaju pretplatnika u Srbiji, „SBB-a“, i da se reklamama, koje su takođe neovlašćeno umetanje, ugrožava rad domaćih televizija, koje sve to plaćaju i žive od tih reklama. Znači, uzeli su im praktično hleb iz ruke. Ja tražim da budu svi u jednakom položaju i zato sam svojevremeno predsedniku Komisije za zaštitu konkurencije to i preneo, da očekujem i od njega da zaštiti domaće medije od lažnih prekograničnih.

Zamislite sledeće, da sad mi osnujemo fiktivnu televiziju u Srbiji i odemo u Francusku, to je najbliže Luksemburgu, zakupimo neki prostor i počnemo da emitujemo program, koji ne emitujemo u Srbiji, i kažemo – mi smo prekogranični kanal iz Srbije i emitujemo program, još protiv Makrona sve. Zamislite koliko bi trebalo, i emitujemo francuske reklame, uzimamo hleb francuskim medijima, itd.

Zamislite, dragi moji gledaoci koji ovo gledate, zamislite koliko bi mi trajali u Francuskoj? Koliko bi trebalo vremena da oni iskoriste Sporazum o prekograničnim televizijama, Konvenciju Saveta Evrope, itd, da kažu – vi ste prekardašili? Ja mislim da mi ne bi dočekali 48 sati. Svi bi bili spakovani u neki mardelj, u neku Bastilju, platili gastronomske kazne, ko zna kad bi videli slobodu. Ja ne tražim da…

Pazite još nešto, „N1“ televizija, koja je registrovana u Luksemburgu, se žali na medijsku scenu u Srbiji. Pa stani, vi samo reemitujete, nemate nikakav problem, sve što je u Luksemburgu treba da dođe ovde. Što se vi žalite na uslove, kad ne radite, kad vam radna snaga nije u Srbiji, kad ne emitujete program iz Srbije, već ga reemitujete iz Luksemburga?

Evropska komisija, oni su to izlobirali. Odu kod…(ne razume se) izlobiraju i onda u izveštaju Evropske komisije stoji kako mi ugrožavamo, u korist državnog operatera, „SBB“, što je apsolutno netačno, sasvim je obrnuto.

Onda još kažu – sloboda medija, uvršten deo koji je „N1“ televizija napisala da se uvrsti u Evropsku komisiju. Još se oni time ponose. Čekajte, jeste li vi iz Luksemburga, iz Ljubljane ili ste iz Srbije? Jednom se opredelite. Zato sam tražio da to psihijatar objasni, jer su to višestruke ličnosti koje rade i vode tu televiziju, ja to drugačije ne mogu da objasnim. Dakle, jednostavno oni uzimaju hleb domaćim registrovanim medijima i tome jednom moramo stati na put. On tuži Vesića zato što mu je otkrio način na koji on organizuje program u Srbiji, a tvrdi da je prekogranična televizija. To je naprosto neoprostivo. Jel se zalažu za vladavinu prava, još oni kažu da nema dovoljno vladavine prava u Srbiji. Pa i nema kada oni izigravaju zakone. Daj da jednom stavimo tačku na taj kriminal, da taj kriminal ne stavi tačku na državu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne ceni se knjiga po koricama, piće po buretu, čovek po odelu, a bogami, naši stručnjaci po diplomama.

Zamislite Bastaća diplomiranog dramaturga. Njegove drame uživo režira, prepadajući građane Beograda, ometajući radove fizičkim radnicima, zidarima, kamenorescima itd. Zamislite Janka Veselinovića, koji Istanbul nazove Istambul, doktor nauka. Zamislite diplomiranog pravnika, to bi trebao da mi kaže gospodin Orlić, Nikole Jovanovića, predsednika, šefa odborničke grupe, čini mi se nesretnog Đilasa i Jeremića, u gradu Beogradu, koji u jednom minutu kaže ovako - sumlja, osnovana sumlja, s-u-m-lj-a, pazite, diplomirani pravnik koji se hvali da je završio još dva neka evropska koledža i da je doktorske studije pohađao tamo negde. Zamislite tu vrstu diploma za koje postoji u javnosti utisak da su nesumnjive, što bi rekao Nikola Jovanović, ili kako se već zove odbornik, nesumljive. On kaže lj, ja kažem nj.

Sad, zamislite tu vrstu znanja. Po meni zvanja moraju da budu prepuna znanja, posebno ako su to tako visoko rangirana akademska zvanja.

Ono što želim da kažem je da u ovim naučnim istraživanjima ljudi treba da nauče, izuče i druge poduče, da istraže i pronađu, ali najvažnije od svega, gospodine ministre, a vi ste mi dužni odgovor, da li ste kad ste napuštali N1 studio to uradili u Luksemburgu? Emisija je išla uživo, ide u Ljubljani. Po tome ćemo znati odmah da je ovo lažni prekogranični kanal. Ja sam dva puta bio na Novom Beogradu i nisam znao da je on u Luksemburgu. Bio sam u njihovom studiju.

Dakle, za mene je najbitnije da to što se istraži i pronađe bude primenjeno, da se nekako obezbedi, da bude primenjeno prvo u ovoj zemlji, da to bude u korist našeg ekonomskog razvoja, vojnog jačanja, ekonomskog jačanja, sveopšteg razvoja ove zemlje. U tom slučaju, zvanje i znanje će biti primenjivo na radost svih stanovnika, građana i državljana Republike Srbije, a i šire. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da je ovo veoma važna debata, posebno za naše političke protivnike, koji ni danas nisu tu. Direktiva njihove stranke glasi da više ni na odborima, a ni u Narodnoj skupštini ne mogu da vode dijalog sa vladajućim strankama.

Neko ko se žali i suze roni do Evrope, do Brisela, ko lobira o tome da u ovoj Skupštini ne postoji dijalog, danas ponovo nije tu. Posebno je značajno reći da, recimo DS izda nalog svojim poslanicima da ne mogu prisustvovati sednicama i da ne mogu prisustvovati sednicama odbora i da će zbog toga biti kažnjeni. Kakva je to stranka koja zabrani svojim članovima da vode dijalog sa političkim protivnicima? Da li ona sebe može smatrati demokratskom?

