Reč ima ministar Ilić. Izvolite.

Hvala.
Zaključujem zajednički i jedinstveni pretres.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički i jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 31, 33, 34, 35, 37, 38, 39. i 40. dnevnog reda, kao i listi kandidata iz tačke 36. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog i jedinstvenog pretresa, podsetiću vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova te poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom govornika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157, stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički i jedinstveni pretres: o Predlogu odluke o prestanku funkcije javnom tužiocu u Apelacionom javnom tužilaštvu u Kragujevcu, Predlogu odluke o izboru zamenika Zaštitnika građana, Predlogu odluke o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta, Predlogu odluke o izboru člana Nacionalnog prosvetnog saveta, Listi kandidata za izbor jednog člana Nacionalnog prosvetnog saveta iz reda Srpske pravoslavne crkve, Predlogu odluke o izboru dva člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava Stalne delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, Predlogu odluke o dopuni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije i Predlogu odluke o izmenama odluka o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koju je podnela poslanička grupa DSS.
Da li predlagač, odnosno predstavnici predlagača žele reč? (Ne)
Da li izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo želi reč? (Ne)
Da li izvestilac Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, narodni poslanik prof. dr Miodrag Stojković želi reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li reč žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne)
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Sa radom nastavljamo u ponedeljak u 10,00 časova.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici utorkom i četvrtkom nakon otvaranje sednice i utvrđivanje broja narodnih poslanika imaju pravo na traženje obaveštenja i objašnjenja.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Reč ima narodni poslanik Vesna Milekić.

Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović.

Uveren sam da ovo što ste rekli na ovakav način da nije bilo zle namere guvernera Narodne banke.
Potrudiću se da saznam punu informaciju.
Molim vas da predate u mom kabinetu, ako imate detaljnije inforamcije, da možemo da reagujemo.
Svakako da je pravo građana da se obrate Narodnoj skupštini. To pravo niko ne može da im oduzme, tako da je to potpuno normalno.
Reč ima narodni poslanik Suzana Grubješić. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Petar Petković. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Reč ima narodni poslanik Ivana Dinić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je zakon kojim se nastavlja politika Narodne skupštine da štiti posebno osetljive kategorije našeg stanovništva. Sam Ustav je predvideo da su deca, samohrani roditelji, majke, trudnice i porodilje kategorija kojima je potrebna zaštita i mi ovim predlogom zakona činimo korak dalje u poboljšanju zdravstvenog i socijalnog sistema naše zemlje.
Naime, ovim zakonom se omogućava svoj deci, svim osobama do osamnaeste godine starosti, svim trudnicama i porodiljama, i do godinu dana posle porođaja, da im se obezbedi pružanje zdravstvenih usluga, bez obzira da li su im overene isprave o zdravstvenom osiguranju ili nisu.
Suštinski događalo se u prethodnom periodu da se, naravno zbog teških socijalnih uslova, zbog teške situacije i u privredi, dešavalo se da se ne uplaćuju određeni doprinosi za radnike i da oni kada dođu da overe svoje zdravstvene knjižice, te knjižice ne mogu da im se overe i da na osnovu toga ne mogu da ostvare neka od svojih osnovnih prava, kao što je pravo na zdravstvenu zaštitu. Da se to ne bi dogodilo, u razgovorima Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje došli smo do rešenja.
Republički fond, zahvaljujem se direktoru Fonda, gospodinu Babiću, što je to uspeo da realizuje, pronašli su dovoljno sredstava u Fondu da se pokrije ovakva vrsta odluke, odnosno ovakav zakon koji će omogućiti da se svim trudnicama, porodiljama i svakom detetu obezbedi zdravstveno osiguranje, bez obzira na ove kategorije.
Videli ste, ne želim da navodim sve zakonske i ustavne razloge koji nam omogućuju da to činimo, ali želim da kažem da je članom 66. Ustava Republike Srbije, posebno vodeći računa o ovom predvideo da se garantuje posebna zaštita u podršci majci pre i posle porođaja. Mislim da je to veoma važno da uvek imamo u vidu. Dakle, ovo je samo još jedan od zakona koji smo doneli u prethodnom periodu, da kažem, koji su omogućili kvalitetniju zaštitu ove kategorije stanovništva.
