Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Branislava Lečića, koji je nekada bio ministar za informisanje i koji je zabranio nekoliko medija, koji je zabranio najtiražniji tadašnji dnevni list "Nacional" itd, čovek koji se danas zalaže kobajagi za slobodu medija, takvu slobodu koju je on onda lansirao ja ne bih poželeo nijednom mediju.

Međutim, ovde je kolega Orlić govorio o tome kako je Dragan Đilas kvalifikovan da, uzgred budi rečeno, što kaže Marko, ja moram reći da smeh Branislava Lečića je delotvoran. Ma nijedna vrana više u grašak ne ide otkad puštam njegov smeh sa razglasa, nema ništa da fali. I nadam se da će na poljima suncokreta dati istovetni rezultat.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvalan na ovom aplauzu, ja vam moram reći da je Dragan Đilas kvalifikovan za Zelenu stranku, ne zato što je posekao, nečuveno je da izaberu čoveka za predsednika Zelene stranke, čoveka koji je u nečuvenoj aferi u kralja Aleksandra, da bi se poslužio malo novcem građana Beograda, dok je bio kradonačelnik, posekao 400 ili 500 platana u Bulevaru kralja Aleksandra i nečuveno je da takav čovek, koji je posekao 400 do 500 stabala, koga su zbog toga nazvali kradonačelnik drvosek, da on bude predsednik Zelene stranke.

Ali, eto, ja tvrdim da on ipak ima neku komponentu koja ga vodi prema zelenim strankama. To su zeleni dolari. Taj čovek voli toliko te zelene novčanice i verovatno je da su u Zelenoj stranci procenili da je on kvalifikovan zbog te zelene boje da vodi Zelenu stranku, toplo se nadajući da će posle Marinike i kupljenih još četiri, pet poslanika, bivših kradulovićevih itd, od jednog kradulovića do drugog kradonačelnika, očigledno je da put nekih naših kolega poslanika posut sumnjivim namerama. Verovatno je da su i oni ljubitelji zelenih dolara, a i da su ovi iz Zelene stranke procenili da bi neki zeleni dolar mogao doći do njih i verovatno se nešto trgovalo sa tom političkom strankom i verovatno je valuta bila taj dolar. E, zato ja verujem da je Dragan Đilas kvalifikovan za Zelenu stranku.

Što se tiče mog amandmana, ja podržavam Vladu. Dakle, ova država je već intervenisala kod "Agrobanke", "Univerzal banke" i "Razvojne banke Vojvodine" da bi se štediše spasile, da bi se njihovi depoziti i štednja spasila u bankama, kroz Agenciju za sanaciju i stečaj banaka, mi smo više stotina miliona evra uplatili toj agenciji da bi te gubitke koje je pravila DS mogli da nadoknadimo i da pri tome oni koji su ulagali u tu banku ne budu na šteti, odnosno da ti njihovi ulozi svakako budu bezbedni.

Vrlo dobro znamo ko je u Razvojnoj banci, od Pajtića do drugih, bio ekspert za te banke i često imam običaj da kažem da, kada je vladala DS, ja nisam znao sa koje strane šaltera se banke pljačkaju. Sve mi se čini da je za vreme vladavine drpokratske stranke pljačka banaka vršena isključivo sa unutrašnje strane, tako što su kao na ortačku kobilu sve problematične kredite isplaćivali iz tih banaka, a pri tome su čuvali strane banke za koje garantuje domaća država, čuvali njihovu likvidnost i pozitivno poslovanje.

Dakle, nisam ja doveo te strane banke i pravo je čudo, a ovo mi oduzmite od vremena ovlašćenog, da danas Boško Obradović, koji je bio pravo osveženje ovde, borac protiv stranih banaka, kada je došao ovde mesecima je pričao kako je on protiv stranih banaka, kako je on za domaće banke… Međutim, sada vidimo da Boško Obradović šeta sa onima koji su doveli strane banke i koje čak često iz virtuelnih suma novca emituju kredite koje mi posle moramo da zaradimo i tim bankama da uplatimo. Dakle, čovek koji je iz opravdanih razloga, recimo, se bunio protiv stranih banaka danas šeta sa onima koji su te strane banke ovde doveli i uništili domaće banke i, čak šta više, šeta sa osobama, političarima koji su te strane banke doveli, a dugove, uništavajući domaće banke, pravili na Univerzal banci, Razvojnoj banci Vojvodine, Agrobanci, Novoj Agrobanci koja je na kriminalni način osnovana, a da bi se prikrile mahinacije 2012. godine, pred izbore, koje su napravili Nikezić, DS, Bojan Pajtić i ostali, a Tesla banku da ne spominjemo u Zagrebu koju su napravili ovi usrećitelji, nesrećnici iz drpokratske stranke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Radeta je delimično u pravu, ali kada bih ja nabrajao sve grehove gospodina Lečića, mislim da bi ova sednica bila produžena za nekoliko dana.

Naime, ja nisam bio poslanik posle 2003. godine. Gospođa Radeta je bila i mogla je da prati razvojni put gospodina Lečića, što je to moralna mizerija bila, kada to moram da kažem, pa vi ne možete da verujete.

