Prihvatam amandman.

Prihvatam amandman.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, važeći Zakon o oružju i municiji donet je 1992. godine. Dakle, prošlo je više od dve decenije kako je zakon na snazi i tokom svih godina koje su iza nas, uz različito okruženje, učinilo je da oružje bude lako dostupno, atmosfera nesigurnosti da jedan deo građana nabavi i legalno i ilegalno, neki zbog lične bezbednosti, neki iz drugih razloga.
Istovremeno, sa porastom broja oružja u legalnom posedu, rasla je količina ilegalno posedovanog oružja, za koji uopšte ne postoji adekvatna evidencija i procenjuje se da postoji između 200 i 900 hiljada komada. Sama ova razlika u proceni u ovakvoj lepezi procene pokazuje vam da postoji mnogo toga što moramo da uradimo u budućnosti da bismo ovaj problem rešili.
Poslednjih godina bili smo svedoci više tragičnih incidenata u kojima je korišćeno oružje, pre svega u ilegalnom posedu, a jedan manji broj u legalnom, i ove činjenice predstavljaju smetnju za stvaranje bezbednog okruženja, pospešuju kriminal i negativno utiču na društveni razvoj.
Republika Srbija je odlučna u nameri da na svim nivoima definiše aspekte kontrole oružja, njegovih delova i pripadajućoj municiji. Ova rešenost potvrđena je pristupanjem programu Ujedinjenih nacija za sprečavanje, suzbijanje, iskorenjivanje trgovine oružjem, kao i u Protokolu Ujedinjenih nacija o vatrenom oružju, što je stvorilo i određene međunarodne obaveze u pogledu sprovođenja mera kontrole vatrenog oružja i važeći zakon ne predstavlja potpunu zakonsku regulativu za ispunjavanje ovih obaveza, a zbog izmenjenih društvenih prilika ne odražava stvarne potrebe u kontroli civilnog posedovanja oružja.
Proces pridruživanja Evropskoj uniji i otvaranje pregovora u poglavlju 24. nužno podrazumeva i usklađivanje nacionalnih propisa sa relevantnim propisima Evropske unije, u koje spada i pravna regulativa nabavljanja, držanja i nošenja oružja. Strategijom kontrole streljačkog i lakog oružja u Republici Srbiji za period od 2010. do 2015. godine, u cilju osam, izričito je propisano i usvajanje ovog zakona, kao jednog od najvažnijih instrumenata.
Stoga je Predlog zakona o oružju i municiji usklađen sa Direktivom Saveta u kontroli nabavki i posedovanju oružja 47791-512008 Evropskog parlamenta o izmeni direktive Saveta 477/91, o kontroli nabavki u posedovanju oružja.
Pažljivo su preispitana postojeća normativna rešenja koja uređuju ovu oblast, a koja se značajno razlikuju od onih koje propisuju evropske direktive, zbog čega se pristupilo izradi potpuno novog teksta zakona, a ne samo o izmenama i dopunama postojećeg.
Donošenjem ovog zakona biće ostvarena dva cilja. Prvo, zakon će omogućiti efikasnu kontrolu posedovanja i prometa oružja, čime će se sprečiti njegove zloupotrebe i poboljšati bezbednost građana Srbije. Drugo, sa legalnim i savesnim vlasnicima oružja biće omogućeno da ga nesmetano poseduju i koriste u zakonom dozvoljene svrhe, lova, sporta, kolekcionarstva i samoodbrane.
Prvi cilj postiže se pooštravanjem uslova za posedovanje oružja. Osim onih koji su postojali u ranijem zakonu, predviđena su i dva nova - zdravstvena sposobnost, koja je ranije postojala kao mogućnost samo prilikom nabavljanja oružja ali ne i ako ga neko već poseduje, i opravdani razlog za posedovanje oružja, što je novina u odnosu na dosadašnja zakonska rešenja.
Zdravstvena sposobnost lica za držanje i nošenje oružja dokazuje se prilikom podnošenja zahteva za nabavku oružja, a obavezno se proverava na svakih pet godina. Uspostavljena je obaveza razmene informacija koje su od značaja za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti između lekara i nadležnog organa unutrašnjih poslova. Podzakonskim aktima koje će doneti ministar nadležan za poslove zdravlja bliže će se urediti uslovi koja lica moraju da ispunjavaju u pogledu zdravstvene sposobnosti, kao i uslovi koje mora da ispunjava zdravstvena ustanova za obavljanje ovih pregleda.
Opravdani razlozi za posedovanje oružja, kao uslov za njegovu nabavku, dokazuje se u članstvu u sportskoj streljačkoj organizaciji, za sportsko oružje, naravno, zatim lovnom kartom za lovačko oružje i dokazima o ugroženoj bezbednosti za oružje za ličnu bezbednost. Uvođenje ovog instituta u odredbe Zakona, direktna je posledica usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije.
Osim navedenog, policiji je ostavljena mogućnost da zabrani posedovanje oruža kada osnovano proceni da bi ga vlasnik mogao zloupotrebiti. Zakon predviđa i strožije kažnjavanje za zloupotrebe i nesavestan odnos prema oružju. Pooštrena je kaznena politika tako što su za svako propuštanje radnji koje su predviđene odredbama ovog zakona propisane prekršajne kazne, uz mogućnost izricanja zaštitne mere oduzimanja oružja i municije. Sužena je mogućnost davanja oružja na poslugu u odnosu na ranije rešenje, time što se traži da vlasnik oružja bude prisutan tokom trajanja postupka. Ukupno gledano, ovim nacrtom povećana je odgovornost vlasnika za oružje koje poseduje.
Drugi cilj postiže se kroz davanje povlašćenog statusa registrovanim sportskim strelcima i kolekcionarima koji su se u praksi pokazali kao najsavesniji među vlasnicima oružja. Ovo se ogleda u oslobađanju od obuke za rukovanje oružjem i davanju mogućnosti i spravljanja municije članovima streljačkih i lovačkih organizacija. Propisani su olakšani uslovi za nabavku oružja i municije kolekcionarima, što će istovremeno smanjiti administrativne procedure za ovu kategoriju vlasnika oružja. Ukinuto je za sve vlasnike oružja ograničenje količine municije koja se može nabaviti, što je standard u svim državama Evropske unije.
Važna novina predstavlja i kolekcionarska dozvola koja nije vremenski ograničena i omogućava nabavku više komada oružja, čime će se uprostiti procedure nabavke oružja lovcima, sportskim strelcima i sličnim kategorijama lica. Ovim će se rasteretiti i postupajući državni organi jer će tako doći do smanjenja broja zahteva za nabavku oružja. Nova klasa oružja, onesposobljena oružja, omogućava građanima da, uz prijavu nadležnom državnom organu, udružuje određene komade oružja koje za njih imaju afekcionu vrednost, bez obzira na ispunjenje uslova za pribavljanje dozvole, odnosno izdavanje oružnog lista.
Novim zakonom se omogućava i strancima koji u Republici Srbiji nemaju stalno nastanjenje da nabavljaju oružje iz kategorije B i C, na osnovu odobrenja za nabavljanje i iznošenje oružja, a propisan je i način nabavljanja oružja pripadnika diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Novinu predstavlja i već pomenuta mogućnost da streljačke i lovačke organizacije za sopstvene potrebe spravljaju municiju. Takođe, bitna novina koju ovaj zakon predviđa je izdavanje oružnog lista, kao biometrijskog dokumenta sa ograničenim rokom važenja.
Velika količina oružja koja se u Srbiji nalazi u ilegalnom posedu zahteva planske mere države i obimnije projekte od represivnih aktivnosti policije. U uporednoj i domaćoj praksi, akcije legalizacije i predaje oružja pokazale su se kao najefikasnije mere smanjenja količine ovog oružja. U periodu od 1992. do danas, sprovedeno je pet postupaka legalizacije ilegalnog oružja. Poslednja legalizacija sprovedena je 2007. godine, kada je predato ukupno 8.455 komada različitog oružja, dok je u postupku legalizacije 2003. godine predato 47.582 komada različitog oružja.
Primera radi, policija tokom godine otkrije između 1.000 i 1.500 komada oružja u ilegalnom posedu, što znači da se jednom legalizacijom postiže višestruko veći efekat od redovnog rada u zapleni ilegalnog oružja. Upravo zbog toga, legalizacija oružja je regulisana ovim zakonom koji ministru unutrašnjih poslova daje ovlašćenje da periodično, kada to zahtevaju razlozi očuvanja bezbednosti građana i javnog mira, raspiše legalizaciju oružja. Ovaj zakon će predvideti, u jednom od svojih članova, takođe legalizaciju koja će nastupiti u periodu od tri meseca nakon usvajanja ovog zakona.
Predloženi zakon o oružju i municiji sadrži rešenja koja su usklađena sa propisima Evropske unije, a njegova primena doprineće povećanju stepena bezbednosti građana Republike Srbije. Stoga vas pozivam da podržite ovaj zakon i pomognete zajedno da povećamo bezbednost za sve građane Srbije.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopuna Zakona o zaštiti od požara, ovaj zakon, u sadašnjem obliku, usvojen je kao sistemski zakon 2009. godine. Ovo je zakon koji uređuje pitanje zaštite od požara, obaveze državnih organa, organa autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, privrednih društava i drugih pravnih i fizičkih lica. Period od ovih pet godina bio je dovoljan da se procene sve manjkavosti određenih rešenja i mogućnosti za njegovo poboljšanje, kako bi se na što bolji i efikasniji način postigli ciljevi koji su i bili razlog njegovog usvajanja 2009. godine.
Nažalost, bilo je najtežih opomena koje su ukazale na potrebu za izmenom postojećih zakonskih rešenja. Tragičan događaj u novosadskoj diskoteci „Kontrast“, koji je odneo šest mladih života, inicijativa izražena kroz „Tamarin zakon“, koja je zatim usledila, imale su najsnažniji uticaj na to da se u izmene zakona krene i pravac u kome treba ići kada se radi o zakonskim rešenjima.
Sa aspekta zaštite od požara, ova inicijativa, dakle, uspostavljanje efikasnije kontrole u oblasti bezbednosti objekata, prvenstveno objekata u kojima se obavljaju ugostiteljske delatnosti ali i onih u kojima se zbog delatnosti koje se u njima obavljaju okuplja veći broj ljudi, ova inicijativa ima za cilj da obezbedi da se navedene delatnosti obavljaju isključivo u objektima za koje je pribavljena saglasnost MUP-a u pogledu sprovedenosti mera za zaštitu od požara, u skladu sa namenom objekta.
Nadležne linije rada Ministarstva unutrašnjih poslova su uložile ogromne napore da se cilj ove inicijative ispuni donošenjem ovog zakona, pa se predloženim izmenama i dopunama Zakona definišu objekti javne namene, utvrđuje pravni osnov za propisivanje minimuma tehničkih uslova sa aspekta zaštite od požara shodno nameni objekata, zatim osnov za izricanje zabrane vršenja određenog posla u objektu ukoliko nisu obezbeđeni uslovi za sigurnu evakuaciju ljudi iz objekata sve do otklanjanja ovih opasnosti.