Da bi stranke bile demokratske, one moraju biti demokratske iznutra. Tužna je ova DS koja danas nije tu. Ovo je bila njihova tema, oni su uveli komunalnu policiju, danas su trebali biti ovde. Oni su danas živi dokaz da se DS, još samo zove demokratska i da to odavno nije. Ja nisam protiv DS, ja sam protiv onoga šta je ona postala i danas to i vidimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, pročitao sam pažljivo ovaj zakon, komunalna milicija, Boga mi mnogima od poljoprivrednika ona neće biti mila, teško će prevaljivati preko jezika milicija. Naime, iz nekih ranijih iskustava ne bih voleo da se komunalna milicija pretvori u progon i progonitelje seljaka koji prodaju lubenice i paprike. Nadam se da će komunalna policija biti ravnomerno raspoređena između gradova i prigradskih mesta, odnosno sela, da neće biti grupisana u gradu, a mogu da se kladim da će komunalna milicija biti pretežno u gradu, gotovo u 100% sastavu.

Zašto to kažem? Mislim da na selu ima daleko više posle. Divlje deponije su obično na selu, zakopava se i baca sve i svašta. To bitno ugrožava zdravlje ljudi, kvalitet vazduha, vode i zemljišta. Zato mislim da u nekim pravilnicima mora da se napravi raspored srazmerno teritoriji jedne opštine i mesnih zajednica, odnosno sela u tim gradovima, odnosno u tim lokalnim samoupravama. Ne može svako sebi da napravi put, ne može svako sebi da sadi i da se stara o zelenilu. Ne može svako sebi da skuplja smeće i da pravi sebi deponiju. Zato se narod udružuje u komunalne uprave u opštine, gradove, pa i u državu.

Narod bira na lokalnim i gradskim izborima. Bira predstavnike koji će se starati o tome. Oni zapošljavaju druge ljude i svi zajedno imaju plate. To bi trebali da rade kvalitetno u korist svih stanovnika. Recimo, na selu bi trebali da kontrolišu uzurpirane površine pored puta, gde je obično bačeno smeće ili poorano. Danas ptičica nema gde da sleti. Divljač je ugrožena. Zato što su uzurpirane pored puta, posebno u Vojvodini ogromne površine. Ili su uzorane ili su pokrivene smećem i više divljač nema gde da boravi.

Takođe, te uzurpirane površine da se uzurpiraju u Evropi, kazne bi bile astronomske. Kod nas je to dozvoljeno. Pošto je jedan od zadataka komunalne milicije, koliko vidim i kontrola zemljišta i puteva, ja bih voleo da se ta komunalna milicija rasporedi i po selima, srazmerno površini, a ne samo da vreba prekršioce koji na ovaj ili onaj način to moraju ili ne moraju. Znam i naš narod. Naš narod hoće pošteno, ali malo preko veze. To malo preko veze, baš i nije pošteno. Naš narod bi sve po redu, ali bi i malo preko reda.

Po lokalnim samoupravama i gradovima, komunalna policija bi mogla da se stara malo i o tome, ali pretežno treba da se stara i o vlastima. Nemoj da nam se desi opet neki lokalni ili gradski kabadahija, tipa Đilasa, zauzme deo garaže, uzme nekoliko parking mesta u javnoj garaži i proglasi to privatnom garažom, jer bože moj, on ima zmiju u džepu i neće da troši ništa od onih 500 miliona evra, nego želi da javnu garažu pretvori u privatnu i da ne vadi za to novac. On od svog bogatstva ima samo strah da ga ne izgubi.

Zato, ne bih želeo da se takva komunalna milicija pojavi, kakvu je policiju imao Dragan Đilas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije predsednik Vučić potpisao Briselski sporazum, nego gospodine Dačić, koliko se ja sećam. To je jedno.

Drugo, odgovor premijerki na pitanje šta je Vlada mislila 2011. godine. Vlada je mislila kako da obezbedi Đorđu Vukadinoviću da dobije na lutriji, ali da ne kupuje srećku. On je dabl laki men – dva puta srećan. Nije kupovao srećku, a dobijao je milione od Tadića na lutriji. Otuda i njegovo tumačenje nezavisnosti Kosova koje se desilo 2008. godine. On je to verovatno prespavao onako sa lutrijom ispod glave.

Dakle, prvo želim da pozdravim vašu izjavu. Pitanja postavljam ministru zdravlja, da kaže šta misli o specijalizacijama, o ovim novim lekarima mladim.

Ministru poljoprivrede postavljam pitanje šta misli o zameni stočne hrane za stoku?

Gospođo premijerka, želim prvo da pozdravim izjavu o suzbijanju rada na crno i s tim u vezi tumačiću izveštaj Evropske komisije.

Svakako ste čuli za Junajted mediju i Junajted grupu, SBB, Šolaka i Đilasa. Dakle, vi znate da se naši domaći elektronski mediji registruju u REM i da plaćaju naknadu za emitovanje, plaćaju SOKOJ, plaćaju RATEL itd. Svakako znate i Međunarodnu konvenciju koja prekograničnim televizijama dozvoljava da reemituju izvorne programe iz zemlje gde su registrovani bez ikakve naknade na teritoriji Republike Srbije, odnosno svi potpisnici Konvencije Saveta Evrope. Vi to svakako znate.

Vi ste svakako čuli za kanale koji se novu „Nova“, N1, trinaest sport klubova i negde oko 20 lažnih piratskih prekograničnih kanala, koji u Srbiji rade na crno zato što prekogranični kanali moraju da reemituju izvorni program bez prekrajanja, ometanja, priloga i reklama, dakle, onakav kakav se prikazuju u Luksemburgu.

Gospoda Đilas i Šolak, Junajted medija, su registrovali dvadesetak lažnih prekograničnih kanala u Luksemburgu koji ne emituju program iz Luksemburga, već ga emituju iz Beograda.

