Dame i gospodo poslanici, kako to reče ministar u Vladi Republike Srbije, Mlađan Dinkić, ovaj budžet je po pitanju javne potrošnje restriktivan, pa onda ide njegova priča da radnici u javnim preduzećima i ustanovama treba da, jedan deo radnika, ostane bez posla, da je mehanizam javnih preduzeća poprilično skup, da to košta državu, da utiče na stabilnost cena, na devizne rezerve, na kurs dinara.
U Predlogu zakona o budžetu imamo Kancelariju za saradnju sa medijima, stavka, koja treba da potroši 44.500.000 dinara. Sada se postavlja pitanje u koju svrhu to treba da bude potrošeno. Kao prvo, ta Kancelarija za saradnju sa medijima je delo ili dete izvesnog Bebe Popovića. Znači, njena funkcija je bila u vreme vlade Zorana Đinđića i Zorana Živkovića kakva će saopštenja da daje Vlada Republike Srbije, odnosno kako će da vrše pritisak na novinare i medije, šta će da se izveštava i kako.
Čak, tada imate i jednu izjavu tadašnjeg ministra policije, Dušan Mihajlovića, kaže čovek lepo – zašto se novinari bave istraživačkim novinarstvom kada je tu Beba Popović koji će začas da spremi sve što treba da napišu. Čovek se čudio zašto uopšte postoje novinari. Tu je Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa medijima koja će da im piše šta treba da se objavi u novinama.
Još uvek se istrajava na tom modelu i treba da se potroši jedan prilično dobar deo finansijskih sredstava, pa se kaže, između ostalog, da za ovu stavku treba da bude utrošeno za nagrade i bonuse zaposlenih 3.400.000 dinara. Mene baš interesuje koliko ta Kancelarija za saradnju sa medijima ima zaposlenih, koliki im je prosek plata, ko ima
najveću platu i ko će, iz te Kancelarije za saradnju sa medijima, biti nagrađivan?
Dalje, treba da bude potrošeno 6.500.000 za neke usluge po ugovoru. Hoće li sa tim uslugama po ugovoru da budu nagrađivani novinari koji će da objavljuju ono što ta Kancelarija za saradnju sa medijima da kao neko saopštenje ili će direktno da rade za tu Kancelariju?
Treća stvar, mašine i oprema, 6.000.000 dinara. Šta to Kancelarija za saradnju sa medijima može da ima od mašina i oprema? Već imamo ovde stavku – stalni troškovi. To su verovatno računari, oprema itd. Da nisu to možda službeni automobili? Postavlja se pitanje zašto Vlada Republike Srbije prvo kada je u pitanju racionalizacija javne potrošnje ne krene od direktnih organa koji su u Vladi Republike Srbije.
Imamo sekretara Vlade Republike Srbije. Šta on radi? Valjda jedan od njegovih poslova jeste taj da se bavi kontaktom sa medijima. Da li je moguće da će država da izdvoji 45 miliona dinara da bi se sazivale konferencije za štampu Vlade Republike Srbije ili će to biti utrošeno za sazivanje konferencija i koktela posle tih konferencija.
Postavlja se pitanje čemu služi ta institucija zvana Kancelarija za saradnju sa medijima. Ispred koga istupa? Ispred Vlade Republike Srbije? To je pomalo smešno jer Vlada Republike Srbije deluje prilično raštimovano.
Tačno su podeljeni resori ko šta drži, koja je oblast kog ministra i od toga se ne odstupa. Nema zajedničke politike Vlade Republike Srbije, apsolutno nikakve, pogotovo da ne pričamo da je G17 u potpunosti preuzeo poslove finansija u ime Vlade Republike Srbije; imate ministra finansija iz G17, Mlađana Dinkića, pa imate jednog jedinog potpredsednika Vlade Republike Srbije koji je, opet, zadužen za oblast finansija i privrede, Miroljuba Labusa, guverner Narodne banke je iz G17, predsednik Komisije za hartije od vrednosti iz G17, republički direktor Poreske uprave iz G17.
Postavlja se pitanje, čemu onda ova kancelarija i ispred koga ona nastupa? Da li ispred Vojislava Koštunice, da li ispred SPO, da li ispred G17? Ako se ne zna ispred koga istupa onda najracionalnije rešenje jeste da se jedan takav organ, koji radi u Vladi Republike Srbije, ukine, tako da smatram da bi Narodna skupština trebalo ovaj amandman u danu za glasanje da prihvati.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije odbila je da prihvati ovaj amandman koji je podneo u ime SRS narodni poslanik Radiša Ilić.
Reče ministar u svom pojavljivanju od pre 20 minuta kako je teško biti na dva mesta. Setio sam se one priče od petka, gospodine ministre, kada ste bili u poseti Braničevskom okrugu, između ostalog i opštini Golubac, otvarali ste neku sportsku halu, ne znam čime ste vi to zadužili opštinu Golubac da vas pozovu, pogotovu što vi tamo niste na vlasti, tamo je na vlasti DS i jedna određena oligarhija oko nje. Predsednik opštine je iz DS, verovatno je bio neki transfer sredstava toj lokalnoj samoupravi, pretpostavljam da je tako.
Gospodine ministre, pre nego što se odlučite da nekoj lokalnoj samoupravi opredelite neka sredstva koja ćete da date iz budžetske rezerve prvo proverite kako funkcioniše i kako troši ta lokalna samouprava novac. Ja ću vam reći da su potrošili milion dinara da sačekaju prestolonaslednika. Dakle, milion dinara da dođe neki lažni princ, da se prošeta dunavskim kejom, da se organizuju nekakve konjičke igre i zato je potrošeno za možda par hiljada manje od milion dinara, gospodine ministre.
Znam da ste bili u septembru mesecu na Ljubičevskim konjičkim igrama u Požarevcu, niste Vi, bio je Miroljub Labus, pitajte njega kako to izgleda, a utrošeno je samo milion i 200 hiljada, a bilo je na toj manifestaciji oko 40.000–50.000 ljudi.
Znači, to je bio Fond nagrada itd. da ne pričam o tome. Na jednoj mnogo većoj manifestaciji, gledajući po glavi stanovnika, mnogo manje para je utrošeno. Imajte u vidu da su to neke manifestacije koje traju 43 godine, kulturna, istorijska, turistička itd. Razumem ja da opština Golubac hoće da postane turistička atrakcija, ali tu sportsku halu koju ste vi otvorili, pre vas je otvorio u izbornoj kampanji za predsednika opštine 2004. godine, izvesni, gospodin Ljubiša Mišić. Pre nedelju dana je tu istu sportsku halu otvorio poljski ambasador, da biste vi to uradili u petak, gospodine ministre.
Samo još nešto da vam kažem kako je trošen novac. Pojedini članovi upravnih i nadzornih odbora u javnim preduzećima i ustanovama su na odsluženju vojnog roka, pa im se plaća službeni put u inostranstvo. Tu se postavlja pitanje da li su vojne vlasti znale da oni putuju u inostranstvo, a sa ove govornice sam nazvao predsednika opštine lopužom. Sada ću da vam kažem i zašto. Koliko se ja razumem, nabavka od 6 miliona dinara ne spada u nabavke male vrednosti.
Gospodin predsednik opštine je uzeo sebi za pravo da opredeli sam u iznosu od 6 miliona dinara sredstva za izradu generalnog urbanističkog plana opštine Golubac, bez tendera, bez oglašavanja javne nabavke, bez prikupljanja ponuda. Tako to izgleda kada finansirate jednu kriminalnu grupu u toj opštini.
Hoćemo dalje da pričamo o tome? Jedan deo značajnih sredstava opština Golubac dobija od dunavske rente, odnosno za zemljište koje je potopljeno prilikom podizanja brane na Đerdapu. To je sada neki iznos od 7 miliona dinara, po zakonu koji je tada važio, i sada važi, taj novac treba da bude usmeren u ta područja koja su poplavljena.
Ni dinar nije usmeren u ta područja, već je opet usmeren na službena putovanja u inostranstvo, na nekakve bahanalije predsednika opštine itd. pa kada dođe vreme da neki račun ispostave, onda ono što napravi Republika, nekim čudom, u toj opštini Golubac pojavljuje se taj isti predsednik opštine, iz DS, i kaže – eto, to je uradila opština Golubac, asfaltirala republički put.