Dakle, on je zabranio u to vreme, dok je bio ministar, čak distribuciju podgoričkog Dana, zato što je tamo napisano da je jedan telohranitelj koji je bio kod Čede Jovanovića bio telohranitelj, čini mi se, i zemunskom klanu ili Legiji ili tako nešto. On je zbog tog nekog teksta zabranio to, taj tekst je valjda pisao Brkić, novinara su uhapsili, itd. Taj čovek se zalaže za slobodu medija.

Kada dodamo da su njegovi stranački prvaci menjali urednike kako im se ćefnulo, da su privodili gospođu Zekić zato što je napisala istinu, kada se setimo upada u Kurir, kad se setimo hapšenja vlasnika Raje Rodića, kad se setimo, recimo, zabrane BK televizije sa dugim cevima, kada se ušlo i zabranila jedna nacionalna televizija i kad čujemo da se taj čovek zalaže za slobodu medija, to je takva hipokrizija. Ja ne mogu drugačije da nazovem Lečića, nego jednom moralnom mizerijom i ja predlažem da, ako me ovo sudovi čuju, da ga osude na društveno koristan rad. Ja moram da trošim baterije da bi emitovao taj njegov govor, a verujem da bi mnogi seljaci bili zadovoljni kada bi neki sud osudio Branislava Lečića da mora da hoda svaki dan po poljima i da plaši ptice grabljivice iz useva, da plaši širom Srbije. Mislim da bi taj društveno koristan rad i te kako dao rezultate u izvozu uljarica, žitarica iz naše zemlje.

Još da vam kažem, gospođo Radeta, zaboravili ste da, kada sam rekao ono moralna mizerija, da sam mislio na ptice selice. Svi govorite o Mariniki, pa nije Lečić manje stranaka promenio nego Marinika. Samo da vam kažem da je bio ministar DS, pa je potom bio Demohrišćanska stranka, jedno vreme. To je ono kad je pokojni Batić umro, pa kada je ostalo 140 hiljada evra na računu, pa kada su izigrali onog potpredsednika, kako se zvao, pa su uzeli tu stranku. Bio je LDP, pa kada se popilo to retko vino kod Čedomira Jovanovića i kad je nestalo para, onda je otišao u četvrtu stranku i na izborima učestvovao kao Moja Srbija. Koliko se ja sećam, to mu je bila četvrta stranka i povratak u DS, koja je nešto sasvim drugo u odnosu na 2001. godinu, možemo računati kao petu stranku Branislava Lečića. Zato ja predlažem da u toku dana mora da obiđe makar pet njiva za tih pet velikih grehova. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije tajna da sam ja glasao za Đinđićevu vladu, za tog nesretnog Lečića, koji eto sada mora to da mi odradi po njivama i baštama.

Dakle nije ni tajna da sam 2003. godine odbio da glasam zajedno sa Momom Trajkovićem, profesorom Simonovićem itd, što je rezultiralo padom Vlade gospodina, da tako kažem, gospodina Živkovića. Ali, ovde zaboravljamo jednu ključnu stvar. Nije Đilas kupio samo Mariniku, nije Đilas kupio samo Demokratsku stranku, nije Đilas kupio samo sebi Zelenu stranku, to ga kvalifikovali dolari ili zato što je bio drvosek, to sam već govorio. Nije Đilas kriv zato što je kupio poslanički klub. Nije Đilas kriv zato što je kupio i predsednika poslaničkog kluba. Nije Đilas kriv zato što je kupio bivši sastav RRA i tako zajedno sa Šorlakom prihodovao više stotina miliona evra, prodavajući maglu. Najuspešniji prodavac magle je Dragan Đilas.

Ali, zaboravili ste ovaj tim koji su sastavili, gospođo Radeta. Zaboravili ste recimo Čedu Čupića. Moralna gromada od mizerije. Dakle, to je čovek koji je bio Agenciji za borbu protiv korupcije i izmislio sednicu Žalbenog veća. Dakle, neko se žalio za prijem u Agenciji za borbu protiv korupcije u radni odnos i da bi on odbio, da bi svog prijatelja i prijateljicu primio, on je tu žalbu odbio i pri tome je napisao da je to uradilo Žalbeno veće i falsifikovao potpise dvojice svojih kolega.

Dakle, Čedomir Čupić, koji sad kao moralni integritet treba da pregovara, ne znam, sa nama, koji treba da vodi dijalog, taj Čedomir Čupić je dobio za to krivičnu prijavu. Taj Čedomir Čupić je priznao krivično delo, a tužilaštvo mu je to dalo umesto falsifikovanih službenih isprava i sve drugo, i tako malo to krivično delo umanjilo kao nesavesno poslovanje, ali kao krivično delo. On je to priznao i kažnjen je nešto novčano. To je ono kad se nagodiš sa tužilaštvom i uplatiš određenu sumu novca i to krivično delo ne ide na sud, ne ideš na robiju, nego platiš određenu sumu, a Čedomir Čupić je naravno imao novca.

Da ne govorim o prigovorima njegovih studentkinja za određene napade određenih vrsta. Ja predlažem Tanji Vojtehovski, kad je već onog Jutku, butku, tamo saslušavala, da lepo sve te studentkinje pronađe i da organizuje jednu emisiju sa tim studentkinjama, da vidimo tu moralnu gromadu Čedomira Čupića posle priznavanja krivičnog dela. Dakle, priznao je krivično delo i time postao kriminalac koji danas treba da razgovara, verovatno želi da razgovara sa predsednikom Republike, predsednikom Vlade, narodnim poslanicima itd. Da vidimo šta je taj čovek sve počinio, a verujem da bi ona mogla ponovo da doturi onaj detektor laži, šta je bilo, pa da vidimo da li govori istinu i da li je prilikom predavanja imao određene seksualne aluzije prema studentkinjama, kojima je predavao.

