Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče povreda Poslovnika možete da uporedite mene sa nekim drugim poslanicima koji su takođe aktivni ovde.

Dobićete rezultat da ja to činim pet puta manje nego svi drugi, govorim o aktivnijim poslanicima.
Reklamiram član 106.

Ne pretpostavljate, već se dopustili. Vi ne pretpostavljate, vi ste samo dopustili grubo kršenje člana 106. Ovo nema granicu. Vama je to smešno.
Pitanja se postavljaju u 10 sati ujutru. U 10 sati ujutru smo postavljali pitanja. Svi poslanici su imali pravo, srazmerno jačini svojih poslaničkih grupa da postavljaju pitanja Vladi, Skupštini itd. Tema su javne nabavke, tema nisu ni pčele, ni pismo, ni ćirilica itd.
Uzgred budi rečeno, kada se Dušanu Petroviću pomenuti poslanik obraćao za novac, da mu se isplati iz „Star projekta“ koji je bio namenjen za stočarstvo na Staroj planini, onda se on to obraćao latinicom. Ja sam to više puta pokazivao ovde. Sada smo mi došli u sledeću poziciju, ako mi ne dopustite da pričam o bilo čemu ja hoću, da ako nećete da se ponašate kako ja to želim, evo ja ne pristajem da budem opozicija i sad ću ja da izađem napolje. To nema granicu.
Jednostavno, ja poštujem što ste vi tolerantni prema opozicionim poslanicima, ja poštujem i to što ste dopustili malopre da se postavljaju pitanja koja nemaju veze sa dnevnim redom, ali ne mogu da dopustim pretnje, da neko kaže – ja neću da radim, neću da učestvujem u radu, ja ću napustiti zato što se vi ne ponašate kako to meni odgovora.
Dakle, ne tražim da se o ovome glasa, s obzirom da ja volim da ste vi tolerantni prema opozicionim poslanicima, ali gledajte da to ima neku granicu.

Dame i gospodo narodni poslanici - dostojanstvo Narodne skupštine.

Kad neko kaže - izabran sam na koalicionoj listi kao nestranački kandidat, gadljiv na partije, voli da žali za srpskim žrtvama, to cenim, ali da krenemo redom.

Kao najmlađi Titov odbornik i pripadnik Saveza komunista Jugoslavije, nije bio gadljiv na partije. A zašto ovo govorim? Ta partija je za Prvi svetski rat tvrdila da su Srbi vodili hegemonističke ratove i porobili sve druge naše narode i narodnosti. I gle čuda, tamo gde su Srbi porobili sve druge narode i narodnosti, Slovence, Makedonce, Crnogorce, Bošnjake, samo postoje tamo gde su ih Srbi porobili. Hajde mi recite da li Slovenci postoje više u Austriji? Sumnjam. U Italiji? Sumnjam. Da li Makedonci postoje u Grčkoj? Sumnjam. Da li postoje u Bugarskoj? Sumnjam. On je bio pripadnik partije koja je tvrdila da je taj Prvi svetski rat bio hegemonistički i da su Srbi porobili sve druge narode i narodnosti. Dostojanstveno obeleženo sve što se tiče Prvog svetskog rata i svake godine se obeležava i svi nosimo ramondu koju nosimo na reveru svakog datuma koji je vezan za te događaje.

Takođe, ovo za grupu građana, da građani ne mogu da se kandiduju, to je takođe povreda dostojanstva. Pa, Saša Radulović i još 15 narodnih poslanika su ovde ušli kao grupa građana. Vi stanete na listu Sande Rašković Ivić koja je tvrdila da je Oluja humanitarna akcija i onda kažete - ja žalim Srbe. Što se nije ogradio od toga?

Ovo je teška povreda dostojanstva, gospodine predsedavajući. Ne tražim da se glasa, ali, molim vas, malo to da ima meru. Hvala.

Da, gospodine predsedavajući, član 106. i 107. Imamo povredu dostojanstva, i to grubu.