Predlog zakona donosi i druge novine. Od početka primene Zakona o zaštiti od požara nadležne službe Ministarstva su se suočavale sa problemima uzrokovanim nedovoljnom preciznošću njegovih odredaba. Još jedna manjkavost bila je mogućnost donošenja određenih podzakonskih akata koji su se ispostavili kao neophodni ali bez adekvatnog pravnog osnova na osnovu koga bi bili doneti. Ovi problemi nisu uticali samo na rad državnih organa već su doprineli stvaranju nedovoljno jasno pravnog okruženja za pravna i fizička lica koja su direktno pogođena takvim stanjem.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je prilikom izrade predloga ovog zakona u cilju što širih konsultacija zainteresovane javnosti održala javnu raspravu u svim većim gradovima Republike Srbije. Predlozi i sugestije dostavljeni u toku javne raspra ve koji su bili usmereni na poboljšanje predloga teksta zakona i koji su u duhu koncepta na kojima se isti zasniva, prihvaćeni su i uvršćeni u tekst Predloga zakona. Ne bih želeo da vam navodim sva pojedinačna rešenja, to imate i u zakonu koji je pred vama, ali bih izdvojio neka rešenja koja će biti od interesa i značaja za građane Republike Srbije.
Istakao bih da ove izmene zakona imaju cilj da olakšaju proceduru pribavljanja saglasnosti o merama zaštite od požara na taj način što se definišu osnovni standardi prilikom projektovanja izgradnje objekata kao bitni zahtevi, a subjektima koji su u obavezi da postupaju u skladu sa odredbama zakona kako bi pribavili saglasnost daju se šire mogućnosti u načinu projektovanja i izgradnje, jer se dozvoljava primena propisa i standarda koji su prihvaćeni u zemljama EU. Ovakav način uređivanja gradnje u pogledu zaštite od požara uticaće na podsticanje izgradnje, jer će trošak koji uvećava investiciju u primeni mera zaštite od požara biti primeren njegovom obimu.
Ovaj predlog zakona donosi izmene u pogledu organizacije i načina rada vatrogasno-spasilačkih jedinica budući da se normativni okvir za njihovo uređenje zasniva na podzakonskom aktu koji datira iz perioda od pre 30 godina, te je suvišno govoriti o tome da su to davno prevaziđena rešenja.
Ovaj predlog zakona uvodi obavezu ažuriranja i usklađivanja planova zaštite od požara sa vremenom nastalim promenama, što do sada nije bio slučaj. Propisuju se izričite obaveze subjekata zaštite od požara primenjuje propisane mere zaštite od požara i eksplozija, uvodi se edukacija dece i učenika u oblasti zaštite od požara i druge izmene koje za cilj imaju stvaranje bezbednijeg i sigurnijeg okruženja sa aspekta zaštite od požara za sve ljude.
Na kraju želeo bih da istaknem da je ovaj predlog zakona u skladu sa Strategijom zaštite od požara za period od 2012. do 2017. godine, a naročito su se prilikom izrade nacrta uzeli u obzir ciljevi i strategije u pogledu implementacije preventivnih mera zaštite od požara, u urbanističkom, prostornom, u regulacionim planovima čime bi se obezbedio ambijent povoljan za investiranje, jer bi investitor prilikom donošenja odluka o investiciji kao preduslov imao sve potrebne informacije o sprovođenju mera zaštite od požara.
Takođe, ciljevi strategije koji se odnose na unapređenje zaštite od požara preventivnim delovanjem kroz preduzimanje primene mera o bezbednosti svih subjekata podržane su izmenama i dopunama Zakona.
Još jednom želeo bih da istaknem da ćete predloženim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti požara stvoriti neophodni i normativni uslovi za efikasnije sprovođenje zaštite od požara što će doprineti celokupnom povećanju stepena bezbednosti svih građana u ovoj oblasti, zbog toga vas pozivam da u danu za glasanje podržite izmene i dopune ovog zakona.
Što se tiče sporazuma koji su danas na dnevnom redu, krenuću redom. Danas imamo sedam sporazuma koji su doneti, odnosno potpisani u prethodne dve godine danas je pred nama Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o readmisiji potpisan 16. oktobra 2014. godine sa ciljem da se umanji nivo ilegalnih migracija, što vidite da je potpuno aktuelna tema svuda u svetu i omogući nesmetano vraćanje ilegalnih migranata sa teritorije Republike Srbije i Ruske Federacije i unapredi bilateralna policijska saradnja sa Ruskom Federacijom.
Potvrđivanjem ovog sporazuma staraće se efikasno formalno-pravni mehanizam u cilju sprečavanja nezakonitih migracija i sa tim u vezi omogućiće se organizovan, recipročan i kompletan povratak lica, državljana ugovorenih strana, država trećih strana i lica bez državljanstva koja se nalaze u neregularnoj situaciji na teritoriji države druge strane. Saglasno tome, sporazum reguliše predaju i prihvat stranih državljana, dokazivanje „prima facie“, dokazivanje državljanstva, readmisiju državljana trećih država, lica bez državljanstva, rokove, tranzit, zatim zaštita podataka, troškovi i slično. Istovremeno sa potpisivanjem ovog sporazuma potpisan je protokol o njegovom sprovođenju.
Zatim, pred nama je danas Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o saradnji u borbi protiv kriminala, potpisan u Minsku 12. marta 2013. godine kao rezultat obostrane volje dve države da posredstvom svojih nadležnih organa neposredno sarađuju u borbi protiv kriminala sa međunarodnim elementom naročito organizovanog kriminala i terorizma. Potpisivanjem ovog sporazuma unapređuje se saradnja u borbi protiv međunarodnog organizovanog kriminala, terorizma, nezakonitog prometa opojnih droga kao i druga vrsta krivičnih dela koja su bila i mogla biti izvršena na teritoriji država ugovorenih strana ili uz učešće državljana država strana ugovornica.
Saglasno sporazumu nadležni organi dve države ostvaruju saradnju kroz ispunjavanje zahteva za pružanje pomoći, planiranje i realizaciju koordinacionih mera, otkrivanje organizovanih kriminalnih grupa i pojedinaca koji se bave kriminalnom delatnošću, razmenu operativnih referentnih, kriminalističkih i drugih informacija, razmenu informacija o izvršenim krivičnim delima i krivičnim delima koja se pripremaju, kao i preduzimanje mera neophodnih za njihovo sprečavanje. Potvrđivanje ovog sporazuma doprineće višem stepenu sigurnosti, bezbednosti građana Srbije kroz intenzivnu saradnju prevencije i suzbijanja i otkrivanja i istrazi krivičnih dela.
Danas je pred vama i Memorandum o razumevanju u institucionalnom okviru inicijative za prevenciju i spremnosti za slučaj katastrofa za region Jugoistočne Evrope koji je potpisan u Sarajevu 28. novembra 2013. godine. Inicijativi je pristupilo jedanaest država, Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Srbija, Slovenija, Turska. Zaključivanje ovog memoranduma bilo je nužno za nastavak rada inicijative, s obzirom da je njenom prethodnom osnivačkom aktu potpisanom 2007. godine važnost istekla 2014. godine. Potpisivanjem memoranduma omogućeno je očuvanje jedinog regionalnog subjekta koji se isključivo bavi zaštitom katastrofa i koji okuplja zemlje Jugoistočne Evrope.
Glavni cilj inicijative jesu da se doprinese izgradnja institucionalnih kapaciteta za upravljanje u katastrofama kako bi se poboljšala prevencija i spremnost u slučaju katastrofa u zemljama regiona Jugoistočne Evrope. Inicijativa podržava zemlje u regionu Jugoistočne Evrope u nastojanjima da dalje razvijaju prevenciju i spremnost u slučaju katastrofa kroz zajednički pristup i saradnju sa svim relevantnim međunarodnim organizacijama i telima, a naročito mehanizmima EU za civilnu zaštitu.
Zatim, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o saradnji i uzajamnoj pomoći u slučaju katastrofa potpisan u Bukureštu 17. oktobra 2013. godine. Saglasno ovom sporazumu ugovorne strane sarađuju u sprečavanju prirodnih i izazvanih katastrofa i pružanju uzajamne pomoći u slučaju katastrofa. Nadležni organi ugovornih strana ostvaruju saradnju kroz pružanje uzajamne pomoći, obezbeđivanju opreme koja je potrebna kako bi se sprečile katastrofe, razmenu informacija o izvorima opasnosti koji mogu izazvati katastrofe i njihovim posledicama, određivanje uzroka katastrofa i procenu njihovih posledica. Zatim, organizovanje i sprovođenje zajedničkih vežbi i razmenu iskustava.
Želeo bih da istaknem da se sporazumima o saradnji u slučaju katastrofa jača i unapređuje i bilateralna i multilateralna saradnja Republike Srbije sa državama u regionu u sprečavanju i nastupanju katastrofa, ali i pružanju uzajamne pomoći u slučaju kada se ove katastrofe dogode, što je naša zemlja nažalost imala priliku da vidi u maju 2014. godine, ali isto tako smo spremni da danas pružimo i svim našim partnerima kvalitetnu pomoć iz oblasti sprečavanja i pomoći u katastrofama.
Zatim, tri sporazuma o kojima ću govoriti kao o jednom, s obzirom da se radi o otvaranju različitih graničnih prelaza, ali motivisani postizanjem istog cilja. Ova tri sporazuma između Vlade Republike Srbije, Vlade Rumunije otvaraju granični, međunarodni prelazi „Jaša Tomić-Fenj“, zatim, „Vrbica – Valjkan“ i „Nakovo-Lunga“, na srpsko-rumunskoj državnoj granici su tu potpisani prvenstveno radi povećanja nivoa bezbednosti državne granice, a naravno i olakšanja položaja stanovništva, njihovog svakodnevnog života, naravno kroz produbljivanje kurturoloških i ekonomskih odnosa. Stanje bezbednosti ove granice može ceniti kao dobro, ali sama konfiguracija terena i postojanje alternativnih putnih pravaca koji vode do naseljenih mesta u Rumuniji može se okarakterisati kao potencijalna pogodnost za pokušaj nelegalnih prelaza i mogućnost odvijanja nekih od vidova prekograničnog kriminala.
Na vodnom delu državne granice takođe postoji mogućnost za odvijanje raznih vidova prekograničnog kriminala, naročito vezanih za šverc, što je takođe uslovilo potpisivanje ovog sporazuma.
Želeo bih takođe da istaknem da EU konstantno podstiče ideju otvaranja što većih broja graničnih prelaza i upravo iz tog razloga kada se na ovim međunarodni granični prelazi trajno otvore omogućiće se i Republici Srbiji i Republici Rumuniji da apliciraju za dobijanje sredstva iz IPA fondova kako bi se prelazi osavremenili o upodobili sa EU standardima.
Želeo bih na kraju da ukažem na to da su ovi granični prelazi već privremeno otvoreni 8. novembra 2014. godine odlukom Vlada. Vlada će usvajanjem u Narodnoj skupštini, usvajanjem ovih sporazuma, oni će početi u punom kapacitetu da rade.
Na kraju svega uvažavajući unapred navedene razloge i ciljeve koji će se potvrđivanjem ovog sporazuma postići, pozivam vas da podržite i glasate za ovaj sporazum u danu za glasanje. Hvala.