Dakle, ne radi se samo o Đilasu, o Lečiću, o Jeremiću, o Reis Efendiji. Ovde se radi recimo i o Čedomiru Čupiću, koji je član tima. O Srđanu Dragojeviću da ne govorim, koji nas je ovde prozivao svinjama itd. U Orevelovoj farmi, svinje se ponašaju kao ljudi, a kad pogledam Srđana Dragojevića, izgleda da je obrnuto. Izgleda se ljudi ponašaju kao da ne kažem dalje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prilikom obaranja Živkovićeve vlade nama je bilo sumnjivo nekoliko činjenica zbog čega smo i otkazali poverenje gospodinu Živkoviću.

Prvo, on je bio savezni ministar unutrašnjih poslova. Ubijen je premijer jedne od članica, federalne članice tada državne zajednice ili konfederalne, nazovite to kako hoćete.

Druga stvar, prilikom izbora te Vlade ministar unutrašnjih poslova republički, gospodin Mihajlović je na predlog svog kolege saveznog ministra unutrašnjih poslova, koji je zauzeo mesto ubijenog premijera, avanzovao, na njegov predlog je ponovo izabrana za ministra unutrašnjih poslova. To su veoma sumnjive činjenice. To je razloga zašto i danas kada radikali predlože ispitivanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, zbog čega ja glasam za taj predlog. I dan danas i ubuduće ću glasati da se ispita politička pozadina, ali kompletna, da se ispita i mogućnosti kako je moguće da savezni i republički ministar unutrašnjih poslova, jedan opstane, a drugi napreduje i zauzme mesto ubijenog premijer iako su bili odgovorni na ovaj ili onaj način za bezbednost svih funkcionera, pa i ubijenog premijera.

Dakle, na to pitanje sudovi nikada nisu dali odgovor, a ona onaj Entoni Mongton i Blek, kako se zvao onaj drugi, regionalni šefovi, njih šest iz CIA nikada nisu ovde pozvani kod naših organa na saslušanje da se ispita sa kim su sve dogovarali i na koji način je likvidiran premijer jedne države, suverene države. Ma ko šta o njemu mislio, to je bio nedopustiv čin i ubuduće ću tražiti da se ispita i taj deo političke pozadine za koji verujem da je verodostojniji od onoga što je sudu pominjano, utvrđeno. Verujem da je to veoma verodostojna politička pozadina jer obično se u Srbiji ubija zbog vlasti da bi se jedan na takav način sklonio, a drugi na njegovo mesto došao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od Boška Ljotića, Boška levoručice, koji se svojevremeno, zašto Boško levoručica, sad ću vam objasniti, svojevremeno se sa muškim članovima Dveri, a mislim da su kod njih žene malo više muškarci, ali tamo vizuelno primaju samo muškarce, dakle vizuelno su zadovoljili tu formu, Boško Ljotić sa svojim saradnicima se zakleo u manastiru Hilandar, toj velikoj srpskoj svetinji, svetskoj svetinji, da neće formirati stranku, da će biti porodična organizacija i da nikada neće formirati stranku. Zakleo se na Trojeručicu, na svetinju i pri tome uzeo 5.000 evra u ime porodične organizacije da ne bude stranka i naravno slagao. Slagao sveštenstvo i zato ga sa pravom zovu, zbog te zakletve – sveti Boškić levoručica. Dakle, taj Boškić Ljotić levoručica nije ovde. Ja sam u obavezi prema njegovim biračima, prema njegovim prvim članovima… Ja čak mogu da kažem da su određeno vreme bili simpatični, kad su gurali porodicu u prvi plan, kao neku vrstu svog programa, kad su bili vernici, kad su bili vernici koji su izdali svoju veru, svoju svetinju sada.

Ja ga se sećam kad je ovde zdušno se zalagao protiv stranih banaka. Meni je to bilo simpatično. Jeste da je on to malo prepisao od onog Pernara tamo iz Hrvatske, a njima samo još fali Tompson da na onim protestima otpeva himnu i da budu kompletni. Podršku Zagreba imaju. Imaju podršku Prištine, Tirane itd, a oni nas grickaju ko pirane. Dakle, to barem pokušavaju, da oteraju strane investitore itd.

Znači, on se zdušno zalagao protiv stranih banaka. Ja moram priznati, meni je to bilo simpatično, zato što i ja mislim da one surovo eksploatišu domaće stanovništvo, ali šeta sa onima koji su doveli te strane banke. Dakle, on sa njima šeta, sa Đilasom, šeta sa Jeremićem, sa Borkom Stefanovićem, prodavcem NIS-a itd. On sa njima šeta, upravo sa onima koji su doveli strane banke. On se zdušno zalagao za domaće bankarstvo, a danas šeta sa onima koji su ugasili domaće banke da bi doveli strane i onaj ostatak zadužili, po principu drpokratske stranke, Bojana Pajtića, Gorana Ješića i ostalih.