Vi svakako znate da Olja Bećković ne vodi emisiju u Luksemburgu, da Ivan Ivanović ne vodi emisiju u Luksemburgu, da Jugoslav Ćosić ne vodi emisiju u Luksemburgu, već se to radi iz Beograda. To su lažni piratski pregoranični kanali, koji ne plaćaju nikakvu naknadu za emitovanje, nego na svom kablovskom povezanom operateru puštaju te kanale, iako oni nisu … U suštini su domaći, a oni žele da kažu da su prekogranični. Time se direktno radom na crno ugrožava rad domaćih elektronskih medija. To je vezano za izveštaj o kablovskim operaterima i slobodi medija, jer su kod nas u Srbiji mediji toliko preslobodni da ne moraju čak ni da se registruju u Republici Srbiji.

Zahvaljujem.

Dakle, gospođo premijerko, nastavljam moje pitanje – da li vam je poznato da ti lažni prekogranični kanali u koje spadaju „Nova“, N1, trinaest „Sport klubova“ itd. nisu registrovani u Srbiji i da su vezani, povezani sa SBB? Taj isti SBB domaćim kanalima koji plaćaju sve naknade ne plaća za 80% programa, koje koristi, ništa, a ovim lažnim prekograničnim kanalima plaća i po nekoliko evra po korisniku kojih u Srbiji SBB ima 900.000, što znači da im svakog meseca ispumpa na desetine miliona, to je vezano i za ministra finansija, evra.

Dakle, da li znate, takođe, da ti lažni Đilasovi, Šolakovi, „United media“, prekogranični kanali neovlašćeno prekrajaju program reklamama i da domaćim medijima, kroz emitovanje, nezakonito, reklama, uzimaju prihode? To se kreće na godišnjem nivou preko 20 miliona evra. Dakle, ispumpavanjem pretplate preko SBB i naplaćivanjem reklama, umetanjem reklama, SBB i vezani prekogranični lažni kanali, piratski kanali na takav način uništavaju domaće medije koji ostaju bez prihoda.

Vama je poznato da „Telekom“ daje i do 150 miliona dobiti, a ima 2,5 puta manje tržište od SBB. Od 2015. godine SBB, to je vezano i za ministra finansija, nema nikakvu dobit. Dakle, on to ispumpava preko ovih lažni prekograničnih kanala.

Sada sam vam odgovorio i gde su Đilasovi milioni, odakle mu ti milioni, a takođe sam i odgovorio gde su falkoni, gde je vaš državni falkon.

Vi se vozite kršem, a gospodin Čolak s vozi najnovijim modelom „Falkona“ od jednog golf terena do drugog golf terena. Dakle, novcem pretplatnika građana i poreskih obveznika Republike Srbije, on je kupio sebi „Falkon“ umesto da taj „Falkon“ pripadne državi Srbije i da se njime voze sadašnji i budući funkcioneri. Hvala.

Komentar je sledeći. Kaže – reemitovanje iz stava 1. tačke 3. člana 74. Zakona o elektronskim medijima ne postoji ako je izvorni program izmenjen. Ne samo da je izmenjen, nego se emituje iz Srbije i tako radom na crno, piratski kanali uništavaju domaće regularne televizijske kanale.
Po pitanju vladavine prava, ne bih puno, ali želimo Evropskoj komisiji moj komentar, gde oni nama nešto zameraju oko nedostatka dijaloga. Čisto da znate, da im prenesete, ja sam voljan ovo i u pisanoj formi da vam dostavim.
Kaže – do 3. juna uprkos bojkotu vlast se javljala 10.084 puta ili 60 po poslaniku u ovom parlamentu. Opozicija se javljala 8.570 puta na jednu trećinu, što je 102. javljanja po poslaniku. Znači, gotovo duplo više. Vreme koje je utrošeno dok se govorilo u direktnom prenosu, vlast je imala 551 čas na dve trećine parlamenta, opozicija 575 časova na jednu trećinu parlamenta. Što znači, vlast 3,3 časa, opozicija 7,1 čas. Odnos Dveri koji se najviše bune i SNS, Dveri 1419 javljanja na sedam poslanika ili 202 puta, SNS 7.212 puta na 105 poslanika, 68, tri puta manje se javljala. Vreme, Dveri 70 časova, 10 časova po poslaniku, SNS 366 časova ili 3,4 časa po poslaniku.
Mislim da oni misle da je demokratija uvoz imperijalnih proizvoda, a mi mislimo da se ona pravi iznutra i stoga sam i pisao Evropskoj komisiji i vama dostavio kopiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, o putevima. Ili ćemo naći put ili ćemo ga izgraditi. Trećeg nema. Tražili smo mi autoputeve onih što su upali u med, onih pre nas. Tražili smo puteve Đilasa, Jeremića, Borka Stefanovića, ali ih nismo našli.

Jedini autoputevi koje su oni gradili su bili autoputevi prema njihovim džepovima. Tačno je da partije koriste narodni novac. Danas vladajuće partije koriste novac za izgradnju autoputeva, fizički saobraćajnica, a oni su gradili autoputeve prema svojim džepovima. Bili su veliki izvoznici. Novac koji je bio namenjen za izgradnju autoputeva, te partije predvođene Đilasom, Jeremićem, Borkom Stefanovićem i drugim crnim vragovima, svi njihovi autoputevi novca su vodili u njihove džepove ili na Kukova, Devičanska i druga ostrva.

Oni su bili najveći izvoznici našeg novca. Našeg, tu mislim na novac građana Srbije. Pošto nismo našli te puteve, morali smo da ih izgradimo. Nisu oni ostavili samo narod bez puteva i saobraćajnica, već bez perspektive. Kad su upadali u med, pelin su ostavljali građanima.

Dakle, bez posla, otpušteni, nije bilo potrebe da putuju radnici do fabrika, nije bilo potrebe da se izvozi roba, bilo je potrebe samo da se uvozi. Ostavili su ljude bez dostojanstva, plata, itd. Ostavili su ljude bez života.

Od 2001. godine poginulo je, za vreme njihove vlasti 15.000, i dan danas ginu kao posledica neizgrađenih puteva. Petnaest hiljada ljudi je poginulo na saobraćajnicama, ne samo zbog grešaka vozača, već i zbog nedostatka auto-puteva. Najveća srpska stratišta su Jasenovac, Jadovno, Ibarska magistrala, pa Šumarice. Četrnaest hiljada ljudi je izgubilo glavu zato što neko nije imao snage da koristi međunarodne kredite, da koristi domaća sredstva i da napravi saobraćajnice i da smanji rizik za živote i zdravlje, ne samo stanovnika i građana Republike Srbije, već regiona, Turaka, Albanaca, drugih nacionalnosti koji putuju kroz Srbiju. Ostavili su nas bez prihoda od tranzita.

