Poštovana gospođo Čomić, vi ste ovde izneli nekoliko interesantnih argumenata i mislim da vrede da se tome obrati  pažnja.
Svakako, srećom što zaista postoje u svetu društva koja su restriktivna, koja svojim građanima uskraćuju pravo da napuštaju svoju zemlju i srećom što Srbija nije jedno od tih društava.
Srbija svakom svom građaninu omogućuje da dobije putnu ispravu, čak i onima koji gube pasoš, a složićete se, da neko izgubi dva pasoša u roku od pet godina, da nije baš čest slučaj i ja nisam čuo ni za jednu osobu koja je to uradila i kojoj se to desilo slučajno.
Zakon predviđa, kada vam pasoš neko ukrade, kada pasoš neko pocepa, kada vam nestane tokom izvršenja krivičnog dela, kada nestane na bilo koji drugi način osim da ga izgubite, tada se pasoš izdaje normalno u roku važenja od 10 godina kao što to zakon i predviđa.
On samo kaže da, kada neko izgubi pasoš u roku od pet godina, dva ili više puta, a praksa koju ministarstvo, ja sam ministar tek nešto više od 30 dana, praksa koju su svi ovih godina ljudi imali je pokazivala da je bilo mnogo lica koja su namerno bacala svoje pasoše, da ne bi mogao da se dokaže njihov identitet u inostranstvu i onda tražile, odnosno predstavljali se kao lažni azilanti i tražili da im se takav status prizna.
Dakle, čak nisu hteli da prijave i kada taj pasoš nisu bacali, nego su ga samo oglašavali kao nestao i to više puta. U skoro svim tim slučajevima je to bio pokušaj zloupotrebe, a nekada je to teško dokazati, ali vi imate mehanizam da neko ko na ovaj način dobije pasoš u trajanju od godinu dana, nakon toga mu se izdaje ponovo pasoš ako ga ne izgubi u tih godinu dana, i onda mu se pasoš izdaje ponovo na 10 godina.
Pasoš izdaje Uprava za upravne poslove MUP, odnosno oni vode postupak kojim se pasoš izdaje i pošto se zna tačno ovlašćeno službeno lice koje pasoš izdaje, u skladu sa Zakonom o upravnom postupku, protiv te odluke, dakle, može se voditi upravni spor pred nadležnim sudom.
Dakle, svako lice u ovom postupku ima pravo na žalbu sudu i sud kao osnovna institucija koja o ovome daje svoj sud, kao poslednja, koja odlučuje o tome, može odlučiti da tu odluku preinači i ministarstvo je dužno da po tome postupi.
Dakle, radi se o Upravi, ne radi se o diskrecionoj volji ministra, jer ministar u ovom poslu nema nikakvu ulogu, čak nije ni obavešten o tome.
Što se tiče samog zakona, Evropska komisija je dala pozitivno mišljenje o ovom zakonu, čak i o ovom stavu, jer ovaj stav je preuzet iz nekih država koje su već članice EU i evropsko zakonodavstvo ga tretira kao nešto pozitivno.
Mislim da je naš cilj da usaglasimo što više naših odredbi sa odredbama koje Evropska komisija i druge evropske države smatraju pozitivnim i tako smanjimo mogućnost zloupotreba koje nažalost čine neki naši građani.
Upravo je to razlog zbog čega smo se odlučili za ovu meru.
Uveravam vas da niko u MUP, pogotovo što to rade profesionalci, koji se tim poslom bave mnogo godina i bez obzira na bilo kakvu političku opciju, koju predstavlja ministar ili bilo ko drugi u ministarstvu i te poslove rade na način da se trude da omoguće zakonitost i trude se da spreče što veći broj zloupotreba.
Zbog toga mislim, ako su oni procenili da je to nešto što je praksa pokazala kao dobro, kao mehanizam prevencije i preventive, a vi znate da u zakonu piše da nosilac putne isprave ili bilo kakvog drugog ličnog dokumenta, dužan je da vodi računa o putnoj ispravi, odnosno da ne dozvoli da u posed dođe drugog lica ili da se zloupotrebi ili da se koristi u izvršenju krivičnog ili bilo kakvog drugog dela, da na ovaj način opominjemo i sve one koji imaju putnu ispravu i da povedu računa o tome šta rade sa putnim ispravama.
