Čini mi se da je potpuno ispravno jedino to da ste to vrlo glasno izjavili. To vam priznajem. Bili ste vrlo glasni.
Što se tiče ovoga, mislio sam da ste ozbiljnije pristupili ovom zakonu i žao mi je što ste od pet minuta koje imate, dva i po minuta posvetili naslovu zakona koji je ili tehnička greška ili nešto drugo. Da li je to bitno za ljude, njihove porodice, koji su nastradali od požara? Za njih je bitno da se danas donese ovaj zakon. Za njih je bitno da se tako nešto više nikada ne dogodi.
Žao mi je što ovaj jedan nastup mi ne deluje dovoljno ozbiljno kao ministru, pogotovo kada se radi o zakonima koji teško pogađaju i čije rešavanje, odnosno nerešavanje, do sada je pogađalo veliki broj ljudi.
Što se tiče neusklađenosti vezane za zaštitu od požara, mi insistiramo na nazivu – glavni projekat zaštite od požara, zato što tako kaže struka, tako kažu ljudi koji se bave zaštitom od požara. Ja imam potpuno poverenje u njih.
Ako je potrebno da se usklađuju neki drugi zakoni, i o tome možemo da raspravljamo na Vladi i u parlamentu, na kraju krajeva. Važno je i mnogo mi ozbiljnije deluje da to bude glavni projekat zaštite od požara nego elaborat. Mislim da ćemo na ovakvim stvarima insistirati.
U svakom slučaju, ne znam šta bih mogao više da dodam na vaše primedbe.

Pravo da vam kažem, mislio sam da nešto kažem, ali, ne vredi. Odustajem.

Samo jedna kratka stvar vezana za trofejno oružje. Mi sada imamo novu kategoriju, u stvari dve nove kategorije. Jedna se zove staro oružje, a druga se zove onesposobljeno oružje. Šta je bio problem sa trofejnim oružjem? Bio je problem u zloupotrebi. Neko dobije trofejno oružje koje iako nosi naziv trofejno potpuno je sposobno za dejstvo i vi imate mogućnost da ga bilo ko iskoristi, a da vi nemate redovnu evidenciju, nemate dozvolu za držanje takvog oružja, nemate dozvolu za nošenje itd.
Znači, sada mi možemo da damo ljudima mogućnost da to oružje prevedu u oružje iz kategorije B, oružje za ličnu bezbednost, da plate porez i dobiju dozvolu i sve ostalo. Oni koji žele da ga nose kao onesposobljeno, da ne plaćaju ništa, zalijemo cev, onesposobimo udarne igle ili šta se već tehnički propiše ili se stavi, ako je to oružje kako kaže definicija starog oružja koje je proizvedeno pre 1900. godine ili koje ima posebnu istorijsku vrednost, kao što recimo imamo u mojoj porodici, moj deda je iz Drugog svetskog rata doneo pištolj koji ima posebnu istorijsku vrednost. Zato se i stavlja određeni stepen. Ili ćemo imati da to oružje bude sposobno za dejstvo, postoje određeni pravci ili je onesposobljeno pa se onda tretira drugačije. To jeste sada evropska norma. To je nešto što postoji u zakonodavstvu EU i to je nešto na šta smo se obavezali prihvatanjem poglavlja 24.