On je meni bio na određen način tada simpatičan. Ja nisam nešto evrofil preteran, on je više nego evroskeptik. On se zalagao protiv EU, sveti Boškić levoručica bio je protiv EU. Ja mislio da je to čovek od stila, to je čovek od reči, neće je pogaziti, a danas sedi uz skute Dragana Đilasa, koji se hvalio u Briselu zajedno sa Jeremićem kako su oni protiv ruskog uticaja na Balkanu i u Srbiji. Znači, ovamo si protiv EU, a šetaš sa DS koja je isključiva i jedino u EU vidi partnera, ovamo si za Rusiju, za odnose sa Rusijom, a šetaš sa onima koji su u borbi protiv, dokazani borci u borbi protiv ruskog uticaja.

Taj isti Boškić levoručica, sećate se, zalagao se ovde protiv masona, tajna društva. Ja ne znam da li su masoni dobri ili loši, ali je on napao Vladu, da u Vladi sede dva masona. Opet kažem, ne znam koliko su to loša društva, loši ljudi. Sve vreme pored njega je sedala masonka, Marija Janjušević, sve vreme, članica Velike ženske lože Srbije, majstorica treći stepen, predsednica Suda časti Velike ženske lože u Srbiji. Nisam ni znao da postoje ženske lože, ali sad znam.

Taj isti Boško Ljotić levoručica se ovde zalagao, kao vernik, za pravoslavlje itd. Meni je, kao pravoslavcu, to bilo simpatično, ali gle čuda šeta sa Borkom Stefanovićem čiji je plakat u političkoj kampanji bio sviranje gitare pored spaljenog krsta. On šeta sa onima koji pale krst. Dakle, kako verovati tom čoveku da je iskreno bio protiv stranih banaka? Ja sam u dilemi.

Podržavam to što država, a država je zajednica ljudi, država je bedem od nepravde i nesreće za ljude koji je čine, država štiti ljude i ljudi treba da štite državu, građani ove države treba da štite državu i država treba da štiti građane. Nije ovo prvi put da će država da zaštiti građane, već ih je štitila po pitanju Agrobanke, Univerzal banke, Razvojne banke Vojvodine. To su one banke što su ih upropastili Đilas i njegovi prijatelji.

Slažem se da država treba da pomogne. Gospodine ministre, treba pomoći i seljacima. Dakle, seljaci imaju velike dugove, baš zahvaljujući zakonima i propisima žutih, stranke bivšeg režima, drpokratske stranke koji su propisali to obavezno osiguranje i narasli su dugovi na 214 milijardi. To je nenaplativo. To je preko dve milijarde evra.

Molim Vladu Republike Srbije da zaštiti te građane. S obzirom da je prosečna starost nosioca poljoprivrednog gazdinstva 61 godina, ti ljudi treba da likvidiraju te dugove da bi išli u penziju. Da li je vama, državi svejedno da li će ići u penziju ili će biti primaoci socijalne pomoći? Dajte da odu dostojanstveno u penziju, da tih 11 hiljada dobiju penziju, a ne socijalnu pomoć. Danas je socijalna pomoć veća, nego seljačka penzija. To je loša poruka, da je bolje biti socijalni slučaj, nego seljak.

Zato predlažem da ove dugove, ako ne u potpunosti otpišete, da otpišete kamatu i naplatite samo 5% duga, da vratite dostojanstvo seljacima, da vratite tom državotvornom delu naroda dostojanstvo i da mogu mirno da idu u penziju, da mogu da se leče, jer u te dugove ulaze dugovi za PIO i zdravstveno osiguranje. Broj osiguranika poljoprivrednika, ima 589 hiljada gazdinstava, sveo se na 94 hiljade, što znači da je gotovo 500 hiljada neosigurano ili duguje zdravstveno osiguranje, više ne može da plaća, jer kada plaća to ide u dubiozu i on ponovo nema pravo da se leči, onda mora zdravstvene usluge da plaća i da umre na brzinu. Često seljaci dugo ne boluju. Kada prestanu da rade i kad više nisu sposobni za rad, oni kao iz protesta se povuku tamo negde pozadi, na imanje i iz protesta umru, jer više ne mogu da doprinesu svojoj porodici, svojoj državi. Vreme je da i državi njima nešto vrati. Slažem se da obeštetimo, da na neki način smanjimo štetu ovima koji duguju bankama za švajcarce.

Dajte da pomognemo i poljoprivrednicima, tom državotvorno delu naroda koje preko brvna ide, trči na biračka mesta da glasa za one za koje misle da će najviše da štite državu, njegovu njivu, njegovu šljivu, njegovu državu, njegovu zastavu.

Dajte da probamo da te dugove svedemo na neki normalan iznos koji može da se plati. Neki dinar ćete dobiti u Ministarstvu finansija, a sa druge strane ćete imati i nove tekuće prilive u PIO osiguranju i zdravstvenom osiguranju. Zato ja apelujem da pomognemo svim građanima, jer oni su zajednica koja čini ovu državu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o nadzoru Narodne banke. Ja moram ponovo da podsetim na vlast ovih nesrećnika. Znači, neko ih zove izdajnicima, a ja nisam pristalica toga, ja ih zovem nesrećnici. Ja smatram da državu Srbiju ne mogu srušiti spolja, ako se ne nađu političke snage koje će im pomoći iznutra. Oni su se veoma jasno ponudili svim građanima na takvu vrstu usluge, da to urade i zbog toga su obišli od Brisela, Prištine, Skoplja, tražeći sve moguće saveznike u pokušaju da sruše vlast u Republici Srbiji. Dakle, pri tome ne prezaju da sruše samu državu Srbiju.

