Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, kada ste pričali prvo o zgradi Vrhovnog suda i da smo mi jedina zemlja u svetu, u Evropi, koja nema zgradu Vrhovnog suda, mogu samo da vam kažem da mi već više od godinu i po dana nemamo Ustavni sud, i mislim da je to mnogo veći problem nego zgrada Vrhovnog suda.
U čitavoj današnjoj raspravi stiče se utisak, i po izlaganju ministra i po izlaganju poslanika koji su branili Predlog ovog zakona, da je do povećanja došlo iz dva razloga - zbog finansiranja sudova, to je, kažu, posredni razlog, ali onaj najvažniji jeste taj da bi se smanjio broj predmeta koji neopravdano stiže do suda.
Ja sam podneo amandman na član 1. da se umesto predloženih 1.000 dinara sudska taksa plaća 500 dinara. Sada ću da vam pročitam na šta se odnosi član 1. - "Poslednjim izmenama i dopunama ovog zakona sudska taksa koja se plaća u sudskim taksenim markama iznosila je 250 novih dinara".
Gospodin ministar i Vlada Republike Srbije su bili vredni, pa su 18. februara povećali taj iznos na 750, i to uputstvom, tako da je danas neophodno da se ta taksa podigne na 1.000 dinara.
Gospodine ministre, iz svega ovoga ne vidi se da se ova taksa plaća na parnice, na sudske postupke. Ova taksa u taksenim markama se plaća na overe, na prepise, na dokumenta, na vlasničke listove, na ugovore, i, gospodine ministre, postavlja se pitanje - o čemu smo mi danas čitav dan pričali?
Znači, o sudskim sporovima nema ni reči, a ja mogu vas da pitam, i vas i sve one koji su pisali ovaj zakon - ja ne znam vrednosti, sa kojim vrednostima novca vi baratate kod sebe, koliko ga imate? Ne postavljam to pitanje uopšte, ali mislim da predlagači ne znaju koliko je danas veliko 1.000 dinara. Vidim da se mrštite, pa računajte sami, ako jedna porodica ima četiri člana i prima 7.500 ili 7.600 dinara, koliko je za nju 1.000 dinara?
Da bi svoje pravo građanin ostvario pred sudom, (koji radi u interesu građana, znači, građani ne postoje zbog sudova, nego sudovi zbog građana), njemu je potrebno 1.000 dinara da overi najobičniji kupoprodajni ugovor, to za one bogatije; ali, za one siromašnije, koji najviše koriste sudove za overu prepisa, dokumenata, vađenje putnih isprava i slično... mislim da bi zbog svega ovoga, gospodine ministre, ovaj amandman trebalo da prihvatite.

Draga gospodo poslanici, u toku ove rasprave mogu reći da sam se naslušao svega i svačega, pa čak i da su pojedine kolege izjavljivale za ovom govornicom da je ovo jedna od najhladnijih zima u poslednjih 20-tak godina, zaboravljajući da je danas 18. februar, znači zima, da je napolju oko 15-tak stepeni i da je ovakvo vreme već skoro mesec dana.
Ne zameram to takvim poslanicima, jer kako narodna poslanica broj jedan izjavljuje u svojoj televiziji, RTS-u, kako su ovde uslovi za rad teški, kako radimo pod zemljom, kako je sala slabo provetrena, imam osećaj da smo mi ovde rudari. Koliko vidim sredstva od ovog kredita najviše će biti plasirana u rudnike i to sa površinskom eksploatacijom.
Ovde je ministar često pričao i o Kostolcu, nekoliko puta je govorio, a za njegovu informaciju - srednju školu sam upisao i završio u Kostulcu. Smer je sličan onim smerovima koji su potrebni u industrijsko-energetskom kombinatu "Kostolac" i mada ne radim u struci, veliki broj mojih školskih drugova su rudari ili radnici na održavanju tih kopova.
Mogu vam reći da je i danas, otkad ste vi došli na vlast, takva situacija na kopovima da su zloupotrebe mnogo veće nego što su ranije bile. Za razliku od onih koji, kao gospodin ministar, obilaze iste rudnike, kada im se podmeću poslušnici ili strašljivci koji ne smeju da kažu koji su pravi problemi da ne bi izgubili posao, ovi ljudi su bar iskreni prema meni, jer se znamo desetak, petnaestak i više godina. Reč je o tome da je u vreme ekonomskih sankcija prema Saveznoj Republici Jugoslaviji određen broj radnih mašina i transportnih vozila angažovan u rudnicima površinskog kopa "Kostolac".
Činjenica je da niko nije hteo da se taj njihov rad plati gotovim novcem, već isključivo ugljem. To su tražili oni koji su davali mašine. Neko mi je rekao - pa jesu li oni ludi? Mogu da vam kažem da nisu ludi jer su uspeli da izdejstvuju da dobijaju ugalj po tri ili četiri marke od kopova, iako je tržišna cena bila oko 20 maraka. Tako je bilo u vreme embarga.
