Ja bi samo da kažem, tražim pravo na repliku, jer gospodin Senić je pričao i o mom izlaganju o "Zastavi" i "Fijatu" u Kragujevcu. Mislim da je pogrešno protumačio ono što sam izlagao. Mogu li. Gospodine Seniću, prvo da raščistimo da niko ovde nije protiv "Fijata". "Fijat" je dobro došao u Srbiju, ali onda kada bude počeo da ispunjava svoje ugovorne obaveze. Za sada je samo Srbija ta koja investira u zajednički projekat. U tome jeste problem. Jedino što je od "Fijata" stiglo to je 200 miliona evra. Kažete na jedan naš dinar dva njihova.

Mi samo u ovoj godini daćemo blizu 250 miliona evra iz budžeta. Znači, Fijat bi trebao da investira negde oko 500 miliona evra. Koliko je bilo ove godine? Ovo je za iduću. Koliko je bilo ove godine? Ne sećam se da je bilo šta stiglo iz Fijata u vezi toga. Znači, mi pravimo Fijatu kompletnu infrastrukturu i plašim se da u članu 3. o kome sam pričao razdeo da izdajemo garanciju projekat Fijat Srbija od 135 miliona evra ne bude baš ta dokapitalizacija od strane Fijata za kredit za koji mi dajemo garanciju i ako ga oni ne vrate, mi ćemo opet da ga platimo.

Čini mi se da tu postoji puno, puno nepoznavanja. Kažete da je sve transparentno i jasno. Neka nam neko kaže konačno, koliko je u projekat Fijat stvarno država Srbija dala novca, u tome je problem. Koliko je Fijat do sad učestvovao u tome. Ako nastavimo samo da pričamo – očekuje nas svetla budućnost, odnosno očekuju nas projekti, očekuju nas automobili..

(Predsednik: Vreme)

..aman ljudi manite se više toga..

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što započnem svoje izlaganje, morao bih da dam jedno izvinjenje građanima Srbije, zato što u današnjem svom izlaganju neću moći da govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.

Razlog je ne taj da su zakoni dobri ili da nemam šta o njima da kažem, naprotiv, imao bih itekako o svakom zakonu štošta da kažem, ali iz razloga što je objedinjena rasprava ovih zakona sa Zakonom o budžetu za 2011. godinu, na predlog narodnog poslanika koji sada predsedava ovom sednicom, pa zbog toga moram da se izvinim građanima Srbije.

Kada je u pitanju budžet, gospođo ministre, neću kao po običaju da ulazim u detalje i cifre, toliko je toga rečeno o tome da bih samo ponavljao neke diskusije. Jeste da budžet ima 1.200 strana, ali nije ništa novo, barem ne ništa bitno novo. Znači, odmah čim se otvori pogleda se i vidi se da postoji određena progresija kada je u pitanju zaduživanje. Odmah čim se otvori vidi se da postoji progresija kada je u pitanju državna uprava. Znači, neću sad da spominjem imena nekih kancelarija, vladinih ureda, državnih agencija itd. Vama o tome ne vredi govoriti.

Samo ću jednu jedinu da uzmem kao primer, a to je Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom. Evo neke nove epohe Vlade Republike Srbije. Nije bitno što će ona da potroši samo četiri miliona dinara, nije bitno što je jedan ili dva mangupa koji rade u toj kancelariji da otmu četiri miliona dinara građana Srbije i ovo nije jedna sramota, nego četiri miliona puta sramota kako raspolažete sa državnim novcem.

Ne vredi pričati ni o PIO fondu, ni o tome da li je on realan ili nije, da li treba da se finansira iz budžeta ili ne treba. Ovakav kakav je budžet, kakva nam je privreda, kakvi su nam prilivi u taj fond, to je očigledno da mora. Međutim, ono što je prilično smešno i jadno što neke moje kolege poslanici pričaju da je razlog za finansiranje penzionog fonda taj što oni imaju nekakve dugove iz prošlosti, pa moraju dugove iz prošlosti da plaćaju i ne može budžet da funkcioniše bez deficita.

Gospodo, deceniju ste na vlasti, deset godina, nemate vi više terete prošlosti, vi sada ubirate rezultate svoga rada kroz razne mutacije DOS, ništa drugo. Jer da je tako kako ste dolazili na vlas, danas bi u Srbiji trebalo da teku i med i mleko. Naša situacija je sasvim drugačija, prilično surova i prilično realna, da mi sa ovakvom privredom ne možemo da finansiramo ni budžet, ni razne kancelarije, ni razne uprave, ni razne projekte.

Kad je već reč o projektima, neko spomenu "Fijat", epohalno otkriće koje je koštalo državu stotine milijarda evra. Navodno, proizvodiće 200 hiljada automobila. Pitam kada?

Kad je već reč o projektima, neko spomenu "Fijat". Epohalno otkriće. Koštalo je državu stotine milijardi evra. Navodno, proizvodiće 200 hiljada automobila. Kad? Kada će da stigne tih dve milijarde evra koje "Fijat" treba da da? Kad ćemo da počnemo da proizvodimo tih 200 hiljada automobila, pod uslovom da država opet ne subvencioniše automobile koje proizvede "Fijat"?

Znači, problemi Srbije nisu samo uzrokovani ekonomskom krizom, dugovima prošlosti, već jednom čitavom situacijom koja vlada i u privredi i u društvu. Zašto sam spomenuo "Fijat"? Zato što država nema strategiju kako će da razvija svoju privredu. Mi nemamo ni strategiju koju oblast treba da razvijamo.

Sada se hvalite nekakvim povećanjem izvoza. Voleo bih da znam koja je to grana privrede povećala izvoz? Da nije možda poljoprivreda? Ili da nije možda "Fijat"? I da postavim pitanje – da li biste zaposlili više ljudi sa 450 ili 500 miliona evra, koliko ste do sada uložili u "Fijat", da ste ulagali u neku drugu granu? Ja tvrdim da bi. Kad pomognete da se otvori neki poljoprivredno-prehrambeni pogon, ne zapošljavate samo radnike koji rade u tom pogonu, nego i ratare i stočare i povrtare. Čitav jedan lanac pokrećete. A sa "Fijatom" samo 2.000 ljudi. I što je najgore – zarada i profit tog "Fijata" neće ostati državi. Repromaterijal? Pitanje je koliko će ovde da se proizvodi.

Kad konačno ova država utvrdi strategiju, kad počnete ljude da zapošljavate, ali ne u uprave i ne u izmišljene kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, možemo da pričamo o tome kako ćemo da smanjujemo davanja u PIO fondove zato što im neće biti potrebna. Onda možemo da pričamo da nemamo više 30% radno sposobnog stanovništva koje je u radnom odnosu. Ali, deset godina taj procenat radno sposobnog stanovništva koje radi se smanjuje. Broj nezaposlenih se povećava. Broj penzionera se povećava. Dugovi države se povećavaju.

Još jedno pitanje bih postavio - Ko će te dugove da vrati? Imamo li mi snage da vratimo te dugove? Sad se zadužujemo kod MMF, kod evropskih banaka itd. Doći će jednom dan kad će morati da se vrate ti krediti. Nemojte da se zaklanjate iza toga da je naš deficit samo 4,1% bruto dohotka. On se neprestano uvećava. Pogledajte samo koliko ćemo da damo garancija i kontragarancija u 2011. godini na osnovu vašeg plana i programa, na osnovu vaših izveštaja.