Da podsetim, kada su oni vladali, a do promena je došlo jula meseca 2012. godine, a od 2008. godine, čini mi se, gospodine Orliću, do 2012. godine, rast kursa evra je sa 74 dinara porastao na 117 do 118 dinara. Dakle, to je negde oko 55%, znači, dinar je oslabio, a evro je porastao za 55%.

Sada želim da uporedim zadnjih šest, sedam godina, od 2012. godine do danas kurs evra miruje. Inflacija u njihovo vreme je bila 8%, a sada ne prelazi 2%. Inflacija cena rasta na malo, i danas oni sve čine da uruše finansijsku stabilnost, pri tome ne prezaju da uruše i samu državu Srbiju. Oni bojkotuju sednice Narodne skupštine, a plate ne bojkotuju. Oni šetaju da izraze svoje nezadovoljstvo i to je njihovo pravo, ali pri toj šetnji ne prezaju od nasilja, ne prezaju od toga da pokušaju da oteraju strane investitore, što je „boškić ljotić“ već više puta pokušao, govoreći da kada oni dođu na vlast, da će zatvoriti neke fabrike koje su strani investitori otvorili.

On nije svestan toga da ne bi bilo pristupa da nije zemlja na putu prema EU, da nije domaćih investitora, dakle, da ne bi imali šta da prodajemo na stranim tržištima, a bez izvoza ova zemlja sa ovolikim dugovima bi bila mrtva zemlja. Zato je njihova želja da rasteraju investitore, da opet izazovu inflaciju, da opet bude rast kursa i da opet gospoda iz stranke bivšeg režima mogu da mute. Opet da se pojave prodavci magle, kradonačelnik Đilas, koji je deficit Beograda, čini mi se, gospodine Orliću, bio 20%. Deficit u državnoj kasi, deficit budžeta je bio, čini mi se, negde oko 10%. Danas je to suficit.

Sve čine da to obore i pri tome ja se čudim Bošku ljotiću koji nije bio sastavni deo bivšeg režima, nije vladao zajedno sa njima, a sve se čini, izgleda, da je Đilasova kasa veoma primamljiva, Đilasova, Šolakova, Petreusa i sve čini da se dodvori i pri tome ne preza u urušavanju države, odnosno u težnji da uruši državu Srbiju.

Nekada, svi se sećate, u protestima Dveri, porodičnim, nekada je znak Dveri bio, simbol Dveri bio tri prsta ovako. Od kada se približio Đilasu znak Dveri je keš. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Orliću, zaboravili ste. Dakle, kad se Dragan Đilas zalagao za poljoprivredu…

Da.
Gospodine Marinkoviću, kada su Đilas i ekipa vladali Beogradom, a ovi njegovi vladali celom Srbijom, na našu veliku žalost, zato je danas kletva – da Bog da ti ponovo demokrate i Đilas vodili državu i Beograd. Dakle, kada su oni vladali, doveli su u „PKB“ Miškovićevu ekipu. To je gospodin Orlić zaboravio da kaže, gospodine Marinkoviću.
Dakle, doveo je Miškovićevu ekipu koja je gradila štalu. Gurnuo je „PKB“ u gubitak od 87 miliona evra. Namera je bila da prvo, što naši mladi kažu, zavale „PKB“, a onda da ga Mišković i Đilas podele između sebe. Otuda interes Dragana Đilasa, zvanog Đitler, interes za „PKB“, koji nikako ne može da prežali „PKB“, otuda njegova usluga krupu, ili kako se zvao onaj industrijala, da je drug Đitler strpao Rome u kontejnere da bi ovaj mogao da napravi stambene zgrade. I, danas nama pripisuju da smo fašisti, a oni strpali Rome u kontejner, baš čudno, i oni šetaju sa Ljotićima.
Znači, drug Đilas je praveći štalu po kvadratu, od 2.000. evra kvadrat štale za krave, nije predvideo da krave imaju rogove, pa kad su ulazile onda je bio problem. Morali su kravama u „PKB“-u da se seku rogove da bi uopšte mogle da uđu u te štale. Pri tome, firma koja je izvodila te radove nikada nije imala građevinsku licencu, imala je jednog zaposlenog, zvao se Turbo gas iz Kikinde i ta firma je, da bi platila onih 10% provizije, prodao je čovek sam svoju njivu svojoj firmi od jednog hektara za 650.000. evra, što je 65 puta iznad cene. Verovatno da je na takav način opran keš i dodeljen drugu Đilasu.
Rezultat svega toga je gubitak u subvencijama u poljoprivredi, odnosno zaostatak u isplatama dugovanja od 10,2 milijarde, koji ova vlast posle 2012. godine mora da plati. I, ono što su obećali da će isplatiti subvencije nisu isplatili, već su te dugove ostavili i ova vlast je to javnim dugom, priznajući kao javni dug, platila svim poljoprivrednicima. Toliko o njihovoj poljoprivrednoj politici.
I da kažem da su izvršili kravocid, da za četiri godine njihove vlasti nestalo 200.000 krava. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodin Orlić je zaboravio, on je samo naveo deo grehova Dragana Đilasa. Najveći greh po meni je „kravocid“. Za vreme DS nestalo je 200 hiljada krava. Vrednost tih grla je 400 miliona evra. Ali, na prvi pogled taj gubitak izgleda samo 400 miliona evra, međutim svake godine taj gubitak je bio uvećan za priplod koji je bio vredan oko 200 miliona evra. Samo u zadnjih sedam godina da je taj broj grla opstao poljoprivreda bi izbacila više za 1 milijardu i 400 miliona evra više novca nego što sada izbacuje.