Za vašu informaciju - trenutno, od svih kopova koji su u eksploataciji, jedinu pravu proizvodnju ima površinski kop "Drmno". Površinski kopovi "Kostolac", "Ćirikovac" i "Klenovnik" ne podmiruju potrebe Termoelektrane Blok 1 "Kostolac". Od trenutka kada ste vi došli na vlast, isti oni ljudi koji su omogućili ove zloupotrebe oko cene uglja prvi su učestvovali u obustavama rada i svi su od kada ste vi došli na vlast redom unapređivani i pomerani, tako da su svoje prethodnike u mnogo čemu prevazišli.
Pošto je sada neophodno da se ugalj sa površinskog kopa "Drmno" prebacuje kamionima u Kostolac, ponovo se ista priča dešava. Samo je sada ovde pljačka kopova mnogo veća. Ugalj se prodaje građanima, kopovi ga prodaju po 20 maraka, s tim da niko ne može da ga uplati. Može isključivo kod onih koji daju ta vozila. Ako ko i uspe da uplati, ako pronađe kamion i pošalje ga, provešće na rampi, verovali ili ne, od pet do sedam dana. Dok gospoda koja angažuju svoje mašine imaju prioritet i voze taj ugalj, što podiže cenu na 60 do 70 maraka u maloprodaji.
Da ne pričam, da bi napravili veštačke nestašice uglja, nagovaraju, podmićuju, pa i naređuju poslovođama i šefovima smena da na rudnicima koji služe za skidanje jalovine usporavaju proizvodnju, da bi je usporili i na otkopu uglja. Samim tim svi ovi kopovi, neko je seo i izračunao, godišnje gube oko 35 miliona maraka. Tolika je cena zloupotreba samo u razlici cene uglja od 4 do 20 maraka, a da ne pričam o tome da sada država daje servis kamiona, nabavku rezervnih delova, gorivo i mazivo, a kilometraža koja se nabija u razvozu uglja građanima fakturiše kao rad na kopovima i tako kupuju nove tone uglja za nove zloupotrebe.
Ako se sve ovo uzme u obzir i cena koja se plaća, da je to minimalno 35 miliona maraka, onda bih gospodina Đelića pitao - šta on to radi. Da li on to kljuka kokošku koja nosi zlatna jaja, samo je problem u tome što ta zlatna jaja neće pripasti kopovima, kao što treba.

Dame i gospodo poslanici, Srpska radikalna strana se zalaže za ukidanje mesnih zajednica i za to ima više razloga. Prvi je što još uvek čak ni ovim zakonom nije regulisano kako se biraju saveti mesnih zajednica. I ovim zakonskim predlogom predviđeno je da se to rešava statutima opština, statutima mesnih zajednica, na zborovima građana
Tako sad imamo situaciju da koliko ima mesnih zajednica i koliko ima opština, toliko imamo i načina kako se biraju saveti mesnih zajednica. To praktično može da znači da se danas postavi jedan savet mesne zajednice, pa je neko ljut što nije u tom savetu i sutradan pronađe par ljudi više, organizuje novi zbor građana, postavi novi savet mesne zajednice.
Štete od svega toga, u svakom slučaju, imaju građani jer mesne zajednice se najčešće finansiraju i ostvaruju svoja prava, a obaveze odrađuju preko mesnih samodoprinosa. Čak ni u ovom zakonu nije regulisano kako se raspisuje mesni samodoprinos, koliko građana treba da izađe da se izjasni za taj mesni samodoprinos, ali je bitno da svi plaćaju taj mesni samodoprinos.
Srpska radikalna stranka je predvidela u zakonu o lokalnoj samopravi koji je ona predložila, a koji je bio na snazi dok vi gospodo iz DOS-a niste došli na vlast, da se sredstva iz mesnih samodoprinosa u seoskim mesnim zajednicama usmeravaju na žiro račune seoskih mesnih zajednica, ali kada su u pitanju gradske mesne zajednice, gde ima mnogo više stanovnika, gde su u pitanju mnogo veća sredstva i veća mogućnost zloupotrebe, sredstva su se usmeravala na poseban žiro račun Direkcije za izgradnju, tako da je Savet mesne zajednice samo odlučivao gde će sredstva da se potroše, a trošila ih je i upotrebljavala Direkcija za izgradnju, znači neko ko je mnogo kompetentniji i stručniji da koristi ta sredstva.
Ovim zakonskim predlogom, znači ponovo, mesne zajednice same raspolažu tim sredstvima mesnog samodoprinosa. A, kako se najčešće koriste ta sredstva? Prvo, najčešće se uopšte ne koriste za onu namenu za koju je mesni samodoprinos raspisan, već suprotno, najčešće se sponzorišu sportski klubovi, udruženja i društva, a svi znamo da je to najlakši način za pranje para.