Gospođo ministre, voleo bih da mi posle skoro dva meseca odgovorite na poslaničko pitanje kada je u pitanju iznošenje novca iz države bez doznaka za uvoz robe i usluga. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, u našoj želji da malo popravimo Predlog zakona podnelismo jedan amandman u ime poslaničke grupe Napred Srbijo SNS. Međutim, ono što u čitavom jednom ovakvom predlogu zakona i diskusiji jeste da preovladava jedan određeni strah, a o tome smo i pričali, da može da dođe do određenih zloupotreba u funkcionisanju Zakona o državnoj upravi.
Ministar je čak u nekoliko navrata govori o tome, kako je on kao ministar koji je nadležan za državnu upravu i lokalnu samoupravu taj koji se pridržava slova zakona i da iz njegovog ministarstva, odnosno njegove uprave, nije do sada izašao ni jedan jedini nezakoniti akt, da nikada nije zloupotrebio svoj položaj ministra i da svoj posao radi u skladu sa zakonom.
Voleo bih da je gospodin ministar tu, jer u rukama držim nekoliko dokumenata koji govore nešto sasvim drugačije. Znate, obično kada je u pitanju samo neki upravni postupak, pa hajde ako to radi tamo neko ko je promenio sve vlasti, ali ne zahvaljujući tome što se dodvoravao vlastima, nego je naučio i izučio posao, onda je to postupak koji će verovatno biti završen u skladu sa zakonom.
Ali, ako to radi državni sekretar i u to se uplete politika, onda od zakona nema ni "z". Samo se neko poziva na zakon, ali akta, i to ona upravna koje donosi, nisu u skladu sa zakonom.
Reč je o aktima koji su nastali krajem jula i početkom avgusta ove godine. Reč je o aktima koji se odnose na jednu od najmanjih, najnerazvijenijih i najsiromašnijih opština na teritoriji Republike Srbije, a svakako najmanja i najsiromašnija opština na teritoriji Braničevskog okruga.
DS, na čelu sa svojim ministrom, donosi upravna akta da suprotno Zakonu o lokalnoj samoupravi, suprotno Zakonu o ministarstvima, dovede DS na vlast. Ne bira se način, ne bira se ništa. Bitno je da DS bude na vlast.
U tom dopisu SO Golubac, koji je potpisao ministar Milan Marković, od 29. jula 2010. godine, kaže se da tamo postoje nekakve dve skupštinske većine i ministar se upušta u to koja je skupštinska većina prava. Po njemu je ona prava koja je izabrala izvesnog Zorana Pajkića za predsednika opštine. Kaže – 16-ti odbornik je izvesna Ana Radomirović, kojoj je mandat prestao odlukom Skupštine, tada primenom neustavnog člana 47. Zakona o lokalnim izborima. Taj isti, tada Okružni sud, poništava tu odluku.
Međutim, nigde ne piše u ovom aktu da je jedinica lokalne samouprave izvršila odluku Okružnog suda, odnosno Višeg suda u Požarevcu, ali da je tada Ani Radomirović mandat prestao primenom člana 46. Zakona o lokalnoj samoupravi, stav 1. tačka 6. U stavu 1. tačka 6. Zakona o lokalnoj samoupravi se kaže da mandat odborniku prestaje pre vremena na koje je izabran, ukoliko promeni …
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas o temi dnevnog reda. Zakon o lokalnoj samoupravi nije predmet našeg rada. Predmet našeg rada su izmene i dopune Zakona o državnoj upravi.)
Samo navodim primere kako naša državna uprava funkcioniše. Primer je kako su se ponašali prema opštini i jednoj jedinici lokalne samouprave, gde je ministar izašao iz svojih ovlašćenja. Ništa više.
Po članu 46. odborniku prestaje mandat kada napusti teritoriju opštine sa koje je izabran.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, to ne može biti tolerisano kao poštovanje člana 106. stav 1. Molim vas, o temi dnevnog reda.)
Tada prestaje mandat, ne voljom skupštine i ne voljom odbornika, nego po sili zakona. Ministarstvo se dalje upušta u to.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, mene Poslovnik obavezuje da upozorim narodnog poslanika na kršenje člana 106. stav 1, da ga podsetim na to i onda me obavezuje član koji podrazumeva izricanje mera, ako poslanik insistira da krši odredbu člana 106. stav 1. Molim vas, o dnevnom redu.)
Molim vas, ovde je reč o upravnom aktu koji je izdao državni organ. Radi se o Zakonu o državnoj upravi. Ministarstvo je deo državne uprave i izdaje upravna akta, da ne pričam o tome kako su ovlastili lica da izrade pečat, iako nije doneta…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ovde se radi o tome da imate na raspolaganju vreme poslaničke grupe, koje niko ne može da vam oduzeti, a da je trenutno pretres u pojedinostima na amandman koji je podnela vaša poslanička grupa koji je prihvaćen i postao sastavni deo Predloga zakona, o tome se ovde radi. Molim vas, da predmet vaše diskusije bude ono što je tema našeg dnevnog reda, odnosno ono o čemu se ovde radi, a to je Predlog izmena i dopuna Zakona o državnoj upravi.)
Gospođo predsedavajuća, potpuno vas razumem, priča se o DS, priča se o ministru koji je vaš stranački kolega.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vi mene uopšte ne razumete. Da vi mene razumete, vi bi razumeli da vam govorim o članu 106, o vašoj obavezi da govorite o dnevnom redu, jer ja vas razumem. Pet minuta slušam pažljivo šta govorite, očekujući da vašu diskusiju dovedete u vezu sa temom dnevnog reda. Pošto imate na raspolaganju 15 minuta, kao poslanička grupa, u petom minutu vas podsetim na odredbu člana 106. stav 1. da govorite o dnevnom redu. Dakle, nažalost, nerazumevanje postoji, ali ne sa moje strane. Molim vas, o dnevnom redu.)
Znate šta, gospođo predsedavajuća, očigledno je da je vaša želja da vi nas naučite kako mi hoćemo da razgovaramo i kakve primere da iznosimo, kako funkcioniše lokalna samouprava, kako funkcioniše državna uprava itd. Ovde je reč o samom predlogu zakona, u odnosu između državne uprave i jedinica lokalnih samouprava koje vode određeni registar. Još samo hteo da navedem nekoliko primera.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ovde je reč o izmeni i dopuni Zakona, molim vas, obavezuje vas Poslovnik da me saslušate. Trenutno raspravljamo pretresu u pojedinostima amandmanu na član 2. koji je podnela vaša poslanička grupa, koji je postao sastavni deo Predloga zakona, to je tema dnevnog reda. Molim vas, sve vrste kreativnog pristupa i širine, ali uz temu dnevnog reda.)
Očigledno je da vi i ja nemamo isti pristup oko načina izjašnjavanja na sednicama Skupštine, diskutovanja, navođenja primera zloupotreba ministara. Odustajem od dalje rasprave, a smatram da niste baš nešto pomogli ni gospodinu ministru koji sada nije tu da se odbrani, ali nisam ja za to kriv, a ni tom samozvanom predsedniku opštine Golubac Zoranu Pajkiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se pogleda ovaj budžet i kada se čuje obrazloženje ministra finansija, prvo što se zaključi jeste da je novac već potrošen. To je jedna praksa koja postoji unazad već nekoliko godina, da se pred Skupštinu da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, a sve to iz razloga da neko ne ide u zatvor zato što je novac trošio nenamenski.
Ono što zbunjuje u samom obrazloženju ministra, koji nam predviđa lepu budućnost sa pričom oko većeg porasta proizvodnje, većeg bruto proizvoda itd. i da imamo čak i veće prihode u budžetu od očekivanih za nekih tri milijarde dinara, stiče se neki zaključak da u nekom narednom vremenu izlazimo iz ove krize.
Međutim, gospođo ministre, ne delim vaše mišljenje, jer statistika je statistika, metoda je metoda, a budžet je budžet i nešto što ste vi pričali, sa ovim što se nalazi u predlogu, nešto se ne slaže. Sami ste rekli da moramo da izvršimo određeno povećanje sredstava za Fond penzijskog i invalidskog osiguranja, jednim delom zbog jednokratne pomoći penzionerima a drugim delom zato što se smanjuje broj zaposlenih u državi. Ako imamo rast proizvodnje, ako imamo rast bruto proizvoda, onda ne ide da se smanjuje broj zaposlenih. To je nemoguće. Nešto se tu ne uklapa.
Ako pogledamo razlike koje ste ostvarili, one još više zabrinjavaju. Jedini porast prihoda budžeta koji ste imali i koji je iz realnih izvora, jeste porez na dobit preduzeća, ali gospođo ministre imate porez na dodatu vrednost u zemlji koji je manji za 22 milijarde dinara. Imate porez na dodatu vrednost iz uvoza, što posebno zabrinjava, veći od projektovanog za 18 milijardi dinara. Ne znam šta vi računate više u rast naše proizvodnje, da li rast proizvodnje smatrate kada ulazi u Srbiju? Da imamo rast proizvodnje i BDP bilo bi obrnuto, bilo bi više poreza naplaćenog u zemlji, a manje poreza iz uvoza. Tu leži čitav problem ove države.
Mi ne živimo od našeg novca, mi ne živimo od zarađenog, mi prodajemo, rasprodajemo, zadužujemo se.
Gospođo ministre, voleo bih da bilo koja vlada dok je na vlasti, da im budžet ne služi da opstanu još godinu dana na vlasti, nego da bude nešto što će da napravi jednu politiku u državi koja će da se nastavi i kada ta vlada prestane, odnosno kada prestane njen mandat i da to bude nešto dobro za građane. Ovde imamo situaciju da imamo budžet od godine do godine da bi neko opstao na vlasti.
Najavljujete za 2011. godinu budžetski deficit od 140 milijardi dinara, samo ne znam hoće li to biti iz kredita ili od prodaje Telekoma, a njega prodajete da biste mogli da finansirate izbornu kampanju 2011. ili 2012. godine. Nema realnih osnova za takve stvari.
Kada je u pitanju potrošnja iz budžeta, naravno da ne spominjemo "Zastavu", naravno da je proizvedeno samo 30-ak hiljada automobila, naravno, jedini koji investira u to jeste država Srbija i dovodite bilo koju buduću vlast u situaciju zbog ogromnog novca koji je investiran u "Zastavu", odnosno u "Fijat", da nastavi da finansira ono što je već investirano da ne propadne.
Nije država toliko moćna da može jednom "Fijatu" da finansira proizvodnju. Njegov dohodak je veći nego čitav dohodak našeg budžeta. Postavite malo te relacije da vidimo te iste evre koji stižu iz Italije, a ne samo automobile koji se sklapaju ovde i prodaju nama opet za te iste evre.
O isplatama zarada, ne bih posebno ni da pričam, rekli ste da je tu bilo povećanja zbog povećanja plata u zdravstvu, prosveti, a stavka – plate i dodaci zaposlenih, skoro da se ne menja. Ono što je u porastu, jesu ostali rashodi, dve milijarde dinara, a ostali rashodi su određeni bonusi koji se daju zaposlenima u organima državne uprave. Za neke zakon važi, a za neke ne važi.
Koliko je licemerno sve ovo što se dešava i što radite u poslednjih nekoliko meseci u Srbiji, dovoljno je da pogledate razdeo Uprave za agrarna plaćanja, i po rebalansu budžeta isti iznos predviđen, kao i u Zakonu o budžetu 15 milijardi 474 miliona i 700 hiljada dinara.
Ima jedan problem, smanjili ste subvencije u poljoprivredi za 400 miliona dinara. Povećali ste stalne troškove u toj istoj upravi za 25 miliona dinara.
Usluge po ugovoru, baš bih voleo da vidim kakve oni to usluge po ugovoru imaju, jer samo treba da usmere sredstva iz subvencija, povećane za 120 miliona dinara.
Nematerijalna imovina povećana za 245 miliona dinara.
Onda mi neko priča kako mislite o poljoprivrednicima, a ovo je novac koji je pokraden od poljoprivrednih proizvođača da bi se održavala državna administracija i kroz ugovore uzimao novac iz budžeta i neko ostvarivao fiktivne zarade.
Bez obzira da li je urađeno po zakonu ili nije, tako jeste. Pokrali ste poljoprivredne proizvođače.
Konačno, ovaj deficit od 13 milijardi dinara planirate da nadoknadite iz kredita.
Gospođo ministre, morate da shvatite jedno da dokle god u ovom iznosu država podiže kredit i emituje hartije od vrednosti, a taj iznos je skoro 65 posto likvidnosti bankarskog sistem i sektora, privreda ne može da se razvija zato što nema, prvo, svoje obrtna sredstva, a kredite koje podiže zato što se takmiči sa državom su skupi i jedini profit ostvaruju banke.
Ako bi konačno privreda u Srbiji imala pravu vrednost kredita sa pravim kamatama, ne zelenaškim onda možemo da pričamo o razvoju, možemo da pričamo o novim fabrikama, možemo da pričamo o novim radnim mestima, možemo da pričamo o tome da će da rastu penzije, da će da se povećavaju zarade u organima državne uprave i da će da se smanjuju dotacije penzijsko-invalidskom fondu, do tada grcaćemo, prodavaćemo, dok se to ne desi.
Nadam se da će jedna ovakva politika konačno da se prekine na prvim narednim izborima da se pokažu neki drugi da znaju i oni da vode državu samo na mnogo bolji način nego što ste vi dosad, i potpuno sam uveren da je SNS tome dorasla.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kada ova većina donosi neki zakon koji može da utiče na budućnost ove zemlje, na životni standard građana, na jačinu i razvoj privrede, mogu da kažem da me uhvati neka zebnja, neki određen strah kako će to sve da izgleda i kako će sve to da ispadne sa jednom nesposobnom Vladom, nesposobnim ministrom, a često i poslanicima koji glasaju za odluke u koje uopšte ne ulaze, nadajući se da će večito da budu narodni poslanici koji učestvuju u vlasti.