Hvala vam na konstruktivnom dijalogu i na predlozima.
Mi imamo, ja sam obavešten da je do sada podneto 93 amandmana na Zakon o oružju i municiji i svakako ćemo pažljivo razmotriti. Svaki od njih i sve što bude išlo u skladu, da kažem intencijom koju smo imali kada je zakon i pisan i koji je da kažem prošao kroz jednu ozbiljnu javnu raspravu i koji i dan danas, evo i ovom danu ćemo izmeniti, da kažem, sigurno prihvatanjem nekih od amandmana, znači pokušavamo da prihvatimo svaki dobar predlog. Mislim da je tu uvek dobar put, na kraju krajeva to pokazuje i kroz ogromnu aktivnost narodnih poslanika, ali i svih drugih i lovačkih udruženja i svih drugih pojedinaca koji su dali svoje predloge.
Ja ću vam dati nekoliko podataka vezanih za statistiku, ali potpuno svestan činjenice da šta god rekao ovde to ne može da nadoknadi bol i ne može da nadoknaditi jedan ljudski život koji je izgubljen, bilo da je ubistvo učinjeno vatrenim ili hladnim oružjem.
Mi imamo jedan dobar tren pada izvršenih krivičnih dela i oružjem i oruđem sa sečivom i vatrenim oružjem na teritoriji Republike Srbije. Ja ću vam dati pregled u poslednjih 10 godina bez, naravno 2015. godine pošto smo tek započeli godinu. Godine 2004. recimo, za delo učinjena vatrenim oružjem bilo je 131 delo, 2005. godine 131, 2006. godine 172, 2007. godine 174, 2008. godine 159, 2009. godine 138, 2010. godine 107, 2011. godine 71, 2012. godine 47, 2013. godine 63 i 2014. godine 56. To su dela izvršena vatrenim oružjem na teritoriji Republike Srbije.
Što se tiče pregleda krivičnih dela koja su izvršena oruđem i oružjem sa sečivom ili oštrim predmetom 2004. godine je bilo 514 takvih dela, 2005. godine 491, 2006. godine 444, 2007. godine 451, 2008. godine 414, 2009. godine 384, 2010. godine 395, 2011. godine 402, 2012. godine 205, 2013. godine 155 i 2014. godine su 141.
Dakle, potpuno svestan da statistika ne može da pomogne onim ljudima koji su žrtve i njihovim porodicama, mislim da je dobro da napomenemo da postoji jedan dobar trend pada izvršenih krivičnih dela, oruđem i oružjem.
Ono što je mene zabrinulo, jeste da imamo maltene jedan broj krivičnih dela, čak u nekim delima, kada govorimo o ubistvima i teškim ubistvima, bilo da su to svršena dela ili u pokušaju, imamo gotovo jednak broj izvršenih hladnim oružjem i vatrenim oružjem. To sada nije zabrinjavajuće, mnogo je manji broj dela izvršenih u odnosu na prethodne godine, ali jedno delo je suviše za bezbednost svakog građanina Srbije.
Zadatak legalizacije oružja je ne da se samo to oružje prevede, pošto ima nekog oružja koje se zbog svojih osobina ne može prevesti, npr. automatsko oružje se ne može prevesti u legalno oružje, zadatak legalizacije je da se najveći deo tog oružja preda. Postoje građani koji su sa pravom zabrinuti za mogućnost krivičnog gonjenja ukoliko se takvo oružje nađe u njihovom posedu i oni iz tog straha to oružje ne predaju. Da li je to oružje nasleđeno, da li je od strane članova porodice doneto sa nekog ratišta, da li se našlo na ovaj ili onaj način, ono danas postoji u jednom broju domaćinstava i potpuno se slažem sa vama da je široka procena od 200.000 do 900.000 pokazatelj da mi zaista nismo u mogućnosti da u potpunosti sagledamo svu ozbiljnost tog problema.
Mi se nadamo i danas sam razgovarao sa svojim kolegama, predložiću da nadležni odbor Skupštine donese amandman koji će omogućiti da legalizaciju započnemo faktički odmah nakon usvajanja ovog zakona, pošto znate da je primena zakona odložena na godinu dana od dana usvajanja. Dakle, ako Skupština prihvati da ga usvoji osmog dana od dana objavljivanja, da to bude stav, na godinu dana, da bi se sve usaglasilo, da ljudi ne bi bili u prekršajima i krivičnim delima, ali da legalizaciju raspišemo odmah za osam dana. Onda da u naredna tri meseca svi građani mogu da predaju oružje koje imaju u ilegalnom posedu. Oni koji žele da podnesu zahtev za dobijanje dozvole u skladu sa ovim zakonom da to učine na takav način, oni koji ga predaju bez ikakvih troškova, da tako kažem, da ga predaju bez ikakvog straha od krivičnog gonjenja i da ćemo na takav način povući jedan deo naoružanja iz ilegalnog poseda stanovništva. Faktički ćemo ga predati za različite upotrebe u državnim organima ili na uništenje.
Dakle, to je ono što je želja MUP-a. Zahvaljujem se svima koji su do sada učestvovali u raspravi na konstruktivnim predlozima i nadam se da ćemo nastaviti da dajemo dobre, konstruktivne ideje koje će pomoći da ljudi budu bezbedniji. To je jedini zadatak koji ja imam danas. Moj posao je da građani Srbije osećaju veću bezbednost i na ulici i na svakom drugom mestu. Apelujem na sve ljude da oružje koje drže potpuno sigurno, potpuno bezbedno, i kao što ste rekli, postoje različiti načini, ne mora čovek uvek da poseduje lično naoružanje da bi ispoljavao određene i sportske i lovačke sposobnosti, ali ima veliki broj ljudi koji to želi.
Dakle, u skladu sa ovim zakonom će to moći, ali ćemo naći načine da bude mnogo bezbednije nego do sada. Hvala.