Tako to funkcioniše u lokalnim samoupravama gde je DS na vlasti. Znači, dunavska renta u iznosu od 7 miliona dinara opet se troši na nekakva službena putovanja, tako da dokle god je DS na vlasti u opštini Golubac, sve što god im date, da znate da neće biti uloženo u lokalnu infrastrukturu u korist građana opštine Golubac, već isključivo u mutnim radnjama pranje novca preko saveta mesnih zajednica, koji se opet raspisuju mimo statuta SO, mimo statuta tih mesnih zajednica, da bi se novac preko nekakve lažne direkcije i preko saveta mesnih zajednica jednostavno opredelio na tu stranu da zaobiđe zakon o javnim nabavkama.
Tamo je konstantno, na teritoriji te opštine Golubac jedna velika krađa. Samo ću još da vam kažem da se za rekonstrukciju Doma kulture utrošili milion dinara. Da proverimo, ta sala je od prilike dva ili tri puta manja od ove ovde u Skupštini Srbije. Da pitamo koliko bi ovde koštalo da se ova sala okreči, sredi itd. Ne bi više od 100.000 dinara, oni su opet trošili milion dinara itd.
Još nešto, to što ste vi funkciner stranke G17, to budite u izbornim kampanjama. To što ste u G17, budite na stranačkim skupovima, na sastancima opštinskih odbora, mesnih odbora ili šta već imate.
Ali, gospodine ministre, nemojte da budete funkcioner G17 kada ste ministar, kada ste išli po selima u opštini Golubac, obećavajući pomoć građanima te opštine, ali uz obavezno pitanje – nemojte da je neko od njih član SRS. Samo da vas opomenem gospodine ministre da SRS ima preko 8 ili 9% članova u odnosu na broj birača. To je prilično, to vi nećete stići ni za 15 godina.

Gospodine ministre, ne očekujem od vas da vi znate gde se asfaltiraju pojedini putevi u opštini Golubac, ali nemojte da verujete sve što vam kažu. Prvo, izuzetno dobro poznajem tu opštinu. I otac i majka su mi poreklom iz te opštine. Ne znam da je neki put asfaltiran. Bilo je nekad delimičnog asfaltiranja jedne deonice od pet kilometara. To je ono što se predsednik opštine hvalio.
Niste za ovom govornicom rekli šta ćete da uradite zbog nepoštovanja Zakona o javnim nabavkama. Hoćete li toj opštini da pošaljete budžetsku inspekciju? Voleo bih da vidim kako će to da izgleda. Rekli ste da je tamo G17 plus na vlasti.
Dalje, rekli ste da će sredstva koja se opredeljuju budžetom za 2006. godinu, pogotovo biti u ovom delu Kučajskih planina, pa me sada interesuje koje su to opštine konkretno, zato što ima opština gde je i SRS na vlasti, kao što je opština Kučevo. Oni neka velika sredstva za razvoj svoje putne infrastrukture nisu dobili ove godine od Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije, pa me interesuje vaš odnos prema toj opštini. Što se tiče opštine Malo Crniće, tu je isto SRS na vlasti, ali nije u tome poenta.
Mene interesuje da li vredi ulagati sredstva u jednu lokalnu samoupravu bez nadzora Vlade Republike Srbije, pogotovo što se ta lokalna samouprava izuzetno bahato ponaša prema tim sredstvima. Koliko god da im date, njima je sve malo, a rezultata koji će biti u korist građana nema. O tome se radi. Ta opština, takva kakva jeste, izbegavana su sredstva od dunavske rente da se proslede po raznim osnovama. Sada je to počelo redovnije da se uplaćuje. Evo, ne znamo gde je potrošeno sedam miliona dinara. Ne zna niko gde je potrošeno, a treba da budu uložena namenski na deo teritorije opštine koji je potopljen.
Još jedanput da vas pitam, šta ćemo sa tih šest miliona. Opština Golubac ima 62-63 miliona dinara po poslednjem rebalansu budžeta. Bilo je predviđeno 67 ili 69. Investicije su smanjene u rebalansu, a povećani su troškovi za reprezentacije, službena putovanja i kulturne manifestacije. Razmislite kako izgleda davati jednoj takvoj opštini novac.

Dame i gospodo poslanici, u najmanju ruku, obrazloženje Vlade što se odbijaju pojedini amandmani poslanika SRS su smešni. Znači, u najmanju ruku, jer u najvećem broju slučajeva ide sledeći tekst: ''Amandman se odbija iz razloga što je predloženi amandman suprotan članu 26. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu, kojim je utvrđeno da u postupku donošenja budžeta, predlog za povećanje izdataka u budžetu mora da sadrži i mere za uvećanje prihoda ili umanjenje drugih izdataka za isti iznos''.
Taj koji je napisao ovakvo obrazloženje i kopirao ga za svaki sledeći amandman, bolje bi mu bilo da je uzeo sve amandmane SRS, dobro pregledao šta u njima piše, pa bi došao do zaključka da svi amandmani, kao jedna celina, daju ravnotežu svakom sledećem amandmanu.
Znači, vodilo se računa i o članu 26. Zakona o budžetskom sistemu, svaki sledeći amandman, a počev od amandmana na član 1. pa na čl. 6. i 7. gde su tabelarni prikazi rashoda budžeta za 2006. godinu, video bi da postoji ravnoteža koja se zahteva u članu 26. Zakona o budžetskom sistemu.
Sada je drugi problem taj što po konceptu Mlađana Dinkića ne može da se amandmanima utiče na suficit u budžetu Republike Srbije. To ne može da se menja. Ne može da se opredeljuje. Tako je to rešio ministar finansija i uskratio je to pravo narodnim poslanicima. Oni koji glasaju ne glasaju glavom, nego čisto radi poslušnosti. Uskratili su to ovde sami sebi. Sada smo u situaciji da ne možemo da utičemo, bar po mišljenju Vlade Republike Srbije, odnosno Mlađana Dinkića, na sam budžet, koji je opredelio 39 milijardi dinara i biće njegov suficit itd.
Međutim, malo su se potrudili i da ne izgleda to tako suvoparno, još ponegde isprave, odnosno dodaju još poneki tekst i kaže se, kada se radi o vojsci, a to je isti član, isti razdeo, ista glava, ista funkcija, ističe se da je za Ministarstvo odbrane, odnosno Vojsku Srbije i Crne Gore, u skladu sa članom 18. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora u okviru transfernih sredstava za obavljanje poverenih nadležnosti i dodatnih troškova na budžet Republike Srbije, predviđeno je 46 milijardi 990 miliona dinara, a to je 2,55% bruto domaćeg proizvoda i više od prosečnog izdvajanja u državama u okruženju, koje iznosi 2,5%.
Dame i gospodo narodni poslanici, ministar finansija, Mlađan Dinkić, hvali se kako je čitavih 0,05% dao vojsci u Predlogu zakona o budžetu za 2006. godinu. Kaže, to im je dovoljno. Upropašćavanje Vojske državne zajednice, odnosno SRJ otpočelo je dolaskom za ministra odbrane Borisa Tadića. Već tada je počelo upropašćavanje vojske, po nalogu istih onih koji su nas bombardovali 1999. godine.
Znači, ta i takva vojska prvo je morala da bude uništena, a onda da se kroz neku reformu uglavnom oslanja na NATO trupe, oružanje, strategiju, pa i vi sami ne krijete da vam je cilj da Srbija bude članica NATO, zaboravljajući pri tom da su oni pre šest godina ubijali naše građane. To vama nije važno. Izgleda mi da vi građane Srbije ne shvatate za vaše građane, koje predstavljate na ovim izborima. To je sada neka druga priča.
Koliko je to 0,05% BDP, koliko je to 250 miliona, 300 miliona? Postavlja se pitanje, u koje namene ide tih 0,05%. Vojska je do sada imala uglavnom ulogu u obezbeđivanju državne granice, ustavnog poretka i čuvanja objekata koji su u njenoj nadležnosti. Sada imamo još jednu personu koju vojska mora da čuva. Mora da čuva, a ne znam čime ih je to zadužio, ali – da taj višak sredstava ne ide možda za obezbeđenje predsednika Republike Srbije, Borisa Tadića?