Takođe, zaboravili ste gospodine Marinkoviću, gospodin Orlić je zaboravio da je Đilas preko noći postao poljoprivrednik. Nije Živković jedini kolega poljoprivrednik, sada imam i kolegu poljoprivrednika Dragana Đilasa, koji je u Sikulama osnovao, čini mi se, „Omladinku“ ili „Partizanku“ i tako postao preko noći poljoprivrednik sa 20 i nešto hektara najplodnije zemlje u Negotinu.

Dakle, on je poljoprivrednik, drugi kolega koga sam ja u ovom parlamentu stekao, odnosno Dragan Đilas je bio vrlo kratko, jer on ne voli te debate može neko da ga priupita kako to multimilioner, kako neko ko ima milijarde, kako neko ko je prihodovao 60 milijardi dinara, kako neko ko je prihodovao 500 miliona evra, kako takav neko vodi revoluciju… (Isključen mikrofon)

Ja verujem da vi to niste organizovali. Ne znam, vratite mi moje vreme na početak.
Dakle, gospodine Marinkoviću, gospodin Orlić je zaboravio sve Đilasove projekte, zaboravio je da je Đilas bio moj kolega poljoprivrednik, da je preko noći u Sikulama kod Negotina kupio 25 hektara zemlje i sebe kvalifikovao kao gospodina Živkovića da mi pravi konkurenciju.
Dakle, sem što je to uradio, gospodin Đilas je izvršio „kravocid“ jer je nestalo 200 hiljada krava… (Isključen mikrofon)
(Marijan Rističević: Jel zabranjeno reći „kravocid“?)

Dame i gospodo narodni poslanici, da sam teoretičar zavere, ja bih pomislio da iza ovog prekida stoji poznati trgovac reklamama i medijskim sadržajima Dragan Đilas. Međutim, ne verujem u teoriju zavere, ali ću ponoviti da je Dragan Đilas preko noći postao moj kolega poljoprivrednik i pri tome je našao poznatog glumca Branislava Lečića da mu čuva voćnjak. I pošto gledaoci kažu da sam nešto izmislio, ja sam primoran da pustim.
Dakle, ovi urlici su bili urlici Branislava Lečića koji je postao, na neki način, dvorski sluga na dvoru Dragana Đilasa, zvanog Đita.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Marinkoviću, ja ne znam šta se čulo, ja sam gospodinu Orliću prigovorio na tome što nije pomenuo kravocid koji su izvršili za vreme vlasti Đilasa, drpokratska stranka i njihovi sateliti. Dakle, u to vreme nestalo je 200.000 krava, što je gubitak nominalni od 400 miliona evra samo u priplodnom materijalu.
Takođe, svake godine, u podmlatku te krave bi dale 200.000 evra i za ovih 10 godina preko milijardu evra smo izgubili, a možda i dve, zahvaljujući tome što su oni uništili stočni fond i na tome su predano radili, da bi njihovi paori, kao što su „MK Komerc“, Matijević, kao što su Mišković itd, da bi se domogli ogromnih kompleksa poljoprivrednog zemljišta koje su prodavali, na uvek, što naši seljaci kažu, za 200 evra po hektaru, iako je vrednost tog zemljišta između 10.000 i 20.000 evra.
Preko noći je u selu Sikole, kod Negotina, gospodin Đilas postao moj kolega poljoprivrednik i sada, sem vinogradara Živkovića, imam i kolegu Đilasa. Verujem da oni narod ne mogu odvesti u bolju budućnost, posebno zato što nije zapamćeno da se milioneri dižu protiv miliona.
Dragan Đilas, koji je prihodovao 60 milijardi dinara na svoje firme, želeli da predvodi milione građana koje je siromašio, dok se on bogatio, oni su gubili novac. Sav njihov novac je vodio u džepove Dragana Đilasa. I ja ne verujem da neko može da poveruje da će ih Dragan Đilas, milioner, multimilioner odvesti u bolju budućnost.
Revolucije rađaju siromaštvo, siromaštvo rađa revolucije, a iza svega stoji Dragan Đilas koji pokušava po drugi put da preuzme novac koji je u džepovima građana, posle sedam godina od promena, ponovo u njihovim džepovima, on pokušava da se tog novca domogne i da stekne pravo na džepove građana. Ja mislim, gospodine Orliću, da to nikako ne smemo dozvoliti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se bojim ovih Đilasovih težnji za elektronskim medijima i sad pažljivo dodirujem ovo dugme. Ja mislim da dok gledaju ovaj prenos, ovi iz saveza lopuža, prevaranata i ljotićevaca se mole bogu da me ubije struja. Ali, nisu oni te sreće, preživeću ja.