Da bih ostavio vreme velikom poznavaocu seoskih puteva, Miliji Miletiću, ja ću zaključiti da smo sišli sa vašeg puta koji je vodio u pakao, sa puta koji ne vodi nikuda da bi izgradili puteve i stigli negde. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje vezano je za Vuka Jeremića.

Dakle, da li je tačno da je Vuk Jeremić, u periodu od aprila meseca 2008. godine pa do 2012. godine, preko ambasade Republike Srbije Vašingtonu, ukupno platio 2.369.680 dolara za lobističke usluge raznim američkim agencijama, među njima je čuvena Podesta grupa.

Ugovor je potpisao Mirko Stefanović. Malo sam se raspitao. Potpisnik je bio Vuk Jeremić i potpisnik je bio tadašnji generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Mirko Stefanović. Ja sam se malo raspitao. Mirko Stefanović je stric Borka Stefanovića, pa u vezi sa tim - da li je bilo nekog nepotizma, a ta vrsta nepotizma se smatra belom korupcijom? Dakle, da li je tačno da je za nepoznate usluge, a verujem da se radilo o kasnijoj kampanji Vuka Jeremića, uplaćeno dva miliona 369 hiljada 680 dolara u periodu 2008. - 2012, 2013. godina?

Takođe, u vezi sa tim, ovo je naslovna stranica „Ekspresa“ iz 2010. godine. Dakle, da li je tačno, odnosno da li je moguće da je Vuk Jeremić platio usluge za lobiranje protiv države Srbije? Držim „Ekspres“, kosovski časopis, koji se 23. jula 2010. godine na naslovnoj stranici se zahvaljuje Vuku Jeremiću – „Hvala Vuče“, tako pišu Albanci i sa tim u vezi hoću da znam - zašto je Vuk Jeremić potrošio novac srpskih državljana? Da li to ima veze sa lobiranjem možda za albansku stvar? Dakle, zašto bi mu se Albanci zahvaljivali dan posle mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu?

Takođe, moje pitanje se odnosi i na Ministarstvo kulture, Ministarstvo trgovine, REM, Ratel i Komisiju za zaštitu konkurencije. U javnosti je kružila priča da je televizija „Top“ promenila ime u „Nova S“. To je televizija koja meni ne smeta da emituje šta god hoće, kao i N1 televizija. Da li je tačno da ona nije registrovana kao domaći mediji? Oni kažu da su samo promenili ime. Međutim u registru elektronskih medija ga nema. Nema „Nove“, nema N1, nema sport klubova.

Dakle, da li je registrovana „Nova S“ kao domaći mediji? Ako nije, da li plaća naknadu za emitovanje ili se smatra prekograničnom televizijom? Ako se smatra prekograničnom televizijom, tražim od nadležnih ministarstava, Ratel-a i REM-a, da utvrde da li oni emituju, s obzirom da postoje indicije da su registrovani u Luksemburgu, da li oni reemituju program iz Luksemburga, što po zakonu imaju pravo ili ga u Beogradu prepravljaju i prave novi program, ubacivajući reklame i time dodatno ugrožavaju domaće medije koji su registrovani?

Dakle, iz okruga svojih nadležnosti, da mi Ministarstvo trgovine, Ministarstvo kulture, REM, Ratel i Komisija za zaštitu konkurencije odgovore - da li se time pravi nelojalna konkurencija, piratski mediji, mediji koji rade na crno, ugrožavaju domaće medije. Inače, još jednom podvlačim, ne smeta mi šta emituje Olja Bećković, ne smeta mi šta radi Ivan Ivanović, šta radi N1 televizija i „Nova“. Meni smeta samo to što nisu registrovani, kao elektronski mediji. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi sedimo u Narodnoj skupštini države u kojoj su najbrojniji narod Srbi. Srbi su svetskoj nauci dali puno.

Hajde da se setimo samo onih primenljivih. To mi sa sela najviše volimo. Dakle, da se ne setimo velikih filozofa, da se setimo Nikole Tesle, Smiljana, da se setimo Milutina Milankovića.

To je danas u Hrvatskoj. Verovatno je to trebala da bude Srbija. Hajde da se setimo Mihajla Pupina, Idvora, prijatelja Vudra Vilsona, osnivača NASA, da se setimo svih tih umova koji su svetu dali najviše što jedan narod može da da, od najpreciznijeg kalendara, od osnivanja NASA, od električne energije, gospodar munja.

Da se setimo svih tih naučnika, zašto to kažem? Ja želim da me nauka nauči i u ovim godinama. Ko prestane da uči, to ti je kao vožnja biciklom – taj brzo padne.

Hoću da kažem da nauka ne bude prepisivačka škola, da bude istraživanje, da se od nemogućeg napravi moguće. To su radili ovi velikani o kojima sam ja pokušao da govorim.

Svi oni potiču sa sela. Hrvati su proterali Srbe, ali još ne znaju da su i genetski, kulturno, naučno unapredili Srbe u Srbiji. Oni su, da se grubo izrazim, ukrstili Pupina i Teslu. To mora da da svoj rezultat. Zato se zalažem da ovaj zakon usvojimo i da znanje bude stvarno znanje, a ne prepisivačka škola i da znanje bude prenosivo, ali i da bude primenljivo.

U ostalom delu će govoriti moj prijatelj, koji takođe živi na selu, Milija Miletić. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Nušić - znanje ima granice, neznanje nema. Milija nije tu, pa ja moram da objašnjavam.

Dakle, vi ste pominjali Zorana Živkovića, velikog poljoprivrednika u pokušaju. On ima nauku. Nauka znači naučiti. Jeste da od škole ima samo veliki raspust, ali je naučio sa šibicama. Pa, ako je to nauka, onda ove mlade generacije mogu nešto da nauče od njega, posebno po pitanju malih i velikih prevara. Ali, veterinarski tehničari bi mogli da nauče kako se umesto vakcine za kokoške vakcinisanje može izvršiti i rastvorenim jogurtom. Jeste da posle toga kokoškama nema spasa, ali se to da lepo naplatiti. Dakle, svako poređenje sa Zoranom Živkovićem je ponižavajuće za sve buduće mlade generacije.