Ja sam dostavio vama snimak da je gospodin Ševarlić, koji je bio najmlađi Titov odbornik, kad je primio hrišćanstvo i pravoslavlje poželeo da kao Društvo srpskih domaćina slavi Vidovdan, i to sve u narodnoj nošnji. Dakle, dragi moji srpski domaćini, vi koji tugujete zbog poraza na Kosovu, vi koji tugujete mnogo za carom Lazarom i drugim kosovskim junacima, treba da znate da taj dan postoje neki novokomponovani Srbi pravoslavci koji taj dan slave. Evo ovde, sve je dostavljeno. Prošli put je rečeno da ja lažem, međutim, taj snimak postoji deponovan na sajtu Narodne skupštine i svi možemo da znamo šta je ko kada rekao.

Takođe, bila je povreda dostojanstva i uvreda svih građana, jer je rečeno – da se građani opamete. Mislim da su naši građani dovoljno pametni, da su dovoljno pametni da sami odvoje žito od kukolja i da sami razmisle koje je to godine Privredna komora uzela objekte Zadružnog saveza Srbije. Vrlo lako ćete doći do podatka da se to desilo daleko pre 2012. godine, u doba, čini mi se, ministra Jeftića, ili ne znam koga, ali uglavnom sigurno daleko pre 2012. godine je Zadružni savez, voljom žutog bivšeg režima, izgubio te objekte, odnosno oni su prešli u vlasništvo Privredne komore.

Sada, o zadrugarstvu i o tome priča neko ko je za studiju zadrugarstva uzeo 60 i nešto hiljada evra. Ja uporno tražim da budu u hiljadu primeraka odštampana, deponovana u Ministarstvu poljoprivrede, ja uporno tražim tu studiju o zadrugarstvu, da vidim kako je to pisano, da li je neko kritikovao to što su zadruge nestale pre 2012. godine, poneke nestaju i dan-danas, što je nestala imovina Zadružnog saveza, mislim sve za taj novac od 62.000 evra. Valjda je neko napisao kad i kako su nestale zadruge i njihova imovina.

Ne tražim da se glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova Skupština je sastavljena od 250 narodnih poslanika, koji trebaju da imaju ista prava i iste obaveze, ista prava i iste obaveze.

Po pitanju članstva u odborima, većina nas smo članovi jednog ili dva odbora ili smo zamenici. Uglavnom to članstvo u odborima bazira se na osnovu snage, brojčane snage poslaničkih grupa, nije sve čak ni u rezultatima izbora, već u snazi poslaničkih grupa. Poslanička grupa DJB, DJB nije bila stranke nego udruženje građana, koje je kao grupa građana izašla na izbore, ostvarili pravo na poslanički klub, poslanički klub je ostvario, na osnovu broja poslanika, prava na predstavljanje u telima Narodne skupštine. Radilo se, čini mi se, o 18 narodnih poslanika. Ako jedna poslanička grupa imala 18 narodnih poslanika, a raspala se, a da podsetim da su njenog lidera branili tako što su pravili ovde pravo invaziju oko poslaničkih klupa u kojima ja sedim, pri tome su me pljunuli onako moderno i opsovali mrtvu majku onako moderno, to mora da je ultra moderno bilo.

Sve to na stranu, svi ti animoziteti, ali ne razumem kako poslanička grupa sa pet ili šest članova, ne znam koliko sada ima, može da nasledi prava poslaničke grupe koja je imala 18 narodnih poslanika. Dakle, sve da uzmemo nasledno pravo u Narodnoj skupštini, da poslanički klub koji se raspao, da novoformirani klubovi imaju pravo, na osnovu broja narodnih poslanika da naslede članstvo u odborima, sve da uzmemo da to pravilo možemo da proguramo, ne razumem kako pravo koji su imali 18 narodnih poslanika, sada može da zadrži šest narodnih poslanika? Dakle, da imaju po četiri članstva, čini mi se u odborima, četiri zamenička mesta, da kao poslanička grupa imaju pravo i na člana RIK-a i na zamenika člana RIK-a, što poslaničke grupe koje imaju pet članova, kao što mi imamo u poslaničkoj grupi kojoj ja pripadam, ta prava nemamo.