Kada vam to nestane jednom, može se desiti svakom čoveku, da izgubi putnu ispravu, dobijate novu, to je normalno.
Ako vam se u pet godina desi da dva puta izgubite putnu ispravu, a ja ne znam ni jednu osobu kojoj se to desilo slučajno, onda to dovodi u sumnju da li ste vi to uradili i onda vam država ne uskraćuje, čak vas ne tretira, niti vodi neki krivični postupak protiv vas ili bilo šta slično.
Država kaže, u redu, ali onda ti izdajemo putnu ispravu sa kraćim rokom važenja i nakon tog perioda od godinu dana ti ponovo izdajemo putnu ispravu sa normalnim rokom važenja.
To je utemeljeno u zakonu.
Mislim da je ovo mera koja će povećati, odnosno smanjiti broj zloupotreba i povećati pravnu sigurnost naše države i na takav način ojačati ovaj zakon.
Što se tiče službenih, odnosno diplomatskih putnih isprava, to je ono o čemu smo i na početku govorili. U ovom slučaju zakon predviđa da diplomatske pasoše izdaje MUP. Ministarstvo unutrašnjih poslova čak nema ništa sa tim. Zavod za izradu novčanica štampa obrasce, a Ministarstvo spoljnih poslova ih izdaje. Ministarstvo unutrašnjih poslova sa diplomatskim pasošima nema nikakav kontakt, osim što se odredba o izdavanju faktički nalazi u sastavu ovog zakona, a uredbom Ministarstva spoljnih poslova se definiše, način i pravo korišćenje diplomatskih pasoša.

Postoji tu nekoliko stvari. Prva stvar, oni ljudi koji zaista traže azil to rade iz razloga koji su navedeni u njihovom zahtevu za obrazloženje i najčešće su to politički motivi, koje prepozna zemlja EU.
Termin „lažni azilanti“ koristi se za one ljude koji nemaju nikakav razlog zbog čega traže azil. Ne možete vi navesti razlog za azil, mala mi je plata u mojoj matičnoj zemlji, pa bi da tražim azil od vaše. To je zloupotreba i to tako kažu sve zemlje EU, to ne kažem ja. Ti ljudi pokušavaju da zloupotrebe mehanizme koji postoje u evropskim državama da bi stekli neku imovinsku korist, da bi rešili neko svoje pitanje, u tom smislu, što nanosi štetu suštinski nama, jer se mi posmatramo kao zemlja koja to nije na bezbedan način rešila.
Mi smo radili sa državama EU na različite načine, da Srbija dobije status sigurne zemlje. Nakon toga procedure za razmatranje, dakle one se ne ukidaju, one se samo ubrzavaju, i onda su te procedure vrlo jasne. Kada jedna Nemačka utvrdi da je neko lažni azilant, ne utvrđuje to Republika Srbija, ona ga pošalje i kaže ovo je lažni azilant. Ti ljudi su onda lažni azilanti, morate se složiti samnom, ako to kaže npr. Nemačka, ako to kaže Austrija, ako to kaže Luksemburg, ako to kažu zemlje u kojima smo imali, najviše lica za koja su te zemlje utvrdile da su lažni azilanti, jer su razlozi za azil koji su naveli u svojim aplikacijama bili nepostojeći ili lažni. Naravno to je bio razlog zbog čega se na takav način to radi. Da li postoji među njima dosta lica koja imaju nerešen radno pravni status, da li su to ljudi koji su siromašni, verovatno ste u pravu.
Naravno da treba da radimo na tome da se svakom građaninu ove zemlje poboljša materijalni status, ali to ne znači da on treba pod tim izgovorom da traži azil u drugoj zemlji, pod lažnim izgovorom, a u suštini se bori za nešto potpuno drugo, samo je u tome stvar.

Prvo moram da vam kažem vezano za pasoše koji su faktički izgubljeni.