Hvala vam na sugestijama.
Pošto sam uočio, na osnovu vaše rasprave sa početka vaše diskusije i što mi sad kažu kolege, očigledno je da imamo Pravilnik o obuci i rukovanju vatrenim oružjem koji je iz 1999. godine. Svakako da ćemo mi pokrenuti proces izmene tog pravilnika, pošto je zaista pitanje kakav je kvalitet obuke rukovanja vatrenim oružjem ljudi koji prođu kroz tu obuku i dobiju uverenje da imaju mogućnost da nabave vatreno oružje. To će svakako biti predmet našeg rada u narednim nedeljama. Nadam se da to možemo brzo da uradimo, pošto hoću da MUP može snažnije da kontroliše sve one koji imaju mogućnost da vrše obuku i da vidimo kako oni te ljude zaista obučavaju i šta oni znaju posle te obuke.
Mi ćemo proučiti sve vaše amandmane, naravno, pogotovo kada je postignut tako širok konsenzus, onda tu nema razloga da se to ne prihvati, verovatno. Ali, što se tiče nekih stvari koje smo uočili već u startu, ja sam predložio da takvu vrstu amandmana usvojimo, na primer, upotreba šupljeg zrna, koje je Predlogom zakona zabranjeno, mislim da ne treba da bude zato što veći deo lovačkog zrna koristi to i onda bi time onemogućili i razvoj lova i, naravno, ono što lovci najviše koriste.
Takođe, ovim Predlogom zakona omogućena je, da kažem, jedna vrsta neograničene nabavke municije za sve tipove oružanja koje može da se uzme u legalnom posedu, s tim što se, naravno, mora voditi računa o Zakonu o zaštiti od požara, nijedan pojedinac ne sme da poseduje toliku količinu baruta koja bi mogla da ugrozi objekat od požara. To je jedino ograničenje u tom smislu.
Ovo ste potpuno u pravu. Ja sam uzeo statistiku od 2012. do 2014. godine, koja je najpovoljnija u poslednjih deset godina. Ona krivična dela izvršena oružjem u legalnom posedu se kreću od 7,41%, koliko je bilo 2014. godine, do 8,27%, koliko je bilo 2013. godine, dakle, procenata onih ljudi koji su učestvovali u izvršenju krivičnog dela sa oružjem u legalnom posedu. Dakle, zaista se ne radi o velikom broju. Naravno, treba i dalje raditi na tome da se taj broj smanji, ali je pre svega imperativ da se smanji količina naoružanja u ilegalnom posedu jer je to očigledno najveći problem koji mi imamo.
Pogledaću sve što ste vi predložili, pa će, nadam se, tokom sutrašnjeg dana Vlada zauzimati stav o tom pitanju i onda ćemo videti šta možemo da prihvatimo. Hvala vam.

Hvala gospodine Vukiću na zaista dobroj, konstruktivnoj raspravi.
Hteo bih samo jedno pojašnjenje. Vi ste u načelu govorili vezano za legalizaciju oružja o dva člana. Šta je samo poenta ovog člana 51? Pošto se radi o prelaznim i završnim odredbama, samo se odnosi sada, dakle samo sada kada usvajamo zakon, ja ću predložiti, razgovarao sam i sa predsednicom odbora, Marijom Obradović, šta je moja intencija.
Pošto nismo uočili da je tim članom 51. kaže da se faktički oružje može prijaviti u roku od tri meseca od dana početka primene zakona, a to je za godinu dana, da ne ostane luft od godinu dana, vi ste potpuno u pravu, ovo je prvi put posle mnogo vremena da se zakonito vrši legalizacija, dakle ne voljom ili ne voljom i da li će neko odgovarati ili neće paušalno, već upravo u skladu sa zakonom i to je zaista dobro primećeno i na ovakav način ćemo imati, da kažem, jednu dodatnu motivaciju za sve ljude koji će znati da im ne preti krivična odgovornost zakonom utvrđena, upravo kada predaju to oružje koje se iz bilo kog razloga našlo u njihovom posedu.
U svakom slučaju, hvala vam na podršci i mislim da možemo zajedno da napravimo zaista puno na bezbednosti svih građana.