Dakle, sa jedne strane imate narodne poslanike koji će imati dva ili tri puta veća prava, odnosno zastupljenosti u odborima i u izbornoj komisiji, a sa druge strane imamo nas koji nećemo biti ravnopravni sa njima. Iz tih razloga, ne sporeći pravo poslaničkim grupama, bez obzira što su na izborima došli kao grupa građana, a sada su članovi stanke Socijaldemokratski savez je valjda promenio naziv, to je čini mi se Lekovićeva partija, koja na izborima nije osvojila mandate, sve na stranu, da priznamo da stranka umesto udruženje građana, poslanička grupa, itd, ima prava da nasledi od prethodne grupe, ali ostvariti pravo pet narodnih poslanika, prava koja je imalo 18 narodnih poslanika, za mene je neprihvatljivo i ja za ovakvu vrstu odluka ne mogu da glasam. Hvala.

Gospodine predsedavajući, imam pravo na drugi deo ovlašćenog.

Dobro. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja svakako nisam advokat ovlašćenog predstavnika bensedina, gospodina Radulovića. Dakle, moj odnos prema njemu i poslaničkoj grupi „nikad im dosta nije bilo“ se zna. Od Dosta je bilo do „dosta ih je bilo“ prošlo je dve godine. Ova Tatjana Macura, jedino je Marinika, čini mi se, promenila više partija u zadnje dve godine.

Dakle, ovde je toliko branila Radulovića da me je pljunula braneći njega, onda me je jednom uštinula dobio sam povrede na radu. Bila je DJB, pa Pokret centra, pa sad je SMS, još malo pa će biti „vajber“ koliko ja vidim. Marinika je bila LSV, PSG, Nova stranka i sada je neka Đilasova stranka. Ovo je poprilična epidemija. Zakon je za svakoga zakon, pa i za nas. Propis je propis, a propis kaže – po broju narodnih poslanika poslaničkih grupe u odnosu na ukupan broj narodnih poslanika u Narodnoj skupštini. Toliko imaju pravo članova u telima i u Izbornoj komisiji, to nemoj da zaboravite, nikako nemoj da zaboravite.

S obzirom da se kod nas stanje na političkom tržištu, a već sam pokazao, stalno menja, ja tvrdim da će ovi kod Đilasa, pre ili kasnije.

Član 45. na koga se oni pozivaju - na predlog poslaničke grupe Narodna skupština može da donese odluku o prestanku dužnosti člana ili zamenika člana odbora koji je izabran iz reda članova te poslaničke grupe. Ove što razrešavamo nisu iz Macurine grupe. Čak ona sama ne može da bude naslednik i pravni sledbenik DJB-a, sve i da hoćemo. Ona je u međuvremenu imala još jednu poslaničku grupu koja se zvala - Poslanička grupa slobodnih poslanika, ili tako nešto.

Šta je još zanimljivo? Ovde gospodin Đurić danima, a i po odborima, govori kako nam izborni zakoni koje su doneli ovi sa kojima će se oni ujediniti nisu nikakvi, nepravedni su itd. A onda se pozove na Zakon o izboru narodnih poslanika, "Službeni glasnik" 35/2000, 51/2003, itd. Znači, pozove se na zakone koje je donela Demokratska stranka, a koji mu, navodno, smetaju, a mi smo krivi što njima smetaju izborni zakoni koje su oni doneli.

Takođe, danima su nabrajali kako mi neke predloge akata predlažemo po hitnom postupku. Evo, i oni su predložili po hitnom postupku. To je licemerno. Ukoliko želite da nema predloga akata po hitnom postupku, a to sami uradite, onda ste licemerni.

Ukoliko vam ne odgovaraju izborni zakoni, a pozivate se da bi dobili člana RIK i zamenika, zapamtite, šest narodnih poslanika dobija člana RIK-a i zamenika, sutra ako bude stani-pani, a već je bilo predloga da posle izbora se ne prihvati regularni rezultati izbora, da RIK glasa protiv volje građana. Ovo veoma može da bude opasno po poštovanje volje građana na nekim budućim izborima.