Dame i gospodo narodni poslanici, lako bi mi nahranili siromašne. Ali, teško je nahraniti ove bogate. Oni su alavi. Siromašnima, nekom delu siromašnih ljudi ruka je ispružena i traže malo. Ovim bogatima, kao što su Đilas i Jeremić, reis efendija i vuk potomak, njima je ruka uvek ispružena, njima nikad nije dosta. Ne treba siromašni ljudi da se stide svog siromaštva, već bogati ljudi kao što su Đilas i vuk potomak, reis efendija, treba da se stide svog bogatstva, jer su do njega došli na nepošten način. Oni pokušavaju da izvedu revoluciju milionera protiv miliona, onih miliona koje su surovo opljačkali.

Dragan Đilas je veliki izvoznik novca. On izvozi naš novac i ne vraća ništa. Dakle, spada među najveće izvoznike, ali ne izvozi ni jedan proizvod, sem što izvozi novac, novac koji je zaradio dok je 400 ili 500 hiljada ljudi ostajalo bez posla. Najbolji trgovac maglom. Čovek koji je protiv „Beograda na vodi“, jer se zalagao za Beograd na magli. U toj magli ćapio je šta je stigao, pa je, recimo, Most na Adi koštao, a da podsetim da je u gradnji mosta na Beški učestvovao čak i Vlado Georgijev, verovali ili ne, izvođač radova na mostu u Beški je bio i Vlado Georgijev.

Dakle, ti trgovci maglom žele da opljačkaju još jednom narod. Bogati ljudi ne mogu ništa drugo da pokažu sem da mrze svoj narod, jer ih taj narod podseća na ružan način na koji su se obogatili. Ja tvrdim, dame i gospodo narodni poslanici, da bogati ljudi poput đitlera, Dragana Đilasa i Vuka reis efendije, vuka potomka, od svog bogatstva nemaju ništa drugo nego strah da ga ne izgube. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u narednom periodu mislim da će našoj državi biti potrebno sve više radne snage. Slobodan protok roba, usluga i ljudi dovodi do toga da pojedine opštine oskudevaju u radnoj snazi. Posebno mi u poljoprivredi smo zahvalni na zaposlenima, na onima koji obavljaju poljske radove, bez obzira da li su stranci ili domaća radna snaga.

Eto, došlo je vreme da zahvaljujući investicijama, a investicije zavise i od vlasti, kakav ambijent se pravi, zemlja bez privrede je auto bez motora i menjača. Takav auto može da ide samo nizbrdo.

Za vreme ove žute vlasti imali smo upravo takvu situaciju, da je taj naš zajednički auto išao samo nizbrdo, jer nije imao ni menjač, ni motor. Zemlja bez investicija je auto bez benzina. Ukoliko nema investicija, nema novih tehnologija, nema rasta BDP, nema rasta standarda, direktno su sve zemlje, pa i naša zemlja, zavisne od investicija.

Zato nije u redu da Boško Ljotić, Đilas, Jeremić, teraju i sve čine da oteraju strane investitore iz naše zemlje, vrlo dobro znajući ovo što ja ovog trenutka govorim, da bez investicija nema ni novih tehnologija, nema ni novog znanja, nema ni novog novca, nema novog rasta BDP.

Dame i gospodo narodni poslanici, Đilas i njegova stranka, slobode i pravde, se ponašaju tako kao da su vlasnici političkog sistema. Doduše, Đilas ima više firmi. Jedna se zove Demokratska stranka, koja se samo tako zove, i protiv koje se ja ne borim zato što je demokratska, već zato što je prestala da bude demokratska, a druga stranka slobode i pravde je samo još jedna njegova firma.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi znamo kako je Bil Gejts došao do bogatstva, između ostalog koristio i stranu radnu snagu, ali je on 95% svog bogatstva poklonio siromašnima.

Dragan Đilas je više od 95% svog bogatstva oteo od siromašnih. Ja nemam ništa protiv da prikupi pet miliona ljudi i ono za šta se u protestima zalažu. Bio bi red da poput Bila Gejtsa, koji je nesumnjivo zaradio taj novac, da svakome od njih da po 100 evra. To je tačno onih 500 miliona evra koje je opljačkao od tih istih građana i sada multimilioner, bogataš, poziva milione na revoluciju. Dame i gospodo nije u redu da on daje samo Mariniki i Boškiću. Bilo bi u redu da podeli svima svoje enormno bogatstvo.

Boškić bi trebao da zna, kao pravoslavac, da mu je džabe materijalno bogatstvo ako je duhovno bankrotirao. Boškić Ljotić, Vuk Jeremić, reis efendija Vuk potomak i drugi ne razmišljaju više glavom, već novčanikom. Dakle, oni bi trebali da znaju da su duhovno bankrotirali, ali Boškiću i ekipi je jedino bitno da od Đilasa ne dobijaju sitno. Zato ja tvrdim da pre nego što je razvalio srpske Dveri Boškić Ljotić je imao ovaj znak, tri spojena prsta u ime pravoslavlja, a sada mu je znak bitno da ne dobije od Đilasa sitno. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi se sigurno sećate individue koja se zove Janko Veselinović, u narodu poznatiji kao Janko preokrenuti, vođa udruge za preokret, koji je ovde ne tako davno, na ovu galeriju, doveo one koji su se zadužili u švajcarskim francima, doveo ovde na galeriju. Sigurno se sećate i transparent na kome je pisalo da štitimo banke a ne narod. Dakle, to je radio današnji pripadnik saveza lopuža, prevaranata i ljotićevaca. Tada je mislio drugačije. Danas tvrde da ne treba da štitimo narod, verovatno treba da štitimo Đilasa, Šolaka, Petreusa, verovatno treba da štitimo Jeremića, verovatno treba da štitimo milionere, verovatno treba da štitimo multimilionera Đilasa.