Da počnemo od legalizacije.
Mislim da nema ni deset minuta kada sam sa gospodinom Vukićem pričao o legalizaciji. Rekao sam da ćemo predložiti da legalizacije počne odmah osmog dana od objavljivanja zakona u „Službenom glasniku“, dakle, ako usvojimo teorijski tokom ove nedelje zakon, osmog dana od tog dana možemo da počnemo sa legalizacijom. U tom smislu, mislim da se svi slažemo da ne treba čekati taj rok. Ono što piše u tekstu zakona nije dovoljno dobro. Ja sam to i sam uočio i uočili su to i drugi poslanici. Mislim da se tu uopšte ne sporimo. Tu je situacija potpuno čista.
Što se tiče povremene legalizacije, to jeste kada bi posmatrali na takav način, ali neko ko bude uhvaćen sa tim oružjem, osuđen od strane suda i bude poslat na izdržavanje kazne, njemu će ta druga šansa delovati jako daleko i biće mu žao što nije prihvatio prvu šansu. Da li će legalizacija sledeća biti za godinu, deset, trideset, to zavisi od toga kada se steknu uslovi i kada ministar to propiše. Neko ko je držalac ilegalno, odnosno ko ima u posedu ilegalno oružje, on treba da strahuje i da razmišlja svakog dana da li će mu to oružje biti pronađeno ili municija i da li će zbog toga biti poslat u sud i za to odgovarati.
Što se tiče problema, imali smo probleme. Predugo je da legalizacija budu udaljene po četiri, pet, šest, sedam godina jedna od druge i onda se očigledno pojavljuje potreba da se to radi češće. Da to ne bi uvek bilo samo propisivano kada se donosi neka opšta norma ili sličan akt, onda se to može uraditi na ovaj način. Mislim da je to bolje nego što smo imali do sada. Videćemo, praksa će pokazati kakve ćemo rezultate imati.
Što se tiče procene, procenu je radio UNDP. Da li su oni Radovan Treći, da li nisu, stvarno ne bih ulazio u kvalifikaciju njihovog rada. Oni su dali tu procenu, iznajmili su nezavisne organizacije koje su to uradile za UNDP i dale Republici Srbiji. Mi koristimo njihove podatke.
U raspravi sam rekao da nisam zadovoljan i sam takvim podatkom, u smislu da mislim da je široko. Ali, postavlja se problem – da li neko ima bolju procenu, da li neko ima precizniji podatak koliko se ilegalnog oružja nalazi u posedu građana, kada znate šta se sve dešavalo i da je Srbija u velikoj meri bila izložena različitim uticajima.
Što se tiče oružja oko ljudi koji treba da dostave određena uverenja npr. o tome da li su bezbednosno ugroženi, to zaista ne stoji u ovom zakonu, ali stoji u Zakonu o policiji. Postoji bezbednosna procena koja se izrađuje za svaku osobu, što isto važi i za ljude koji imaju oružje, koji dobiju dozvolu za nošenje. Dozvola za nošenje prema Predlogu zakona se izdaje u periodu do pet godina. Ona ne mora da se izda na pet godina. U svakom trenutku, kako zakon predviđa, se može oduzeti. Dakle, nakon bezbednosne procene da su prestale okolnosti ili razlozi zbog čega je dozvola izdata, ona može i da se oduzme.
U principu, iz tehničkih i finansijskih razloga, da ne bismo ljude maltretirali, ima ljudi koji imaju opravdane razloge, dolaze na svakih godinu dana, plaćaju takse, sve to rade, vade ponovo dozvole, izlažu se administrativnom postupku, ako ništa drugo, onda smo taj rok predvideli na pet godina, za koliko smo predvideli i izdavanje lekarskog uverenja.
Što se mene tiče, naši čipovi podržavaju sada i dozvolu koja može da se izdaje i do deset godina. Ovde imamo situaciju da se uradi vrlo kvalitetno i precizno određivanje razloga zbog čega neko uzima dozvolu, zbog čega mu se izdaje i šta on radi sa tim oružjem i, naravno, da policija s vremena na vreme vrši kontrolu, pošto mislim da nemamo više od 831 aktivne dozvole na teritoriji Republike Srbije, što smatram da nije preveliki broj. I to varira iz godine u godinu zato što određenim ljudima ističe dozvola, neki je gube, neki dobijaju novu.
Što se tiče kazni, ono što ste rekli, u pravu ste, tu se slažemo. Mi smo malopre diskutovali. Lice koje dobije dozvolu za nabavku oružja, ne nabavi ga u roku od šest meseci i ne vrati to nadležnom organu, nije propisana kazna i time se taj član dovodi u jednu vrstu pitanja. Međutim, šta bi se desilo kada bi izrekli prekršajnu kaznu tom licu? To znači da bi to lice zauvek bilo onemogućeno da više ikada nabavi oružje. Prosto, zakon kaže da svako lice koje bude kažnjeno, između ostalog i po odredbama ovog zakona, nema više mogućnost da nabavi oružje.
Nismo hteli da zbog nekih izuzetnih okolnosti, da ne ulazimo šta bi to moglo da bude, čoveka trajno onemogućimo da ikada više nabavi oružje. Opet treba razmisliti, možda postoji neka bolja definicija. Pretpostavljam da možemo da razmislimo kako da nekim podzakonskim aktom uredimo komunikaciju sa licem koje nije izvršilo tu nabavku i da reagujemo da bi ono tu dozvolu vratilo.
Slažem se sa vama, nije dovoljno dobro rešeno, ali smo se vodili time da licima ne onemogućimo da trajno nabave oružje.
Što se tiče osoba koje nasledstvom dobiju oružje, oni inače imaju zakonski rok da u roku od 45 dana to predaju policiji. To oružje se deponuje u policiju, odnosno u magacin policije i nakon sudskog postupka ili drugog rešenja tog ishoda dobija se mogućnost da se oružje legalizuje, odnosno da ga prevede na sebe.
Automatsko oružje, taj jedan član koji definiše da se pod posebnim okolnostima određenom privrednom društvu može odobriti nabavka automatskog oružja, odnosi se pre svega na Zakon o privatnom obezbeđenju, FTO, koje definiše koje institucije mogu i pod kojim uslovima imati ovlašćenja. Onda nismo želeli da dupliramo tu normu, jer u ovom zakonu je već predviđeno.
Pokušao sam ukratko da vam odgovorim. Nadam se da nisam propustio neko pitanje.

Situacija naravno nije idealna, ja to nisam ni tvrdio i svaki život koji se izgubi uvek je tragedija i za tu porodicu i za te ljude i njihove prijatelje, sve ljude koji su te ljude poznavali. Mi se trudimo, naravno da taj broj bude što manji.
Ono što jeste istina, statistika može da se posmatra ovako ili onako, ali ako imate da smo imali npr. 2004. godine 39, 2005. godine 46, 2006. godine 626, 2007. godine 24 ubistva, a 2014. godine 11 ubistava, to pokazuje da je ipak drastično manje na teritoriji Republike Srbije. može neko da gleda ovako ili onako, ali 11 je mnogo manje od 46. Četrdeset šest ljudi je ubijeno 2005. godine, 46 ljudi je izgubilo živote i to oruđem ili oružjem, sa sečom ili oštrim predmetom. Isto tako se dešavalo i sa vatrenim oružjem, 43 – 2004. godine, 40 – 2005. godine, 28 – 2009. godine, 27 - 2008. godine, da bi imali 2014 11 ubijenih, 17 pokušaja, a recimo, 2007. godine imali smo 92 pokušaja sa hladnim, odnosno 63 pokušaja vatrenim oružjem. Dakle, drastično veći broj ljudi je ugrožen. Veća brutalna egzekucija ubistva ljudi sa upotrebnom najmonstruoznijih metoda. To je bila naša realnost i godine. Ne treba bežati od toga. Zemlja je napredovala, promenila neke stvari, pooštrila krivične mere.
Naravno nije to samo stvar represivnih organa, tu se slažemo, ne može policija sve da uradi, ali ćemo se truditi da na terenu budemo izuzetno operativni i da sve ovo o čemu ste vi pričali da taj rad na zapleni oružja koje završava kod lica koja očigledno nameravaju sa njime da počine određeno prekršajno ili krivično delo, da taj rad pojačamo. Nažalost, ono oružje koje se nalazi kod ljudi koji ga verovatno drže kod kuće, nažalost, zbog različitih razloga dospe nekako i do ruku kriminalaca. Zato nam je važno da ta dva procesa idu paralelno.
Što se tiče vaših predloga, moram da kažem da postoje neke stvari sa kojima se slažem. Što se tiče oružanog lista i ja sam smatrao da je pet godina možda nedovoljno ako se radi o ljudima kojima se svakako taj oružni list iz različitih zakonskih razloga može oduzeti. Mislim da je bilo i amandmana, mi ćemo prihvatiti 10 godina za oružni list. Zdravstvena dozvola mora ostati na pet godina, iz takvih razloga za koje i vi verujem, da to podržavate.
Imali smo jedan problem oko izdavanja dozvole licima koja su počinila prekršaj u periodu nakon četiri godine, nažalost Zakon o prekršajima kaže da se prekršaj nakon četiri godine briše iz evidencije i mi nakon toga više nemamo mogućnost i to je bio razlog. Ja lično bih prihvatio i 20 godina. Potpuno se slažem u tom smislu bezbednosti, ali ovo je da bi se uskladilo sa Zakonom o prekršaju.
Što se tiče biometrije, tu smo predvideli, mislim da ima na sajtu MUP-a, ovako će izgledati dokumenta, kao vozačka dozvola, biometrijski dokumenti za nošenje i držanje oružja i to je dobra stvar, da to konačno unapredimo. Sada kod lica koja imaju više komada oružja za ličnu bezbednost, više pištolja i revolvera, imaće samo jednu dozvolu za nošenje oružja. Znači, to lice može da nosi jedno oružje, ali će se u biometrijskim podacima i drugim podacima koji su u čipu videti koje sve oružje legalno poseduje, ako je tu i taj pištolj koji ima sa sobom, to je uredu. Neće morati da ima za svaki komad oružja posebnu dozvolu. Mislim da je to dobro i da unapređuje neki deo, pogotovu što verujem da ljudi koji rade u Upravi za upravne poslove, kod gospođe Kasalice imaju zaista veliki broj prijava tokom dana.
Što se tiče argumenata, prihvatam vašu argumentaciju, nemoguće je da neko može da dokaže da mu je lična bezbednost ugrožena. Običan čovek to ne može da uradi. Tu se slažemo, mi ćemo to izmeniti u skladu sa vašim predlogom, da faktički teret dokazivanja bude na MUP-u. S tim što, početni način razmišljanja je bio da se odnosi na ljude koji su zbog svoje profesionalne delatnosti do tada imali mogućnost da pokažu da su obavljali takvu vrstu posla, zbog čega je život mogao da im bude ugrožen jer se smatralo da bi takva vrsta ljudi verovatno bila u najvećem broju zastupljena kod onih koji su tražioci dozvole za nošenje oružja.
Naravno, moramo da razmislimo samo kako da ne zatrpamo sada policiju sa desetinama hiljada zahteva za proveru ugroženosti, jer će to biti novi posao za policiju, a za koji nam faktički niko neće platiti. Dakle, moramo da vodimo računa i ja vas molim samo da to sagledamo i da kroz amandman odbora to preciznije definišemo, kako bismo obezbedili i pravnu sigurnost za građane koji traže dozvolu, ali i za policiju, da uđemo u taj problem.
Što se tiče člana 31, rok od 48 sati je predugačak i predlažem Odboru za odbranu, pošto je on sada ovlašćen da to može, to je nešto što bismo mi mogli da prihvatimo, a to je da piše - da predaju oružje odmah, a najdalje do 24 sata da bi ipak ostali 24 sata iz različitih razloga u procesnom smislu da građanin može da preda to oružje, u smislu od trenutka...
(Dragan Šutanovac, s mesta: Nisam to mislio.)
Dakle, to je ono što bi mi mogli da prihvatimo.
Na kraju, da kažem, da mislim da je čitava rasprava tokom dana bila u dobrom pravcu i da su većina ljudi koji su uzeli učešće u raspravi o oružju i municiji pokušali da poprave zakon. Moj cilj jeste kao ministar da svakom bude što bolji, što zakon bude lakše ćemo ga i primenjivati, naravno time će bezbednost građana biti ista, a zahvaljujem se svima kojima do sada nisam uspeo u dosadašnjem toku rasprave.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kratka replika. Pogrešno tumačenje.)