Koliko budžetskih para troši Republika Srbija na njegovo obezbeđenje van uprave iz BIA i državne bezbednosti? Da li je uopšte potrebno imati jedan takav trošak? Da li se možda planira da se tim sredstvima pokrivaju njegove parade ovde, kada je morala da se postroji garda?
Da li će da se plaća ono obezbeđenje koje je zamislilo da je od najobičnijeg psa atentator u autu, koji voze tako suludo kroz Beograd i ne daj bože da im se nađete na putu, pregaziće vas, u nekakvim oklopnim "audijima", uglavnom izuzetno skupim automobilima.
Znači, da li će tih 0,05% da bude utrošeno na lažnog predsednika Republike Srbije, njegovo veličanstvo lažnog cara Šćepana Malog.
Kada već pričate ovde, a neki su se dotakli Crne Gore i Srba iz Crne Gore, pa vi ste glasali za jednog takvog Srbina iz Crne gore, ali ne želite da živite u zajedničkoj državi sa tim građanima. Da li ste mu dali podršku? Vi ste listom glasali za njega, vi ste listom radili kampanju za njega, a pogotovo G17 koja se u tom periodu odrekla svog predsedničkog kandidata, predsedničkog kandidata Vlade Republike Srbije.
Sada gospodo, to što ste izglasali Borisa Tadića za predsednika Srbije, a on radi samo posao predsednika DS, sprovodi svoj lični program, sada treba još da mu plaćate obezbeđenje, 0,05% BDP. Možda za državu to nije mnogo, za Borisa Tadića su to svakako značajna sredstva koja će on moći da utroši, a pogotovo ako u inostranstvo mora da vodi to svoje čuveno obezbeđenje i da predstavlja neki program za Kosovo i Metohiju, a da niko u Srbiji ne zna kakav je taj njegov program, nema podršku Narodne skupštine da to radi, a potrebna mu je podrška Narodne skupštine.
Za to opredeljujete sredstva iz budžeta, navodno dajete više Vojsci državne zajednice, a dobar deo sredstava utrošićete da obezbedite njegovo veličanstvo.

Dame i gospodo poslanici, evo sada još jednog primera neracionalnog raspolaganja sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Znači, imamo Ministarstvo za zaštitu životne sredine i sada ono u svom sastavu, a po osnovu raznih odluka, uredbi, zakona itd, ima više paralelnih organa koji se bave jednim istim poslom. Sada kada imamo Upravu za zaštitu životne sredine, pa Agenciju za zaštitu životne sredine, pa Fond za zaštitu životne sredine, čovek bi pomislio da Srbija radi na tome da bude ekološka država i njeni građani budu zdravi tj. da žive u zdravom i prirodnom okruženju.
Međutim, kada se pogleda rashodna strana ovih raznih agencija i uprava vidi se u stvari da će sredstva biti trošena samo na plate zaposlenih. Znači, nema ozbiljnijih davanja za pravu zaštitu životne sredine. U toj agenciji imamo 12.780.000 za plate zaposlenih. Tu sada idu doprinosi na teret poslodavca itd.
Samo ću čitati troškove da bi, ako neće to već poslanici vladajuće većine da znaju, bar neka građani znaju gde se troše njihova sredstva. Naknade u naturi 125.000, naknada za zaposlene 300.000, stalni troškovi 400.000, troškovi putovanja 400.000, usluge po ugovoru 250.000, specijalizovane usluge 300.000, tekuće popravke i održavanje 100.000, materijal 400.000, porezi 200.000, mašine i oprema, to su službeni automobili, 4.000.000 dinara. Ukupno će ta Agencija, ne znamo čemu služi, da potroši 21.557.000 dinara.
Imamo Fond za zaštitu životne sredine. Kada se kaže fond, neko verovatno pretpostavlja da bi taj Fond plasirao neka sredstva, da se razni oblici zagađenja ili eliminišu ili da se te posledice otklone.
Međutim, kada se pogleda struktura troškova vidi se plate i dodaci zaposlenih 5.000.000 dinara, njihovi doprinosi milion dinara, usluge po ugovoru 430.000 dinara. Koje će to usluge jedan Fond da ima i zašto ne koristi Agenciju i zašto ne koristi Ministarstvo koje već ima za svoje usluge po ugovoru 190 miliona, a rade u sastavu jednog istog organa, jednog istog Ministarstva.
Kaže se specijalizovane usluge 21 milion dinara. Koje su to specijalizovane usluge, a imamo specijalizovane usluge u Ministarstvu za zaštitu životne sredine 4 milijarde 605 miliona. Šta će taj Fond da radi sa specijalizovanim uslugama i zar ne bi to moglo da koristi Ministarstvo, koje već ima prilično velika opredeljena sredstva za tako nešto. Kaže se tekuće popravke i održavanje 15 miliona. Šta će to da poprave sa 15 miliona i koje to objekte imaju, da moraju tolika sredstva da utroše za tekuće popravke i održavanje? Da ne pričamo kako se to radi i kako se te javne nabavke rade itd. Prilično je poznato građanima. Nešto skromniji iznos za mašine i opremu milion dinara.
Gospodine ministre, rekoste ovde da treba izvršiti racionalizaciju same Vlade, pa predložiste da se jedno ministarstvo ukine, da se nadležnosti rasporede u dva ministarstva. Izađite za ovu govornicu pa kažite, šta će nama Uprava za zaštitu životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine, sve su stavke tekući troškovi, plate, putovanja, ishrana, nagrade, samo troškovi.
Imamo Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine. Objasnite nam šta će nama ove agencije i ove uprave kada već planirate jedno ministarstvo da ukinete. Objasnite narodnim poslanicima šta ćete sa sredstvima koja nisu mala za ova tri ili četiri organa Vlade Republike Srbije, kako mislite da ovde izvršite racionalizaciju.

Gospodine predsedniče, vi kao predstavnik Skupštine Srbije, odnosno prvi među jednakima, ne biste smeli ovakve stvari da pričate. Postoje zakoni dobri i loši, lex specialis i opšti. Ali,  zakoni koji su napisani treba da se poštuju.
Jedan od zakona je zakon o budžetu, pa ako je budžetom predviđeno 500 hiljada dinara za nekakvu komisiju koju je izmislila Nataša Mićić i koja kaže najvažniji su ljudi, pa izmisli Komisiju za lustraciju koja treba građanima Republike Srbije da oduzme osnovno građansko pravo, a to je da bira i da bude biran! Postoji nekakva komisija zbog toga za koju je predviđeno 500 hiljada dinara.
Ako ta Komisija zaseda i ispostavi svoje troškove ili će morati da budu isplaćeni Nataši Mićić ti troškovi koje bude imala, a putuje vidim lepo i sa Hašimom Tačijem itd. ili će ministar finansija morati da krši zakon. SRS je predala ...

Upravo ste rekli da ni dinar neće da bude utrošen za tu Komisiju, a u zakonu o budžetu piše da ima 500 hiljada dinara za tu Komisiju.

Znači, moraće neko da prekrši zakon, a da li ministar finansija ili neko drugi, ali svakako će morati. Ukoliko ima stavki u budžetu mogli ste da napišete dinar, pa u redu, nije neki veliki trošak. Mogli ste da prihvatite amandman SRS i ne bi bilo nikakvih problema.
Mogli ste da prihvatite i predlog i da to stavite na dnevni red, da ta Komisija i taj suludi Zakon prestanu da važe, ni to nećete. Svesno idete na to da zakon treba da se krši i to još javno poručujete sa ove govornice.

Dame i gospodo, razumem želju određenih organa i ministarstava da nešto mogu sebi da olakšaju, pa formiraju neku agenciju ili upravu koja će da radi jedan deo njihovog posla.
Razumem, ali kada je u pitanju Agencija za energetsku efikasnost, postavlja se pitanje svrhe postojanja jedne takve agencije.
U obrazloženju se kaže zašto Vlada odbija ovaj amandman. Dakle, iz razloga što je navedena Agencija osnovana Zakonom o energetici, kao posebna organizacija za čiji se rad sredstva moraju obezbediti u budžetu Republike Srbije.