Poslanička grupa SPS koja ima dva, a možda i tri puta više poslanika, ima jednog člana RIK. Poslanička grupa SNS, čini mi se, devet. Znači, na svakih 15 ili 14 jednog. Ovi na šest poslanika dobijaju člana RIK i jednog zamenika člana izborne komisije. Ja za takvu proporciju ne mogu da glasam, tim pre što ih ni danas nema. Dakle, to su oni koji osporavaju da dijaloga u Skupštini nema.

Šta je za njih dijalog? Šta je za gospodina Đurića dijalog? Da mi ćutimo, a da on govori? To je osoba koja se obraćala evropskim parlamentarcima. Rekla je da izborni zakoni ne valjaju, da nema slobode medija. Oni se ne skidaju sa one luksemburške televizije. Televizija N1 je televizija iz Luksemburga koja, gle čuda, zajedno sa tom poslaničkom grupicom, kaže da nema slobode medija u Srbiji. Čekaj, kako N1 televizija piše Evropskoj komisiji i žali se na medijske uslove u Srbiji, kad je ona registrovana u Luksemburgu, tamo emituje program, a odande treba samo da ga reemituje? Treba valjda da se žale na medijske uslove u Luksemburgu, tamo gde su registrovani. Ovde niti su registrovani, niti plaćaju naknadu REM-u, ni RATEL-u, ni Sokoju, nikom ništa ne plaćaju, a novac pretplatnika Srbije kroz SBB, kroz Šolaka i Đilasa dobijaju po nekoliko evra po pretplatniku u Srbiji, dok naši domaći mediji ne dobijaju ništa.

Dakle, to su oni koji se lažno zalažu za slobodu medija, za slobodne izbore, koji i dalje jesu slobodni izbori, ništa od toga nismo promenili, ali kad im treba deo tog izbornog zakona, onda ga oni i te kako ugrade u neki svoj zahtev, da bi bili nagrađeni. Oni parazitiraju na bojkotu opozicije. Ja nemam ništa protiv da im dodelite sva ta mesta, samo moram da upozorim da u nekim delovima to može da bude opasno. Oni demokratiju doživljavaju kao imperijalni proizvod, kao - idemo u ambasadu SAD i naruči dve kante demokratije.

Demokratija nije proizvod koji se može nametnuti spolja. Ona mora da raste iznutra. Hoće dijalog. Šta je za njih dijalog? Nema dijaloga u Skupštini. Kaže, do, čini mi se, 9. jula ili tako nešto - vlast je govorila 551 čas a opozicija 575 časova. Opozicija ima jednu trećinu parlamenta, vlast dve trećine. Znači, oni su govorili ukupno u direktnom TV prenosu više od dva puta nego poslanici vladajućih stranaka.

Odnos Dveri i SNS-a: Dveri su nastupale 10 časova po narodnom poslaniku, SNS 3,4 po jednom narodnom poslaniku. Dakle, poslanici poslaničke grupe Dveri su nastupali tri puta više, vremenski, nego poslanici najbrojnije poslaničke grupe SNS. Ova SMS ili kako se zove ta poslanička grupa nastupala je 31 sat ili pet sati po izbornom poslaniku, što je 50% više od najbrojnije poslaničke grupe. Ako tu nije bilo dijaloga, ja onda stvarno ne znam šta je dijalog. Da li je to njihova želja da oni govore, da mi ćutimo, da budemo ikebana, da dajemo kvorum i da trpimo kritike? Pri tome, da nam se vežu ruke da ne možemo da se branimo, a da oni napadaju, jer ti u ime demokratije možeš da napadaš koliko hoćeš.

Broj javljanja: vlast 10.084 puta ili 60 javljanja po narodnom poslaniku; opozicija 8.570 javljanja ili 102 javljanja po narodnom poslaniku. Gotovo duplo više. To su argumenti koji govore u prilog da smo mi do sada bili tolerantni i da je njihov bojkot potpuno bez veze i da ja nisam za to da im dodatnim ustupcima činimo razloge da bi oni dolazili da vrše svoj posao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sudije moraju shvatiti da nisu nezavisni od zakona, da njihova nezavisnost nije božanska i da moraju da budu nezavisni od raznih vrsta kriminala.