Dakle, što se tiče ovoga može da stoji - u slučaju da primeti nestanak registrovanog oružja vlasnik je dužan odmah, a najdalje do 24 sata, da bismo to - odmah, da ne bi posle, da li je posle sat vremena treba da ga kaznim. Dakle, najdalje do 24 sati iz različitih razloga dužan je da prijavi nestanak nadležnom organu. Pretpostavljam da će svi ljudi kojima je pištolj zaista nestane imati potrebu da tu urade što hitnije da se njihovim oružjem ne bi završilo u krivično delo i da sami ne postanu, da kažem žrtve takvog postupka.
Što se tiče novca, uvek se trudimo da jedan deo ne prebacimo tereta samo na građane i u nekom prethodnom periodu kada su se za Železaru davali milioni i milioni svake godine i kada su radnici drhtali da li će imati posla i da li će ta fabrika ostati u našem vlasništvu ili neće, danas se Vlada mnogo odgovornije ponaša. Ne baca te milione, već se trudi da odgovorno postupi i prema radnicima, ali i prema RS.
Što se tiče ovoga, mislim da možemo da uradimo. Što se statistike tiče, opet se slažem, nije statistika sve i ne vodim se samo statistikom. Trudimo se da povećamo bezbednost. Meni je svaki pucanj bez ijedne žrtve, svako ko iskoristi oružje da puca pa makar i u vazduh nije dobar pokazatelj jer uvek neko može da strada i ugrožava se bezbednost građana,
Ono što svakako smatram da je potrebno je šira društvena akcija ne samo vezano za oružje, nego uopšte za društvo i to ne može uraditi samo MUP. To mora biti zaista jedna ozbiljnija akcija od prosvete, od porodica, obuka i na kraju krajeva, sve je u obukama. Ljudi koji su dobro obučeno retko će tako nešto uraditi. Da se ljudima skrene pažnja na to šta su moguće posledice, ali i jedna nepristrasnost policije, neselektivno kažnjavanje da znaju da ih ništa neće zaštiti nakon izvršenja krivičnog dela. Mislim da će tada ljudi biti oprezniji u izvršenju ovih dela, a naravno mi ćemo se truditi da rasvetlimo što veći broj… Danas imamo preko 80% rasvetljenih ubistava i pokušaja ubistava. Da li je to dovoljno? Nisam zadovoljan dok to ne bude 100%. Borićemo se da svaki novi bude, iako je policija, i odajem priznanje ljudima koji su radili na tome u prethodnoj godini, koji su uradili jedan lavovski posao i uhvatili izvršioce nekih od najtežih krivičnih dela u našoj zemlji.

Hvala.
Da počnemo od ovog poslednjeg što ste rekli. Zato se i uvodi zdravstveni pregled da bismo imali garanciju da neko ispunjava i te uslove i to će propisati Ministarstvo zdravlja. Dakle, da neko ispunjava uslove da uopšte može da dođe u posed naoružanju.
Nažalost, u slučaju koji je bio sa ovim selom Jabukovac. Imali smo lice koje je živelo u Austriji. Njega jesu prijavljivali ali on nije bio dostupan našim organima. Prvi put kada se pojavio u zemlji, kada je došao u zemlju, on je počinio ovo delo.
Dakle, neopravdavam nikoga samo kažem da smo i to uočili da postoje takve stvari i zbog toga je ta zdravstvena dozvola, zdravstveno uverenje koje će ići na svakih pet godina, daje vam neku vrstu garancije da će ljudi imati, da kažem, jednu dodatnu kontrolu, ne samo kroz MUP, već kroz zdravstvene radnike, da li mogu da nose i da poseduju naoružanje.
Što se oružja tiče. Oružje kao i automobil apsolutno možete da prodate bez registracije. Vi po ovom zakonu ako ga nastavite, ne morate da ga registrujete možete da otuđite, onesposobite, predate državi, šta god hoćete.
Ne morate da ga zadržite. Znači, potpuno isto kao i automobil. Nikakve razlike nema. Pogledajte u zakonu.
Što se tiče procene ugroženosti. Ugroženost procenjuju sve nadležne institucije koje to rade i za najviše državne rukovodioce, MUP, BIA i Vojne službe bezbednosti. Oni daju procenu o ugroženosti.
Znate, ima ljudi koji veruju da su ugroženi ali ne postoji nikakav dokaz za to. Oni veruju, jer bi voleli da nose oružje, voleli bi da imaju policijsko obezbeđenje, voleli bi da se voze u policijskim kolima i da koriste policijsko gorivo o trošku građana Srbije.
Ima mnogo takvih sa tim, sa mnogima sam se suočio u ovoj karijeri i bune se kada im ja oduzmem obezbeđenje. –ne, mnogo smo ugroženi, nas, evo, samo što nisu itd. Sve procene ja pogledam, dostavim njima na uvid bezbednosnih službi, kaže – ne postoji ugroženost. Dakle, zna se ko je u državi ovlašćen zakonom da proceni ugroženost. Taj će to i raditi i od sada.
Što se tiče unutrašnjosti policijskih stanica. Ja sam obišao dosta policijskih, u upravi, dosta policijskih stanica i dosta policijskih ispostava. Trudim se da i ne najavljeno, kad god prođem negde kroz Srbiju, uđem, pogledam u kakvom je stanju sve, kakva je njihova spremnost.
Naravno, ima dosta problema materijalno i tehnički policija ne stoji sjajno zato što se već godinama nažalost ne izdvaja dovoljno, jer uvek naravno i država ima preče potrebe za privredu, industriju i naravno za sve ostalo drugo.
Naravno, mi insistiramo na tome da bezbednost ne sme da se zapostavi i postoje, ja ću pred Narodnom skupštinom i doći, kada budem to ispregovarao sa Vladom.
Ja sam imao i nekoliko predloga koji smo i danas ovde mogli da čujemo da se određena sredstva, pošto smo mi 2012. godine ukinuli sopstvene prihode ministarstava, dakle da se određena sredstva koje Ministarstvo ostvaruje prebacuje na račun Ministarstva čak ne mora da bude nenamensko, nego striktno namensko za nabavku određene opreme i materijalno-tehničkih sredstava za rekonstrukciju zgrada. Pojedine zgrade policije su, da kažem, nisu od 50-tih dodirnute u smislu rekonstrukcije i repariranja. Tu imamo čak i u Beogradu.
Mislim da se to zove Savska ulica tamo gde je Centar uviđajne saobraćajne policije i stvarno ti ljudi rade u užasnim uslovima. Rekonstrukcija tih objekata su izuzetno skupi. Neki su porušeni u NATO bombardovanju, neki je pojeo zub vremena.
Dakle, trudiću se da, kada se radi o izdavanju tih uverenja i kada se radi o izdavanju dozvola, da ne postoji upravo ovo o čemu ste vi govorili. Dakle, svaki građanin po zakonu sada će moći da izjavi žalbu ministru na rešenje koje mu se uručuje.
Neće moći neko paušalno da mu odbije, zato što mu se ne sviđa njegov deda ili zato što mu se ne sviđa on. Ako postoje zakonom predviđeni uslovi, ta osoba će, kao što je i normalno, morati da ostvari to svoje zakonito pravo.
Naravno, zato je u reformama o policiji, u ovom Zakonu o policiji ćemo predvideti novi i jači sektor unutrašnje kontrole policije koji će onda moći na terenu da obiđe, već je sad sa 90 i nekoliko, 96 pripadnika u ovom trenutku, oni ne mogu da urade taj posao za 43 ili 44 hiljade pripadnika Ministarstva.
U svakom slučaju neki od ovih stvari su, koje ste vi rekli, sam već uzeo u obzir, neke su već ubačene u zakon. Što se poreza tiče.
Mi kao Ministarstvo ne određujem visinu poreza. On čak i ne ide nama. To su republičke takse koje idu u, da kažem, u budžet Republike Srbije. Ono što sam se konsultovao i sa gospođom Kasalicom, ove takse koje će biti od sada nije predviđeno, bar nas do sada niko nije obavestio, nije predviđeno njihovo povećanje. Sam obrazac oružnog lista iznosi 132 dinara.
Dakle, to je ono što mislim zaista nije mnogo za nekog ko želi da poseduje oružje. Što se tiče ostalih, znači, biće trošak izrade, što je zakon i predvideo, trošak izrade samo ove kartice koja će biti dozvola. Mislim da je i normalno da onaj ko želi da ima oružje da snosi trošak izrade te kartice, jer to prosto pripada njemu.
Dakle, postoje stvari o kojima treba da razgovaramo i treba, naravno, mi smo predvideli, da kažem, neke izmene i kroz raspravu danas mislim da su neke izmene kvalitetne koje će pomoći da zakon bude efikasniji, ali vas molim da ubuduće to što je zakon, ja se nadam da ćemo ga, da kažem, doneti do kraja ove nedelje, ali se isto tako nadam da ćete vi svi nastavi da pomažete u smislu poboljšavanja.
Znate, nešto se dogodi za šest meseci do godinu dana, ne treba da budemo tvrdoglavi, pa nešto, zato što je doneto u februaru sada ne možemo ga menjati u junu. Ako je to kvalitativna promena kroz izmene i dopune koje će, jer ipak život ide, znači, mi moramo da prepoznamo šta život nosi i da te stvari ugrađujemo. U svakom slučaju hvala vam puno na sugestijama.