Međutim, ta Agencija, ne postoji samo od tog "Službenog glasnika" broj 84/04, već ona postoji malo duže. Ona je bila osnovana uredbom Vlade Republike Srbije 2001. godine i trošila je značajna sredstva i tada. Ako se pogleda specifikacija troškova koji stoje ovde, vidi se da su jedini troškovi, troškovi zaposlenih, nekakve usluge ponovo, specijalizovane usluge.
Ali ko uopšte troši, odnosno ko dobija novac od specijalizovanih usluga, koji su to sopstveni prihodi jedne agencije, pošto imamo ovde sopstvene prihode. Da li javna preduzeća plaćaju neku uslugu Agenciji za energetsku efikasnost, pa ona ima ta sredstva, ali ta sredstva (u iznosu od 38 miliona dinara) odlivaju se na nekakve usluge po ugovoru i specijalizovanim uslugama.
Čime se bavi ta Agencija? Dakle, koja je svrha Agencije? Da li građane, kako to reče narodni poslanik Stevica Deđanski, koji je podneo ovaj amandman u ime SRS, da nauči kako da trošimo struju ili da se bavi balansiranjem između proizvodnje, potrošnje energije, potreba stanovništva, privrede itd. Do pre par nedelja, imali smo nekakva saopštenja EPS da je potrebno da električna energija ponovo poskupi.
Postavlja se pitanje da li ta Agencija ima ulogu u onim silnim obrazloženjima zašto je električna energije 2001, 2002, pa nadalje, poskupljivala, da li su razlozi to što je EPS korišćena za jednu neviđenu pljačku Srbije, da li je to razlog postojanja jedne ovakve agencije? Činjenica jeste da je zloupotreba bilo u EPS, u NIS oko uvoza, odnosno izvoza nafte i naftnih derivata, u pitanju je lož–ulje, oko uvoza električne energije. Kada je neko napravio pogrešnu računicu ili pogrešnu procenu, ne znam ko, da li Vuk Hamović ili Vojin Lazarević i električnu energiju koja je bila namenjena Bugarskoj nisu isporučili, isporučili su Srbiji i platili smo je skuplje nego što možemo da je proizvedemo. A da stvar bude još gora, akumulacije koje smo imali u našim hidroelektranama morali smo da otpuštamo preko brana da slučajno koji cent, koji dolar, ta dva gospodina ne izgube.
Ne želim da vam spominjem da je u tim sumnjivim poslovima oko transakcije uvoza i izvoza nafte i naftnih derivata (dakle, lož–ulja koje je bilo plasirano preko EPS) i električne energije EPS izgubila oko pola milijarde evra. Te pare su nadoknađene kroz povećanje cena električne energije.
Tu nema nikakvog obrazloženja, već da električna energija mora da poskupi, zato što je njena cena po kojoj građani dobijaju neekonomska, da su cene u zemljama u okruženju mnogo veće, da toliko i toliko košta jedan kilovat električne energije u inostranstvu, pa zašto ne i ovde, da država to mora da subvencioniše itd.
Sve su to bile priče i šarene laže za malu decu. Činjenica je, da jedan dobar deo sredstava koji utiče na cenu kilovata jeste isplate plata zaposlenih, dakle, oni koji rade u tom sektoru u zemljama Evropske unije, a vi hoćete da se ugledamo na te zemlje, gde oni imaju platu, dve, pa i više hiljada evra, znači od dve pa nagore. Kod nas se to kreće od 300, 350 evra do 600 ili 700 evra i to su oni koji su najodgovorniji, koji rade u raznim elektroenergetskim postrojenjima.
Postavlja se pitanje šta sa tom razlikom, jer smo već dostigli cenu koja je u zemljama Evropske unije, ali vi gledate onu najnižu stavku, pošto ste formirali blok–tarifu. Kada je u pitanju električna energija i račun za električnu energiju, šta bi sa onim obećanjem koje ste dali u predizbornoj kampanji 2000. godine da TV pretplata neće da se plaća preko računa za električnu energiju?
To je jedno oružje koje ste koristili protiv SRS, koja nije bila zaslužna za to, ali na jedan određen način se plaćala TV pretplata. RTS je bio na budžetu sve ove godine. Doneli ste novi zakon, a koliko znamo EPS već RTS ispostavlja spiskove vlasnika brojila i izgleda mi da će već od iduće godine da se primenjuje TV pretplata za građane Republike Srbije. Toliko o tome.
Kada treba da dođete na vlast, u stanju ste da obećavate sve, da vas ne podsećam da ste obećavali (baš vi iz G17 plus) da treba smanjiti administrativne takse, da treba smanjiti poreska davanja. Međutim, otkako ste došli na vlast upravo radite suprotno. I ne da niste smanjili, nego niste ostavili po onoj ceni na kojoj su bile takse i poreska davanja kada ste dolazili na vlast, nego ste to još i povećali i onda se hvalite suficitom. Kojim suficitom? Da li je taj suficit koža građana Srbije koju ste odrali kada ste ubirali poreze?

Dame i gospodo narodni poslanici, evo da vidite kakav je koncept Vlade Republike Srbije za poboljšanje statusa
lica zaposlenih u Vojsci državne zajednice. Pa se kaže, u budžetu za 2006. godinu planirana su sredstva za nivo sada dostignutih plata i prema broju zaposlenih iz septembra 2005. godine.
S obzirom na to da se smanjenje broja zaposlenih nastavlja i predviđa za još oko 2.000, realno će biti budžetskog prostora i za povećanje plata u Vojsci tokom 2006. godine.
Ta realnost se zasniva na činjenici da je dodatno smanjenje broja zaposlenih u Vojsci u oktobru ove godine u odnosu na septembar već izvršeno za 448 lica, a slično je učinjeno i u novembru. Znači, povećanje plata pripadnika Vojske državne zajednice je tako što ćete da proterate iz Vojske jedan broj lica koji rade u toj Vojsci.
Nemojte da se hvalite sa nečim kolika su sredstva opredeljena za Vojsku. Činjenica jeste da su određena davanja povećana i po pitanju plata i po pitanju rada i po pitanju opreme. Postavlja se pitanje da li je to stvarno dovoljno, pošto je od 5. oktobra naovamo bio jedan izuzetno nekorektan odnos vlasti prema Vojsci. Da li se neko od vas ozbiljno zapitao šta se to dešava sa vojnicima koji su na odsluženju vojnog roka? Zašto dolazi do ovakvih situacija kao što su samoubistva, nesreće prilikom obavljanja određenih zadataka itd? Verovatno ste skloni tome da verujete da su to afere, da su stražari videli haškog begunca, da je neko upao i pobio ih itd. Možda to za neke slučajeve i možete da pripišete, neću da ulazim u to, ali sasvim je sigurno da je došlo do povećanje takvih slučajeva u Vojsci.
Bilo je toga i ranije. Samo se o tome nije pisalo, a u najmanju ruku može da se kaže da nije tačno. Šta je problem u tome? Šta to izaziva? Vaša politika prema Vojsci dovela je do toga da se prvo počelo sa smanjenjem, odnosno skraćenjem vojnog roka. Samim skraćivanjem vojnog roka skraćuje se i period obuke pripadnika koji su poslati na odsluženje vojnog roka. Smanjuje se period upoznavanja starešine i vojnika, tako da starešina nije u situaciji da upozna vojnika kao ličnost i šalje ga na zadatak, kao što je čuvanje straže sa bojevom municijom. Onda dolazi do takvih situacija. Kako bi stvar bila još gora, dozvoljavate i civilno služenje vojnog roka, pa se taj broj pripadnika koji će da služe u uniformi smanjuje. Smanjuje se odabir kvalitetnih vojnika za izvršenje takvih zadatak.
Hajde da kažemo da postoji neka osnova, jer SRS je protiv civilnog služenja vojnog roka, ali da uđemo malo u suštinu. Šta vi podrazumevate pod civilnim služenjem vojnog roka? Idu nam takvi koji su na civilnom služenju i menjaju pelene po porodilištima, rade u vrtićima, zabavištima, još samo što ne rade u zabavnim parkovima nešto malo u gradskom zelenilu i to je to. To je vaše služenje vojnog roka,.