Ja znam da ljudima pravda, a to je jedna izreka, često teže pada od nepravde. Ali, dame i gospodo narodni poslanici, ja se nadam da zamenici tužioca koje biramo, da sudije koje biramo koji prvi put dolaze na funkciju, da neće raditi ono što rade, da budem precizan, pošto sam zamenik člana Odbora za pravosuđe, da neće raditi ono što rade pojedine sudije u Srbiji, da će suditi po zakonu a ne po nekim drugim interesima, da će suditi da zadovolje naš narod, a ne SAD.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da među sudijama neće biti neki novi sudija Majić. Ja shvatam da je Visoki savet sudstva pokušao da zaštiti sudiju Majića, čak im dajem i za pravo, ali nisam čuo, odnosno, čuo sam, nažalost, da kada je pomenuti sudija ušao u angažovanu političku emisiju Olje Bećković, nisam čuo da je Visoki savet sudstva to ne osudio, već makar ga prekorio. Rekli su da mu je trebala saglasnost starešine, nekog nadređenog, ali, to je, kažu, prevaziđeno pravilo. Hajde da i mi poslanici kažemo da je nama Ustav prevaziđeno pravilo. Nema prevaziđenih pravila. Ili ih ima, ili ih nema. Možda sam ja prekardašio, ali sudija Majić je to daleko više uradio.

Sudska presuda koju sam ja komentarisao iz 2013. godine, ako nemam pravo da komentarišem presudu iz 2013. godine, onda nemam pravo ni da komentarišem presudu Draži Mihajloviću, ako je to takvo pravilo. Znači, pravila važe samo za narodne poslanike, za sudije pravila ne važe. Trebalo bi da bude obrnuto.

Mi smo političari i eto, sticajem okolnosti, ja komentarišem tu presudu zato što je duboko povredila moj narod. Ne mislim moj narod kao svojinu, već narod kome ja pripadam, ne samo nacija, već celog naroda, svih građana Republike Srbije.

Pušteno je 11, nezakonito je pušteno 11, ponavljam, OVK terorista koji su, Gnjilanska grupa, ubili 80 Srba, 250 mučili. Ubijani su metodom laganog uzimanja duše, što znači - mučeni do smrti. Ženama su sečene dojke i pržene, bacane na vatru. Ja o tome moram da govorim. I nema cene koju ja neću platiti. Ali, ta presuda je nezakonita. To nisam utvrdio ja. To je utvrdio Vrhovni kasacioni sud, da je došlo do povrede zakona od strane sudija na štetu žrtava, a u korist optuženih. To je uradio povodom pokretanja zaštite zakonitosti. Lepo je to odigrano. Ali, albanski teroristi su već pušteni. Suđenje ne može da se ponovi, ni u Prištini, nigde, zato što pravila kažu - kad je zaštita zakonitosti, kad nije na štetu optuženih, onda se suđenje ne ponavlja. Ako se ja ne varam, to je tako.

Znam ja i zašto je to urađeno - da se bes naroda ne bi okrenuo, zato što je dovedeno u pitanje postojanje Specijalnog suda u Prištini, jer su naše sudije tvrdile da ratni zločini posle 10. juna ne postoje, zato što je sa OVK sklopljeno primirje. Mi smo potpisali primirje sa NATO paktom, a ne sa OVK. Jer, OVK je ratne zločine, i to je jedan pravni zaključak bio Vrhovnog kasacionog suda još pre te sramne presude, OVK je sve te ratne zločine počinio posle 10. juna 1999. godine. To je sramna presuda i mi o tome moramo govoriti. Da Vrhovni kasacioni sud u Beogradu tu presudu nije oborio kroz zaštitu zakonitosti, ali Albanci su već pušteni i dovelo se u pitanje postojanje Specijalnog suda u Prištini, što bi bilo katastrofa. Zato je Vrhovni kasacioni sud ostavio tu mogućnost da se nekim drugim Albancima sudi.

Ali, ono što mene iznenađuje, da Visoki savet sudstva nije pokrenuo proceduru za razrešenje sudije Majića i Hadžiomerovića, jer je Vrhovni kasacioni sud konstatovao da je došlo do kršenja zakona od strane sudija, na štetu žrtava, a u korist optuženih.