Zbog svega ovoga smatram da ovaj amandman, u svakom slučaju, treba usvojiti, pošto zakon ne stupa na snagu odmah, nego po sledećim redovnim izborima, pa će gospodin ministar imati dovoljno vremena da ovu materiju reguliše onako kako treba, a ne da ostavlja na volju samim mesnim zajednicama da raspolažu tolikim finansijskim sredstvima.
Već više puta sam rekao za ovom govornicom da je sramota za jednog narodnog poslanika kada mora da priča pred praznom salom. Zato vas molim da sada utvrdimo kvorum da bismo nastavili dalji rad.

Dame i gospodo poslanici, član 46. ovog predloga zakona precizira koji su to organi grada. Reč je znači o malo većem obliku lokalne samouprave. U pitanju je grad. Nadležni odbor je podneo amandman takođe na ovaj član. Po Predlogu zakona organi grada su skupština grada i gradonačelnik.
U amandmanu koji je podneo nadležni odbor organi grada su skupština grada, gradonačelnik i gradsko veće, a u amandmanu koji sam podneo u ime Srpske radikalne stranke organi grada su - skupština grada, izvršni odbor, gradska uprava i drugi organi utvrđeni statutom grada.
Čini mi se da ni sam predlagač zakona, a ni nadležni odbor nisu uzeli u razmatranje i to da se od člana 49. zaključno sa članom 65. govori o opštinskoj upravi, odnosno gradskoj upravi. To se mojim amandmanom sasvim lepo doteruje u zakonski red i precizira se koji su to organi.
Znači, predlagač zakona i nadležni odbor predviđaju da postoji organ - gradska uprava, ali ga u svom predlogu zakona kao organ ne formulišu i ne daju. Šta to sada znači? To znači da može, ali i ne mora. Mislim da je takva formulacija zakona vrlo neprecizna i da je predlagač samim tim vrlo neozbiljan u svom predlogu.
Što se tiče tvrdoglave upornosti u vezi gradonačelnika tu mogu da kažem da većina u ovoj skupštini, a i predlagač zakona, pa i nadležni odbor, čini mi se, previše gledaju američke filmove i serije i još uvek mi nije jasno zašto se toliko polemiše oko izvršnog odbora, koji bi u stvari bio izvršni organ u vlasti jedne lokalne samouprave.
Bilo je ovde poslanika koji su pričali, slobodno mogu da kažem, najveće gluposti, da kolektivni izvršni organ ne može da funkcioniše, da ne može da se utvrdi čija je odgovornost, ko je odgovoran, kako i zašto. Sada postavljam pitanje - zar i Vlada Srbije nije kolektivni izvršni organ?
Sasvim se lepo zna, znači, ako nam sudovi nemaju materijala za pisanje, ako sudije ne primaju platu, tu su krivci gospodin ministar pravde i lokalne samouprave i ministar finansija.
Ako u državi imamo oblike organizovanog kriminala, i organizovani kriminal, tu je kriv ministar unutrašnjih poslova, a za sve to kriv je uvek predsednik Vlade koji takve ministre drži. Sada meni uopšte nije jasno - znači, na mnogo višem i ozbiljnijem nivou vlasti nego što je lokalna samouprava postoji kolektivni izvršni organ, ali u lokalnoj samoupravi ta ovlašćenja se prenose na gradonačelnika, ili predsednika opštine, pa se postavlja pitanje - ko će onda da sprovodi odluke koje donose gradska uprava, skupština grada i predsednik opštine, odnosno gradonačelnik.
Nema izvršnog organa. Podele vlasti mora biti u jednom zakonu. Zato mislim da ovaj amandman u svakom slučaju treba usvojiti.

Dame i gospodo poslanici, dosta smo čuli o članu 1. stav 3, gde se u Predlogu zakona predviđa da strani državljani imaju pravo učešće u lokalnoj samoupravi, pod uslovima i načinom utvrđenim zakonom; gospodin Batić je pokušao nešto Saveznim ustavom da nam kaže da strani državljani imaju uređena prava; po saveznim zakonima i po Saveznom ustavu imaju pravo i na pravnu zaštitu pred našim sudovima, pravo slobode kretanja, misli; nećemo im zabranjivati šta misle.