Da li nekome nije palo na pamet, već kada mu dajete taj izbor da bira hoće li da služi sa oružjem ili neće, kako to reče kolega Zankov, dajte mu lopatu i kramp i pošaljite ga ovde da kopa u Nemanjinoj ulici, tu je Generalštab i da mu prsnu leđa godinu dana, pa da vidimo onda da li će da služi civilno. Ne, napravili ste maze od vojnika.
Šta dalje utiče na te nemile događaje? Niske plate pripadnika Vojske državne zajednice. Nemotivisani su za rad.
Onda očekujete da će neko posle svega ovoga što ste radili sa Vojskom državne zajednice svoju decu da vam da da ih čuvate. Vrlo teško, jer ste do sada u nekom kontinuitetu na vlasti, već ističe i peta godina, dokazali da o toj deci ne brinete. Nekim čudom biste voleli da Vojska nestane. To traže oni koji su bombardovali zemlju 1999. godine. Oni su na određen način, iako toliko moćni, sofisticirani na raznim poljima su preživljavali poraze. Evo načina, 5. oktobar, DOS s jedne strane, ministar odbrane Boris Tadić i po toj revoluciji kreće u uništavanje vojske.
Evo ga Davinić, pa vi možete da pričate šta hoćete; nije on bio član G17 kada je postajao ministar, nego naknadno, kada smo videli da je lopov, mi smo ga izbacili iz stranke. On je bio vaš kadar i vi možete da se pravdate koliko hoćete. Nije u pitanju to da je lopov, nego i što je izdajnik. Da li ste se zapitali koga ste postavili da vam bude ministar odbrane. Da li ćemo sada sa ovim da plaćamo te satelite; i ko je potpisivao i ko zna zašto i ko zna zbog čega ili ne.
Najvažnije što može da se napiše u tom obrazloženju je, amandman se odbija iz razloga što je članom 26. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu predviđeno da predlog za povećanje izdataka u budžetu mora sadržati mere za uvođenje prihoda ili za umanjenje drugih izdataka za drugi iznos. Rekao sam već danas u toku rasprave da su svi amandmani koje su podneli narodni poslanici SRS u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, član 26. stav 2. Svi su amandmani međusobno vezani. Tačno se zna koja se pozicija smanjuje, tačno se zna koja se pozicija uvećava. Ako uzmete malo te amandmane da pratite, videćete u stvari da je to sasvim neki drugi predlog budžeta. Vama to nije jasno.

Nije tačno to što je za ovom govornicom rečeno da ostale zemlje u okruženju smanjuju svoju vojsku. Neka neko pogleda koliko pripadnika svoje vojske ima Hrvatska, koliko ima Rumunija, koliko ima Bugarska. Jedina koja je zaostajala bila je Makedonija.
I oni su pričali kao i vi gospođo, pa nećemo valjda da ratujemo, mi smo za mir, pa su dali NATO-u granicu, kasarnu, gradove, samo još žene nisu dali, mada je i toga bilo u pokušaju. Kako su prošli? Da li su imali pre dve i po godine agresiju? Da li su imali teroristički napad Albanaca na teritoriji Makedonije? Nadali su se da će NATO da ih zaštiti. Zašto ih nije štitio? O čemu pričate? O tome da ne treba da imamo vojsku? O kojim integracijama pričate?
Ta priča oko profesionalne vojske o kojoj stalno pričate. Hajde da se složimo da treba da imamo profesionalnu vojsku koja može da vodi ulogu ozbiljne oružane sile, ali nijedna zemlja trenutno u svetu nema takvu vojsku, nijedna članica NATO nema takvu vojsku. Znači, imaju određeni deo koji je profesionalan, ali dobar deo koji je na određenom služenju vojnog roka.
Možemo u konceptu da se složimo da postoji profesionalna vojska ali da preuzme ozbiljnu ulogu koja je Ustavom poverena. Nemamo para za to, 28 hiljada koliko ste predvideli, pa imate više policajaca, nego što bismo imali vojnika

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman u ime SRS na član 1. Predloga zakona o budžetu.
U svom amandmanu sam tražio da se deo sredstava, koji je u predlogu budžeta označen kao suficit, preraspodeli, i to za sledeće korisnike: za donacije penzionom, invalidskom i socijalnom fondu, za odbranu zemlje i za subvencije u poljoprivredi.
Vlada Republike Srbije moj amandman je odbila, sa obrazloženjem nije u skladu sa članom 26. Zakona o budžetskom sistemu, kojim je uređeno da se suficit utvrđen u predlogu budžeta Vlade ne može koristiti za povećanje izdataka predloženih u budžetu.
To je ona posledica, dame i gospodo narodni poslanici, na koje smo vas upozoravali prilikom donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, gde je, u odredbama, ministar finansija Mlađan Dinkić sebe stavio iznad Narodne skupštine Republike Srbije i iznad narodnih poslanika.
Znači, ono što utvrdi u svom predlogu ministar finansija Mlađan Dinkić ne mogu da promene narodni poslanici.
U svakom slučaju, ta odredba člana 26. Zakona o budžetskom sistemu nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, jer se narodni poslanici sprečavaju da obavljaju svoj posao, a to je da donose zakone. Tako je to kada imate za ministra Mlađana Dinkića, jer očigledno da je njegova težnja da bude iznad zakona, da bude iznad svega, da se ponaša kao monarh.
Postavlja se pitanje da li je taj njegov suficit stvaran ili fiktivan? Uopšte je poznato, kada neko kaže suficit - smatra se da ima višak sredstava. Onda država ta sredstva - ili opredeljuje u dalje ulaganje u privredu, infrastrukturu itd, ili - ako imamo višak para, zašto ne uraditi reformu poreskog sistema i rasteretiti građane određenih poreskih davanja. Međutim, ništa od toga u ovom predlogu zakona o budžetu nema. Znači, samo je cilj i želja predlagača ovog budžeta da se kroz taj suficit pokaže kako Vlada Republike Srbije dobro vrši svoj posao.
Odakle uopšte suficit u Predlogu zakona o budžetu? Još kada je donošen budžet za 2005. godinu, opominjali smo Vladu Republike Srbije da će stupanjem Zakona o porezu na dodatu vrednost da nastupi niz štetnih posledica po građane i privredu. Jedna od tih posledica jeste povećanje cena robe široke potrošnje, povećanje fiskalnih davanja, dalje opterećenje privrede. Kao rezultat toga imali smo inflaciju koja je iznad planirane i rebalans budžeta za 2005. godinu, gde se odjednom pojavio neki višak sredstava.
Odakle uopšte taj višak? Višak počinje od one robe i usluga koji se nikada nisu oporezivali. Na prvom mestu, potiče od poreza na dodatu vrednost na repromaterijal za poljoprivredu i poljoprivredne proizvode, na repromaterijal kao što je semenska roba, sredstva za prihranjivanje i zaštitu bilja. Na to se još nikada do sada nije plaćao porez. Od kada je ova vlada počela da vrši svoj posao, taj porez je počeo da se plaća.
Porez je počeo da se plaća na komunalne delatnosti koje su javni prihod, u svakom slučaju, doduše, po nešto nižoj stopi - od osam posto. Ali, nikada se još nije desilo da na običnu vodu iz česme građani plaćaju porez. Kao rezultat tih poreskih opterećenja imamo suficit, navodni, imamo inflaciju i imamo teži materijalni položaj stanovništva.
Dalje, prvi put se u jednom predlogu zakona o budžetu dešava da nema donacija. Postavlja se pitanje šta je sa tim vašim silnim prijateljima koji su obećavali, ukoliko dođete na vlast, da će biti donacija; ukoliko dođe SRS, donacija neće biti, bićete u izolaciji itd.
Vidimo, što se tiče donacija, da je to bila najobičnija šarena laža u predizbornoj kampanji 2003. godine. Ni jedna jedina stavka ovde nije donacija. Ministar finansija ide dalje u toj svojoj priči i tvrdi da ćemo zbog povoljne poreske politike, kakva se dešava ovde kod nas u zemlji, umesto donacija dobiti investicije.
Još uvek nije tačno obrazložio gde su bile te investicije, jer kada neko nešto investira, dolazi do značajnog povećanja produktivnosti, ako ne bar do povećanja zaposlenosti, onda do zaustavljanja broja nezaposlenih u državi.