Hvala.
Želim da vam se zahvalim u ime vatrogasaca-spasilaca na rečima koje ste izneli, pošto mi se nekako čini da se nedovoljno govori o tim ljudima i samo kad se dešavaju neke tragedije, kad se dešavaju neke nesreće. Imali smo tragično stradalog Dejana Lazarevića, koji je bio faktički i prva žrtva među vatrogascima-spasiocima u majskim poplavama, odnosno MUP.
Ti ljudi stvarno rade neverovatan posao. Rade težak posao, vrlo često sa zastarelom opremom. Prosto, ne postoji dovoljno novca da se sve obezbedi. Dakle, to je kada imate nekoliko, rekao bih, zadataka koji vam se sudare, pa pokušavate da smanjite jedan broj ljudi iz državne uprave, ja se trudim da to bude prirodnim odlivom, da to prosto, bude jedan prirodan proces, ali onda imamo zaista, kao što ste rekli, potpuno se slažem, potrebe u određenim delovima Srbije da se drastično poveća broj vatrogasaca, pogotovo u onim delovima gde imamo svake godine, gde skoro svake godine velike šumske požare. Naravno, tu treba raditi na pronalaženju novih savremenih tehnologija, novih hemikalija, novih vozila, nove opreme, da ti ljudi budu potpuno zaštićeni i da sa dejstvom sa zemlje i iz vazduha mi postignemo efekte.
Što se tiče priručnika, imamo i tu jedan problem. Tu tražim vašu pomoć i svih drugih. Na sajtu MUP-a imamo detaljno razrađene priručnike za zaštitu od požara. Oni su potpuno slobodni za preuzimanje. Imali smo kampanju razgovora sa opštinama da one to preuzimaju. Naravno, nekad iz ovih ili onih razloga, da sad ne ulazim u to, se to ne dešava. Opštine i lokalna samouprava bi mogle u velikoj meri da pomognu, kroz novi Zakon o policiji. Jedna stvar koja je meni veoma važna, a to je rad policije u zajednici. To je dolazak većeg broja policajaca. Ne povećanje broja policajaca, nego njihovo bolje razmeštanje, da oni… Kao što znate, u svakom gradu, u jednoj ulici, kvartu, bloku, kako god nazvali taj deo, veoma je važno da taj policajac zna te ljude, da oni njega znaju, da znaju da je on čestit, pošten, normalan čovek kome mogu da se obrate. Za to su potrebni određeni finansijski i tehnički preduslovi i tu lokalna samouprava može mnogo da pomogne.
U određenom broju lokalnih samouprava u Srbiji napravili smo određena zajednička tela MUP-a i lokalne samouprave, neke vrste saveta za bezbednost, gde ljudi koji učestvuju u lokalnoj zajednici, lokalnoj samoupravi mogu da iznesu određena saznanja, da ukažu policiji, da zajedno sa nama rade na poboljšanju svakog segmenta bezbednosti naše zemlje. Postoji veliki potencijal. Jako puno možemo da uradimo zajedno. Voleo bih da ljudi malo više zapnu.
Hvala vam na pohvalama za rad Ministarstva. To znači ovim ljudima koji rade danonoćno. Ovo je jedno od retkih ministarstava koje radi 24 časa. Znači, ovi ljudi maltene ne idu kući. Znači nam puno i podrška. Nijedno ministarstvo ne može samo. Ne može policija sve probleme našeg društva da reši. Nije ni dobro da ih samo policija rešava. Međutim, puno nam znači ta podrška da zajedno sa svim ljudima iz lokalne samouprave, iz drugih državnih organa, iz civilnog društva, da radimo zajedno i da su te sugestija usmerene ka poboljšanju i da se konkretno na terenu to vidi.
Puno znači i edukacija naših ljudi, kako ljudi koje mi pokušavamo da edukujemo, tako i edukacija ljudi iz policije. Edukacije iz oblasti zaštite od požara, kriminalističke policije, borbe protiv terorizma, granična policija.
Imamo danas jedan fenomen povećanog broja migranata, bilo da se radi o iregularnim migrantima, o lažnim azilantima koji iz različitih delova sveta prolaze kroz Srbiju, pa iz Srbije idu ka zapadnoj Evropi. Imali smo priliku da zbog takvih nevolja imamo pojačanu saradnju sa mađarskom, austrijskom i nemačkom policijom.
Sa mađarskom policijom imamo tradicionalno dobru saradnju. Sa njima se svakodnevno unapređuje. Ministar Pinter će biti sutra u Srbiji. Mislim da imamo jedan kvalitetan razvoj prekogranične saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala. Dolazak nemačke policije pokazuje da možemo mnogo bolje nego što smo radili do sada. Tu je i ovo što je vezano i za vatrogasce vezano i za ovo. Trebaju nam termovizijske kamere, trebaju nam nova vozila, treba nam oprema.
Ovo sve pričam zato što ću doći jednog dana, nadam se, u skorijoj budućnosti da vas molim za određena rešenja, da pomognete MUP, kako bi bili efikasniji. Moj je jedini cilj da budemo bezbedniji i efikasniji.