Za definisanje toga je ključni iskaz lica koje tvrdi u svojoj pisanoj izjavi da je pasoš izgubljen. Dakle, nema nedoumice da li je pasoš izgubljen. Tim slučajem se ne smatraju oni slučajevi kada mu poplava odnese pasoš, kada ga odžepare ili kada mu tokom izvršenja bilo kakvog prekršajnog krivičnog dela pasoš, što naravno to lice prijavljuje nadležnom organu, nestane na takav način. To se faktički ne smatra nestankom pasoša, već se tačno zna kako je došlo do gubitka pasoša. Ovde se radi o licima koja tvrde svojom izjavom da su izgubila pasoš i kada imate pet takvih izjava za pet godina, onda shvatate da nešto nije u redu. Da ne ulazimo u one argumente koje smo već razmenjivali.
Što se tiče postupka, kada nadležni organ utvrdi da je lice dalo lažnu izjavu ili da je na bilo koji drugi način prekršilo zakon, postupak se vodi protiv tog lica. To će biti uobičajena praksa u skladu sa zakonom.
U pravu ste da moramo da vodimo računa da nikad ne povredimo pravo nijedne osobe, ali tu možemo da dođemo u političku debatu. Da li onda šaljemo poruku da je u redu da svi građani Srbije izgube viznu liberalizaciju i da li je u redu da sutra izgube mogućnost da putuju van zemlje zato što je jedan broj ljudi namerno zloupotrebljavao svoje pravo i time nam naneo štetu i ljudi ostanu bez mogućnosti da bez vize putuju npr. u zemlje EU?
Pošto zakon već postoji u evropskom zakonodavstvu i Evropska komisija nije našla da je bilo gde manjka sa bilo kakvim ljudskim pravom. Kada bi Evropska komisija na bilo koji način smatrala da ovo nije u skladu sa ljudskim pravima, verujem da bi nam na to skrenula pažnju.
Dakle, posle ozbiljnih primedbi koje su imali na različite zakone, ovaj zakon sa ovakvim rešenjima naišao je na pozitivne ocene Evropske komisije i već se nalazi u zakonodavstvu drugih evropskih država.
Ja smatram da mi ne treba da budemo veći katolici od Pape. Ako su ti ljudi našli za shodno da je to u skladu sa svim ljudskim pravima, da je to onda zaista tako.

Slažem se. Mi i radimo sa evropskim državama, nego da li znate šta je problem? Mnogo je onih koji rade to na način na koji sam pominjao, koji pokušavaju da zloupotrebe. Da su to dva, tri lica mesečno, pa da kažete, nego je mnogo više ljudi koji idu iz zdravstvenih ili iz nekih drugih razloga. Pa, oni to mogu da urade i preko zdravstvenog sistema sopstvene zemlje. Azil traži neko ko to radi iz političkih razloga. Suštinski to nisu politički razlozi, već neki drugi, da sada ne ulazim u elaboraciju. Samo je to suštinski bio problem.
Taj problem nismo prvo identifikovali mi. Identifikovale su ga druge zemlje EU koje su nam skrenule pažnju na to i one su se žalile. Znate, kada to urade Nemačka, Luksemburg, Austrija, Belgija, te zemlje imaju mehanizme koje tolerišu svaku prijavu za politički azil i te ljude smeštaju, kao što i mi imamo obavezu da to radimo, ali kada utvrde da to nije u skladu sa zakonom i kada to nije urađeno u dobroj nameri, onda reaguju.
Mi ovim merama pokušavamo da se i taj broj slučajeva smanji, odnosno da upozorimo ljude da mi svojom prevencijom činimo da ih ne dovedemo u poziciju da to pravo mogu tako lako da zloupotrebe.
Inače, nikom ne ugrožavamo pravo. Svako ima pravo na putnu ispravu. Može da napusti zemlju kad god to želi, ali ne da pokuša da zloupotrebi to.

Hvala vam u ime pripadnika MUP-a za ove zaista lepe reči. Mogu da vam kažem da smo svi, i predsednik Vlade je to istakao, ponosni na to šta su radili ljudi iz Sektora za vanredne situacije. Izgubili smo život jednog našeg pripadnika, Dejana Lazarevića, koji je izgubio svoj život kao pripadnik vatrogasno-spasilačke spašavajući drugog čoveka. Imali smo ogroman broj ljudi, prosečno preko 7,5 hiljada ljudi dnevno angažovanih iz MUP-a.