Članom 9. predlagač zakona predviđa da program implementacije, a valjda smo mogli da nađemo i neku lepšu reč od ove strane, tu su nam u naše zakonodavstvo uveli gospodin Vlahović, dok je bio ministar za privatizaciju, Božidar Đelić, dok je bio ministar finansija. Čini mi se da tih stranih reči ne možemo da se odreknemo, ali ni to sada nije važno. Znači, u roku od godinu dana. To je već pod velikim znakom pitanja, koji ministar i koja će vlada da krene implementaciju ovog prostornog plana Republike Srbije.
Zašto to kažem? Zato što se plašim kako ste napravili taj prostorni plan. Ima razloga i za to, za taj strah. Ovo je Poslovnik koji smo skoro usvojili, pre nekoliko meseci. Tu se reguliše postupak za donošenje prostornog plana Republike Srbije, članom 183. Poslovnika, pa se u tom članu kaže: ''Pre pretresa na sednici Narodne skupštine, Predlog prostornog plana razmatraju odbori Narodne skupštine i svoje izveštaje, sa obrazloženim predlozima, dostavljaju Odboru za saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.'' Sada moram da kažem da takav odbor ovde u Skupštini nemamo.
Sada će verovatno sekretar da kaže predsedniku Narodne skupštine – da, ali u prelaznim i završnim odredbama stariji odbori nastavljaju da rade po onim nadležnostima koje su imale kada je konstituisan ovaj saziv Narodne skupštine. To može u nekom širokom tumačenju Poslovnika da bude u primeni.
Gospodine sekretaru, ima jedan drugi problem, a to je da taj odbor koji razmatra i izveštava Skupštinu u vezi sa prostornim planom ne postoji u Poslovniku u članu 46, tako da ovaj prostorni plan, ovakav kakav se donese, može da se menja samo dok je ovaj saziv Skupštine, ne može više nikako da se promeni. Taj odbor ne postoji. Ne postoji skupštinsko radno telo koje će da da preporuku Skupštini kako da glasa.
Da stvar bude još gora, članom 182. plan razvoja Republike Srbije razmatra Odbor za privredu, regionalni razvoj, privatizaciju, ekonomske odnose sa inostranstvom. Ista priča, ako donesemo plan razvoja, ne možemo da ga promenimo, jer kada se raspusti ova skupština ni ovaj odbor, po članu 46, ne postoji, nema nadležnosti, izmišljeno je.
Neko sada može da kaže da nema nikakve veze sa temom dnevnog reda. Ima, zato što je taj poslovnik napisao gospodin ministar Dulić, dok je bio predsednik Narodne skupštine i uputio Skupštini na usvajanje. Boško Ristić je samo resavska škola, prepisao to što mu je dao Dulić i pod izgovorom neke radne grupe dao nam Poslovnik koji ne možemo da primenjujemo.
U tome i jeste problem, jer nam je takav i prostorni plan. Hoće li on moći da se primenjuje? Sumnjam, jer dokle god ovako nešto radimo, sekretar će da izađe i da kaže – Narodna skupština je uštedela novac. Jeste, ali sa razdela narodnih poslanika je ušteđeno, a ne sa stručnih službi koje su zbog apetita nekih probijale plafone.
Dame i gospodo narodni poslanici, dobro razmislite hoćemo li ovakav kakav je taj naš prostorni plan da usvajamo, jer očigledno je da kad ga jednom usvojimo, valjda je želja bila DS, pošto ona iznad svega stoji, da više ništa u državi ne može da se promeni, ni predsednik Republike, ni Vlada ni poslanici. Valjda je to želja DS, samo na svu sreću nije i želja građana. U to ćete se vrlo brzo ubediti na narednim izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo više sam očekivao od obrazloženja predstavnika Vlade i ministra finansija šta mi ovde, u stvari, raspravljamo i zašto ovi krediti i pod kojim uslovima zadužujemo državu.
Prvo što moram da primetim jesu kamatne stope koje su nerealno visoke za državu. Gospođo ministre, ako pogledate ugovore o finansijskom lizingu za nabavku automobila iz 2004. i 2005. godine, videćete da su građani mogli da kupuju automobile po ovim kamatama, a kamoli da se država zadužuje po ovim kamatama, kada je taj euribor bio 2,5 i 3%, a sada je 1%.
Druga stvar koja mora da se primeti kada se pogledaju ovi papiri, jeste da vi verovatno nećete biti ministar kad ovi krediti počnu da otplaćuju prve rate. Zato u ovu priču ulazite rasterećeni, bez puno brige i nije problem onda zadužiti državu. Pa, neka plaća ko god da dođe da vlada, ja to neću biti.
Ali, gospođo ministre, je l' vam neko rekao da je Evropska centralna banka najavila povećanje euribora? Znači, neće biti baš tako povoljni uslovi. Možda 2011. malo lošiji nego sada, ali kako godine odmiču, a rate dospevaju, uslovi će biti sve gori i gori. Jedino ako se ne nadate da ćete nekim čudom da vratite sve, kako to piše u nekim od ovih članova zakona, pre vremena.
Međutim, evo još jedan razlog zašto tvrdim da su ovi krediti nepovoljni. Kamata se obračunava po članu 3. stav 1. tačka 10) komfornom metodom na osnovu kalendarskog broja dana u mesecu i godini, od 365, odnosno 366 dana. To znači, gospođo ministre, kad povučete prvu ratu kredita, da će 12 meseci da vam se računa kamata na povučena sredstva, plus na kamatni iznos za svaki obračunski period od mesec dana ili, kako naš narod kaže, kamata na kamatu. Bolje onda da nemamo grejs period.
Drugo što se ovde, takođe, dovodi u pitanje jeste da se kamata usklađuje sa tromesečnim euriborom, a rate vraćaju u šestomesečnim tranšama. Zar nije bilo normalnije, ako je tromesečje euribor, da se tromesečno vraćaju kamate ili, ako je šestomesečna rata, šestomesečni euribor, da država i vi kao ministar imate preciznije podatke kako će da idu vaša zaduženja.
Kada se pogleda u obrazloženju, ne kažem da je ovde prekršen zakon, ali mislim da je moglo mnogo bolje da se uradi. Javna nabavka sprovedena je primenom pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva. Zašto ga niste objavili? Da bi baš ove banke mogle da učestvuju, ove koje su kod nas na tržištu. Mislim da mnogim bankama koje su ovde na tržištu treba oduzeti dozvolu za rad, gospođo ministre.
Mnogima treba obustaviti platni promet sa inostranstvom. Zašto ih sada stavljamo u jednu povlašćenu poziciju? I država garantuje i svi garantuju za kredit koji može bilo koji građanin u inostranstvu da podigne, pod ovim uslovima, čak i boljim.
Postavlja se pitanje zašto država podiže kredit? Zato što su PIO fondovi prazni, zato što su fondovi zdravstvene zaštite prazni, zato što je broj zaposlenih u odnosu na broj penzionera nizak, zato što imamo nizak stepen industrijske proizvodnje.
To su razlozi zašto podižemo kredit. Rashodi države su ogromni. Moraju da se namire i ovi koji su sada u Švajcarskoj ili gde su, sa 45 članova osoblja, kao da nije dovoljno da jedan ministar ide nego mora i ceo kabinet i sekretarice, svi da idu. I to mora da se plati. Znači, to su razlozi zašto podižemo kredite.
Gospođo ministre, ne mogu vas baš za sve da krivim. Niste baš vi osnovni krivac za sve što nam se dešava, ali ste ministar već tri godine i ništa niste uradili da neke loše navike i loše stvari koje su radili vaši prethodnici i ranije vlade ispravite. U tome jeste problem. Za ove tri godine ništa se nije promenilo. Ministri se menjaju, neke koalicije se menjaju, ali politika koja je pogubna za državu, građane i privredu, ostaje.
Hajde da krenemo: odakle izvor inflacije, odakle izvor evra? Koji je pravi izvor? Niska produktivnost. Uzrok? Banke. Banke to ne bi mogle da rade da im u tome ne pomaže država i NBS. Vi to dobro znate.
Nećemo da se vraćamo mnogo unazad, samo ovu godinu. Dnevna likvidnost bankarskog sektora, po izveštaju NBS, 10. januara 2010. godine iznosila je oko 400 milijardi dinara. To je dovoljno da pogledate sajt NBS, ne treba ništa više da gledate, samo da pratite podatke koje objavljuje NBS.
To je bilo 10. januara, prvi ozbiljan radni dan u godini. Današnja likvidnost se kreće u iznosu od oko 211 milijardi dinara. Negde su nestale te pare, negde je 200 milijardi dinara isparilo. Gde je isparilo, gospođo ministre?
Kada pogledamo devizne rezerve NBS, zaključno sa 30. oktobrom 2010. godine, smanjene su za 2.084.700.000 evra, a povećanje deviznih rezervi banaka je samo za 383 milijarde. Nemojte da me neko ubeđuje da su ovih 1,7 – 1,8 miliona evra otišli na uvoz robe i usluga, jer da su otišli na uvoz robe i usluga, ne bi se smanjivala likvidnost bankarskog sektora, ostala bi ista.
Banke su u toku 2008, jednim delom u toku 2009. godine i najvećim delom tokom 2010. godine iznosile naša devizna sredstva i devizne rezerve iz zemlje. Vi to dobro znate. Svi u ovoj državi ćute i o ovom problemu ne žele da pričaju.
Ne mogu da kažem da ste vi krivi za nastanak problema. Problem je nastao 2006. godine, kada su se setili Jelašić i Dinkić hartija od vrednosti. Od tada kreće utakmica koja je pogubna za državu, građane i privredu i svi ćutite zarad vlasti, bez obzira koje posledice trpimo, a trpi budućnost zemlje.
Zato sam rekao, 2005. godine mogli ste pod ovim uslovima da kupite automobil, čak i povoljnije nego što sada država daje garancije, jer su se setili hartija od vrednosti, setili su se referentne kamatne stope koja je u to doba bila 15,75%. Kao posledica toga jeste da građani i privreda počinju da se takmiče za kredite sa državom. Krediti poskupljuju čak dva puta sa deviznom klauzulom, o dinarskim da i ne govorim.
Gospođo ministre, evo odgovora odakle inflacija. Znači, svako preduzeće koje uzme kredit u cenu svoje robe i usluga mora da kalkuliše kredit, tako dobijamo inflaciju. U tome jeste problem. Šta je sledeća posledica? Privlače se devizna sredstva iz inostranstva radi kupovine hartija od vrednosti koja emituje NBS. Veštački se održava kurs evra i on stoji na jednom nivou, smanjuje se mogućnost izvoza domaće privrede. Sve to radi NBS, Jelašić i Dinkić. Taj naš spoljnotrgovinski deficit se tako povećava.
Znači, sada već imamo privredu koja je opterećena skupim kreditima, državu koja se preko mere zadužuje i niko ne zna zašto se zadužuje, emitovanje hartija od vrednosti pod vrlo visokim kamatnim stopama. Opet, šta imamo kao posledicu, to znate svi koji se bavite tim poslom, ali ćutite, primarnu emisiju kroz kamate koje isplaćuje NBS. Kada nešto uradite u jednom sistemu koji je ovako mali, ekonomski mali, koji je na krhkim nogama, dovoljna je samo jedna mala stvar da napravi čitav poremećaj i čitav niz, a posledice su dugoročne.
Svi ovi koji kritikuju vas u vezi ovoga imaju neku zaslugu, osim poslanika koji nikada nisu podržavali Vladu od 2000. godine pa naovamo imaju neku zaslugu u ovome.
Šta je dalje kao posledica koja se javlja sa jednim ovakvim načinom rada? NBS ne čini ništa da spreči divljanje banaka na ovom tržištu. Pazite, tokom juna, jula i avgusta prilivi deviza i deviznih sredstava u Srbiji su veći nego što su obaveze po osnovu uvoza robe i usluga. NBS prodaje devize iz deviznih rezervi i kurs evra skače. Tu onda stvarno postoji neki problem i mislim da tu stvarno neko treba da odgovara, neko zato što nešto radi, a neko zato što nešto ne čini.
Gospođo ministre, u članu 6. Zakona o ministarstvima vaše ministarstvo je odgovorno za devizni sistem i kreditne odnose sa inostranstvom, nadzor nad primenom propisa koji se odnose na promet roba i usluga sa inostranstvom i obavljanje delatnosti u inostranstvu sa stanovišta deviznog poslovanja i kreditnih odnosa sa inostranstvom.
Da sam na vašem mestu ovo ne bih prihvatio kao ministar finansija zato što je vama stavljeno u nadležnost da vi vršite nadzor nad platnim prometom sa inostranstvom, a objektivno niste to u mogućnosti da uradite. Ko je u mogućnosti da to uradi? Samo NBS zato što ona pruža usluge bankama kada obavljaju platni promet sa inostranstvom, ona im je korisnički servis.
I u starom Zakonu o Narodnoj banci je pisalo da Narodna banka obavlja nadzor nad platnim prometom sa inostranstvom. Zašto se toga Jelašić odrekao? Da ne bi odgovarao za ovo što se dešava i to je vama stavio u nadležnost. Vi ako hoćete da izvršite nadzor morate da konsultujete NB, koja je nezavisni državni i organ i vama ne odgovara, u tome jeste problem.
Znači, naš platni promet sa inostranstvom niko ne kontroliše i zato se sve ovo dešava. Kao posledica, naravno inflacija. Sada moramo da obezvređujemo kapital u Srbiji da bi naše robe i usluge bili korektni na stranom tržištu, a obezvređujemo našu imovinu koju su sticali i privreda i građani. U čiju korist? U korist banaka. Kojih banaka? Pa onih kod kojih podižemo kredit, da ne nabrajam.
Zašto niste objavili međunarodni javni poziv? Možda bi se pojavila neka banka koja ne učestvuje u svemu ovome, koja bi stvarno unela u državu 250 miliona evra, ne kroz hartije od vrednosti da niko ne zna šta ko radi, nego kroz pravi novac, da oteramo ove monopoliste, da im stavimo do znanja da to više ne mogu da rade.
Gospođo ministre, kao narodni poslanik imam pravo na poslanička pitanja. To su: koje banke i u kojim iznosima su tokom 2008, 2009. i 2010. godine, zaključno sa 30.9.2010. godine, iznosile devizna sredstva iz zemlje bez doznaka za uvoz robe i usluga? Drugo poslaničko pitanje: koliki je devizni priliv po osnovu izvoza robe i usluga u 2008, 2009. i 2010. godini, zaključno sa 30.9, koliki je priliv na osnovu doznaka za isplatu penzija naših građana koji su penzije stekli u inostranstvu i koliki je priliv po osnovu menjačkih poslova za isti ovaj period?