Razgovarajući sa kolegama u Odboru za zdravstvo, koji su lekari, koji neke od ovih segmenata poznaju mnogo bolje nego ja, došli smo do toga da će možda biti potrebno i u nekom budućem periodu, posebno kodifikovati sve propise iz ove oblasti u jedan, možda opširniji zakon i da tako definišemo kvalitetniju i bolju zdravstvenu zaštitu, ali to je posao koji je tek pred Narodnom skupštinom.
Ovo nije poziv, na ovaj način, donošenjem ovog zakona ne znači aboliranje onih poslodavaca od odgovornosti za neizmirene doprinose. To je nešto čime će morati da se bavi i poreska uprava i drugi državni organi. Međutim, mi omogućavamo jednaku zakonsku zaštitu dece, trudnica i porodilja i ne želimo da oni koji nisu svojom krivicom dospeli u ovakvu poziciju snose neku vrstu odgovornosti, odnosno da se na njima prelomi težina situacije koja vlada u nekim kompanijama.
Mi smo, da kažem, i u skladu sa konvencijama i rezolucijama UN koje su ratifikovane u ovom parlamentu, gde smo se faktički obavezali, naročito istakli potrebu da se obezbedi zdravstvena zaštita deci, kao nedvosmisleno pravo na najviši mogući stepen zdravstvene zaštite, ispunili ovakvu vrstu međunarodnih obaveza, a ne samo obaveza, već i dužnosti koju osećamo i koju treba da ispunimo prema građanima naše zemlje.
Dakle, još jednu stvar bih želeo da istaknem, a to je da je sve ono što sam video u dosadašnjem toku rasprave u Odboru za zdravstvo me uverilo da postoji izuzetno visok stepen konsenzus u ovoj Narodnoj skupštini. Bio sam ponosan što su svi narodni poslanici prepoznali, ili da kažem većina oni koji su bili prisutni na Odboru za zdravstvo su prepoznali ovo kao važnu stvar koju radimo za našu zemlju. Dakle, ovo je stvar o kojoj ćemo, naravno razgovarati danas, ali ja se nadam da ćemo na kraju kada budemo u danu za glasanje odlučivali o ovoj temi, sa najvećim mogućim stepenom zajedništva doneti ovu odluku i pokazati da Srbija želi da bude zemlja koja štiti svoje građane, koja štiti osetljive kategorije stanovništva, i time svoju budućnost. Hvala vam.

Potpuno se u nekim aspektima slažem sa vama, i o tome smo detaljno pričali. Nisam hteo više da ulazim u raspravu o tim aspektima, o tome smo detaljno pričali na sednici Odbora za zdravstvo.      
Dakle, svi smo svesni da već mnogo godina ne postoji savršen sistem zdravstvenog osiguranja u Srbiji, zdravstvene zaštite. Postoji svest i u ovom parlamentu i u ovom društvu, da taj sistem mora da se poboljšava, i mi idemo ka tome.
Međutim, postoji nešto o čemu smo razgovarali ovde i ja sa direktorom Fonda, i na odboru kojim predsedavam, Odboru za prava deteta, a to je - da li mogu deca da čekaju da mi sve to rešimo? Neke žene su danas trudnice, danas su porodilje, neka deca danas imaju potrebu da im se ovo pravo ostvari. Ako budu čekali da mi postignemo društvo kakvo je u Švajcarskoj, plašim se da će mnogo čekati. Zato je bila samo namera da ovim zakonom koji jeste leks specijalis, dok ne budemo uradili jednu opsežniju kodifikaciju zakonodavstva iz oblasti zdravstvenog osiguranja zdravstvene zaštite da ovo bude zakon kojim ćemo pomoći da stvar bude rešena.