Ja i dalje tvrdim da Srbi imaju pravo da budu i žrtve, a ne samo zločinci. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoje jedna pravila za mene, druga pravila postoje za druge. Predlažem da predsedavajući kupe sebi parlament i onda da to regulišu na način, na privatan način kako oni to misle.

Član 104. je povređen ne znam koliko puta. Kupe se kartice po nahođenju predsedavajućih, poslanicima koji su van sistema, dakle koji kartice nisu ni ostavili u sistemu, radi se šta se hoće i moj predlog da ja tako čekam jedno dva, tri sata da dobijem reč, pa tako, nema problema. Nije ni prvi, ni poslednji put, ali vama je sve to smešno. Kad se ja pobunim, vama je smešno. Ako se ja budem smejao, ja ću imati razlog za smeh. Znate, ko se zadnji smeje, najslađe se smeje. Ja mogu sad i da odustanem, a mogu i da govorim.

Ako predsedavajući dozvole, ako imam tu milost da i ja kažem nešto, ja bih rekao da neka javna ovlašćenja imaju građani. Recimo, građansko hapšenje. Ako građanin može da izvrši građansko hapšenje i da o tome obavesti policiju, valjda to pravo može da ima i komunalni milicajac. Baš to mili meni onako rogobatno zvuči, ali neka bude. Komunalni milicajac valjda ima ista prava koja po krivičnom postupku i ne znam kom zakonu ima pravo da uradi i građanin. Time su neka ovlašćenja preneta. Javno ovlašćenje na građanina koji može drugog građanina da uhapsi kada ovaj vrši krivična dela ili ako je sam napadnut, što je slučaj kod komunalne milicije, može da izvrši građansko hapšenje i da o tome obavesti najbližu policijsku stanicu, odnosno da ga privede tamo.

Toliko o tome da li imaju prava ili nemaju prava. Ako to pravo ima običan građanin, onda to pravo svakako treba da koristi komunalna milicija.

Recimo, po pitanju Đilasa, čovek je privatizovao garažu, ogradio deo garaže. Da li je garaža javna? Jeste. Još kada je bio gradonačelnik on je sebi ogradio i napravio od javne garaže privatnu garažu. Uzeo je tri parking mesta i zdravo, doviđenja. Njegova je bila komunalna policija, valjda je to tolerisala. Zato je najbitnije da komunalna policija radi po zakonu, po pravilima, a ne po diktatu raznih gradonačelnika i komunalna policija grubo bila zloupotrebljena za vreme dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik ili, bolje rečeno, kradonačelnik.

Imamo dualno obrazovanje koje ide na ulicama. Oni naši profesori književnosti, kako se onaj zove, Boško Ljotić Jenki, ovaj što voli američke ambasade, počasni posetilac, znači prvog reda, VIP ličnost u Američkoj ambasadi, verujem da je i gospodin predsedavajući bio tamo, ali da nije imao tu privilegiju da kao potpredsednik Skupštine bude počasni gost. Verovatno je Boško Ljotić zvani Jenki imao tu čast da uđe sa svim počastima kod Skota u Američku ambasadu.

Recimo, on je profesor književnosti, ali je rešio da menja zanimanje. Pozvao je, pošto su ovi saobraćajni znakovi onako mašinske izrade, onda je pozvao inženjera mašinstva Dragana Đilasa, da se i on malo dualno obrazuje i tako je nastala profesija čupači znakova. Mislim da je trebala da reaguje komunalna policija ili komunalna milicija i da spreči to dualno obrazovanje i čupanje saobraćajnih znakova. Tim pre što se na takav način, postoje znakovi upozorenja, opasnosti, obaveze, itd, izričite naredbe, dakle, bitno ugrožava zdravlje, sigurnost, bezbednost ne samo saobraćaja, već i ljudi, pešaka i onih koji ne voze.

Nije u redu da tamo neki deda zavodi red na Trgu Republike, da zavodi red kada pokušavaju da ga spreče čak i u pešačkom saobraćaju, kako to da nazovem, umesto komunalne milicije reaguje neki deda, složi tamo nekog Đilasa, ovog kako se zvao neki lik iz Zemuna. Dakle, nije u redu da građani sami sebe brane od komunalnih problema koje prave ovi dualno obrazovani Marko Bastać, Dragan Đilas. Vuk Jeremić jedino izgleda ne pravi komunalne probleme, on samo galami.