Ako neko uzme papir i olovku izračunaće da se spoljnotrgovinski deficit pokriva na osnovu doznaka naših građana koji primaju penziju ovde, a zaradili su ih u inostranstvu, i po osnovu menjačkih poslova i jedan najmanji deo po osnovu kredita.
Znači, nemojte da nas neko više laže da su posledice koje trpimo danas razlog niske proizvodnje, malog broja zaposlenih. To su posledice, a pravi razlog je špekulativno ponašanje NB, banaka koje su ovde na tržištu i Vlada koje učestvuju u svemu ovome od 2005. do danas. To su razlozi.
Kada znamo koje su to banke, zašto niste iskoristili pravo iz Zakona o NB da Vlada Republike Srbije može da obustavi platni promet sa inostranstvom kada dođe do značajnih poremećaja bitnih za funkcionisanje državnog i ekonomskog sistema. To niste koristili, lakše je bilo da se bankama omogući da iznose novac iz države i profit odavde.
Niko za to neće da reaguje, plašite se da nećete da uđete u EU zbog toga. Znate šta, EU nije samo pitanje političke prirode i ostanka na vlasti nego je pitanje i ekonomske politike. Hoćemo li da uđemo u EU kao građani ili ćemo u EU da uđemo goli i bosi i bez posla? Za ovaj drugi nisam, za onaj prvi da država štiti svoje interese, interese svoje privrede i svojih građana i da tako uđemo u EU SNS se za to zalaže. Za ovo kako nas vi vodite, budite sigurni da nemate našu podršku.
Kada ustanovimo koje su to banke da možemo i da im oduzimamo dozvole za rad, možemo da ih stavimo na crnu listu da ne mogu više da kupuju hartije od vrednosti, da ne mogu da konkurišu za subvencionisane kredite itd.
Šta će kao posledica da se desi, osim što uređujemo svoj bankarski sistem? Uredićemo i situaciju da višak novca ne kupuje država po visokim kamatama, nego da se plasiraju građanima i privredi pod povoljnijim uslovima, da bi konačno došlo do prave potrošnje, do pravih radnih mesta, do povećanja dohotka.
Jedino što je dobro od svih ovih priča o 250 miliona evra jeste da će država Srbija da povuče 25 do 26 milijardi dinara i da smanji pritisak na evro. Ako vam je to bio cilj, svaka vam čast, ali na ovaj način to je samo zabijanje glave u pesak do nekog perioda kad neko to treba da vrati.
Kao što rekoh na početku, sve su prilike, gospođo ministre, da vi ni prvu ratu kamate nećete da vratite za ove kredite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vidim da vi stvarno želite da učestvujete u radu Narodne skupštine, ali problemi koje iznose narodni poslanici nisu od juče. Slažem se da vi ne možete da trpite odgovornost za neka činjenja ili nečinjenja dok niste bili ministar.
Problem je da ste za ovu problematiku znali još dok ste bili narodni poslanik, odnosno potpredsednik Narodne skupštine i tad su neki isti poslanici o ovim istim problemima pričali, koji se prenose i sad kad ste vi ministar. Tako da ide jedno normalno pitanje, a šta sa više od dve godine vašeg ministrovanja? Šta se desilo da to promenite?
Vidim vrlo malo, jer se krši Zakon o borbi protiv korupcije, krši se Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, primanja javnih funkcionera, direktora ne objavljuju se na njihovom sajtu, ni imovinske karte itd.
Ne sumnjam u vašu iskrenost da želite da rešite taj problem, ali, gospodine ministre, ima jedna narodna izreka koja kaže, ko sa đavolom tikve sadi o glavu mu se razbijaju. Tako da ne mogu da kažem da mi je žao za sve ove probleme koje ne možete da rešite, baš iz tog razloga što ulazite u jednu priču za koju objektivno nemate moći da rešiti ni vi ni ova vlada, jer ako gurnite prst u Direktorat, možete da poremetite odnose u koaliciji. To jeste problem.
Da je to problem, to jeste i ovaj zakon. Mi sad imamo jednu suludu situaciju, da zakon usklađujemo sa pravilnikom koji se ocenjuje u Ustavnom sudu. To još nikad u životu nisam ni čuo, ni video, a ne verujem da u svetu postoji neka slična praksa. Jeste, juče je održana javna rasprava za usaglašavanje Pravilnika o obezbeđivanju kontinuirane povezanosti vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda, koje je doneo naš Direktorat. U tome i jeste problem.
Znali ste vi za ovo i sad imamo jednu situaciju da zakon usklađujemo sa pravilnikom, umesto da bude obrnuto. Sad to se vidi iz ovog obrazloženja zašto niste prihvatili naš amandman. Član 14. u stavu 2. predviđa da se određuju pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi koji odgovaraju za bezbednost vazdušne plovidbe, ništa više. Onda ste nabrojali, jedan, dva, tri, četiri i drugi subjekti koje odredi Direktorat.
Gospodine ministre, mislim da ova materija mora da bude određena zakonom, a ne opet nekim pravilnikom koji će da se nađe na dnevnom redu Ustavnog suda.
Obrazloženje je sledeće, ne može se prihvatiti predloženi amandman, s obzirom da se njime remeti koncepcija Predloga zakona, ne vidim u čemu. Naime, članom 14. stav 2, na taj stav 2. se odnosi naš amandman, najvažniji su vazduhoplovni subjekti koji su primarno odgovorni za bezbedno obavljanje svojih delatnosti ili pružanju usluga. Slažem se.
Imajući u vidu dinamiku kojom se menjaju relevantni međunarodni evropski propisi iz oblasti vazduhoplovstva nije moguće unapred odrediti eventualne nove vazduhoplovne subjekte koji će biti obuhvaćeni ovim propisima.
Sad, gospodine ministre, da se vratimo na zakon. U zakonu kaže – da su subjekti sledeći: avio-prevozioci – prvi, drugi – operateri aerodroma, treći – vazduhoplovno-tehničke organizacije koje se bave održavanje vazduhoplova. Za preko 60 ili 70 godina postoje samo tri činioca. O kakvoj vi to dinamici govorite? Otkad postoji kontrola letenja ova tri činioca su primarna.
Znači, o kakvom usaglašavanju sa praksom i direktivama EU govorimo? Znači, za 60 ili 70 godina u ovoj oblasti se ništa nije promenilo, ali Direktorat je taj na koga i Skupština treba da prenese svoje nadležnosti, i Skupština da mu zakonom da da on pravi nove zakone za koje se mi ništa ne pitamo. Pa to je protivustavno.
Čim se ovaj zakon usvoji opet će biti na dnevnom redu Ustavnog suda. Ovakva materija ili bilo koja druga slična mora biti rešavana zakonom. Ovde je na prvom mestu reč o bezbednosti ljudi, na drugom mestu je reč o velikim svotama novca koje se ovde zloupotrebljavaju.
Činjenica jeste da vazduhoplovna kontrola, i civilna i vojna, moraju da sarađuju zajedno. Činjenica je da do 2006. godine vojnici koji su radili u Kontroli leta primali su platu od Direktorata, a od 2006. godine primaju isključivo iz budžeta, da bi za Direktorat i kontrolu leta ostalo više para.
Taj državni organ, ako ništa drugo, treba da napiše račun Kontroli leta za korišćenje vojnih kontrolora. Nema čak ni toga. Onda možete vi da nabrajate članove Saveta koji su, da su to sve ministri itd. Tvrdim vam, pokušajte da utičete na rad direkcije Direktorata, pokušajte da promenite sastav, videćete Vlada neće da izdrži ni pet minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada u ovom predlogu zakona nije nijedan amandman usvojila. Očigledno da ovlašćeni predstavnik Vlade izuzetno teško prihvata da nešto što zastupa menja. Ne znam razloge. Verovatno zato što ni on sam ne sme da prihvati ili odbije nešto što mu nije poznato, pa se drži one priče – hajde da ne pogrešimo, pa da ne prihvatimo nijedan amandman za svaki slučaj.
Našim amandmanom se ne menja suština samog predloga zakona, samo se malo preciznije uređuje jedna oblast. Međutim, u st. 3. i 4. člana 13. Predloga zakona već se utvrđuje jedna određena nelogičnost, a to je da se sredstva iz drugih izvora smatraju drugim prihodima ostvarenim u skladu sa zakonom. U sledećem stavu – akreditaciono telo Srbije ne sme primati poklone, donacije od korisnika usluga.
Taj ko je pisao ovaj zakon morao je ovo mnogo preciznije da definiše, zato što postoje povezana lica. Na njih se ovo ne odnosi i povezana lica mogu biti davaoci donacija. Može biti i drugo lice gde je isti osnivač. Znači, od jednog istog osnivača dva pravna lica.
Ukoliko želite da se ovo telo finansira iz donacija da mu ostavite zakonsku mogućnost možete, ali da se donacije plaćaju budžet Republike Srbije, pa iz budžeta namenska kao da se takva prebaci tom telu. To je jedini način da sprečite i moguće zloupotrebe. Ovako ste ostavili mogućnost da preko povezanih lica neko ostvari sukob interesa u akreditacionom telu.
Isto tako i u ovom članu 12. voleo bih da mi neko odgovori, to je nešto oko čega se večito sporim ovde u Skupštini sa predlagačima zakona, odnosno Vladom, to je – za članove saveta biraju se istaknuti stručnjaci ili naučni radnici. Naučni radnici u redu, to su profesori na univerzitetu, moraju da imaju određen broj tela iz tog naučnog dela objavljenih iz te oblasti, ali šta su tu istaknuti stručnjaci?
Koji je to vama kriterijum za istaknute stručnjake? Mi smo sada skoro Skupština Srbije je na predlog Odbora za trgovinu i turizam utvrdila sastav kandidata za antimonopolsku komisiju. Baš zbog tih nepreciznih formulacija kandidat za predsednika Antimonopolske komisije nikada nije radio u privredi. Jedino što je radio bio je sudija, da li opštinskog suda, okružnog suda ili trgovinskog suda.
Zato što ostavljate takvu mogućnost mi imamo sada jednu ovakvu situaciju. Štaviše nijedan od kandidata nije radio u privredi. Tako da ostaje pitanje efikasnosti rada te komisije?
Isto je i ovde u pitanju. Znači, nemate kriterijum za članove Saveta. To da li mogu da učestvuju predstavnici zainteresovanih strana, ne kažem da nije moguće, ali vam tvrdim i da nije dobro.
Znate, u Srbiji još uvek postoji jedan veliki problem, a to je korupcija. Mogu da vam tvrdim da dosadašnje ustanove koje su se bavile kontrolom kvaliteta proizvoda zahvaljujući baš Ministarstvu poljoprivrede su i te kako tražile da se na sumnjiv način naplaćuju njihove usluge prema korisnicima.
Sada ćete takve koji ovde ordiniraju i orgijaju na tržištu već desetak godina, zato što smo u stranu stavili naše državne institute koji su se sa tim bavili i ocenjivali kvalitet proizvoda, da dozvolite da budu zainteresovane strane.
Ovako nešto je moguće i primena standarda na koju se pozivate tek kada korupciju smanjite na nivo koji postoji u zemljama EU. Do tada ovo samo mogu da budu puste želje i pusti snovi i ništa više.
Ako zakone pišete kratkoročno ovo može da prođe, ali treba i u zakonima već da utvrdimo određenu standardizaciju, a ovaj predlog zakona svakako ne ide tome u prilog.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo ću jedan deo obrazloženja da pročitam, zašto je amandman koji su narodni poslanici poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS predložili odbijen.
Kaže – amandman se ne prihvata zato što se njime nedovoljno precizno definišu zahtevi koje podnosilac prijave mora ispuniti da bi dobio sertifikat o akreditaciji.
Hajde da pogledamo taj član Predloga zakona, kako ga je to Vlada predložila. Kaže – sertifikat o akreditaciji se izdaje na određeno vreme u skladu sa pravilima akreditacije. U amandmanu piše – da se uverenje izdaje sa rokom važnosti od četiri godine.
Ko je sad ovde neprecizan? Vlada ili podnosioci amandmana? Koja su to pravila akreditacije? Ko ih utvrđuje? Zašto to zakon ne utvrđuje? Ne možete više podzakonskim aktima da vršite zakonodavne aktivnosti, ili će Savet da sedne, pa da utvrdi pravila akreditacije ili će Upravni odbor? Ko će da utvrdi ta pravila? Međunarodne propise? Hajde i njih, što ih niste pretočili u zakon, važeće? Ili, ako ta pravila već postoje, zašto nisu ubačeni ovde u zakon?
Isto tako, u Predlogu zakona ne piše šta kada istekne taj rok, pa čak, i ako je to po pravilima akreditacije. Kada mora da se podnese novi zahtev? Onog dana kada istekne, tada čeka rešenje da se proveri ponovo da li ispunjava uslove, ili, da preciziramo neki drugi rok, koliko pre isticanja samog sertifikata?
U svakom zakonodavstvu, ali baš u svakom, kada neki organ uprave, zavod ili bilo šta, ili čak ministarstvo, kada donosi pojedinačni upravni akt mora da postoji dostepenost u odlučivanju, da li je nekome povređeno neko pravo prilikom donošenja nekog određenog akta. U Predlogu zakona toga ovde nema.
Čini mi se da će i ovaj zakon, kao i mnogi drugi, da budu ocenjivani od strane Ustavnog suda. Vidim da mnogi odmahuju, savetnici ili šta su već, oko ministra, a kažem vam, da za ove godine koliko sam bio poslanik, sada je jedanaesta, naučio sam da zakoni kada nisu dobro definisani, kada nisu precizno uređeni, posle dve ili tri godine dolaze ponovo ovde u Skupštinu kao novi zakoni ili predlozi za izmene i dopune zakona. Po pravilu, oni koji sprovode zakon ili koji su zainteresovani u sprovođenju zakona pronađu slabe tačke, izigravaju zakon i zakonodavstvo Srbije.
Potpuno sam siguran da će ovaj zakon za godinu i po do dve dana ponovo da se nađe ovde u Skupštinskoj proceduri, da li kao potpuno nov ili kao izmene i dopune, ali sa ovakvim zakonom ako nameravate da usaglašavate zakonodavstvo sa zemljama EU, gde ne postoji još uvek uređena država u pravom smislu reči, onda je ovo izuzetno neozbiljno.