Na žalost, kada sam postao ministar unutrašnjih poslova, kada sam završio detaljnu analizu svega što postoji u resoru unutrašnjim poslova, pa samim tim i sektora za vanredne situacije, video sam da postoji mnogo godina, da ne kažem i decenija, da se mnoge stvari nisu obnavljali, da nije bilo dovoljno sredstava.
Mogu da vam kažem jednu od glavnih razloga, jedna od stvari za koju smatram da treba da promenimo, jeste to što se toliko kralo u ovoj zemlji da za to nikada nije bilo novca. Svi oni koji su stavljali ruku u džep građana, koji su otimali besomučno pljačkali, bogatili se, postali milijarderi u raznim prethodnim vremenima, ali ne samo što su pljačkali, uvek imate ljude koji su spremni da nešto pljačkaju, nažalost. Samo sada postoji ozbiljna volja da se ti ljudi privode pravdi.
Sada postoji ozbiljna volja da im se sudi, da ih istražni organi gone bez obzira na njihovu političku, partijsku, drugarsku, bratsku, kumovsku pripadnost. To je stvar na kojoj moramo da insistiramo. Nema ozdravljenja ove zemlje bez tog jednog potpuno sistemskog pristupa borbi protiv korupcije, nečemu što je faktički uništilo mnogo novca građana Srbije.
Jedno vatrogasno vozilo košta prosečno, ako hoćete da uzmete da to bude pristojno vozilo oko 250.000 evra. Samo jedno vatrogasno vozilo, prosečno, ne spektakularno i ne specijalno. O helikopterima i drugim sredstvima neću ni da vam govorim. Prosečna starost naših helikoptera je maltene blizu mog godišta, što je zaista jedna loša stvar. Ti momci iz helikopterske jedinice i njihov komandant Kostić se toliko trude i toliko napora ulažu da to bukvalno sve funkcioniše da niko ne može da oseti da je to tako, ali to je zahvaljujući tome što su to profesionalci, što su to ozbiljni ljudi, a ne zahvaljujući tome što smo imali mnogo novca da uložimo u to.
Mi smo našli novca i još u prošloj godini platili popravku jednog helikoptera koji već neko vreme stoji u Nemačkoj. Dakle, taj novac smo obezbedili i taj helikopter nam se sad popravljen vraća. Našli smo novca da obezbedimo za prijem jednog broja vatrogasaca, spasilaca. Da li možemo da primimo sada još 5.000? Ne možemo, prosto nije realno, ali ćemo raditi na tome da to bude postepen prijem, da to bude prijem koji će odgovarati, da tako kažem najugroženiji od požara i nadam se da ćemo u narednom periodu uspeti da to rešimo.
Što se tiče skupštine stanara, znam da ti ljudi nisu u potpunosti obučeni za to, ali mi to i ne tražimo od njih. Mi ćemo u saradnji sa njima, Sektor za vanredne situacije preko svojih područnih jedinica će sa svakom skupštinom stanara i sa lokalnim samoupravama raditi na planovima evakuacije, planovima zaštite od požara. Prosto, mi ćemo pomoći, nema druge. Da čekamo da to padne sa neba, neće, glupo je da to radimo. Da očekujemo da će oni ljudi koji nemaju obuku za to i nisu profesionalci sami da to napišu i urade, ne mogu, nije realno. Jedino što je realno jeste da mi počnemo, da krenemo da radimo sa skupštinom stanara, jer oni su po zakonu pravna lica koja jesu odgovorna. Mi da idemo od stana do stana, prosto i to nije realno.
Dakle, pokušaćemo da mobilišemo ljude što više, jer je to na kraju krajeva i u njihovom interesu. Oni žive u tim stambenim zgradama i u njihovom interesu je da postoje ti planovi da svi ljudi budu upoznati. Nekada je ta civilna zaštita bila još efikasnija i funkcionalnija nego što je danas. Nadam se da ćemo i nekim izmenama koje mi planiramo u narednom periodu uspeti da malo obezbedimo više sredstava za sektor i da kroz te planove ojačamo civilnu zaštitu kao jednu od struktura kojom raspolažemo.
Onda ćemo imati više mogućnosti, ali svakako molim i sve narodne poslanike da to uvek imaju u vidu kada govorimo o svim budućim zakonima koji se tiču MUP. Nama je vaša pomoć potrebna. Dakle, meni je potrebna pomoć upravo zato što nisam nasledio divnu i fantastičnu i perfektnu, kao što ni država nije, a MUP je delilo sudbinu države. Pokušavamo da te ljude ne ostavimo bez sredstava i da oni ne budu kolateralna šteta, ali naprosto kada se radi o tako skupim nabavkama. Mi ne kupujemo ništa, MUP ne kupuje ni vozila, ne kupuje automobile za vožnju, jedino što kupujemo, kupovaćemo ona sredstva koja su nam neophodna za svakodnevni rad.
Nešto dobijemo od donacija od lokalnih samouprava, što je sledeća faza razvoja, jer svakako bez lokalne samouprave i to je sledeći zakon koji će se verovatno naći ovde u Skupštini, a to je Zakon o protivgradnoj zaštiti, gde će jedan deo tereta morati da preuzmu lokalne samouprave i to je nešto što je potpuno realno.
Naravno, najveći deo tereta će preuzeti Ministarstvo poljoprivrede. Besmisleno je da MUP štiti zasejane površine. To stvarno niti znamo, niti se bavimo time, a podaci stižu o tome od Hidrometerološkog zavoda, i naravno da je logično da oni koji daju procenu gradonosnih oblaka budu direktno uključeni u zaštitu, jer besmisleno je da mi kupujemo rakete, lokalna samouprava plaća strelce, a Hidrometerološki zavod daje procenu gradonosnih oblaka. To je neodrživ sistem. Ko je onda kriv? Naravno, razmišljali smo o modelima finansiranja da to bude održivo, ne samo presipanje šuplje u prazno, ali slična je stvar, mnogo problema koje smo nasledili, mnogo stvari koje treba rešavati, rešavamo jednu po jednu.
Uspeli smo dve milijarde dinara starih dugova da vratimo prošle godine i to nije mala stvar, dve milijarde dinara za MUP je velika cifra. Ja ću nastaviti tako da se ponašam i nadam se kada ja budem predao Ministarstvo nekom sledećem ministru, da će njegovi dugovi biti nula i da ćemo onda imati mnogo više novca, država se oporavlja, ide ka jednom boljitku, ne može za noć, prosto nije realno.