Međutim, od kada ste na vlasti broj nezaposlenih se povećava iz dana u dan. Kuda su ta sredstva od investicija otišla? Da li ih stvarno ima? Ili su navodne investicije ovde već raspoređene u sledećem članu, u kome se kaže da će država da se zaduži kroz kontragarancije.
U članu 5 - Evropskoj banci za obnovu i razvoj po osnovu četiri kredita, pa opet u sledećem stavu, u istom članu, kaže se da će opet Evropska banka, sada po iznosu pet kredita, da zaduži državu. Da li su strane investicije krediti koje uzimaju domaća javna preduzeća, a na koje Vlada Republike Srbije, odnosno Narodna skupština Republike Srbije daje saglasnost.
Kad neko nešto investira, strana investicija, to znači da je neko iz inostranstva došao, napravio fabriku, kupio neku domaću, kroz investicije poboljšao njenu opremu, tehnološku opremljenost, broj radnika, produktivnost, preusmerio na izvoz itd. Ovde toga nema. Ovde imamo samo dalja zaduženja kod stranih banaka, koja se zovu investicije.
Jesu investicije, ali domaće sa stranim zaduženjima, dugujemo nekom novac. Možda nismo ni morali da idemo u inostranstvo, možda je to mogla da uradi neka domaća banka. Doduše, sada su već prodali Nacionalnu štedionicu, ali su neprestano ovde bili prisutni na tržištu i Vuk Hamović i Vojin Lazarević, koji su mnogo veća sredstva pokrali od naroda, nego što ćemo da dobijemo od Francuske banke.
Dalje, tvrdi se da već u budžetu ima sredstava za povećanje penzija i da će da se vrati dug penzionerima od 45 milijardi dinara, ali ne može odjednom, zato što će da se izvrši pritisak na ponudu i potražnju robe, na devizne rezerve, pa nećemo moći da izdržimo taj pritisak, doći će do inflacije, do promene kursa dinara itd.
Već u nekom sledećem svom obrazloženju ministar finansija tvrdi da NBS ima devizne rezerve od 5,3 milijardi, što znači da pokriva 260% ukupne novčane mase koja je na tržištu ili 2,6 puta ima više deviznih rezervi nego ukupne novčane mase izražene u dinarima na tržištu i tvrdi da čak i da ne dobijemo više ni jedan jedini dolar, ni jedan jedini evro, 5-6 meseci ćemo moći da pokrijemo uvoz robe široke potrošnje.
Eto za šta se naše devizne rezerve koriste - da bi uvoznički lobi mogao nesmetano da obavlja svoj posao, da uvozi novac sa strane, da povremeno pravi određene inflatorne udare, da menja kurs dinara, a zauzvrat nećemo moći da isplatimo zaostale penzije penzionerima, da bi taj uvoznički lobi, koji je i te kako prisutan i blizu je Vladi Republike Srbije, jednostavno mogao nesmetano da radi.
Tvrdnja gospodina ministra da je čak i za vojsku povećao sredstva i to značajna, za primanja vojnika, pa oficira koji rade u Vojsci SCG, u najmanju ruku je smešna.
Kada su u pitanju plate, ne kažem da plate starešina ne treba povećati. Svakako, jer njihov materijalni položaj je izuzetno težak, a poznato je da uopšte pripadnici naše vojske rade u otežanim uslovima.
Međutim, postavlja se pitanje da li mi više imamo tu instituciju koja se zove vojska, da li su ova sredstva koja su povećana sasvim dovoljna, tehnološki zaostajemo, pod izgovorom reforme vojske, približavanja evro-atlantskim integracijama.
Jednostavno, G17 plus na dva načina, prvo kroz visokog funkcionera G17 plus Davinića, bivšeg ministra odbrane, i Ministarstva finansija, uništavaju vojsku državne zajednice, jer se objekti rasprodaju, jer se oprema rasprodaje.
Vrlo malo se ulaže u modernizaciju, pa se čak vrlo malo ulaže i u obuku novih starešina i pripadnika vojske, tako da imamo situaciju da pitomci najosetljivijeg i najsofisticiranijeg dela vojske, vazduhoplovstva i PVO, recimo, nemaju mesecima goriva u avionima da polete na obuku.
Onda se čudimo raznim udesima i nesrećama, tome što nam se vojnici ubijaju itd. Sve su to posledice jedne politike koja ne služi ni državi ni građanima, već isključivo onima koji su nas 1999. godine bombardovali.
U svakom slučaju, ovaj predlog zakona o budžetu nije dobar, jer je usmeren taj navodni suficit isključivo na otplate starih dugova, za koje ste tvrdili u izbornim kampanjama da su otpisani, sada su se odjednom pojavili, i na nova zaduženja države i građana, a od investicija, od razvojnog budžeta, kako to kažete, bez predviđenih sredstava za Fond za razvoj Republike Srbije, od toga svakako nema ništa.

Dame i gospodo poslanici, činjenica jeste da ministar finansija nije u Beogradu. Valjda bi se pojavio ovde, očigledno da je imao važnija posla nego zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije.
Predsednik Narodne skupštine nije rekao gde je ministar, samo je rekao da je na terenu.
Inače se ministar nalazio, dok je ova sednica trajala, u Golupcu, otvarao je neku sportsku halu. Sportsku halu je otvorio prvi put, tu istu, pre otprilike godinu dana bivši predsednik opštine Ljubiša Mišić, pre tri dana je otvorio poljski ambasador, a evo danas otvara ministar finansija.
Čovek je otišao jednostavno da promoviše sebe i svoju političku stranku, umesto da bude ovde u Skupštini Srbije, kada se raspravlja o najvažnijem zakonu koji Skupština donosi posle Ustava, a to je zakon o budžetu.
Verovatno razlog što je dobio pozivnicu od opštine Golubac jeste taj da je neka sredstva verovatno obezbedio. Ne verujem da su to neka velika sredstva, više simbolična za tu opštinu, pogotovo za završetak te sportske hale, mada je ona završena, ali trebalo je pre nego što odobri neka transferna sredstva opštini Golubac još neke stvari da sazna.
To jeste mala opština, siromašna, nerazvijena, pored Dunava, ali ona je utrošila milion dinara da sečaka nekakvog prestolonaslednika. To je bilo u organizaciji DS. Stranka koja je član Socijalističke internacionale i predsednik opštine koji bi trebalo da svoje kolege naziva drugovi, zove u goste nekakvog prestolonaslednika i za to potroši još milion dinara.
Onda Dinkić takvoj lopuži pusti još pare, da bi mu bilo omogućeno da se slika kada se hala, koja je već dva puta otvarana, treći put otvori za njegovo veličanstvo, sad imamo dva prestolonaslednika, Mlađana Dinkića.

Dame i gospodo poslanici, čuli smo ministra, čak i nekoliko narodnih poslanika. Ministar je voleo da se pohvali i da kaže da je njegov budžet u suficitu. Voleo je da kaže da ima više para nego što državi treba, bar tako tvrdi.
Po nekoj definiciji zbog običnog građanina se i priča da je ovo suficit, stiče se utisak da mi imamo više para nego što stvarno treba. Običan građanin, koji sluša ove diskusije, ne zna da dugove koji su nastali po nekom osnovu i koji treba da se plate određenim sredstvima zovemo suficit. To jeste problem, to je neka novotarija koja je krenula od rebalansa budžeta 2005. godine, pa se sada nastavlja i dalje.
Znači, da bismo pokazali kako je monetarna politika uspešna, kako Ministarstvo i Vlada Republike Srbije rade dobro, napišemo da su stavke koje su predviđene za otplatu starih kredita u stvari višak para. I to je taj toliko hvaljeni suficit?
Međutim, hteo bih da se osvrnem malo i na 2005. godinu, koja jeste u neku ruku polazni osnov za ovaj budžet. U 2005. godini počeli smo sa nekoliko zakona koji se i te kako tiču načina prikupljanja budžetskih sredstava i uopšte utiču na sve privredne tokove u državi. Da krenemo od te 2005. godine, jer ministar očigledno u želji da ovde sebe prikaže kao uspešnog, sve ono što je dobro tvrdi da je njegova zasluga, a sve što je loše da je u pitanju viša sila.
Znači, ili je kriva neka druga situacija ili je kriva međunarodna situacija u svetu, da li je kriv Bog što godina kasni itd. Međutim, nesporno je da on ima i te kako zasluge za loše stvari.