Dakle, mi i članom 4. definišemo da se pravo ostvaruje samo na osnovu isprava o zdravstvenom osiguranju, bez obzira da li je ona overena ili nije. Naš, moj cilj i svih ljudi koji su ovo podržali, prvenstveni cilj je bio da niko dete, trudnicu ili porodilju, a znam da su lekari, mi smo pričali o tome sa lekarima, niko od lekara, normalnih ljudi to nikad nije radio, nisu oni vraćali decu i rekli – nemate overenu zdravstvenu knjižicu, možete da se vratite kući. Većina normalnih ljudi je njima pregled i radila, ali je postao problem što su oni time suštinski kršili zakon.
Onda ide drugo, zaista ne znam toliko o ovim protokolima o čemu ste vi pričali, Fonda i da kažem tim programima, ali je suštinski ta faktura išla na teret zdravstvene ustanove koja je obavljala pregled, ili centra za socijalni rad. Sada smo pronašli sredstva da to rešava Fond. To je zakonit način. Lekare ne dovodimo u situaciju da moraju da rade nešto što je etički moralno, a protivzakonito, a ove ljude dovodimo u ravnopravan položaj.
Potpuno sam saglasan sa vama da treba da radimo više, da treba da radimo zajedno, treba da vidimo gde se koči. Ima tu još dosta ugroženih socijalnih grupa. Imamo mi potrebu da rešimo i njihove probleme. Moramo da idemo brže korak po korak. Naravno, imajući u vidu ekonomsku snagu zemlje. Da ne donosimo zakone koji neće biti primenljivi.
Ovaj zakon je obezbedio svoje finansijsko pokrivanje, dakle imaćemo kako može da se realizuje, i ako nije idealno rešenje, u ovom trenutku je rešenje koje omogućava da problem bude rešiv.
Samo zbog toga sam predložio kao leks specijalis, a nadam se da ćemo u ovom sazivu možda imati priliku da jedan strukturni način rešimo i neka druga pitanja, naravno u dogovoru sa svim relevantnim institucijama.

Hvala vam na nekim korisnim sugestijama.
Kao što sam rekao drugim kolegama, slažem se da otvorimo raspravu o svim temama koje široko pogađaju naše društvo ne samo o ovoj temi.
Naravno, ovim zakonom se rešava samo jedan od problema. Ja sam se skoncentrisao na rešavanje problema one dece, trudnica i porodilja koja svoja prava ne mogu da ostvare upravo zato što poslodavci nisu mogli ili nisu uplaćivali doprinose.
U razgovoru sa Službom za informacije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje rečeno mi je da i posle ovog datuma od 9. avgusta 2011. godine, žene mogu da dobiju obrazac PŽD, odnosno potvrdu za pružanje zdravstvene zaštite. To zamenjuje zdravstvenu knjižicu. Potvrda se može dobiti ako se dostavi dokumentacija iz PIO Fonda o neizmirenju doprinosa poslodavca. Da li je to sve idealno? Nije, slažemo se potpuno, ali je moguće da se reši. Dakle, država je uspostavila mehanizam kojim se to rešava. To nas dalje povlači na sve ono što su prethodni govornici, počevši od mene, na startu ove rasprave rekli, a to je da je zdravstveni sistem ne savršen i da moramo da radimo da ga poboljšamo. Dakle, korak po korak. Voleo bih da možemo brže, ali to je doprinos koji sam mogao da pružim. Nadam se da će i ostale kolege učestvovati i dati svoj doprinos da taj sistem bude bolji i savršeniji i da razgovaramo sa svima ostalim i kroz javne rasprave i kroz sve ostalo, da vidimo kakva sredstva postoje i šta je to što je realno.
Rebalans srećom nije bio od onog perioda kada smo gospodin Babić i ja govorili o pronalaženju sredstava za ovo, tako da nikakva sredstva neće biti umanjena. On je bio prisutan na Odboru za zdravlje i porodicu pre dva dana, kada smo razgovarali o tome. Ponovio je da su sredstva obezbeđena, svih 500 miliona ili koliko već tačno u dinar, ne mogu sada da kažem, je potrebno da bi se po njihovoj projekciji ovo realizovalo. Sredstva su opredeljena i tu su. Dakle, neće biti bojazni da će biti nedovoljno sredstava da se ovaj zakon realizuje. Dakle, to je nešto što je potpuno sigurno.