Što se tiče Obrenovca, zaista je bila specifična situacija zato što je bilo veoma teško predvideti da će i Tamnava i Kolubara i Sava plaviti isti grad u jako kratkom vremenu. Ono što je dobro je što je država pokazala ozbiljnu odgovornost, ono što je pokazano da možemo zajedno brzo i efikasno da radimo i mislim da su jedinice i policije i vojske i dobrovoljaca i svih drugih, kasnije i spasilaca koji su se uključivali iz drugih zemalja pokazali jednu ogromnu posvećenost. Bio sam sa tim ljudima i sa drugim ministrima koji su učestvovali u tim noćima i danima u Obrenovcu spašavajući ljude, bodreći ih, vodeći na različite načine računa da ljudi ne osete da su sami. Mislim da je to bio naš veliki doprinos u tom smislu. Mislim da su potezi koji su rađeni bili naravno maksimum koji smo mi mogli da pružimo.
Što se tiče problema, problemi su bili raznorazni, od kada pogledate onih tehničkih, da se dok vozite čamcima po noći u ulicama koje nemaju svetla morate da izbegavate automobile koje ne vidite da su poplavljeni, ograde, traktore, svega što se nalazilo na tim putevima, do naravno suštinskih, više bih voleo da smo imali savremene helikoptere kojima smo mogli da letimo i noću, da se spuštamo. To nažalost ne možemo, jer kao što ste čuli predsednika Vlade, na savremeni helikopter koji je u klasi Bel helikoptera, kakve koristi policija, koji ima do šest do sedam sedišta pored pilota košta gotovo 10 miliona evra. To su sredstva koja Republika Srbija prosto nema. Zamislite da recimo, imamo 20 takvih helikoptera, sigurno da bi mogli više i brže.
Ono što hoću da vas uverim da su ljudi iz redova MUP-a i Specijalnih jedinica, to moram posebno da istaknem, ulogu koju je imao komandant našeg štaba, gospodin Milenko Božović, komandant Žandarmerije, da su ti ljudi zajedno sa pripadnicima SAJ-a i PTJ-a, policijske brigade iz Beograda danonoćno radili uopšte ne razmišljajući o tome da li je mrak, da li je svetlo, da li ima opasnosti, da li je struja jaka, da li je voda hladna. Imali smo situaciju da nam se nekoliko pripadnika brigade našlo u Urgentnom centru upravo zato što su bili promrzli, jer su satima hodali u vodi iznoseći ljude iz kuća. To su zaista bili istinski heroji, podvig ljudi koji ja nikada neću zaboraviti.
Što se tiče te bolje opreme, nadam se da ćemo u narednim godinama kako se ekonomija zemlje bude poboljšavala, jer to je suštinsko pitanje naše zemlje, da ćemo moći postepeno da odvajamo više novca i za Sektor za vanredne situacije, ali i za sve druge linije rada, i MUP i vojske, i da ćemo moći da imamo savremenija sredstva koja će moći da pomognu da brže i efikasnije obavljamo ovaj posao.
Nas čekaju izazovi sa sušom i mogućim požarima na koje moramo takođe da obratimo pažnju. Naš posao da je u strateškoj saradnji u regionu i u svetu pokušamo da obezbedimo da naši centri se ne oslanjaju samo na sopstvene snage, kojih nemamo uvek dovoljno, već i na tehniku kojom raspolažu druge zemlje i naravno da pokušavamo da u narednom periodu budemo brži i efikasniji. Ono što mislim je da su ovi ljudi kojima zaista dugujemo ogromnu zahvalnost pokazali neverovatnu snagu, pokazali su neverovatnu hrabrost i u ovom periodu mislim da su snažnim i dobrim delovanjem uspeli da spasu ogroman broj života i u Obrenovcu, a i u drugim opštinama.

Samo da kažem, gospodine Rističeviću, na vašu inicijativu Ministarstvo unutrašnjih poslova će uputiti Predlog uredbe Vladi olakšanja registracije traktora i drugih priključnih vozila i mislim da to možemo brzo da uradimo.