Nemojte tako gospodine Martinović. Gospodin Martinović ima jednu primedbu.

Bilo je tamo velikih majstora za softvere i ti veliki majstori za softvere pokazali su nam u prethodnih šest, sedam godina, kao što su bili veliki majstori za neke druge stvari, kako se uspešno razara ekonomija jedne zemlje.

U pravu su neki poslanici kada kažu - mi zaista imamo drugačije shvatanje politike, i ova vlada potpuno na drugačiji način vodi politiku. Ne vodi politiku na tome da se zadužuje na način da otpušta radnike iz privatnog sektora, da uništava privatne kompanije, da ih prodalje u bescelje, da stotine hiljada ljudi ostanu na ulici, a da onda imamo podatak prvi put 2013, kada smo uspeli da merimo broj zaposlenih u javnom sektoru, da imamo 780.000 zaposlenih u javnom sektoru, 780.000.

Imamo podatak da je DS zaposlila bar 280 od tih 780.000. Pa to ne može niko da izdrži, pa ne može da izdrži. Ne možemo mi da zaposlimo sve njihove partijske funkcionere. Apsolutno ne možemo.

Ja znam da sada, kada se konačno država konsoliduje, kada pokušavamo da napravimo budžet koji može da izdrži sve terete koje nam je ostavila, i kaže – zašto se uvek vraćamo?

Pa moramo ljudima da objasnimo kako je razorena država. Nije je razorio Aleksandar Vučić. Razorili su je oni ljudi koji su neodgovornom politikom od 2008. do 2012. zadužili Srbiju, hvale se povećanjem plata, ali je to povećanje plata bilo na račun zaduživanja koje sada treba da vraćaju sledeće generacije. E to je problem bio. Agregatna tražnja apsolutno nije manja i slušao sam ovde danas i o troškovima putovanja i video sam jedan amandman koji se tiče MUP-a.