Kaže - znanje je moć sa kojima možete da promenite svet, pa verujem i ovu državu, mislim da je to rekao Mandela, da i ovu državu možemo promeniti investicijama u znanju. Po meni, bitno je da učitelji prvo nauče.

Ja nisam od onih koji će da kritikuju samo jedne doktorate. To su ovi žuti krpelji naučili - samo doktorati koji nisu njihovi, to su sumnjivi doktorati. A s obzirom da su oni držali sve univerzitete, s obzirom da oni imaju te sede naučne glave, ja se pitam kakvi li su njihovi doktorati, s obzirom da veliki broj njihovih doktora, profesora, doktora nauka, gotovo da nemaju ni jedan naučni rad.

Recimo, šta mogu mladi da nauče od Jove Bakića? Jovo Bakić dugocevac. Kako sa kratkih cevi u nauci, u zauzimanju RTS-a, zamislite taj rad, ono, to ti je onako kao rad, naučni rad Jove Bakića, kako političke protivnike juriti ulicama? Kako ih juriti i kako mlade naučiti, preneti to znanje? Znači, po meni, znanje mora da bude i primenjivo.

Znači, prvo onaj koji želi nekog da uči mora sam nešto da nauči. Šta će Jovo Bakić da prenese od svog znanja ukoliko predaje duge cevi, zamenu kratkih cevi dugim cevima u RTS-u i ukoliko predaje kako juriti političkog protivnika ulicom? Kakvo je to znanje? Tu moramo da definišemo razliku između zvanja i znanja. Znači, oni koji uče prvo su trebali nešto da nauče, pa kada steknu zvanje trebali su imati neko znanje, a to znanje mora da bude prenosivo.

Mora da se uči do smrti. Kada neko umre, za koga mislim da je jako pametan, meni je žao čoveka, ali mi je još žalivije što je umrlo u znanje sa njim. Ako to znanje nije preneto, onda je to višestruka šteta. Ne samo da je umro čovek, ne samo da je umro pametan čovek, već je sa njim umrlo i znanje koje nije na dovoljan način ili nije uopšte preneto. Znanje mora biti primenljivo, a po meni još bi važnije bilo da bude primenljivo i u ovoj zemlji. Možda ćemo mi u naučnom istraživanju dobiti nekog novog Teslu, Pupina, Milevu Marić, možda ćemo Milankovića ponovo, ali pitanje je gde će to znanje biti primenjeno.

Želeo bih da ono bude primenjeno kod nas, pre svega u našoj privredi, da to znanje koristi, dakle kad nešto naučim, da od toga imam koristi ja, da ima društvo, da ima država, da imaju korist neka nova pokoljenja, da državu uvek novim generacijama ostavimo u boljem stanju nego što smo je mi dobili od prethodnih generacija. Ali, ja ne vidim da mi takvu vrstu znanja imamo.

Zamislite Čedomira Čupića, on prenosi znanje kako juriti mlade studentkinje i kako predavati, recimo, ja to ne mogu ovde ni da kažem, iako on na predavanju vrlo mladim ljudima govori o nekim svojim seksualnim aluzijama. Zamislite to znanje koje treba preneti i koje prenosi Čedomir Čupić.

Hajde zamislite Danicu Popović. Zamislite Danicu Popović koja svog kolegu profesora izbriše iz udžbenika samo zato što je umro. Znači, uzmemo nas dvoje prevodimo rad, kolega prevede 11 poglavlja, kolega Atlagić, ja prevedem 10, lepo to stavimo za udžbenik i, ne bude primereno, kolega Atlagić umre, ne budi primereno. Zamislite, sledeće godine ja ga izbrišem iz udžbenika, odštampam ponovo, malo promenim rečenice. Vama je to smešno, ali to je uradila profesorica Ekonomskog fakulteta, zove se Danica Popović. I „N1“ televizija, to je ona ista neregistrovana „N1“ televizija, i to je znanje i umetnost, kako napraviti 500 miliona evra preko lažnih, preko graničnih kanala SBB, kako koristiti državne resurse i kako opljačkati državu Srbiju kroz pretplatnike itd, kao Đilas i Šolak i steći 500 miliona evra, kolega Orliću.

Dakle, gospođa Popović je, nema laži, nema prevare, izbacila mrtvog kolegu. Kriv je jadan samo zato što je umro, nema više njega na udžbenicima, upišeš svog asistenta i teraš dalje. Dakle, čovek je umro, umrlo je i njegovo znanje, a bogami i ono znanje koje je preneto preko tog udžbenika prevodom itd, i to izmisliš i nikom ništa. Zamislite tu vrstu znanja i zamislite tu najezdu takvih vrsta doktora nauka. Moderna nauka ovo ne može da objasni.

Dakle, ovakve naučnike, tipa Danice Popović, Čedomira Čupića, Jove Bakića, moderna nauka ne može da objasni. Onda kad vam, recimo, Zoran Živković priča o akademskoj čestitosti i podnese predlog zakona o akademskoj čestitosti, mislim da je tražio i anketni odbor o akademskoj čestitosti, a on od škole ima onu višu uzaludnu i već sam rekao da od školske spreme ima jedan veliki raspust.

Takođe, u zakonu piše ovo vojno istraživanje, naučno-istraživački rad pri vojsci. U zakonu će to da reguliše Ministarstvo odbrane. Meni sem privrede, i to je jako zanimljivo, jer ima veze i sa privredom… Dakle, mi smo mala zemlja. Postoji Kenedijeva izreka koja kaže – nesreća, ali moramo reći da samo spremni za rat možemo sačuvati mir. Namerno nisam hteo da citiram Tita, već sam citirao Kenedija. Mislim da je bio potpuno u pravu. S obzirom da smo mi zemlja koja se ekonomski razvija, ja mislim da mi svoj ekonomski razvoj možemo da baziramo malo i na vojnoj industriji.