Dame i gospodo, potpuno svestan činjenice da ovaj zakon dolazi u vreme kada niko nije mogao da predvidi da će biti na dnevnom redu Skupštine, u situaciji u kojoj se naša zemlja nalazi, ipak imajući u vidu da rešava jednu materiju koja nije bez značaja za nas, pokušaću da u najkraćem mogućem roku obrazložim šta je predlog zakona i zbog čega ga predlažemo.
Naime, 2009. godine usvojen je Zakon o bezbednosti saobraćaja koji je, između ostalog, predvideo izdavanje novih obrazaca za vozačke dozvole. Ti novi obrasci zamenjuju stare kartonske obrasce, kartičnog su tipa. Prvi put se od tada personalizuju i omogućavaju usaglašavanje sa zakonodavstvom EU, olakšavaju prelazak preko graničnih prelaza zato što postoje određeni čitači koji na takav način funkcionišu i olakšavaju vožnju bez međunarodnih vozačkih dozvola u svim zemljama EU. Dakle, postoji višestruka korist za ljude koji poseduju novi obrazac vozačke dozvole.
Bilo je predviđeno, s obzirom na tempo i dinamiku da Ministarstvo unutrašnjih poslova može u jednoj godini da izda pored 80.000 vozačkih dozvola, koje se izdaju redovno, dakle svima onima koji tek polože vozački ispit, još negde između 450.000 i 500.000 vozačkih dozvola, u smislu zamene, bez pritiska na šaltere i u skladu sa nekim normalnim tempom i dinamikom. Tada je procenjeno da je rok od pet godina dovoljan. Međutim, nakon utvrđivanja, u poslednjih nekoliko nedelja, kada je došao izveštaj, faktički imamo između milion i 200 i milion i 500 hiljada, ne može se reći sa preciznošću, jer se izdaju non-stop vozačke dozvole, ne izdatih dozvola, došli smo do zaključka da ćemo 10. juna ove godine početi sa kažnjavanjem ljudi koji to nisu uradili, a radi se o velikom broju građana Srbije ili ćemo produžiti rok.
Naravno, svestan svih argumenata i za i protiv, ili će neko smatrati da je kažnjen zato što poštuje zakon i u skladu sa zakonom je to uradio, a sada se nekome produžava rok, a on je platio na vreme i prevremeno zamenio svoju vozačku dozvolu, ili ćemo nekog kažnjavati zato što možda iz nekih drugih razloga nije uspeo da stigne da zameni to. Opredelili smo se za model da produžimo za tri godine rok za izdavanje ovih dozvola i pokušaćemo stimulacijom, razgovorom sa građanima i kroz promotivne akcije ih ohrabrimo da to čine, jer je ovo dobro, ne samo za usaglašavanje našeg zakonodavstva sa EU, što je naša obaveza i jedan od prioriteta Vlade, već što je to dobro i za same građane.
Dakle, suština je produženje roka za važenje ovih obrazaca za nove tri godine. MUP će pokušati sve što može da u te tri godine stimuliše građane da izvrše zamenu. Cena tog obrasca je 1570 dinara, tako sa smatramo da je taj rok od tri godine dovoljan da to ne bude preveliki trošak za građane. To je redovna cena koja se plaća kada se izdaje ovakva vrsta dokumenta.
Ne bih dužio. Ostajemo potpuno otvoreni za sva pitanja.
Kada smo kod dokumenata, reći ću vam samo još jednu informaciju. MUP će predložiti Vladi da se svim građanima, koji su pogođeni poplavama, koji su stradali u ovoj kataklizmi, lična dokumenta koja su izgubili ili koja više nemaju izdaju potpuno besplatno. To će biti naš predlog. Želim da vas obavestim da radimo na tome. Hvala.

Samo kratko. Dakle, slažem se sa vama i mi ćemo do kraja godine imati predlog novog zakona o bezbednosti saobraćaja na kome radimo zajedno sa Ministarstvom saobraćaja, infrastrukture i građevine.
Slažem se, preveliki je broj saobraćajnih nezgoda na putevima Srbije, pogotovo onih sa fatalnim ishodom. Vi zante da su prema svim statistikama najveći uzroci tome neprilagođena brzina kretanja, prevelika brzina kretanja i naravno alkohol. Ne treba da bežimo od toga. Ljudi znaju, koji su se bavili ovim poslom mnogo duže nego ja, šta su sve mere koje treba da se preduzimaju.