Dakle, ne verujem da treba više komunalna policija ili komunalna milicija Đilasu, Boškiću Ljotiću Jenkiju. Njima ne treba komunalna milicija, oni su sada protiv komunalne milicije, oni prave komunalne probleme. Vama Bastać u sred grada Beograda pregradi ulicu sa solju koja je prošle zime bila namenjena za ulaze u zgradama.

Znači, dobio je so za zgrade, za ulaze zgrada i on to zimus nije upotrebio, doveo je u opasnost zdravlje ljudi, posebno starijih koji mogu da se okliznu, ko zna koliko ih je zbog toga završilo na ortopediji. Uzeo je vreće sa tom solju koju nije upotrebio kada je trebalo, pregradio ulicu i ko tu treba da reaguje? Treba da reaguje komunalna policija, odnosno sada već milicija koja to nije učinila i zato kažem da su Đilas, Boško Ljotić, itd, protiv komunalne milicije, jer oni sada ne žele da sređuju probleme, već žele da prave što više problema. To je njihov politički marketing i to su njihove političke poruke.

Još nešto, njima ne treba komunalna policija, njima treba REM. REM ne radi svoj posao, komunalna policija po njima ne bi trebala da radi, a REM još manje, jer ukoliko REM isključi lažne Šolakove, Đilasove prekogranične kanale, što mu je obaveza, tada će propasti biznis Šolaka i Đilasa, za koga je Boško Ljotić Jenki spreman da pogine. Više nije spreman da za Kosovo da ni beli dinar, ali zato je spreman da pogine za Šolakove i Đilasove biznise. Hvala.

Vi možete posle moje reklamacije povrede Poslovnika, ovo već sada reklamiram član 104, jer ste upravo meni replicirali.

Dakle, vi možete kada reklamiram povredu Poslovnika, imate pravo, znači kada reklamiram, kada mi date reč po tome, imate pravo da mi objasnite da niste kršili Poslovnik.

Pošto ja nisam to uradio, vi ste sada meni replicirali. Ja nisam tražio da vi meni bilo šta objašnjavate. Ja sam samo snimio vaše ponašanje. Ako vi mislite da je toliki broj replika dozvoljen ovim poslovnikom, imate pravo iz član 104, ali prethodno moraju biti zadovoljena prva dva kriterijuma, da vi onda imate diskreciono pravo, kad se ispune prva dva kriterijuma, onda imate pravo da vi odredite da li ćete dati ili nećete dati repliku. Replike ne mogu da traju po četiri minuta. Vi sada želite meni da kažete da je crno belo, belo crno, i zato što ste vi predsedavajući ja to moram da priznam. Dakle, ako vi mislite da niste kršili Poslovnik, to je vaše pravo. Ja tražim da se o ovome izjasnimo u danu za glasanje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 106. za početak.

Ako ovo prethodno ima veze sa komunalnom milicijom, onda ja imam veze sa NASA.

Dakle, gospodine predsedavajući, imate neka ovlašćenja. Stav 1. kaže da mora da se govori o tački dnevnog reda. Ja stvarno ne znam kakve je ovo veze imalo sa komunalnom milicijom. Društvo srpskih domaćina je pomenuto nekoliko puta. Ako vam kažem da je to društvo srpskih domaćina, sa svojim predstavnikom na Odboru za poljoprivredu, prethodnim govornikom, izjavilo napuštajući sednicu da idu da društvo srpskih domaćina proslavi Vidovdan, onda sam vam rekao karakter prethodnog govornika, pa i karakter društva kome on pripada. To imate u registru svih sednica Odbora za poljoprivredu, pa vrlo lako možete pronaći, pa se ja čudim kako to srpski domaćini slave Vidovdan.