Od poslaničke grupe?
(Predsedavajući: Da.)
Ne bih onda ništa.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo što moram da istaknem kada je u pitanju Komisija za zaštitu prava ponuđača, jeste da sam Zakon o javnim nabavkama nije dobar. I on sam je, u svojoj primeni, prepun zloupotreba, gde određene komisije koje sprovode postupak javne nabavke i izvođači radova na javnim nabavkama imaju određen dogovor.
Samo ću jedan primer da navedem, a ima ih svuda, na svim nivoima vlasti, počev od lokalnih samouprava do republičkih organa. Recimo, lokalna samouprava i njena komisija, bilo koja, iz Uprave ili Direkcije za izgradnju, za svaku uličicu će sprovoditi poseban postupak javne nabavke, za svaku trasu iskopa rovova, da li za toplifikaciju, kanalizaciju ili vodovod, sprovodiće jednu javnu nabavku, iako je u većini lokalnih samouprava donet plan i program javnih radova i usvojena odluka o budžetu lokalnih samouprava.
Kao rezultat toga, zato što imamo na teritorijama van grada Beograda i drugih većih gradova po jednog ili dva izvođača takvih radova, i oni imaju apsolutan monopol, jer niko drugi sa strane neće da dođe da radi jednu uličicu od 500 metara ili kilometar iz Beograda recimo u Jagodinu, tako da u zakonu za istorodne poslove ne samo da je uslov da mora da bude javna nabavka, nego jedna jedina javna nabavka sa dinamikom izvođenja radova. Možemo mi da postavljamo komisija koliko god hoćete, sam zakon je takav da se zloupotrebljava. Evo primera i monopola i zloupotrebe Zakona o javnim nabavkama.
Šta se još zloupotrebljava kada je u pitanju javna nabavka? Zloupotrebljava se hitan postupak ili skraćeni postupak. Tu ću da navedem primer da je Republička uprava sprovela hitan ili skraćeni postupak za opremanje Palate "Srbija", odnosno zgrade starog SIV-a.
Neka mi sad neko kaže u ovoj državi čime je to ta naša Uprava opravdala hitnost postupka u kome nema oglašavanja o javnoj nabavci, radi se po skraćenom postupku i samo su tri ponude dovoljne da bi zakon bio ispoštovan. Čemu onda komisija? Zašto ta naša komisija tada nije reagovala?
Takvih primera ima puno. Tu se vraćamo na onu priču oko Marije Rašete Vukosavljević i onog salona na Aerodromu "Nikola Tesla". Ako opet krenemo da proverimo vrednost te javne nabavke, verujem da ćemo pronaći slične rezultate. Znači, DS je tada bio na vlasti, DS je i sada na vlasti.
Kada je u pitanju monopol, dame i gospodo narodni poslanici, on danas postoji svuda i, nažalost, Srbijom danas ne upravlja ni ova vlada, čini mi se da veći uticaj na sve tokove života imaju lica koja imaju dovoljno novca da drže podređenim čak i predsednika Vlade.
Ali prvo bih da se osvrnem na jedan i te kako važan monopol, o kome danas izgleda niko ne želi da priča. Reč je o monopolu u bankarskom sektoru. Zahvaljujući tadašnjem guverneru Narodne banke Mlađanu Dinkiću, danas mi u Srbiji imamo zatvoreno bankarsko tržište. I njegov naslednik kasnije, sada već guverner koji je podneo ostavku, takođe je pomogao da u bankarskom sektoru imamo monopol.
Mi danas u Srbiji nemamo više od tri ili četiri ozbiljne banke koje mogu da utiču na tržište novca i finansijske tokove. Počelo je to sa "Nacionalnom štedionicom" i sa tadašnjom "Delta bankom", a sadašnjom "Intezom". Šta imamo kao rezultat? Imamo enormno visoke cene kredita i za građane i za privredu. Nema ko da konkuriše tim bankama ovde na tržištu.
I danas, kada svuda u svetu padaju krediti, bez obzira da li su za građane ili za privredu, u Srbiji, evo, rastu. I, ako spomenete Veroljubu Dugaliću da banke treba da smanje kamate – nemojte, taman posla. Ovde je visok rizik od nenaplaćenih kamata. Ako se pogleda analiza, korisnici kredita, bez obzira da li je privreda ili su građani, spadaju u red platiša koji su najbolji u Evropi, ako ne i u svetu. Znači, izuzetno je nizak procenat nenaplaćenih kredita u Srbiji i to nije razlog da banke koje ovde rade, zahvaljujući monopolu, smanje vrednost kredita.
Jedina utakmica koju banke danas imaju na tržištu jeste ko će više da otkupi evra sa ekstraprofitom, kroz primarnu emisiju Narodne banke koja je ostvarena prodajom hartija od vrednosti sa enormno visokom kamatom. I onda očekujete da danas u Srbiji bude ozbiljan rast privredne proizvodnje i rast životnog standarda.
Kad kažem da mi izgleda da pojedinci imaju želju da utiču na sve tokove u Srbiji, u jeku svetske ekonomske krize gospodin Mišković izlazi i poziva predsednika Vlade gospodina Cvetkovića da mu se dozvoli da privremeno obustavi plaćanje poreza na zarade i plaćanje poreza na dodatu vrednost, inače će, u suprotnom, morati da otpusti svoje radnike.
I, gle čuda, naš premijer, umesto da kaže ''ako damo Miškoviću, moramo svima, onda ne damo nikom'', ide da razgovara i pregovara sa njima. Rezultati tih pregovora nikome nisu poznati. Umesto da tamo pošalje poresku policiju da proveri poslovanje, ima li osnova za takav postupak i tu prozivku koju gospodin Mišković pravi prema državnim organima, jer porez moraju svi da plaćaju, on mu ide na razgovore na noge. E to je nečuveno.
Kada je u pitanju ta komisija, posle zamerki koje su iznele mnoge moje kolege, mogu samo da kažem da je prvo što me iznenađuje to da je, od svih kandidata koji su učestvovali, samo jedan bio iz privrede. Samo jedan, niko više nije došao iz privrede. Jesu dolazili iz pravosuđa, sa fakulteta, ali ni jedan jedini kandidat nije prošao a da je radio u privredi i da zna na koji način se ostvaruje monopol van svog kabineta ili van sudnice iz koje dolazi.
Jednom kandidatu sam postavio pitanje. Pričao je on o tome kako treba da naše tržište spremimo za utakmicu sa novim privrednim subjektima koji će doći kada Srbija bude punopravni član EU. Postavio sam prosto pitanje, s obzirom da je monopol u Srbiji na vrhuncu – šta ćemo sa tekućim problemima koji postoje, šta ćemo s tim da u velikim trgovinskim lancima koje predvodi "Delta"? Da li je to "Tempo", "Maksi" ili neko drugo njihovo povezano lice, proizvođači i dobavljači moraju da zakupe čak i raf na kome prodaju robu. Šta ćemo s tim da roba koja se prodaje mora da bude osigurana kod "Inteza osiguranja", koje je takođe povezano lice sa "Delta kompanijom"? Kandidat je odgovorio da to nije posao Komisije i da tu Komisija ne može da pomogne.
Čemu onda pravimo jednu ovakvu komisiju? Hoćemo li da postavimo te ljude da nam pričaju kako u Srbiji nema monopola ili kako ga ima, ali eto niko ne može i niko neće da reaguje?
Svi iz Vlade Republike Srbije i svi poslanici koji podržavaju Vladu Republike Srbije tvrde da obe ove komisije treba da budu nezavisne u svom radu. Ja u to iskreno sumnjam, gospođo ministre. Sumnjam zato što niste u stanju da obezbedite ni nezavisnost nosiocima pravosudnih funkcija. Jer je velika šteta ako i Ministarstvo i vi kao ministar koji je zadužen za to, ne daj bože, vršite pritisak na nosioce pravosudnih funkcija. A imam pravo da sumnjam da neko vrši pritisak jer, evo, sad će skoro pola godine kako Upravni sud ne izvršava odluku Ustavnog suda. Morate da se složite s tim da svi državni organi kojima su poverena javna ovlašćenja imaju obavezu da izvršavaju odluke Ustavnog suda u rokovima koji su najkraći.
Nemojte da me gledate tako zaprepašćeno, dovoljno je samo da pročitate nekoliko članaka u novinama. Upravni sud ne izvršava odluke Ustavnog suda. Mandati odbornika su u pitanju. Vraća se sve na ponovni postupak i nikako da se završi. Šta ćemo o toj činjenici da govorimo?
Ili, da li je tačno da je Evropskoj komisiji, koja je zatražila izveštaj o rezultatima reformi pravosuđa u Srbiji, poslato da u našem Apelacionom sudu postoji trenutno šest hiljada predmeta koji nisu rešeni, a da je Apelacioni sud uputio svoj izveštaj da postoji 22.000 predmeta? Ako je to tačno, onda smo mi u jednom ozbiljnom problemu i onda postavljam pitanje – ako se vrši pritisak na nosioce pravosudnih funkcija, ako se postavljaju direktive iz centrala stranaka, o kakvoj to najdemokratskijoj Srbiji u svojoj istoriji priča predsednik DS-a?
Da od demokratije nema ni "d", dovoljno je da se pogleda spisak kandidata koji su prošli za Komisiju za zaštitu konkurencije, jer svi nosioci javnih funkcija koji su sad u toj komisiji, na te svoje javne funkcije su došli za vreme vlasti DS-a. Od demokratije i od toga što priča predsednik DS-a nema ništa.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada je odbila amandman koji su podneli narodni poslanici SNS, uz jedno prilično čudno obrazloženje, a to je da se amandman ne prihvata iz razloga što je članom 69. Zakona o budžetskom sistemu propisano da se sredstva tekuće budžetske rezerve koriste za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da aproprijacije nisu bile dovoljne.
Ne vidim u čemu je problem u našem amandmanu koji smo podneli jer on ne utiče na usklađenost između člana 69. i člana 61. Zakona. Međutim, postavlja se pitanje – ako ovo ovako ostane, odnosno ne prihvati se ovaj amandman, čemu budžet? To je najvažniji zakon posle Ustava. Jeste da ga svake godine menjamo i jeste da nekoliko puta u toku godine i sam bude promenjen, ali je svakako zakon koji određuje sudbinu mnogih tokova u državi. Čini mi se da ministar finansija vrši određenu personifikaciju vlasti, odnosno javne funkcije koju obavlja.
Poći ću od pretpostavke da ste odličan ministar i da sve ovo što radite, radite u cilju olakšavanja funkcionisanja budžeta i države. Gospođo ministre, postavite pitanje – šta ako zbog nečega dođete u sukob sa predsednikom Vlade ili sa predsednikom DS? Može da se desi da bude pokrenuta rasprava ili vi podnesete sami ostavku i za ministra finansija bude ponovo postavljen Božidar Đelić ili, ne daj bože, Mlađan Dinkić. Tada bismo imali problem sa članom 61. i članom 69. U ovakvom stanju jedva bi to sačekali.
Postavite drugo pitanje – ovde nije reč samo o budžetu Republike Srbije, ovde je reč i o budžetu lokalnih samouprava, a pojedine lokalne samouprave nemaju baš tako male budžete i nije taj maksimalan iznos tekuće budžetske rezerve baš tako mali. Dozvoljavate ovakvim amandmanom na zakon koji ste podneli, određene zloupotrebe i u lokalnoj samoupravi i, ako dođe do promene ministra, vašem budućem kolegi, odnosno nasledniku. U tome jeste problem.
Kažete da iznosi ne mogu biti veliki. Verujte mi da se više puta dešavalo da u praksi uopšte nije problem da se napravi određena situacija i da iznos ne bude uopšte zanemarljiv i da bude i te kako veliki. Ovo obrazloženje da se budžetska rezerva koristi za neplanirane rashode, sasvim je prihvatljivo i nije problem da se budžetska rezerva koristi čak i za nabavku vakcina i nije problem čak i da nije zakonom to navedeno.
Da se ova skupština sastane, ne verujem da će bilo ko od ovih 250 ljudi da dovede u pitanje izmene i dopune Zakona o budžetu ako su ugroženi život, zdravlje ili imovina građana. To već više nije politika i verujem da svih ovih 250 ljudi imaju tu odgovornost. Zato ne vidim da obrazlažete da je potrebno brzo intervenisati. To je danas možda tako.
Prošle godine verovatno, 2008. godine verovatno, ali hoće li biti 2011, 2012. i svake sledeće godine ili će svaka Vlada i svaki ministar da usklađuje zakon prema svojim potrebama i svojim željama? Hoće li, recimo, izvršilac budžeta lokalne samouprave iz tekuće rezerve, ne daj Bože, da kupi novi automobil? Može, ukazala mu se potreba, a nema tu stavku u budžetu lokalne samouprave. Ovlašćujete ga za tako nešto.
Gospođo ministre, mogu da vam kažem da, ako je Vlada dobra i ako je uspešna, pa čak i ako ne uspe da napravi dobar zakon o budžetu, za nju treba da predstavlja zadovoljstvo da izađe pred poslanike koji su je birali, da da predlog izmenama i dopuna zakona o budžetu i da obrazloži koji su uzroci takve izmene. Međutim, kod vlada koje nisu uspešne, kod vlada koje nisu dobre, pribegava se ovakvom načinu, posrednog menjanja zakona o budžetu.
Setite se samo kada smo kao poslanici podnosili za rebalans budžeta za 2009. godinu, za razdeo Skupštine Srbije, gde utvrđujemo da ima stotinak miliona dinara viška sredstava i vi taj amandman odbijate i kažete – možemo mi ta sredstva da uzmemo i bez Zakona o budžeta i da utrošimo kako nama treba, po Zakonu o budžetskom sistemu.
U tome je problem. Čemu onda budžet? Možemo da ga napravimo i napišemo kako god hoćemo, možemo da predvidimo stavke koje nećemo nikada da izvršimo i da ih prebacujemo po svojoj volji i po razdelima i po tekućim budžetskim rezervama. Zato je problem zašto uopšte imamo ovakav Zakon o budžetskom sistemu.
Kao što rekoh, čini mi se da ovome pribegavaju samo neuspešne vlade. One uspešne ne boje se i ne plaše se da stanu pred svoje poslanike i da obrazlože predlog za izmene i dopune Zakona o budžetu.

Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu ranija iskustva sa ovom vladom i nekim sličnim vladama u kojima i dan-danas neki participiraju, možemo mi da donesemo zakon kakav god hoćemo, može zakon da bude najbolji na svetu, ali problem je taj da onaj ko piše zakone, ko predlaže Narodnoj skupštini i ko treba da ih sprovodi to ne radi dobro ili ne radi uopšte.
Više mojih kolega je u nekoliko diskusija to reklo. Ponoviću samo zbog jedne činjenice, da mi imamo DRI, da je ona izvršila neku kontrolu rada naših ministarstava i da je jedina zamerka bila, gle čuda, da pojedini ministri uz račune za reprezentaciju nisu podneli izveštaj s kim su trošili novac. Zato su lepo platili prekršajne kazne.
Neki će, čujem, da se žale, niko nije imun od zakona i svi odgovaraju za ono što rade. Da li je baš tako? Ne mogu da se složim, jer prvo kad pogledamo budžet za 2010. godinu i Zakon o budžetu za 2009. godinu, vidimo da je naš deficit u 2010. godini veći nego u 2009. godini. Kažete da u 2010. godini izlazimo iz recesije. Šta je onda problem i u čemu je problem kada je u pitanju taj veći deficit i veći budžet?
Svaki put kada se određuje, odnosno bira Vlada u Skupštini Srbije, obavezno pre izbora Vlade imamo i zakon o Vladi. Sećam se nekih vremena kada je, recimo, bilo Ministarstvo finansija i nadležnost ministra finansija, pa je on, osim poreznika, gospođo ministre, a vi ste sada spali samo na poreznika i ništa više, određivao gde će novac da se troši i po kojim projektima, kakvo će biti zapošljavanje, kakva će biti prekvalifikacija itd. To je bilo dok je ministar finansija bio Mlađan Dinkić.
Sada je nešto malo drugačiji zakon. Rekoh da ste vi postali samo jedan običan poreznik, a sve ono i svi finansijski tokovi koji su pripadali Ministarstvu finansija u periodu od 2004. do 2007. godine nalaze se opet u samo dva ministarstva – Ministarstvu za ekonomiju i Ministarstvu za NIP.
Imamo tu čuvenu DRI, čiji smo rad, ne mi poslanici, ne poslanici opozicije, nego vladajuća većina opstruisali godinama. Kako ministar finansija može da mi objasni da naše Ministarstvo za NIP za jedan isti posao, po istoj jedinici proizvoda troši dva puta više sredstava nego neka mala opština na istoku Srbije, kod istog izvođača radova? Čudi me da DRI to nije pronašla u svom radu, recimo, kada je u pitanju Ministarstvo za NIP?
Kao što rekoh, sve ove zakone mi možemo da donesemo. Reč je o onima koji ih sprovode. I pored sve vaše želje da nas ubedite kako će ovaj zakon da reguliše nešto, prvo morate da nas ubedite da ćete da regulišete konačno odnose u Vladi i da Vlada neće podlegati pritisku nijedne stranke i grupici pojedinaca koja, čini mi se, sve kontroliše, osim puteva, izgradnje puteva.
Setite se one čuvene prepirke između Verice Kalanović i Milutina Mrkonjića o tome ko treba da sprovodi javne nabavke kada su u pitanju sredstva iz Nacionalnog plana, ko treba da vodi posao zapošljavanja i programe zapošljavanja, da li Ministarstvo ekonomije ili Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja itd.
Kada konačno budete od jednog čoveka i jedne stranke izuzeli finansijske tokove novca, onda možemo da pričamo da ovaj zakon, izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu nešto vrede. Do tada, možemo samo zakone da donosimo, možemo da pričamo kako će oni nešto da regulišu, a po onoj narodnoj biće – tresla se gora, rodio se miš.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sutra ćemo imati jedan zaokružen sistem u državi. Pre nekoliko nedelja raspravljali smo o izmenama i dopunama Zakona o NBS. Imamo i predlog predsednika Republike Srbije ko će biti guverner NBS i sada, na ovoj sednici, raspravljamo o izboru predsednika Saveta. Sutra je Dan za glasanje, pa ćemo konačno da zaokružimo tu ''finansijsku celinu''.