Svakako da se slažem da treba posebnu pažnju obratiti možda i na žene koje rađaju treće, četvrto i više dece. Možda treba posebno definisati kako da njih bolje zaštitimo, ali to je dobra tema za razmišljanje.
Kao što znate, ja sam jedan od poslanika koji je potpuno spreman da prihvati kritiku i sugestiju i bolje rešenje, kao što sam spreman, kada budemo razgovarali o amandmanima koje je podnela vaša poslanička grupa, da se zajedno dogovorimo šta je od toga realno i šta može da se prihvati.

Samo moram da kažem jednu stvar, zato što to ipak jeste na neki način povezano sa radom Skupštine.
Naime, ministar zdravlja ili predstavnici Ministarstva zdravlja ne mogu biti ovde ako ih mi ne pozovemo. Dakle, oni ne mogu samoinicijativno da dođu, a mi ih formalno nismo zvali. Nismo ih zvali zato što oni nisu predlagači ovog akta. Bio je pomoćnik ministra prisutan na Odboru za zdravlje, sedeo je sa moje desne strane i on je uzeo reč drugi ili treći u raspravi, više se ne sećam. Sećate se da je on rekao na sednici Odbora da Ministarstvo zdravlja podržava donošenje ovog zakona.
Dakle, oni su se odredili. I tada kada smo pričali rekao sam da se potpuno slažem da bi mnogo bolje bilo da je ministar dala mišljenje, odnosno da je Ministarstvo dalo mišljenje, da nam je dalo obrazloženje. Mislim da bi to bilo bolje za Narodnu skupštinu, ali, naravno, kao što znate, Narodnu skupštinu mišljenje bilo kog izvršnog organa ne obavezuje. Dobro je da se i ove teme koje nemaju direktno veze sa ovim zakonom, a tiču se zdravlja građana Srbije, otvaraju.
Nadam se da ćemo u narednom periodu imati prilike da kroz javne rasprave, javna slušanja, kroz neku vrstu konsultacija koje budemo imali sa Ministarstvom, a nadam se i drugim nadležnim državnim organima baš za ovu oblast, pokrenemo ova teška pitanja. Ova teška pitanja postoje mnogo godina. Sećamo se kada je godinama unazad Klinički centar prokišnjavao, pa je ogroman novac dolazio u Klinički centar, a on nije mogao ni da se okreči. I za to su neki ljudi odgovorni i to treba utvrditi.
Dakle, postoji mnogo stvari o kojima treba da razgovaramo. Zahvaljujem se svima na podršci, onima koji su do sada učestvovali u raspravi, na podršci da ovaj zakon bude samo prvi korak u rešavanju ovih krupnih pitanja. Zaista mislim da i druge kategorije zaslužuju jednu sveobuhvatnu raspravu, o čemu ćemo, nadam se, imati prilike već u narednim mesecima da ozbiljnije razgovaramo, kao i o osobama sa invaliditetom, o čemu je govorio gospodin Korać, što je veoma važna kategorija. Postoji veliki broj invalidnih lica u našoj zemlji. Takođe, da razgovaramo i o deci sa posebnim potrebama, o deci sa retkim bolestima itd.
Postoji zaista jako veliko opterećenje ovog društva, ali moramo isto tako i da vidimo šta od toga gde spada. Kad smo razgovarali sa ljudima iz Ministarstva rada, oni sa pravom kažu – ne može sve da padne na nas, sve kategorije padaju na nas, a mi prosto nemamo sredstava. Tako da, moramo da vidimo šta spada u zdravstvo, šta spada u socijalu, a šta spada u neke druge kategorije, da pronađemo novac i, naravno, onda da se posvetimo ovome.
Još jednom kažem, hvala svima.
Gospođa Čomić se tu vešto snalazi, ona je dosta dugo narodni poslanik, ali nije lako. Molim da pomognete narodnim poslanicima koji predsedavaju, potpredsednicima Narodne skupštine, jer nije lako uvek održavati red u sali, pošto mi svi imamo različita mišljenja i kada sednemo u ove klupe, verujte, potpuno drugačije izgleda iz ove perspektive, a drugačije kada ste na poziciji predsedavajućeg.