Prosto moram da objasnim ljudima da troškovi putovanja u MUP-u su npr. transport ljudi u kopnenu zonu bezbednosti. Tražite da više ne šaljemo žandarmeriju u kopnenu zonu bezbednosti? Jel tražite da više ne šaljemo ljude da štite bezbednost ove zemlje? Onda tako recite. A ne da se to vodi, da se ljudima objašnjava, bog zna kako, stavka 422 – putni troškovi. Valjda se to neko vozika. To je transport ljudi koji štite ovu zemlju.

Mi smo smanjili te troškove u odnosu na prethodne budžete za skoro 20%, a zadržali smo efikasnost MUP-a, mislim da ti rezultati koje postižemo to i pokazuju.

Dakle, ne znam šta je cilj ovakve rasprave, valjda da se prikriju sve te stvari iz prošlosti, ali isto tako vidim i očekujem da, kada se iznesu neki argumenti samo očekujemo ili će da nam se preti ili će nam neko reći „stoko jedna“. Ne znam šta od ta dva da očekujem.

Moram da kažem da možda ne treba da budete tako oštri prema nekima od kolega, recimo, ja mislim da ovaj predlog da se pozove Bojan Pajtić uopšte nije loš. On bi mogao da da odgovore na mnoga pitanja koja interesuju građane Srbije, a i neki narodni poslanici su pokrenuli te teme, tako da to uopšte nije loš predlog da se pozove, da se raspravi sa njim kako su razni fondovi davali kredite raznim preduzećima i sve ostalo.

(Janko Veselinović, s mesta: Sačekajte da ga pozovemo.)

Ja samo obrazlažem zašto mislim da je dobro recimo, ovo što ste vi predložili, ništa više od toga.

Ovo što je rekao gospodin Martinović, ja nisam do sada dobio dokumentaciju, pa vas molim samo da mi prosledite ovo što ste vi imali. To je veoma uznemirujuće i zabrinjavajuće ako se takva zloupotreba zaista dešavala i policija će to da istraži.

Moram da vam kažem da smo zbog sličnih stvari pokrenuli istragu više fondova, sekretarijata itd. na teritoriji AP Vojvodina, upravo zato što postoji dovoljno indicija da je bilo nekih radnji za koje ne bih sada da kvalifikujem ta dela, ali svakako da nisu bile u skladu sa zakonom.

Međutim, mi ćemo, naravno, obavestiti javnost kada bude vreme šta smo sve otkrili, šta je sve urađeno. Ono što je potpuno nepobitno, to je ono što je, da kažem i u periodu prethodne Vlade započeto, a to su razotkrivanja, mislimo one Vlade u kojoj je Aleksandar Vučić bio prvi potpredsednik zadužen za borbu protiv korupcije i kriminala.

Ono što se dešavalo sa „Razvojnom bankom Vojvodine“ i to je skandalozno, jer smo tu kao država izgubili 400 miliona evra, što je jedan od razloga zbog čega je budžet o kome danas raspravljamo ovakav kakav je. Da nije bilo takve tačke, da takvog dogovora između političara i tajkuna nije bilo, mi bismo danas imali uporedivo lakšu situaciju i makar 400 miliona evra više da damo građanima Srbije.

Hteo sam samo vama da se obratim, gospodine Bečiću. Dobro smo prošli. Mogli su opet da vam kažu – stoko jedna, kao što je to rekao Zoran Živković vama pre samo dva dana, mogli su da vam kažu još nešto gore. Srećom nisu, a rekli su vam, videli smo svi, bili smo u ovoj sali, prikazano je na televiziji. Srećom, danas vas bar niko ne naziva „stokom“. Imali smo sreće.

Hvala, gospodine Bečiću.

Opet smo imali sreće. Mogli su da nam kažu da smo stoka, a nismo i već to smatram nekim napretkom u diskusiji.