Prva i najvažnija, čak i mnogo važnija od tog lažnog suficita, jeste inflacija. Kaže se da se inflacija u ovoj godini kretala iznad planiranih okvira, kao posledica visokog rasta cena sirove nafte.
Znači, nafta je kriva u svetu – sirova nafte na svetskom tržištu, povećanje administrativno regulisanih cena proizvoda i usluga, posebno na lokalnom nivou. Znači, lokalne samouprave su krive, opštine, za rast inflacije i neuobičajeno zakasnela poljoprivredna sezona. To su razlozi zašto je inflacija veća nego što je ministar planirao.
Mislim da bi bilo poštenije da se kaže, što se tiče poljoprivrede, da je kriv porez na dodatu vrednost za rast cena poljoprivrednih proizvoda i ništa drugo.
Po prvi put otkad postoji seljak u Srbiji, poljoprivredni proizvođač plaća porez na repromaterijal, na semensku robu, na robu za prihranjivanje, na zaštitu bilja, na drugi repromaterijal koji je potreban u poljoprivredi.
Sasvim je normalno da su jednom seljaku potrebna veća novčana sredstva za obradu istih površina, pa je došlo do manje obrade površina zbog nemanja tih sredstava, što je uticalo na rast cena, a svakako je u te cene poljoprivrednih proizvoda ukalkulisan porez na dodatu vrednost.
Ministar kaže, da bi sebe opravdao pred poljoprivrednicima, da će biti više subvencija u ovoj godini za poljoprivredne proizvođače. Mora se priznati da je ministar u Predlogu budžeta naznačio nešto veća sredstva za poljoprivredne proizvođače. Ali, postavlja se pitanje – koje poljoprivredne proizvođače? Poljoprivredne proizvođače koji su registrovani: pravna lica i fizička lica, preduzetnici?
Zašto se insistira da subvenciju u poljoprivredi moraju da imaju samo ova pravna lica, samo lica koja su registrovana za obavljanje delatnosti poljoprivrede. Pa da bi se i dalje srpskom seljaku zavlačila ruka u džep – da se prijavi kao preduzetnik, i na to, ne samo da plaća porez na katastarski prihod kako je do sada bilo, već i porez na dobit, dohodak itd.
Čini se da ministar i njegova koleginica, ministar poljoprivrede, nisu svesni da 90% poljoprivrednih proizvođača u stvari raspolaže sa četiri ili pet vrsta obradivih površina i postavlja se pitanje uopšte smisla da se registruje kao preduzetnik, jer preduzetništvo za poljoprivrednika povlači i neke druge novine, kao što su poslovne knjige itd. Znači, to je kada se tiče poljoprivredne proizvodnje i zašto su cene poljoprivrednih proizvoda poskupele i uticale na inflaciju. Nije u pitanju kasna godina, nego je u pitanju poreska politika ove vlade.
Kada je u pitanju rast cena sirove nafte, tačno je da ta tendencija postoji još od 2003. godine, od početka iračke krize. Tada su napravljene prve greške, a ministar u 2004. godini nastavlja da pravi iste greške kao i njegov prethodni kolega Božidar Đelić. To je neprestano povećavanje akciza na naftu i naftne derivate.
U 2004. godini imali smo tri povećanja i to izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Bilo je opomena sa ove govornice baš od poslanika SRS da se to ne radi, jer postoji opasnost od povećanja cena sirove nafte – poremetićemo čitave cikluse u privredi Srbije. Ne, bilo je bitno da se budžet napuni. Onda smo imali kao neko ublažavanje, ali to svakako zbog već donetih i primenjivanih zakonskih propisa nije moglo bitnije da utiče na smanjenje cena nafte i naftnih derivata.
Da bi se potpuno slika zaokružila još se za inflaciju krive lokalne samouprave (kasnije ćemo to videti u članu 19. šta sve ministar finansija planira za lokalne samouprave), čije su cene usluga koje pruža lokalna samouprava krive za inflaciju.
Niko neće da postavi, odnosno ministar nije postavio pitanje i dao odgovor zašto lokalne samouprave povećavaju cene svojih usluga. Postavlja se pitanje zašto i ko je za to odgovoran? Zato što su se troškovi uvećali? A za uvećanje tih troškova direktno je odgovorna Vlada Republike Srbije. Na prvom mestu zbog povećanja električne energije.
Šta najviše utiče na cenu vode? Električna energija. Šta najviše utiče na cenu komunalnih usluga? Cena nafte i naftnih derivata. Ko upravlja cenom nafte i naftnih derivata i električne energije? Vlada Republike Srbije. Znači, ona je odgovorna za povećanje cena komunalnih usluga na lokalnom nivou, a ne same lokalne samouprave. To ministar uporno izbegava da kaže.
Postoji još jedna činjenica u svemu tome, a to je da se prvi put od kada je Srbije naplaćuje porez na vodu. Sada imamo stavku da svaki građanin koji dobije račun za vodu, piše u računu, prvo je bilo 20%, a onda je smanjeno na 8% na isporučenu vodu za piće. Znači, lokalna samouprava je kriva što je morala po Zakonu o porezu na dodatu vrednost da uvrsti stavku – porez na dodatu vrednost u svoje račune. I onda je kriva ona za inflaciju od 15%. Isključivo je kriva Vlada Republike Srbije, u svakom slučaju i te kako Ministarstvo finansija, kao i Mlađan Dinkić reformator.
Kaže se da su banke krive za inflaciju, odnosno za kurs dinara. Poslovne banke koje posluju sa stanovništvom, krive su za nelikvidnost dinara, odnosno njegovo stalno padanje u odnosu na evro, na rast potrošnje, pazite sad to, i dao je sebi za pravo da preko NBS utiče na poslovnu politiku poslovnih banaka, obrazlažući to da se vrši strahovit pritisak na novčanu masu i kurs dinara.
Da bi onda s druge strane, radi svog marketinga, ministar je rekao sledeće: da su devizne rezerve 5 milijardi 300 miliona dolara i da pokrivaju 260% novčane mase.
Ministre, zašto onda uvedoste veće kamate za građane, što niste aktivirali te devizne rezerve?! Što niste smanjili preko deviznih rezervi pritisak na novčanu masu? Imate pokriće, kažete šest meseci da nemamo ni jedan jedini dolar, ni jedan jedini evro, možemo da uvozimo. Ko da je to mnogo važno. Koga štitite, uvoznički lobi ili građane Srbije?!
Kažete, 40% je veća potrošnja u septembru u odnosu na avgust. Pa, ne znam kako je to moglo da vas iznenadi i zatekne, gospodine ministre, to je nešto sasvim normalno. Šta se u septembru kupuje? Kupuje se ogrev, kupuje se zimnica, deca se šalju u školu. Normalno da čovek ono što je štedeo u toku cele godine da će tada da upotrebi. Ono što je zarađivao u toku leta radeći na dva posla tada će da troši, da obezbedi svoju porodicu. Nema tu neke velike matematike.
Sada se postavlja pitanje, zašto sprečavate građane da podižu kredite i otkud vama ta informacija da stanovništvo ne može da ga vrati.
Nije valjda banka maloumna da da nekom kredit, a pre toga da ne proceni njegovu kreditnu sposobnost. To je prva stvar koju traži. Proverava kolika mu je plata, napravili ste dobar informacioni sistem da ne može neko da se zaduži kod dve ili tri banke, a da jedna banka za to ne zna. Znači, postoji jedna kontrola podizanja kredita. Nije mi samo jasno, zašto vršite pritisak na banke da povećanjem kamatnih stopa za građane na kratkoročne kredite štitite kurs dinara i novčanu masu. Čemu vam služe onda tih 5 milijardi i 300 miliona dolara, ako ne baš za takve intervencije.
Dalje, gospodine ministre, kažete da je dug penzionerima 45 milijardi dinara. Kažete da nije problem da se ta sredstva isplate, ali će opet doći do povećanja novčane mase i opet će biti vršen pritisak i na novčanu masu i na kurs dinara. Čemu opet onda devizne rezerve? Evo, 45 milijardi dinara, a to je negde oko 550 miliona evra. Imate devizne rezerve od pet milijardi i 300 miliona dolara i opet se postavlja pitanje zašto to ne aktivirate.