Pre svega mi moramo, po meni, iz rasta bruto domaćeg proizvoda izdvajati više za nauku. Recimo, za nabavku vojne opreme, ako je rast 4%, ja bih jednu četvrtinu, 1%, darovao za nabavku novih sistema u odbrani, novog oružja, oruđa, aviona, tenkova, dronova, protivvazdušnih sistema, dakle sve ono što je neophodno da se zemlja odbrani. Mala smo mi zemlja opkoljena velikim interesima. Mislim da je nama neophodno da naučna otkrića i naučna saznanja baziramo na nabavljenim sistemima i da ih unapredimo, da naša vojna industrija, da prvo naša nauka, da naša istraživanja, da naša naučna otkrića budu vezana za unapređenje oružja, tehnike, zaštite ljudstva. Mala smo mi država sa malim brojem stanovnika da bi žrtvovali ljude. Želim da mi nabavimo najmoderniju tehniku, da je osmislimo, unapredimo i ako je potrebno da žrtvujemo tehniku, a ne ljude.

Ne bih želeo da dođe do rata, ja nisam Amerikanac. Ne želim da naučna otkrića koristimo kao kriminalci, da mašemo nekom sekirom koju smo izmislili i da mašemo kao kriminalci. To rade Amerikanci, nema potrebe da ja to radim. Nisam ja bacio atomsku bombu, nisam ja istrebio jednu rasu ljudi, Indijance, nisam bacio atomsku bombu, nemam ni želju da vraćam osiromašenim uranijumom Amerikancima, u istoj ambalaži u kojoj su oni to učinili nama. Znači, nemam nameru da im vratim ni osiromašeni uranijum, ni obogaćeni, da se razumemo, ni u ambalaži u kojoj su to oni nama poslali, ali mi moramo imati istraživanja u vojne svrhe, mi moramo ojačati svoju vojnu industriju, kroz to možemo ojačati i ekonomiju. Nisam za to da mi isključivo koristimo ta oružja, mi da ih koristimo za ne daj bože. Mi treba da imamo i dovoljno plugova i dovoljno mačeva, da ono što plug zaradi mač može da odbrani. Ali sam pre svega za to da onima koji žele da ratuju mi njima prodamo to oružje, a da mi ratujemo samo za ne daj bože. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje vezano je za protest maloletnih učenika, mlađih maloletnika. Ko će snositi odgovornost za zloupotrebu, očiglednu političku zloupotrebu dece? Mislim da odgovornost treba da podele ne samo organizatori, nego i roditelji.

Drugo je da li je tačno da država u Komercijalnoj banci ima nešto manje od 42% vlasništva, s obzirom da smo ovde čuli da je država vlasnik cele Komercijalne banke, što je jedna notorna neistina, a ništa me ne iznenađuje od ovih đilasovaca koji su prisutni ovde.

Sledeće moje pitanje se odnosi na REM, na Regulatorno telo za elektronske medije. Svi ste svedoci da su poslednje dve utakmice fudbalske reprezentacije Srbije prenošene na kablovskim kanalima, da se radi o kanalima koji su tzv. prekogranični kanali, što je još jedna vrsta prekršaja.

U članu 64. Zakona o elektronskim medijima najvažnije događaje čija lista postoji u REM mogu da prenose samo televizije koje imaju slobodan pristup i pokrivaju celo tržište Republike Srbije.

Kablovski kanali Sport klub, lažni prekogranični kanali, piratski kanali i nova tzv. "S", koja je takođe lažni prekogranični kanal, to su kanali pod kontrolom "United Media", gde spada i N1 televizija, su vršile nezakonito prenos fudbalskih utakmica i tako lišile prava sve druge građane na teritoriji Republike Srbije da prate fudbalsku reprezentaciju i kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. Time je prekršen član 64, ali i član Zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o prekograničnoj televiziji, koji u svom članu 9. takođe kaže da najvažnije događaje mogu da prenose samo televizije koje pokrivaju celo tržište.

Lista najvažnijih događaja koja se formira po zakonu kaže - listu najvažnijih događaja utakmica, polufinalne i finalne utakmice Svetskog i Evropskog prvenstva u fudbalu, utakmice prvenstava u kojima učestvuje srpska reprezentacija i kvalifikacione utakmice za ta prvenstva u kojima učestvuje fudbalska reprezentacija, takve prenose može da vrši samo televizija koja pokriva celo tržište, a to su kanali sa nacionalnom frekvencijom, koji imaju takođe i slobodan pristup. Dakle, svako može da pristupi tim kanalima.

Na ovaj način SBB po ko zna koji put krši pravila, uz prećutnu dozvolu REM i tome se mora stati na put, jer to imamo u vidu da na takav način oni mogu da kupe prava, ali ne mogu da ih emituju. Dakle, na takav način se ucenjuju pretplatnici da moraju da uđu u SBB mrežu i na takav način oni ponovo prihoduju od pretplate, a još dodatno od reklama koje se neovlašćeno puštaju na tim lažnim prekograničnim televizijama, u stvari piratskim televizijama.

Prihodi koje Šolak, Đilas, „United Media“, „United Group“ i SBB ostvaruju se mere stotinama miliona evra, koji se na takav način preko prekograničnih kanala iznose. Dakle, moje pitanje je jasno – šta će REM preduzeti povodom toga? Po članu 100. REM treba da se stara o logičnom ređanju, numeraciji kanala, što takođe nije slučaj, jer su lažna dva prekogranična kanala na numeraciji 1. i 2. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi se sećate nalaza Evropske komisije u kome piše da postoji nelojalna konkurencija po pitanju kablovskih operatera i da je to na štetu, verovatno misle na SBB, a u korist državnog, tj. „Telekoma“. Takođe, tu piše i da su usvojili sve prigovore N1 televizije vezane za medijsku sliku u Srbiji.

Ovo je moj odgovor Fabriciu, šefu delegacije EU. Ja sa tim ne mogu da se složim i mislim da je Komisija za zaštitu konkurencije morala takođe da reaguje, tim pre što u Zakonu o elektronskim medijima stoji da REM, regulator sarađuje sa vama. Takođe piše u ovom izveštaju da imate sporazum sa njima.