Što se tiče ovih konkretnih stvari, pa izvinite, pa da nije Aleksandar Vučić zadužio „Železnice“, da nije Aleksandar Vučić zadužio privredu Srbije, da nije Aleksandar Vučić otpustio sve one radnike od 2008. do 2012. godine? Pa, te subvencije za „Železnicu“ održavaju te ljude koji tamo rade i njihove porodice. Te subvencije pomažu da pronađemo strateške partnere ne bi li te firme jednog dana mogle da se prodaju, ne bi li došli do zdravije ekonomije.

Naravno da Vlada pokušava da racionalnom potrošnjom pokaže da ne može, naravno, da se daje subvencije svima i mi smo drastično smanjili subvencije, ali preduzećima koja su od strateškog interesa za Republiku Srbiju to mora da se nastavi bar još u ovom pokušaju. Mislim da nakon toga više neće biti takve vrste subvencionisanja.

Što se tiče privrede, ja mislim da je ovakav, samo ovakav pristup budžetu u kome ćemo reći odgovorno i konkretno šta je to što Vlada može da uradi, koliko novca moramo da uštedimo i da taj budžetski deficit svedemo na nešto što je održivo i realno, jedino tako građanima Srbije moramo da kažemo da ćemo prekinuti sa lažnom politikom bezgraničnog zaduživanja, rasprodaje svega i svačega, a onda da to otplaćuju neka naša deca ili unuci u budućnosti. Ovo je jedini način da imamo zdraviju ekonomiju i zdravije društvo. Hvala.

Evo, ne duže od 20 sekundi.

Jeste tačno da su te penzije povećane 2008. godine, ali na takvim osnovama da 2012. godine smo morali da prodajemo sve iz kuće, figurativno rečeno, da bi to moglo i još smo došli do ivice propasti da te penzije više jedva da mogu i da se isplaćuju.

Došli smo do toga da je nažalost lošom politikom zaduživanja i povećavanja kada nije bilo ekonomske osnove, a da ne pričam o prebacivanju ogromnog tereta iz privatnog sektora u državni, tada je došlo i do najvećeg zapošljavanja u državnom sektoru. Tako je uništena budžetska podloga Republike Srbije nažalost. Ja bih voleo da ova Vlada može da kaže – hajde da povećamo za 100%, za 200%, za 300% ali to bi bilo neodgovorno i mi bi uzeli budućnost građanima Srbije na takav način. Samo je u tome suštinska razlika.

Ne radi ova Vlada sa radošću. Radi sa jednim drugim osećajem, a to je osećaj odgovornosti zato što smo čekali dugo, godinama da neko to uradi. Ko je sprečavao direktore javnim preduzeća prethodne Vlade da smanji taj birokratski aparat, da izbaci nepotrebno, da sačuvana one koji su esencijalni, da pokuša da uradi reforme? Niko. Niko ih nije sprečavao, samo to jednostavno nisu želeli da rade.

I danas imamo i gomilu lokalnih samouprava, imamo javna preduzeća po pokrajini, nisu mnogo bolja ni ova republička, ali, hajde da kažemo da su potpuno ista, potpuno se slažem sa vama.

Po prvi put imamo volju Vlade da stvari menja, jasno izraženu volju i, kažem, ne radimo ovo sa radošću. Aleksandar Vučić vam je rekao, svestan činjenice da ćemo mi na ovom izgubiti politički rejting, ali ovo je prosto moralo da se uradi. Konačno je došlo vreme da te stvari uradimo. Jednostavno, zato smo i došli pred parlament da tražimo podršku za teške mere koje nas ne raduju, ali koje odgovorno donosimo očekujući da će ove mere učiniti dobro za RS i njene građane u budućnosti. Mislim da je to važna poruka i ovog budžeta.