I pošto je ministar finansija tu, tražim da pošalje poresku inspekciju u preko granične kanale koji posluju sa SBB i da utvrdite kako ispumpavaju novac preko graničnih kanala, gde koriste domaći program, kome ne plaćaju televizijskim kanalima ništa, ali zato preko graničnim kanalima ispumpavaju na desetine miliona evra. Tako prave veštački gubitak. Dakle, ovde navodno u državi naprave gubitak, a ispumpavanjem novca to stave u svoje džepove. Zato je njihov drugi zahtev, u stvari prvi, to je da gazduju REM-om i da na takav način da eksploatišu naše medijsko tržište.

To obavezno da proverite. Tako ćete steći pozamašan novac zato što na tim preko graničnim kanalima emituje domaće reklame, a to nije dozvoljeno i pri tome ne plaćaju porez i ugrožavaju domaće televizijske stanice čiji program koriste besplatno da bi ovi drugi plaćali. Od pretplatnika uzmu 120 miliona evra, domaćim televizijama ništa ne plate, novac izbace napolje na televizijama koje rade maltene na crno, jer po sporazumu o reemitovanju koji smo potpisali u Savetu Evrope ti programi spolja moraju da dođu u izvornom obliku, znači ne smeju da se dopunjuju domaćim reklamama, niti emituju program iz studija, što je recimo jedan preko granični kanal „N1“ upravo radi. O „Sport klubu“ neću govoriti zato što svako veče ošteti za 10.000 evra, emitujući u preko graničnim televizijama neovlašćeno reklame.

Dakle, sećate se sigurno Janka preokrenutog, sećate se i Boškića levoručice. Sigurno se sećate Boška Ljotića koji je ovde zastupao snažno, a možda je u pravu, je bio protest stranih banaka. Bio je protest stranih banaka koje su zagazdovale gotovo celim finansijskim osiguravajućim kućama, strane banke i strane osiguravajuće kuće. On je snažno bio protiv toga, a danas se uporno Boško ljotić šeta sa onima koji su upravo te banke doveli u našu zemlju. Nisam ja strane banke doveo ovde, doveli su ih njegovi partneri Borko Stefanović, Jeremić, Đilas, Boris Tadić, o njemu da ne pričam.

Svi se svakako sećate da su postojale domaće dve banke. Jedna se zvala „Agrobanka“, druga „Razvojna banka“. Vi kao ministar finansija svakako znate da smo mi štediše tih banaka već pomagali. Nisu ovo prvi ljudi kojima pomažemo. Zaštitili smo štediše tako što smo posle pljačke Demokratske stranke, pljačke „Agrobanke“ i „Razvojne banke Vojvodine“ ubacili novac u te banke, da bi zaštitili štediše tih domaćih banaka koje su Demokratskoj stranci služile kao ortačka kobila, da te kredite koje nisu vraćali strovale na domaće banke i na kraju je država, odnosno svi građani, platila tu štetu, da štediše ne bi ostale bez svojih uloga.

Znači, nisu ovo prvi građani kojima pomažemo i država treba da štiti ljude, a ljudi treba da štite državu. Zato podržavam da pomognemo ovoj grupi ljudi kao što ćemo pomagati verovatno i nekima drugim.

Na vas apelujem da takođe pomognemo poljoprivrednicima koji imaju dugove prema PIO osiguranju i prema RFZO, da je to ne naplativo. Ti dugovi su gotovo 240 milijardi dinara. Da se kamate otpišu, da se dobar deo duga otpiše i da se ti ljudi vrate, da ponovo budu osiguranici i za PIO osiguranje i za zdravstveno osiguranje, što su prestali da budu. Da pomognemo i toj drugoj kategoriji ljudi koja je državotvorna i koji će svakako biti zahvalni.

Na kraju, dame i gospodo pošto nemam puno vremena, moram da apelujem danas na sve učesnike da ovaj skup bude dostojanstven. Apelujem na političke protivnike da zapamte izjavu, odnosno izreku koju je Dučić rekao: „Da vas ne mrze previše, jer od naših mržnji korist imaju samo naši protivnici“. Poštujem njihove razlike, ali nemoj od razlika da prave podele i nemoj da nas tako podeljene koriste jedni protiv drugih, jer na kraju, svi ovi njihovi koji šetaju, šetaju za Đilasa, Jeremića, za milionere i mislim da je vreme da i oni razmisle da podrže milione građana koji štite svoju državu i koji zajedno sa nama žele da je postave na noge, da ekonomski stane na noge i onda će nas poštovati i oni drugi koji su nas podeljene koristili jedne protiv drugih. Hvala.