Svakako da je ovo problem. Možda nisam bio jasan u startu i to je izazvalo i kasnije reakcije. Što se tiče ovog broja, ta procena se sastoji, procena UNDP, ali procena i MUP i procena drugih organa. Mi da znamo gde se to oružje nalazi, mi bi te ljude pohapsili i oduzeli im oružje. Mi ne znamo gde se to oružje nalazi. Dosta procena se bazira na nagađanju, da li je 1992. godine ušlo ovoliko oružja, da li je nešto ostalo, da li se predalo. Bili su slučajevi da je ljudima ukradeno oružje, pa je tokom postupka legalizacije taj neko ko je doneo to ilegalno oružje, posle se našlo da je to oružje koje je kradeno drugim ljudima.
Sve to daje neki uvid u kretanja naoružanja, prometa, ljudi koji se bave krivičnim delima. Sama legalizacija, sama po sebi će doprineti jednim delom, ali neće biti ključ rešenja. Ključ rešenja je bolji preventivni rad policije, bolji rad policije u zajednici, jer policajac koji ima poverenje građana, za šta ću se zaista boriti svim snagama koliko god budem mogao da poboljšam, da ljudi imaju poverenja u policiju, jer ti ljudi zaista rade jedan objektivno veoma težak posao, možda i najteži u zemlji. Zaslužuju poverenje, ali samo oni koji ne sede sa kriminalcima i narkodilerima i sa njima dogovaraju kako će nešto da urade, jer ima i takvih u policiji, ali ja se nadam sve manje, oni su svakako jedna ubedljiva manjina, da oni čestiti, pošteni i odgovorni ljudi u policiji dobiju svoje mesto, da dobiju priliku da pokažu ono što znaju.
Upravo kroz taj rad u zajednici, kroz taj preventivni rad, da oni dođu do podataka gde se nalazi nelegalno oružje i da polako ohrabrujemo ljude da nam to oružje predaju.
Nadam se da ćemo uveriti. Razmišljali smo se da li rok od tri meseca, da li kraći. Dali smo rok dovoljno da možemo svakoga da obavestimo o ciljevima ovog zakona, da obavestimo svakoga da ako ima nelegalno oružje i verovatno je da ste u pravu za ovo vojno, u smislu, verovatno je taj broj ulazio tu, jer sve ono oružje koje nema regularno dozvolu po našem zakonu, nije regularno, nije legalno.
Pokušaćemo da uverimo ljude da je zaista u njihovom interesu, ali i u interesu drugih ljudi, jer onaj koji ima zakopano neko naoružanje, ili ga drži u stanu, kući, garaži, rizikuje da mu ga neko ukrade, rizikuje da u nekom momentu shvati da mu to više ne treba, pa ako se plaši, ako nema legalizacije, da proba da ga proda nekome, rizikuje da i sam bude lanac sutra izvršenja nekog krivičnog dela sa nesagledivim posledicama.
Ja ću se truditi da kroz tu neku tematsku aktivnost uverimo ljude da je mnogo bolje da to oružje predaju. Naravno da je to ključ boljeg rada kriminalističke policije, policije u zajednici i to je stvar na kojoj ćemo insistirati.
U svakom slučaju, iz rasprave do sada, meni je drago da su ova dva zakona na neki način potpuno ohrabrila sve narodne poslanike da budu jedinstveni u stavu da nama ovo treba. Ovo nije samo stvar MUP, nije samo stvar ministra, ovo je stvar našeg života. Moramo da se izborimo za to da imamo manje kriminala na ulici, da imamo manje prestupa, da imamo manje krivičnih dela. Posao policije je da ih rasvetljava, posao policije je da hvata počinioce, naravno da radi preventivno, da sprečava izvršenja krivičnih dela ukoliko to može. Ne može se svako krivično delo sprečiti. To nije realno ni u jednoj zemlji, ne samo u Srbiji.
Međutim, rad na edukaciji, obrazovanju od policijskih službenika, na čemu zaista insistiramo i mislim da ćemo kroz pregovore o poglavlju 24 imati dosta prilike da i u saradnji sa drugim policijama i u regionu i u svetu, kao što je ovaj primer o saradnji sa graničnim policijama Austrije, Mađarske i Nemačke, drugih država, Francuske, da edukujemo naše ljude za upotrebu savremenih tehnologija i da mi postanemo bolji i kvalitetniji.
Neke neprilike nam stvaraju neke druge prilike. To je tako. Ovde će biti potrebno i dosta edukacije za decu. Imaćemo, kao što sam rekao, sutra je poslednji dan javne rasprave o zakonu, iako je to samo par članova, ali smo želeli da prođe jednu dugu raspravu Zakon o bezbednosti saobraćaja, da bismo mogli da uključimo sva mišljenja i sve one ljude koji to mogu da daju. Veoma je važno da takve stvari deca počnu da uče u školama.
Kada imate praktične modele, mi smo imali jedan model koji smo radili, koji je organizovan kroz naše policijske uprave, da je hiljade mladih vozača dobilo određene dodatne obuke potpuno besplatno i za državu i za njih. Sada čekamo statističke pokazatelje, ali ako je verovati statistikama iz drugih zemalja koje su to probale, kod tih mladih vozača nivo, odnosno stepen smrtni ishoda, teških povreda, saobraćajnih nezgoda je drastično manji. Uvek se isplati ulagati u edukaciju. Naravno, država to radi koliko može, kolika su njena finansijska sredstva, ali svakako je da će MUP na tome insistirati kao na jednom od najvažnijih modela za nas.

Hvala. Samo želim kratko da se zahvalim na ozbiljnoj i argumentovanoj raspravi.
Suština onog prvog dela na koji želim da se osvrnem, primena zakona. Kao neko ko je bio poslanik i sedeo u ovim klupama, potpuno sam svestan da bez suštinske primene svaki zakon može da bude koliko god želite dobar, ako se ne primenjuje od toga nema ništa. Važni su i podzakonski akti. Ja ću insistirati, razgovarao sam, evo i sada razgovaram sa ljudima koji sede pored mene, imaće izuzetan pritisak da podzakonske akte urade u najkraćem mogućem roku, da bi ta primena mogla da bude precizna.
Ovo što ste pitali, to je pravilnik koji čeka donošenje ovog zakona za broj ljudi koji mogu biti u određenom prostoru, i faktički tada ćemo, vi znate da u našoj zemlji to teško definisati, na fudbalskim utakmicama, košarkaškim, različitim prostorima, ljudi uvek žele malo više, a onda naravno to čini protivpožarne puteve, puteve za evakuaciju nebezbednim, i mi ćemo to morati da definišemo.
Tako da očekujem da to vrlo brzo, mislim da ću moći da ubedim gospodina Marića, da to do kraja sledeće nedelje završimo bar u kompletu, što se tiče ta dva pravilnika, siguran sam da će on da me posluša. Što se tiče ovih ostalih, za oružje, municiju ćemo se truditi da budemo što kraći sa rokovima. Hvala još jednom.

Meni se učinilo isto u prvom čitanju, identična stvar i ja sam isto pomislio da je greška.
Međutim, radi se o dve različite norme. U članu 15. kaže – fizička lica, starija od 16 godina itd. mogu nabavljati i držati oružje, a u članu 26. kaže – punoletna lica mogu nositi gasne sprejeve. Dakle, samo je u tome razlika, jer meni se to odmah učinilo isto, reko ovo je greška neka. Međutim, pošto su uopšte zakonske norme takve da lica koja su mlađa od punoletstva ne mogu nositi bilo kakvu vrstu oružja, o tome se radi.
Znači, neko može kući imati elektrošok za ličnu zaštitu, ali ga ne može nositi sa sobom u školu na primer, što je opet možda i dobro, a sa druge strane, lica koja su starija od 18 godina mogu nositi ovakvo oružje i samo se o tome radi.

Predložio sam, konsultovao sam se malo sa zakonodavstvom i sa našim ljudima, i meni je bio nejasan ovaj postupak sa nestalim oružjem. Potpuno je logično da čovek koji primeti nestanak oružja odmah obavesti policiju, ne treba bilo kakav rok.

Međutim, šta je razlika u odnosu na postupak sa nađenim oružjem. Neko ko pronađe oružje on faktički telefonom može obavestiti policiju da je pronašao oružje i ne mora da pruža bilo kakvo obrazloženje vezano za to. Onaj koji je izgubio oružje, upravo zbog propisa o načinu čuvanja oružja mora da pruži obrazloženje kako je došlo do gubljenja oružja. Dakle, nije pištolj baš olovka da može tek tako da izgubi. Samo u tom smislu će predlog biti odmah, a najduže do 24 sata. Dakle, to će biti formulacija da bi neko mogao da dođe prosto sa objašnjenjem. Naravno, to je najduže 24 sata, pretpostavljam da će ljudi koji izgube oružje doći u narednih sat, dva da to prijave od trenutak kada to primete.

Što se tiče ovog vezano za lica koja mogu nositi gasne sprejeve i uređaje za izazivanje elektrošokova, zašto smo se odlučili ipak za punoletna lica? Imamo pokazatelje koji ukazuju na povećanje maloletničke delikvencije. U praksi vi to, siguran sam, znate, dešava se da vođe kriminalnih klanova namerno koriste maloletna lica jer znaju da je kaznena politika prema njima blaža nego prema punoletnim licima. Plašimo se da bi dodatno njihova naoružavanja na takav način mogao da pruži osnove za dalja povećanja maloletničke delikvencije. Zato smo se opredelili za ovo.

Videćemo, naravno, kako će se praksa pokazati i ono što sam razgovarao sa kolegom, potpuno spreman da, ako se u praksi pokaže da ova rešenja potrebno promeniti, nemam ništa protiv da za nekoliko meseci sednemo i da to promenimo. Mislim da je to jedan zdrav način komunikacije. To je ono što sam ja želeo da kažem.

A ovo ostalo, našli smo formulaciju, da kažem da, pri nošenju oružja fizičko lice iz stava 1. ovog člana, prilikom podnošenja zahteva mora ispunjavati uslove iz člana 11. tog zakona, kao i da učini verovatnim da mu je lična bezbednost ugrožena. Učini verovatnim formulacija, da da svoje objašnjenje, viđenje, zbog čega smatra da mu je bezbednost ugrožena, a naravno, onda će nadležni državni organi to proveravati, to se potpuno slažem. To će svakako biti usvojeno.