Hoću da se nadovežem na sve ovo što je rekao kolega Vulin. Suštinsko pitanje je - kako su ove firme došle u položaj da danas bez subvencija i dotacija ne mogu da isplate ni plate? Kako su došle do toga? Kako se desilo to da „Železnica“ danas ne može da isplati plate za svoje zaposlene? Koja je to Vlada uradila? Koje su vlade odgovorne za to? Ova sada, u ovih poslednjih osam meseci, ili ona prethodna u dve godine? Vi znate da to nije tačno. Događalo se, nažalost, u prethodnom periodu, od 2000. do 2014. godine, odnosno od 2012. godine, imali ste ozbiljnu priliku da reformišemo javni sektor na ozbiljan način, pogotovo u javnim preduzećima. Ta prilika je tada drastično promašena. To danas na neki način umanjuje snagu argumenata kada tražite da se to uradi. Mogli ste, a prosto niste. To jeste problem.

Znači, Vlada Republike Srbije sada na ozbiljan način hoće da reformiše javni sektor i pokušavamo da zaštitimo i radna mesta. Ono što je dobro, to je da već osmi mesec za redom imamo, i drago mi je da su to ljudi počeli da primećuju, smanjenje nezaposlenosti u Srbiji. Ono je bilo na 25,6% u aprilu 2012. godine, a danas je na 17,5%, posle samo dve godine i nešto rada. To je ozbiljan rezultat ove Vlade. Isto hoćemo da uradimo i sa javnim sektorom. Hoćemo da pomognemo da ova preduzeća nađu strateške partnere, da ovi ljudi nastave da primaju plate, jer naš cilj je da ljudi ostanu na poslu, da se ljudi zapošljavaju. Ovih osam meseci to nepobitno i dokazuje.

Ne ulazeći u semantiku, ne ulazeći kako je nešto izrečeno, ostaju činjenice koje nepobitno govore o jednom, a to je da smo nekada imali železnicu koja je bila dobra, ne možda najsjajnija u Evorpi, a danas imamo železnicu koja je došla dotle da u poslednjih godinu ili dve dana jedva, ne jedva, nego ne preživljava bez državnih subvencija.

Samo se postavlja pitanje – kako smo, čijom tom velikom mudrošću, čijom velikom zaslugom dođosmo dotle? Da li će se nazvati neko preduzeće preduzećem u restrukturiranju, da li neće, ali suština je da je neko to preduzeće upropastio. Neko ga je uništio. Neko ga je doveo dotle da ono više ne može samo da opstane. To je suština zbog čega su ljudi ostali na ulici, zbog čega danas povlačimo teške mere, zbog čega to niko pre nas nije imao hrabrosti da uradi. To je suština ovog budžeta. To je lajt motiv koji se provlači kroz sve ovo.

Suviše je lako reći, napisati amandman i kazati – dajte još para. Mnogo je to lako reći. Nema ih. Nema ih zato što su se neki ljudi u prošlosti neodgovorno ponašali, ne samo prema budžetu, ne samo prema javnim preduzećima, nego prema svemu što su dotakli. To je problem u Srbiji.

Danas treba da skupimo svu moguću snagu pošto nijedna Vlada ne misli da je bogom dane, gde će trajati večno. Trebamo da skupimo svu moguću snagu da ovu zemlju pokrenemo da napravimo potrebne uštede, da pokušamo da pronađemo strateške partnere, ali da ekonomiju postavimo na zdrave osnove. Kao što je rekao i predsednik Vlade, kao što je rekao i moj kolega ministar Vulin, ono što zaradimo to možemo da potrošimo, što nismo zaradili, žao mi je, ne možemo potrošiti.

Hvala.

Gospodine Rističeviću, samo da vam dam jedno pojašnjenje. Zato se ti ljudi zalažu za povećanje subvencija u poljoprivredi, dakle ne zbog poljoprivrednih proizvođača, nego zbog tih određenih ličnosti koje treba da dobiju dodatne subvencije, ali mislim da je to suština bila raznih amandmana koje smo ovde videli, a činjenica da ste potpuno u pravu da se to dešavalo tokom cele 2007. godine i nadam se da mojim javljanjem nisam izazvao pravo na repliku da mi odgovorite, ali u svakom slučaju, nadam se da sam vam dao dovoljno objašnjenja.

Meni je drago da narodna poslanica veoma pažljivo prati ovu raspravu. To i jeste suština ove rasprave u Narodnoj skupštini o budžetu.