Prethodni govornik je stručnjak za zadruge. Pa kada se već ne priča o dnevnom redu mogao je pričati … Da li se ikada pobunio zato što je za vreme žutih nestalo na stotine i stotine zadruga, sa celokupnim kapitalom i to je postao plen tajkuna. Sve te zadruge su kupljene za džabe. Sve vreme je on predavao zadrugarstvo, bavio se zadrugarstvom. Od Dušana Petrovića dobio 63.000 evra iz nekog starog projekta. Nikada se nije pobunio, navodno je pravio neku studiju o zadrugarstvu koju nigde nismo pronašli. Bavio se zadrugarstvom, nikada nije objasnio gde su nestale te zadruge. Hvala.

Nisam ja zakasnio, već ste vi kasnije videli.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, samo da dodam na diskusiju druga Komlenskog, da gospodin Aleksić nije samo kupovao zemljište na mogućoj trasi, nego da bi to skuplje prodao, onde je sadio i sadnice da bi se to cenilo kao voćnjak da višestruku cenu postigne. Tako da, ja delim to zadovoljstvo, zato što je ovog puta ostao bez novca. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je više poslanika zastupalo po pitanju javnog interesa prodavce nekretnine. U suštini oni su prodavci i svi se zalažu, koliko sam razumeo ove narodne poslanike, da se to plati što više, na strani su vlasnika nekretnina, prodavaca.

Država je zajednica ljudi koja u javnom interesu treba da, ako ne može puteve već da pronađe mora da ih izgradi. Taj put je državno vlasništvo, vlasništvo svih građana. Kada se nekretnina prodaje, verovatno, da kada to plati država, verovatno plaćaju i svi građani. Verovatno će svi građani platiti taj auto-put. U troškove auto-puta ulazi kupovina nekretnina.

Dakle, ne treba se zalagati samo da prodavci nekretnina dobiju što više novca, jer taj novac moraju da daju svi građani. Više čak od prodavaca su oštećeni građani koji nisu vlasnici nekretnina, jer oni kroz poreze i doprinose moraju da plate te nekretnine i sa ovim javnim interesom treba biti veoma pažljiv, ne treba oštetiti vlasnike, ali ne treba biti ni preterano izdašan, jer to neki narod, neki građani moraju platiti kroz poreze, doprinose itd.

Takođe, prošli put sam govorio da naša najveća svratišta su Jasenovac, Jadovno, Ibarska magistrala, pa tek onda Kragujevac, Šurmarice. Od 2000. godine poginulo je 14.000 ljudi. Ako je samo 20% poginulo zbog loših puteva, ovi iz stranke bivših režima, koji bojkotuju rad Narodne skupštine nose na savesti gotovo 3.000 ljudi. Daleko više nego što je poginulo u agresiji NATO pakta. U svirepoj i zločinačkoj agresiji NATO pakta poginulo je između dve i tri hiljade ljudi, uključujući vojnike i civile.

Dvadeset dve hiljade tona bombi NATO pakta nisu nam mogle naneti toliko žrtava koliko stranka bivšeg režima, time što nije izgradila puteve, već je krala i novac iznosila na Kukova i druga ostrva. Svi se mi moramo pomalo odreći nečega da bi taj put izgradili, a najviši sloj građana PDV plaća kada uđe u samoposlugu, svima drugima se on nekako odbija, prebija itd, a široki sloj građana će platiti ovaj put. Treba biti pažljiv sa eksproprijacijom, sa javnim interesom, ne treba biti na štetu ni prodavaca, ali ni na štetu građana.

Zašto su još bili bitni putevi? To je i demografsko pitanje. Mi iz unutrašnjosti smatramo da su naši najveći protivnici, ne svojom voljom veliki gradovi. Voljom nas koji živimo u unutrašnjosti koji želimo bolje puteve, bolje uslove života, mnogi se dosele u Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac. Bolji putevi autoputevi treba sem ekonomskog razvoja, da pravednije rasporede stanovništvo u Srbiji baš pomoću puteva i ekonomskog razvoja, da nam se Srbija ne pretvori u stanovnike četiri velika grada, a da cela unutrašnjost bude jedan veliki starački dom.

Veoma je bitno da ti putevi kvalitetni dođu do poslednjeg našeg mesta i poslednjeg naseljenog mesta i da na takav način, bez obzira koliko stanovnika Srbija bude imala, da ih rasporedimo i na takav način sačuvamo naše teritorije. Hvala.