Ono što ja mogu da vam obećam je da će saobraćajna policija rigoroznije i oštrije raditi svoj posao, ali da svakako treba da prilagodimo zakonodavstvo treba. Naravno, ja sam raspoložen da radimo i sa svim poslaničkim grupama da bi taj predlog zakona bio što bolji, što kvalitetniji i da probamo da rešimo taj problem.

Samo kratko bih vam rekao. U principu, u jednom delu vaše rasprave slažem se sa vama. Međutim, i vi ste sami pripadali većini koja je donela zakon kojim se skraćuje važenje dokumenata građanima i uvode se novi obrasci. To se dogodilo 2009. godine. Nije se reklo – sačekaćemo da im isteknu, nego ćemo im zameniti u roku od pet godina. Nekim ljudima su ti dokumenti tako uskraćeni, da im važe do kraja važenja.
Dakle, država donosi neke odluke koje smatra da su važne. Ja smatram da je harmonizacija sa zakonodavstvom EU važna i zbog toga ne možemo da predložimo da ta dokumenta sada važe u nedogled. Ima još elemenata. Na primer, ovaj dokument je teže falsifikovati, teže zloupotrebiti kada je novi, kada je kartični, nego kada je u staroj kartonskoj formi.
Dakle, slažem se sa vama da tendencija države treba da bude, ako dokument važi godinu, pet ili deset, da država do kraja poštuje to što tamo piše i da pokušamo da građanima to omogućimo. Međutim, kada se događaju određene stvari koje, da kažem, idu u veću korist većine građana Srbije, nekada će i to pravo u nekoj meri biti uskraćeno. U načelu se slažem da treba da radimo zajedno na tome da rokovi koje propisujemo i zakoni koje donosimo budu primenjivani i da se ljudi toga drže. Hvala.

Nažalost čuli ste iz rasprave nekih drugih kolega koliko je bilo brzo potrebno da se uradi dokumentacija, odnosno da se promene obrasci za pasoše da bismo mogli da dobijemo viznu liberalizaciju.
Da to nije bilo tada urađeno tako brzo mi bi još uvek čekali tu viznu liberalizaciju i pravili bi štetu i našoj privredi i ljudima koji putuju u inostranstvo.
Međutim, kada uzmete u obzir šta su brojni ljudi govorili u poslednjih pet, 10 ili 15 godina, nije važno, onda pogledate gde smo mi, kada mi 2014. godine govorimo o dokumentima i ja bih bio najsrećniji da smo ovo mnogo ranije uradili, a da danas govorimo o nekim drugim stvarima.
Međutim, u ovom trenutku, procena je da treba da donesemo ovakav zakon, zato što će to jedan deo ljudi zaštititi, jer vama treba kada odete u inostranstvo međunarodna vozačka dozvola, a da li vam je neko tražio ili nije tražio, zakon je takav i ona vam je potrebna. Ako je nemate, izlažete sebe riziku i morate da platite određenu kaznu.
Međutim, pored onih razloga koji su očigledni i jasni, mislim da je ta harmonizacija propisa sa zakonodavstvom EU, nešto što ide u korist svim građanima Srbije i ne radi se samo o ovim ljudima koji tek treba da zamene svoja dokumenta, već i o drugim građanima Srbije, brzina pristupanja EU zavisi od toga koliko mi brzo radimo posao i koliko operativno zamenjujemo, odnosno ispunjavamo obaveze koje smo preduzeli.
Još bih želeo da kažem vezano za Zakon o bezbednosti saobraćaja. Istina da je zakon koji je 2009. godine donet, smanjio broj saobraćajnih nezgoda, smanjio broj smrtnih slučajeva i uticao na poboljšanje naših puteva.
Naravno, uvek se protokom vremena pokazuje da neke stvari možemo da menjamo, da možemo da ih unapređujemo. Iskustvo je pokazalo da neke stvari treba dodatno promeniti i mislim da je to važno, da radimo svi zajedno, jer ako smo ustanovili da je čak i smanjenje onog nivoa alkohola u krvi koji je predvideo zakon iz 2009. godine, nedovoljan, hajde da idemo na potpunu zabranu. Hajde da idemo na neke druge stvari.