Međutim, pošto smo se dotakli malo i rebalansa, da se vratim onda na to. Vi ste ga pomenuli u vašem izlaganju, pa mislim da je u redu da se vratimo na pitanje rebalansa.

Ja se nadam da ćemo imati više Vlada i da ćemo svake godine imati više ovakvih događaja kao što je rebalans budžeta, kojim se faktički vraća novac Republici Srbiji, u kome mi štedimo, u kojem smo dodatnim naporima svih ministarstava uspeli da manje potrošimo i da taj novac vratimo Republici Srbiji. To je bila suština rebalansa budžeta.

Nismo potrošili novac. Borili smo se za uštede, borili smo se da novac ostane građanima Srbije, da taj novac vratimo, da pokušamo da vratimo dugove Republike Srbije, to uradili i čini mi se da smo svi napravili dobar posao za ljude koji žive u ovoj zemlji.

Naravno, bili su dosta dugi razgovori sa MMF-om i dosta toga je rečeno u načelnoj raspravi, ali da podsetimo da je MMF kao jedna od, složićete se, najkonzervativnijih finansijskih institucija, kada je MMF rekao da je ovo dobar budžet, da je to nešto što možemo da ostvarimo, pa i Fiskalni savet je rekao dosta dobrog o ovom budžetu, to pokazuje da je Vlada Republike Srbije na dobrom putu.

Ja ovu vašu diskusiju smatram kao podršku za sve što je dobro urađeno u ovom budžetu, na čemu vam se zahvaljujem.

Drago mi je da su građani Srbije videli da Vlada može na ozbiljan i odgovoran način da napravi budžet, da napravi rebalans kojim vraća građanima Srbije nešto. Ja se nadam da ćemo i u 2015. godini imati bar jedan rebalans u kome ćemo pokazati da smo mogli dodatnim merama još više da uštedimo i da pokušamo da dodatnim merama vratimo više novca u budžet, da smanjimo deficit i da imamo zdraviju Srbiju. Hvala vam.

Hvala vama u svakom slučaju na onom delu podrške, gde podržavate ono što je dobro urađeno. Ja sam potpuno siguran da vi podržavate to što smo mi uštedeli 65 milijardi dinara rebalansa. To je sjajna stvar i hvala vam na toj podršci. Ja sam uveren da će i to građani Srbije umeti da cene, ali mislim da tih 65 milijardi pokazuje koliko je Vlada pokazala odgovornosti u 2014. godini, da je dodatnim merama štednje uspela 65 milijardi dinara da usmeri tamo gde su one najpotrebnije, a da smo očuvali nivo socijalnih davanja, da smo povećali zaposlenost u Srbiji, da otvaramo nova radna mesta. Mislim da je to sve što govori u prilog da ova Vlada dobro radi.

Da li mislimo da je sve idealno? Ne mislimo. Mislimo da treba još mnogo više da se radi, tim kursom i nastavljamo. Zato je i budžet za 2015. godinu takav. Jeste da nije stigao u parlament u dan kada je trebalo da stigne, ali to je zbog teških i ozbiljnih razgovora sa MMF-om, sa ozbiljnim svetskim institucijama. Želeli smo da svi naši strani partneri, naši kreditori, svi oni koji pomažu da Srbija ima zdraviju privredu, vide koliko Vlada napora ulaže da ovaj budžet bude zaista održiv, da ne bude šarena laža, nego da bude nešto što će biti u 2015. godini realizovano. Koliko mogu da vam kažem i u ime Ministarstva koje vodim, trudićemo se da i dodatnim merama uštedimo na svim pozicijama, a da to neće smanjiti bezbednost Republike Srbije, da neće ići na uštrb pripadnika Ministarstva, a da možemo za neki dinar da smanjimo potrošnju i da vratimo to u budžetu. Ja se nadam da ćemo to imati prilike da vidimo i u rebalansu za 2015. godinu.