Kažete, sada po meni nelogičnu stvar, dug Republike Srbije je povećan zato što su se stvorili uslovi za njegovo vraćanje. Valjda se dug povećava kada se uzimaju novi dugovi, a možda ste predvideli veća sredstva za vraćanje nekih starih dugova. Ali se sada postavlja pitanje na kakav vi to dug mislite. Kaže se još nešto. Kada je u pitanju taj suficit, kako to izgleda i gde će biti sredstva usmerena u ovoj godini i kaže se i tvrdi se da su mnogi napadali i plašili se od dužničke krize.
Srbija ne mora da strahuje, tu je ministar finansija, Mlađan Dinkić, da je od toga spasi. Da vidimo kako će biti upotrebljen taj suficit, osim u onom delu za otplatu starih dugova. I na to ćemo da se vratimo gospodine ministre. U članu 5. kaže se – u 2006. godini izdaće se garancije i kontragarancije Republike Srbije do iznosa od 43.150.719.510,00 dinara.
A da vidimo kome će se izdati? Prvo, ko će da daje kredit?
1. Evropskoj banci za obnovu i razvoj po osnovu četiri kredita u ukupnom iznosu od 14 milijardi dinara;
a) JP "Železnice Srbije" za projekat obnove železnice u iznosu od 5.603.740.800 dinara.
Postavljam pitanje ministru – da li će ove kontragarancije da budu date za one čuvene lokomotive koje su nabavljene mimo Zakona o javnim nabavkama.
Stvarno bih se zapitao i pitao Vas, kao ministra Vlade Republike Srbije, kako možete da sedite u jednom istom kabinetu sa ministrom koji kaže da Zakon o javnim nabavkama nije dobar i da ga ne treba primenjivati?
b) Direkciji za puteve i za izgradnju Koridora 10 Dobanovci-Bubanj Potok u iznosu od 5.136.000.000;
v) JP PTT milijardu dinara;
g) malim opštinama za kontragaranciju itd.
2. Evropskoj investicionoj banci po osnovu pet kredita u ukupnom iznosu od 18.400.000.000 dinara, i to:
a) Direkciji za puteve za izgradu Koridora 10 Dobanovci-Bubanj Potok; ponovo,
b) Direkciji za puteve za sanaciju mostova u iznosu od 2.054.000.000 itd.
Mene interesuje kolika će sredstva da budu upotrebljena za sanaciju mostova na autoputu Subotica-Beograd, pogotovo što je poznato da ministar za kapitalne investicije ima i strahovitu želju da taj koridor da pod koncesije. Znači, mi ćemo da se zadužujemo, da Republika Srbija daje kontragarancije, a jedan od ministara u Vladi Republike Srbije će da daje koncesije na ta sredstva.
Ne želim da čitam dalje, Vladi Francuske za kredite gradovima itd. Znači, jedan deo suficita već je opredeljen. Biće na budžetu Republike Srbije, pod stavkom – date garancije i moraće tamo da stoji dok se ta sredstva ne otplate.
Dalje, pitanje stanja duga Republike Srbije na dan 31. avgust i kaže se da je to 796-800 milijardi dinara i predviđa se neka dinamika isplate tih sredstava.
Sada, gospodine ministre, imam jedno pitanje da postavim, šta je bilo sa tim čuvenim bankama na Kipru? Šta je bilo sa tim parama koje su bile u tim bankama? Gde su ta sredstva od tih banaka? Navodno, neko je pokrao državne pare, prebacio ih na Kipar! Sada više nema ni banaka, nema ni para, a videli ste tamo, bili ste tamo, istraživali ste tamo, Vladan Batić tvrdi da su pare pronađene! Sadašnji vaš kolega u Vladi Republike Srbije, Velja Ilić, isto tvrdi, tad je doduše tvrdio, da su pare pronađene.
Postavlja se pitanje gde je tih 4 – 4,5 milijarde dolara. Gde su završile te pare? Priča se puno toga, da su završile na nekim ostrvima, Sejšelskim, Kajmanskim, po nekim okeanima gde nije bilo Cunamija itd?! Šta je sa tim parama, gospodine ministre? Mislim da treba ovde narodnim poslanicima da odgovorite, da li je tačno da je neko pokrao taj novac za vreme vlasti pre 5. oktobra ili ako je neko ukrao posle 5. oktobra da kažete ko je to ukrao.
Nemoguće da ste toliko dugo predizbornu kampanju i svu stručnost koju imate usmeravali na banke na Kipru. I, dolazite na vlast: idete tamo u inspekciju, budete tamo nekoliko meseci i odjednom – nema ništa, prestaje ta priča?! Gde su te torbe koje su unošene u avion, sa dolarima, markama itd?
Dalje, gospodine ministre, stalno istrajavate na jednom delu, a kažete, monetarna politika mora ostati čvrsta.
I te kako se dobro sećam kraja '90. godina, kada ste se pojavili kao ekspert G17, baš taj deo, monetarna politika mora biti čvrsta, najviše ste kritikovali svaku drugu vlast koja je u tom trenutku bila. Sada to što ste kritikovali tada, sada sprovodite kao neku politiku Ministarstva i Vlade.

Nemojte da plašite narod. Gospodine ministre, kao prvo, spomenuste 1992. godinu, drago mi je da ste se u to malo upleli, samo ima i vašeg učešća, ne direktno u toj godini, nego u raspletu svega toga. Tada se desilo da tih 10 milijardi dolara, kako ih spominjete, najveći deo je drpila Ljubljanska banka. Baš kažem drpila, ukrala, kako hoćete, Slovenci, a nama su ostavili dinare. To je jedan od razloga hiperinflacije, vi tu niste krivi.
Ali gospodine ministre, vi ste sa Slovencima delili naše devizne rezerve, vi ste sa Slovencima delili naše zlato, bratski, priznali ste sukcesiju umesto secesije, nasilno otcepljenje, otimanje deviznih rezervi građana ove Republike, vi ste poklonili Slovencima Priznali ste im da je ljubljanska banka imala to pravo. Ko vam je sada kriv za to? Kažete, to nije bilo, vrednost zlata se gubi. Pa šta, ona se gubi u jednom delu, ali sada imamo obavezu, sada imamo muku da nas i Slovenija i Hrvatska i Bosna i Hercegovina tuže za ratnu štetu, a bili su secesionisti. Za to ste vi odgovorni, gospodine ministre.
Dalje, kažete – čemu služe devizne rezerve, baš tome o čemu i pričate, zašto niste intervenisali. Intervenisali ste po narodu, po grbači! Čemu onda služe? Ne za potrošnju, za intervenciju da se stabilizuje neki deo tržišta. U redu, u septembru je bila povećana potrošnja, ali nećemo valjda narod da poubijamo zato što kupuje više. Kupuje zato što mu treba, kupuje ono što mora: hranu, ogrev, odeću. Ne kupuje nešto drugo. Ne kupuje kuće, vile i stanove, nego to kupuje i na to se povećavaju kamate.
Dalje, gospodine ministre, kada je u pitanju ova priča oko poljoprivrednih proizvođača – kažete 120 hiljada registrovanih poljoprivrednih proizvođača – a šta ćete sa onima koji se nisu registrovali, gde je prosek domaćinstva preko 55 i 60 godina, šta ćete – da ih poubijate?! Oni ne treba da žive.
Pričate o subvencijama, ali ko ima pravo na subvencije? Na subvencije ima pravo samo registrovano domaćinstvo. Niste čak ni onim staračkim domaćinstvima dali pravo da imaju subvenciju za mleko, za priplodne junice, jednu ili dve. Te subvencije ste im ukinuli i kažete: mora da se registruje. Ali gde će da se registruje čovek od 65 ili 70 godina; dete mu je u belom svetu, ne može ni samog sebe da prehrani, nego još mora da ga dotira – pa ga vi registrujte kao poreskog obveznika.
Pa još kažete pravo izbora. Kako vas nije sramota? Ako ste već uveli da mora poljoprivredni proizvođač da se registruje da bi ostvario neku subvenciju, zašto mu niste dali za pravo da bira hoće li da plaća penziono ili neće za poljoprivredne penzije, nego da i to bude izbor, ako već pričamo o izboru, ali ne na ovaj način. Hvala.