Dakle, i ovo što su govorile druge kolege, da pogledamo sve slučajeve, da pogledamo šta je to što možemo da uradimo i da pomognemo građanima, a kao ministar unutrašnjih poslova, spreman sam da radimo sa svima, sa ljudima koji imaju dobre ideje, koji imaju iskustvo iz MUP-a i drugih državnih organa i koji su se nekada bavili ovim poslom i znaju šta bi mogli da predlože i da ugrade u neki budući zakon, a da taj zakon bude kvalitetniji i bolji, nego što je on danas.
Dakle, u tom smislu smatram da ćemo svi biti na istom zadatku.
Što se ovoga tiče, mi smatramo kao Ministarstvo da je ovo važno za građane Srbije i da je manja šteta da se produži rok, nego da ga uopšte nema ili da se počne sa primenom zakona od juna 2010. godine.

Na kraju želim samo da se zahvalim svim narodnim poslanicima i svim poslaničkim grupama na razumevanju. Hvala na ovom brzom i efikasnom radu i dozvolite da iskoristim ovu priliku da se zahvalim svim ljudima koji su danonoćno, koji sada u ovom trenutku rade na izgradnji nasipa i raščišćavanju i na dostavi hrane i vode i na svemu onome što je potrebno da bi ovu ogromnu kataklizmu prošli i da bi to lakše savladali.
Dozvolite da iskoristim priliku da se zahvalim svim pripadnicima MUP-a, nekoliko nedelja sam tek ministar, ali ogromna je energija ovih ljudi koji zaista ne spavaju, koji rade i to iz svih sektora i svih linija rada i uverava me sve to da možemo brže i efikasnije da se borimo sa kriminalom i korupcijom, ali i da rešavamo ove probleme o kojima smo danas govorili.
Hvala još jednom.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, biti na čelu Narodne skupštine, najvišeg doma, najvišeg tela naše zemlje uvek je posebna čast, privilegija, ali i veliki izazov. Naravno, ovde predsednik parlamenta uvek mora posebno da vodi računa o onim izazovima koji se tiču zaštite manjine, bilo da je to parlamentarna manjina ili bilo koja druga manjina, posebnom odnosu prema opoziciji i mora da pokaže najveću moguću toleranciju, mora da pravi kompromise i mora da drugačije doživi svoj položaj od položaja nekoga ko je samo narodni poslanik i svoj položaj vidi na drugačiji način.
Uveren dam da će kandidat za predsednika Narodne skupštine, gospođa Maja Gojković, predano i odgovorno obavljati ovu dužnost, daće joj orijentir biti Ustav i zakoni Republike Srbije i Poslovnik Narodne skupštine, ali, naravno, da će biti izuzetno predana onim vrednostima našeg društva i onim ciljevima i zadacima kojima Srbija danas teži.
To su, pre svega, reforme našeg društva. To je nešto što moramo da uradimo i to je nešto što će naš parlament, što će ovaj saziv parlamenta imati kao svoj prvi i osnovni zadatak. Mi moramo da reformišemo javni sektor, da stvorimo uslove da ljudi u ovoj zemlji mogu da napreduju, da mogu da žive bolje, da privatni sektor bude potpuno drugačije shvaćen i da ljudi u ovoj zemlji shvate da mi ne možemo samo da zapošljavamo ljude u javne institucije, već moramo da stimulišemo privredu. Privreda je ta koja finansira i plaća javni sektor i mora da se učini sve da te reforme u našem društvu osete građani. Da to ne bude privilegija jednog broja ljudi, već da to bude privilegija najširih slojeva našeg društva.
Parlament u tom smislu ima veliki zadatak. Od efikasnosti, sposobnosti predsednika parlamenta, ali i svih ostalih koji u ovom parlamentu sede, bez obzira da li pripadaju vladajućim ili opozicionim strankama, zavisiće kojim ćemo tempom ići i prema EU, kojim tempom ćemo postizati demokratizaciju našeg društva, kojim tempom ćemo uspeti da možemo da kažemo da živimo bolje. To je cilj valjda svakog od nas narodnih poslanika i cilj svakog građanina Srbije da ljudi u ovoj zemlji žive bolje, da ova zemlja napreduje, da budemo svakim danom uspešniji.