Međutim, pomalo me iznenađuje odnos vladajuće većine prema svemu ovome što se dešava sada u Skupštini, jer izborom guvernera i predsednika Saveta guvernera mi postavljamo funkcionere Narodne banke, koja bukvalno kontroliše sve u državi. Nadležnosti i uticaj Narodne banke na celokupan privredni i finansijski sistem u državi su mnogo veći nego nadležnosti Vlade Republike Srbije.

Koliko je to važan deo, evo krenućemo od jednog prostog primera. Nijedno savremeno društvo ne može da se razvija bez bankarskog sektora. A naš bankarski sektor je mali, nerazvijen i monopolski. Otkad su pogašene srpske banke odlukom tadašnjeg guvernera, sada potpredsednika Vlade i ministra Mlađana Dinkića, Srbija nema svoj bankarski sektor. I baš zbog toga što nemamo svoj bankarski sektor, mi danas, kada većina zemalja izlazi iz svetske ekonomske krize, nastavljamo, ali ne u smislu da smo dostigli vrhunac ekonomske krize, nego se taj nivo krize povećava iz dana u dan.

Ne može nijedna privredna aktivnost da bude normalna i razvijena sa bankarskim sektorom kakav mi danas imamo, a mogu da kažem da je naš bankarski sektor i zelenaški. Pogledajte samo kamate koje banke daju privredi i građanima. Privreda ne može da dobije nijedan kredit ispod 15% godišnje sa deviznom klauzulom.

Neka mi neki finansijski stručnjak, evo i budući predsednik Saveta i guverner Narodne banke neka me ubede, neka mi objasne kako preduzeće može sa takvim kreditom da napreduje, da širi poslovanje, da se razvija, da povećava broj zaposlenih. Od broja zaposlenih zavisi kolika će biti transferna sredstva iz budžeta Republike Srbije u PIO fond i Fond zdravstvenog osiguranja. Evo primera kako sve kontroliše Narodna banka. Nažalost, tako je. Nema napretka u takvim preduzećima. Svoju kompletnu zaradu usmeriće na bankarski sektor. Odreći će se i sopstvenog kapitala, samo da bi mogli da vrate kredite i da plate takve kamate.

A da ne računamo devizni rizik – 15%. Izračunajte koliki je bio evro prošle godine u ovo vreme. Bio je negde oko 92 dinara, sada je 105, skoro 106 dinara. Znači, 17% plus 15% je 32%. Kako mislite da jedno preduzeće opstane pod takvim uslovima? Hoćemo da pričamo o dinarskim kreditima? Skoro ih je nemoguće dobiti bez kamate od 22-28%. Kako mislite da se preduzeća i naša privreda razvijaju? Kako da povećamo broj zaposlenih? Kako da građani imaju bolji životni standard?

Ko je za to krivac? Oni koji su do sada rukovodili finansijskim sektorom i koji će da nastave i posle ovog izbora. Ne može niko da me ubedi da je Mlađan Dinkić ovde potpuno bezgrešan i nevin. Naprotiv, on je jedan od najodgovornijih za sve ovo što se ovde dešava i nagrađen je vašim glasovima, gospodo iz skupštinske većine, da bude potpredsednik Vlade, samo zato da biste sklepali kakvu-takvu koaliciju.

Urušen nam je kompletno platni promet. Uništili smo nešto za šta su nam sve i evropske i svetske institucije govorile da nam je najbolje i najsavremenije na svetu, najbolje organizovano, sa najmanjim troškovima. Zašto? Da bi povlašćene banke mogle da uđu konačno na tržište. Izbrojte koliko imamo pravih banaka. Ne ove satelite i ćerke-banke koje su otvarane pod drugim imenima samo da liči na imamo neki bankarski sektor. U celoj Srbiji imamo četiri ili pet banaka. One kontrolišu ovde sve, apsolutno sve, iz tri četiri zemlje.

Možemo mi da otvaramo i širimo bankarsko tržište, da dajemo bankama dozvole, ali gde će te banke da budu? Na periferiji gradova? Ne, sav ekskluzivan poslovni prostor, najskuplji poslovni prostor u Srbiji, počev od Beograda pa i u unutrašnjosti, uzele su već te banke. Sa povećanjem broja banaka naravno da možemo da utičemo i na kamate koje banke daju i na količinu novca koji imamo na tržištu. A ovako dozvoljavamo da banke ucenjuju državu i da im niko ništa ne može.

Osim takvog jednog monopolskog položaja za koji je odgovorna Narodna banka, Narodna banka je odgovorna… Mnogi će da pričaju da to odgovara uvoznicima, izvoznicima, ovome i onome. Kurs dinara koji nije stabilan ne odgovara nikome, i nemojte da se oko toga zavaravamo i zanosimo. Ne valja ni uvoznicima, ne valja ni izvoznicima. Jer, i oni uvoze veliku količinu repromaterijala i energenata. Znači, i njihovo poslovanje zavisi od kursa dinara.