Dobio sam i odgovor da je N1 televizija registrovana u Luksemburgu, a da program i reklame emituje iz Ljubljane. Pa, dajte ljudim pročitajte zakon. Kako jedna prekogranična televizija koja po Konvenciji o prekogrničnim televizijama, koju smo mi zakonom potvrdili, i domaćem Zakonu o medijima može samo iz Luksemburga da emituje nepromenjen signal, bez ikakvog umetanja i prekrajanja? To piše u nekoliko članova, lako ih je pročitati. Kako oni mogu jasno da nam napišu? Oni su se izjasnili da program nereemituju iz Luksemburga, nego da ga pakuju u Ljubljani. Oni su i u Ljubljani u Sloveniji prekogranična televizija. Sedište im je u Luksemburgu, dozvola im je iz Luksemburga i samo program koji se emituje u Luksemburgu može da se reemituje ovog puta na SBB.

Vi ste dopustili, zajedno da REM, a mislim da je na REM-u glavna krivica, na gospodinu Karadžiću, za koga mislim da mu je mesto u zatvoru i sa svima onima koji su sa njim sarađivali - vrednost te pljačke, pre svega domaćih medija i domaćih potrošača, se meri stotinama miliona evra. Nemojte da pitate odakle Đilasu 500 miliona evra? Pitajte REM, a malo i vi sa njima sarađujte, vidim da ste sporazum potpisali tek 2018. godine, pa vas to na određen način amnestira. Mada ste dobijali dopise domaćih medija da postoji nelojalna konkurencija. Zašto? Zato što domaći mediji moraju da plate naknadu za emitovanje. Znači, oni se registruju kod REM-a. Oni plaćaju naknadu za emitovanje. Plaćaju SOKOL-u, RATEL-u, Bogu ocu. Plaćaju porez na reklame itd. Njima su konkurencija virtuelni kanali, piratski, N1, 13 Sport kanala itd, uglavnom okupljeni oko „Junajted medije“, povezane sa SBB i „Junajted grupom“ čiji vlasnik je bio Dejvid Petreuv, šef CIA, a sada je vlasnik „BS partners“, moćna grupacija iz Velike Britanije. Tu su Šolak i Đilas.

U „Junajted mediju“ je i „Dajrak medija“ to je Đilasova firma, „Kas medija“ koja se bavi reklama. On okupljaju 20 i nešto kanala, od čega samo tri domaća, „Grand“ i ne znam ko još, 13 Sport kanala, N1, „Sinemanija“ i ne znam koji. „Nova S“, koja se pojavila vam je televizija koja je dobila dozvolu u Luksemburgu i poređala se pre nacionalnih televizija. Zamislite domaće kanale koji plaćaju sve te naknade i imaš prekogranične koji ništa od toga ne plaćaju. Da li je to nelojalna konkurencija? Jeste.

Zajedno sa REM vi treba da pišete Luksemburgu, Sloveniji i da vidite sa srodnim organizacijama da li je tačno ono što ja pričam i takve programe treba udaljiti s kabla i sa tržišta telekomunikacija i sa tržišta među davaocima medijskih usluga jer to je rad na crno i direktno ugrožavaju ljude koji plaćaju poreze. Oni emituju reklame, 20 miliona evra godišnje emituju reklama, ubacivanje reklama u prekogranične lažne televizije i druge prekogranične i tako uzimaju hleb domaćim medijima koji sve plaćaju i to im nije dosta.

Iz pretplate SBB ne plaćaju domaćim kanalima ništa. To je druga vrsta nelojalne konkurencije. Ali ovim prekograničnim, posebno lažnim prekograničnim plaćaju i po nekoliko evra po korisniku. Nema veće nelojalne konkurencije, nema veće pljačke od ove koju vrši Đilas i Šolak. Ne samo što pljačkaju, urušavaju mogućnost da ovo društvo bude demokratsko. Slobodni mediji su uslov za demokratsko društvo. Koji su to slobodni mediji kada medijskim tržištem vladaju Šolak i Đilas i sva regulatorna tela kao nezavisna? Niste vi nezavisni od nas. Vi ste nezavisni od Vlade itd. od politike, ali od nas niste nezavisni i svi ćutite i svi gledate kako pljačkaju. Milione uzimaju na reklamama, milione od pretplate.

Kako „Telekom“ koji pokriva tri puta manje tržište uplati 150 miliona evra dobiti, a od 2015. godine SBB, koji ima tri puta veće tržište, je u gubitku? Kako jednog gubitaša onda SBB kada kupi „BC partners“ plati dve milijarde i 600 miliona evra? Kako ako je gubitaš? Poznato je da oni kupuju samo profitna? Zato što znaju gde curi novac građana od pretplate, zato što znaju kako Đilas i Šolak, koji su sastavni deo te pljačke, pljačkaju ovaj narod i ovu državu. Vi to morate zajedno sa REM-om stati njima na put. Možda do sada niste imali ovlašćenja, a sada ga imate. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ta tzv. "hend" malina je i demografsko pitanje. Ona je očuvala mnogo stanovništva, od Ivanjice, Arilja, Prijepolja, Nove Varoši, Ljubovije, itd. Zahvaljujući toj ručnoj malini, to stanovništvo je tamo opstalo.

Mi imamo interes u malinama, ali, u poslednjih nekoliko godina, a mi nismo hteli da sprečavamo, čak smo subvencionisali, podignuto je dva puta više zasada nego što je bilo. Mi smo, dame i gospodo, napravili Poljsku i Čile sami sebi. Posebno sam ja bio protiv, ali ne možete ljude da sprečite da to ne subvencionišu, da se podižu veliki zasadi u Vojvodini. Onda se ta kvalitetnija malina sa polanom i polkom meša i onda gubite malo na kvalitetu, a kvantitet nadmašuje tržište, odnosno ne možete da prodate koliko proizvedete.

Rešenje je, po meni, a mi smo to preporučili, da poljoprivredni proizvođači ujedno budu i skladištari. Dakle, da imaju skladišne kapacitete i da tako rešimo pitanje i blokade puteva itd. Ako slučajno ne zarade na njivi, u malinjaku, da to mogu da zarade u pakovanju, preradi, prodaji. Uglavnom da mogu da sklone sa tržišta određenu količinu robe i da kasnije prodaju. Pa, ako su nešto izgubili u proizvodnji, onda će kao skladištari to da zarade.