Srpska napredna stranka će, svakako, uložiti sve svoje snage. Ovi ljudi koji su i danas ovde i koji će se boriti, imaju zadatak da se brinu samo o tom jednom velikom cilju da Srbija ide brže napred, da se borimo za reforme, da zakoni koje donosimo idu u korist građana, da se borimo za to da svaki put kada diskutujemo u ovoj skupštini vodimo računa i o dostojanstvu Narodne skupštine, ali i o tome šta naša diskusija znači za ljude koji žive u ovoj zemlji.
Znam da je parlament institucija koja nije uvek bila, da kažem, najuvaženija, nauglednija u našem društvu. To je, takođe, jedan od zadataka koji predsednik parlament mora da menja. Siguran sam da Maja Gojković takvu stvar može da uradi, poznajući je, znam da ima u sebi dovoljno snage da pokuša da svakim korakom i svakim sledećim sazivom ovaj parlament ima veći integritet, da ima snažniju kontrolu nad radom izvršne vlasti i da doprinosi svojim ugledom i dostojanstvom da se ljudi prema njemu tako ophode.
Budućem predsedniku parlamenta, gospođi Maji Gojković, čestitam na odvažnosti i hrabrosti da ovakvu tešku ulogu prihvati na sebi, ali i veoma odgovornu. Želim da nastavi sa unapređenjem i radom naše najvišeg zakonodavnog tela, u smislu zakonodavne aktivnosti, ali naravno i naše međunarodne aktivnosti i približavanja EU. Draga Majo, želim ti puno uspeha i sreće u ovom radu. Tvoj uspeh i uspeh rada ovog parlamenta biće uspeh svih građana Srbije.

Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, otvaram  sednicu Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 104 narodnih poslanika. Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 104 narodna poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Vuk Jeremić i Mladen Grujić.
Saglasno članu 86. stav 2 i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, izuzetno za subotu zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predlog odluke iz dnevnog reda sednice.
Pravni osnov za sazivanje ove sednice sadržan je u članu 109. stav 7. Ustava Republike Srbije i članu 52. Zakona o Narodnoj skupštini, prema kojima Narodna skupština u slučaju raspuštanja vrši tekuće ili neodložne poslove, naročito rešavanje mandatno imunitetskih pitanja.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u saziv Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2014. godini, koje je sazvano na zahtev 111 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Prvog vanrednog zasedanja u 2014. godini, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom Zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite da Prvo vanredno zasedanje Narodne skupštine u 2014. godini, određen je sledeći:
D n e v n i r e d
1. Predlog odluke o odobravanju određivanju pritvora i vođenju
krivičnog postupka protiv narodnog poslanika Dragana Tomića, koji je podneo Odbor
za mandatno-budžetska i mandatno- imunitetska pitanja Narodne skupštine.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, sa predlogom odluke o odobravanju određivanja pritvora i vođenja krivičnog postupka.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, i kao da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, o čemu ste detalje dobili u materijalu.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslanika Narodne skupštine narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi koji imaju pravo da govore svaki jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Shodno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres.
Da li izvestilac Odbora za administrativno-budžetska i mandatno- imunitetska pitanja narodni poslanik Zoran Babić želi reč? (Ne.)
Da li predstavnici odnosno predsednici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa žele reč?
Narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Pre nego što dam reč gospodinu Babiću, pošto ste rekli da je u toku postupanja nekih od odbora Narodne skupštine bilo nezakonitih radnji, molim vas da se nadležnim državnim organima što hitnije obratite sa tim, da bismo mogli da utvrdimo da li je to tako, jer je to ozbiljna optužba. Nadamo se da ćete se obratiti sudu što hitnije, zato što je važno da tu stvar sud na pravi način razmatra i utvrdimo da li je bilo nezakonitih radnji ili nije, da biste pokazali da to što ste rekli ste iskreno mislili.
Gospodine Babiću, izvolite.