Šta je problem sa kursom dinara? Najveći problem je država, odnosno budžet koji je u deficitu i koji mora da se finansira sredstvima iz banaka, s jedne strane. S druge strane, problem je u Narodnoj banci, zato što je ona sama više puta destabilizovala finansijsko tržište u Srbiji. Evo, poslednji primer, NBS se čitavo vreme zalaže da nije ona ta koja treba da obavlja menjačke poslove. Potpuno se slažem. Ona tu treba da bude samo kao faktor koji će u određenim situacijama i određenim poremećajima da interveniše otkupom ili prodajom deviza.

Šta se dešava krajem godine? U Srbiju ulazi kao kredit MMF-a 450 miliona evra. Taj novac završava na računu Narodne banke. NBS kreditira Vladu, odnosno budžet Republike Srbije i isplaćuje odgovarajuću dinarsku protivvrednost. Taj novac se našao na finansijskom tržištu i tada su počele naše muke sa deviznim kursom. Na deviznom tržištu mi nismo imali pokriće za 450 miliona evra. U Srbiji je dovoljno 50 miliona evra da se kompletno tržište destabilizuje, a imamo deset puta veći iznos.

NBS nedeljama ćuti i pušta da devizni kurs raste, a kada su se svi oni uslovi ispunili, i psihološki i kod banaka i kod privrede i kod stanovništva, onda kreće sa intervencijama na deviznom tržištu. Da stvar bude još gora, zbog kredita koje uzima budžet, snižava se referentna kamatna stopa, pa to izgleda kao dolivanje benzina na vatru. Gasimo požar benzinom. Eto, to je radila Narodna banka proteklih nekoliko meseci.

Ako pogledate neke vajne stručnjake koji često komentarišu u sredstvima javnog informisanja šta se dešava s našim deviznim tržištem i koji su to poremećaji navodno, a imam razloga da tvrdim da je navodno i da sumnjam da je istinito, zato što je ponuda deviza daleko manja od potražnje...

Ajde da malo napravimo neku analizu. Prošle godine su evro i devizni kurs bili ne samo stabilni, nego i u padu. Šta se to desilo za ovih godinu dana? Uslovi pod kojima je poslovala svetska privreda bili su daleko gori nego sada, priliv novca u Srbiji je bio daleko manji nego sada, a imamo hroničnu, konstantnu nestašicu deviza na tržištu. Ko je za to odgovoran? Na to pitanje bi mogla da odgovori NBS, ali niko već mesec dana ne odgovara. Mnogi narodni poslanici traže, ali niko ne odgovara, ni Vlada, ni odlazeći guverner. Nadam se da ćemo od novog guvernera dobiti konačno odgovor na to pitanje – koje banke vrše otkup deviza i kuda se te devize usmeravaju?

To je problem. Da li je ovakva finansijska situacija špekulativne prirode, da bi se stvorili ekstraprofiti koji treba da zarade banke, najviše one, a štetu treba da plate građani, ili stvarno postoje opravdani razlozi? Baš zbog ćutanja NBS imam razlog da sumnjam da je ovde u pitanju najobičnija špekulacija, ništa više. Ne može Narodna banka da bude podređena bankarskom sektoru. Ona je ta koja mora da spreči manipulacije i zloupotrebe bankarskog sektora.

Svi pričaju o nezavisnosti NBS. Slažem se da Narodna banka treba da bude nezavisna, ali do kog trenutka, do koje granice? Do one granice kada prestaje da obavlja posao zbog koga i postoji. Kažu – njen osnovni cilj je održavanje inflacije pod kontrolom, pa nam Republički zavod za statistiku i NBS (čak i ona se bavi svojom statistikom) tvrde da je inflacija pod kontrolom. Samo je pitanje trenutka kada će to prestati da bude.

Ne može ništa u Srbiji da bude pod kontrolom kada za manje od godinu dana domaća valuta izgubi 15 i više posto svoje vrednosti. Ne može. Prvo, povećavaju se troškovi energenata, samim tim proizvodnje hrane, a onda životnog standarda. A onda će neko da izađe i kaže – inflacija je samo šest ili sedam posto. Na čemu? Na automobilima, šporetima, frižiderima, zamrzivačima, televizorima. Je l' to životni standard? Je l' to ljudi jedu? Je l' se time oblače? I sve je kao lepo, Srbija je uređena zemlja, uređeno društvo sa pravnim i finansijskim sistemom. A onda pogledajte prave rezultate tog finansijskog sistema.

Narodna banka je ta koja kontroliše sve u državi i od nje sve zavisi. Nadam se, ali i sumnjam da će novi guverner i novi članovi Saveta i predsednik Saveta uopšte smeti da uđu u problematiku rešavanja svih ovih problema. Jedino što možemo, jedino što bi bilo pravo da urade, jeste da konačno koliko-toliko otvore bankarsko tržište u Srbiji, da dođu veće banke, finansijski jače, da se stavi ta kamata konačno pod kontrolu. Ako ne može tržišno, da se stavi makar administrativno. I ovako, čak i kad bi za 40 ili 50 posto skresali kamate na administrativan način, banke bi ostvarivale i dalje veće prihode nego što ostvaruju u zemljama odakle dolaze.

Zašto se to tako ne radi? Zašto se dosad nije tako radilo? Odgovor ćemo da vidimo za nekih šest meseci i jedan dan, ili 184 dana, kada saznamo u kojoj će banci sadašnji odlazeći guverner da bude direktor. Onda ćemo znati za koji je finansijski sektor i koji finansijski lobi radio.

Isto tako, izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci jedan deo finansijskog života se, kako kažu, prosleđuje u nadležnost Vlade, odnosno Ministarstva finansija, a to je spoljni platni promet. Ni Vlada ni Ministarstvo finansija nemaju mehanizme i instrumente da kontrolišu kakav se spoljni platni promet obavlja. To može jedino NBS. Ne može ni dinar, ni evro, ni dolar ni da uđu ni da izađu iz našeg platnog prometa dok to ne odobri NBS. Ne može, nemoguće je. Sa tom izmenom mislim da je odlazeći guverner napravio i otvorio sebi put da bankarski sektor pravi još veće špekulacije ovde na tržištu.

Njih je baš briga i za nas i za to o čemu mi ovde raspravljamo i za građane Srbije i za našu privredu. Njima je najvažnije da ostvare ekstraprofit, a kada izvuku i izmuzu sve što mogu iz ove privrede, zatvoriće lokale, koji i nisu njihovi nego su pod zakupom, i otići odavde. Verujem da će tada i neki ministri da napuste državu.

A nadam se da će naredni izbori, potpuno sam siguran – vanredni, da budu pre nego što se to desi, da konačno neki drugi dođu, da neki drugi pokažu kako može Srbijom da se vlada, da Srbija dobije poštenu vlast, koja će na prvom mestu da misli o građanima, a onda o bankama, onda o guvernerima, onda o špekulantima. A tužilac će na prvom mestu morati da misli o špekulantima i bankarima koji danas posluju na ovaj način u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo može da se kaže da je jedan tehnički amandman, uopšte i ono što se menja u članu 24, odnosno članu 6. Predloga zakona.
Dobio sam neko obrazloženje da su te obaveze, što se tiče jedinica lokalne samouprave, već regulisane članom 2a, odnosno novododatim članom 2b Predloga zakona, pa da jednostavno nije potrebno da se u članu 24. nastavi sa obavezama koje imaju jedinice lokalne samouprave.
Međutim, gospođo ministre, moram da vam kažem da Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji može da tumači Ministarstvo finansija kada je Poreska uprava u pitanju, može da tumači Poreska uprava, a mogu i poreske uprave i jedinice lokalne samouprave.
Pa smo imali u nekoj našoj prošlosti iskustvo da jedno mišljenje da Ministarstvo finansija da prihodi po izdavanju prostora koji je u vlasništvu Republike Srbije ne podleže porezu na promet roba i usluga, a poreska uprava je sprovodila da podleže i naplaćivala jedinicama lokalnih samouprava i porez i kamatu.
Znači, kada čovek uzme može da tumači kad čita član 2a, 2b i 24. može da ga tumači kako god poželi, zato što u članu 2a obaveze koje ima i prava koja ima poreska uprava, bez obzira da li jedinice lokalne samouprave ili Republičke poreske uprave, znači, tiču se utvrđivanja naplate poreza. Član 2b, isto tako, i naravno podnošenje prekršajnih prijava.
Znači, to su ta prava i obaveze šta je predviđeno i šta moraju da urade i jedna i druga poreska uprava.
U članu 24. su prava građanina, odnosno poreskog obveznika koja može da primeni u odnosu na poreske uprave da li jedinica lokalnih samouprava ili Republike, pa kaže ovako: poreski obveznik u skladu sa ovim zakonom ima pravo da od poreske uprave besplatno dobije informaciju o poreskim propisima iz kojih proizilazi njegova poreska obaveza, onda ima pravo da u pismenom obliku dobije odgovor na pitanje koje u takvom obliku postavi u poreskoj upravi a tiče se njegove poreske situacije, pa ima pravo da zahteva da se poreska uprava i njihovi službenici ophode prema njemu sa poštovanjem i uvažavanjem.
Kažete da je to već sve regulisano članom 2a koji kaže: "Ovaj zakon primenjuje se i na porez i sporedna davanja koja na osnovu zakona utvrđuje jedinica lokalne samouprave. Kod utvrđivanja naplate i kontrole poreza i sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, kao i podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za poreske prekršaje, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima pravo i obaveze koje po ovom zakonu ima poreska uprava". Znači, ne iz člana 24.
Vi možete da tumačite, možete da kažete da se to odnosi na član 24, ali jedinica lokalne samouprave kaže – šta nas briga za to, ima da mu naplatimo kada traži neko obaveštenje od nas. Hoće li da pokreće upravni spor? Hoće li da pokreće tužbu?
Nije baš to tako jednostavno. Čak i jedan zakon se tumači, jedinice lokalnih samouprava tumače ga svaka na svoj način. Sprovodi ga svaka na svoj način. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ne može da izađe na kraj sa raznim načinima zaobilaženja i tumačenja zakona.
Vi niste nadležni da tumačite ovo u ime jedinica lokalnih samouprava. Tumačiće oni kako hoće. Zato je potrebno da zakonom bude sasvim jasno definisano i precizno koje su ne samo obaveze, već i prava poreskih obveznika, čak i kada su jedinice lokalnih samouprava u pitanju.
Ako ostane kako ste to predložili ovim izmenama i dopunama poreski obveznik kada je u pitanju, jedinica lokalne samouprave biće u nemilosti ili milosti lokalnih samouprava kako se kome svidi.