To je bilo rešenje, moram da vas podsetim, da su u Prilikama poljoprivrednici od države dobili hladnjaču od 10 hiljada tona. Nažalost, oni su je prodali. Umesto da budu faktor na tržištu i da na takav način sklone viškove, oni su je prodali.

Zato je moj predlog bio na Odboru, a tu ima i članova Odbora još, da ubuduće im omogućimo ponovo da budu skladištari, ali da država na određen način zabrani da se takav objekat otuđi, pa ako zadruga na tom području propadne, da neka sledeća koja posluje na tom području ima pravo da skladišti maline i tako da utičemo na tržište.

I još nešto, država i dalje subvencioniše sadni materijal, zalivne sisteme, protivgradne mreže. Ukoliko bi se umešali u tržište, narušili bi SSP, pri tome bi doveli u pitanje neke naše druge izvozne proizvode, a CEFTA, koju takođe potpisujemo, mi nismo Albanci, mi ne možemo da sprečimo neviđene količine koje dolaze iz Republike Srpske i Crne Gore, koji nisu možda kvaliteta kao ona u Arilju, Ivanjici itd, ali pri svemu tome glavni instrument treba da bude skladištenje i da seljaci mogu sa svojim zadrugama da budu korisnici skladišnih kapaciteta koje država treba da im omogući i da im da ponovo. Hvala.

Mogu li?

Dame i gospodo narodni poslanici, kažu, PKB ispred kućnog praga, PKB je i dalje ispred kućnog praga. Jednom morate da shvatite, a i u ovom izveštaju provejava, nekima je glava u komunizmu, a telo u kapitalizmu i to je naš problem.

Poljoprivredna kombinat Beograd nije otišao nigde, zemljište nije otišlo nigde, kapital koji je ušao je za saniranje gubitka koji je, čini mi se bio gospodine Orliću, 87 miliona evra. Kada je to tako bilo profitabilno, zašto Đilasovi menadžment koji je došao iz Delte, zašto je napravio gubitke 87 miliona evra? Tovarili su kao na tuđu kobilu, kao na ortačku kobilu, što je bilo društveno i državno, to je bilo ničije. Država je složen proizvod koji se dugo pravi. Novac je roba.

Mi ovde raspravljamo o ovom Izveštaju koji ima i te komunističke elemente, sa tih pozicija da ne znamo kako se novac zarađuje, samo kako se troši. U glavnom, rasprave u ovoj Skupštini su oko potrošnje. Fiskalni savet kontroliše jedan deo, ali makroekonomsku situaciju opisuje u mnogim delovima.

Glavni proizvod pre nas u ovoj državi je bio dug. Tada se tovarilo stvarno kao na ortačku kobilu. Niko ovde ne govori da je država bez proizvodnje, auto bez motora i menjača, da je država bez investicija i bez proizvodnje, auto bez motora, menjača i goriva. Znači, investicije su gorivo koje se doliva, taj auto može da ide samo nizbrdo, bez menjača, bez investicija, bez motora, taj automobil ide nizbrdo, a mi se krećemo uzbrdicom.

Kada ste osnovani 2011. godine, a ovde piše da je Narodna skupština nadležna za vas, mi ovde raspravljamo o aktu koji se zove – Zaključak odbora. Predlagač akta je Aleksandra Tomić. Ona zastupa predlagača akta, ali meni ne smeta da razgovaramo o vašem izveštaju. Naravno da ovde ima malo udvaranja opoziciji. Rast BDP-a je daleko veći po glavi stanovnika nego što ga vi računate, da ga je Đilas napravio vi biste ga računali malo drugačije.

Ako kažemo da smo u nekoliko poslednjih godina izgubili recimo 200.000 stanovnika, rast BDP od 4,5% zato što u njemu učestvuje manji broj stanovnika, dakle, taj rast je po stanovniku daleko veći nego što se prikazuje na celu državu.

Budžetski suficit. Iz deficita od dve milijarde, koliko je bilo 2012. godine, smo došli do suficita. Smanjenje nezaposlenosti. Moguće je da statistički metod nešto nije u redu, ali istovremeno PIO fond, izdvajanja za dotacije PIO fondu su pala sa 50% na 32%. To pokazuje da smo puni iz realnih izvora, da to zapošljavanje i smanjenje nezaposlenosti nije samo na bazi statistike, što provejava da želite da kažete.

Stabilan kurs, niska inflacija, rast investicija, veća pokrivenost uvoza izvozom, izgrađeni autoputevi, grade se železnice itd. Nema baš puno toga ovde, ali ima prepisivačke škole.

Vi kažete na strani 25 – Koridor 10 se možda neće završiti čak ni u 2018. godini. Ovo je izveštaj za celu 2018. godinu, a vi u njemu pišete kako se možda neće završiti u 2018. godini. Očigledno je da neko ko je ovaj izveštaj pisao pomešao godine. Zato kažem da tu ima raznih elemenata.

Onda kažete u diskusijama – domaći privatni sektor. Domaći privatni sektor? Znači, glava nam je u komunizmu, telo u kapitalizmu, Tito umro, društvene imovine nema, ali kažete domaći privatni sektor. A koji je to strani privatni sektor?

Za mene su strani kapital strane investicije, a firme su naše, registrovane u APR. To su domaće firme. U eri globalizacije i liberalizacije, kada se sredstva za rad vrlo lako pomeraju, mogu da odu u Indokinu, u Indoneziju itd, gde se radi za jedan dolar, reći i diskriminisati, a osetilo se to u govoru, strane investitore i nazvati ih stranim privatnim sektorom i odvojiti ih od domaćeg privatnog sektora?

Zašto nema domaćih investicija, kako vi to kažete? Pa zato što su oni pre nas pojeli akumulaciju, zato što je javni sektor živeo kako je hteo, zato što su zapošljavali i tovarili stvarno kao na ortačku podelu i nije bilo akumulacije, nestalo je novca, a oni koji su bili srećni dobitnici i izneli 51 milijardu, po procenama stranih organizacija, dolara, njima ne pada na pamet da vrate novac ovde. Da su hteli ovde da ga ulažu, ne bi ga odavde ni iznosili. Ta vrsta za mene su sve investicije, benzin koji ide u motor koji se zove privreda. Za mene je roba novac i mi ne treba da raspravljamo samo kako se troši, već i kako se zarađuje. Hvala.