Međutim, nigde u ovom predlogu zakona stranaca nema. Znači, zakon je kao ovakav nedorečen. Ne znam samo na koje strance je gospodin Batić mislio. Da li je mislio na strane državljane sa teritorije bivših republika SFRJ, koji su upisani tamo kao državljani, a kod nas već 10, 20 ili više godina egzistiraju; ili je mislio na izgnana i prognana lica sa tih istih teritorija, odnosno iz istih republika. Ne znam zašto je potrebno posebnim zakonom regulisati njihova prava u okviru lokalne samouprave, jer kako gospodin Čedomir Jovanović reče - mesečno se izda od 12 do 15 hiljada dozvola za upis u knjigu državljana. Ako se uzme da ovaj zakon stupa na snagu do sledećih redovnih lokalnih izbora, znači svi ti koji su na teritoriji Jugoslavije i koji su podneli zahteve za državljanstvo, državljanstvo će imati, samim tim ovo je nepotrebno. Možda je predlagač ovog zakona mislio da se dodvorava svojim zapadnim mentorima, može i taj razlog da bude, a mislim da je po sredi razlog da se u lokalnu samoupravu upletu ljudi poput Solane, poput Montgomerija, Kraforda, Robina Kuka, jer ta gospoda su već dovoljno učestvovala u radu među bivšim republikama stare Jugoslavije ...
(Predsednik: Molim vas da se vratite na temu.)
Ovo je tema, gospođo, strani državljani, koji su se petljali u poslove između starih, između bivših republika i znamo kakav je rezultat svega toga. Petljali su se u nacionalizam, u terorizam na Kosovu, znamo da je to rezultiralo bombardovanjem SRJ, a sada se petljaju među naše opštine i mesne zajednice.
I samo se pitam gde će im biti kraj, da li će početi da se petljaju i po našim kućama, porodicama, dvorištima, oborima, štalama; samo kada budu došli do obora i štala, tamo ih treba zatvoriti, jer za drugo i nisu.

Dame i gospodo poslanici, u Predlogu zakona član 40. tiče se upravnog i inspekcijskog nadzora nad primenom zakona kojim se uređuje oblast inspekcije  parnih kotlova. Za neupućene ovo može da bude jedan nevažan član Predloga zakona, a možda bi tako i bilo kada bi se to odnosilo samo na kotlovska postrojenja koja služe za grejanje građana i centralno grejanje.
Međutim, i na teritoriji AP Vojvodine postoje termo-elektro energetska postrojenja koja nikako ne smeju da se povere za inspekcijski nadzor parnih kotlova, i to autonomnoj pokrajini. Razloga za to ima prilično; čudi me da Vlada ovaj amandman nije prihvatila, jer, kako rekoste, ova vlada je od samih eksperata, pa su ti eksperti mogli da vam kažu da je temperatura vodene pare u takvim kotlovskim postrojenjima, ili kako je stručnjaci zovu - suve vodene pare, od 550 do 600 stepeni, a pritisak kome je taj cevni kotlovski sistem izložen kreće se oko 50 bari ili 50 atmosfera. Na teritoriji SRJ postoji samo jedna jedina ustanova koja može da vrši pravi inspekcijski pregled ovakvih postrojenja. To je "Termoelektro" iz Beograda.
Sada mogu da se neki autonomaši, pametni, izjašnjavaju - pa, mi ćemo za svoje novce da kupimo i otvorimo jedno takvo preduzeće, a mogu da vam kažem da će to biti, kako naš narod kaže, malo sutra u petak, jer je oprema za ispitivanje takvih postrojenja izuzetno skupa, pa je čak i stara eks - Jugoslavija, koja je imala mnogo više para nego AP Vojvodina i SRJ, mogla da opremi samo jedno jedino takvo preduzeće.
Znači, sada se ostavlja autonomnoj pokrajini da ona bira ko će da vrši taj tehnički pregled. Sve termoelektrane, koje postoje na teritoriji Republike Srbije, su uglavnom istočnoevropskog tipa. Znači, može da ovlasti jednu firmu ili organizaciju iz istočne Evrope, ali naša dosadašnja iskustva u svemu tome nisu bila pozitivna.
Desilo se 1987, ili 1988. godine, u Termoelektrani "Kostolac B", ili kako se drugačije zove - Termoelektrana "Drmno", da je izvođač radova i vlasnik tehnologije dao tehničku saglasnost da se termoelektrana pusti u rad. Očekivala se samo saglasnost naše inspekcije. Tada još uvek nije bila dobijena. Rešili su da se termoelektrana pusti u probni rad, ispitivanje i merenje. Došlo je do čega je došlo - do eksplozije u kotlovskom sistemu, napajanom parom. Čak je jedan radnik, koji se nalazio dvadesetak ili trideset metara od mesta same eksplozije, poginuo, i to ne od komadića gvožđa, već ga je skuvala, jednostavno, vodena para.
Znači, to se jedino može poveriti i dati proverenim ustanovama, jer je reč o postrojenjima od kojih svako za sebe predstavlja jednu malu atomsku bombu.
E sada, ako se uzme da je ovde, za ovom govornicom, čovek kome to treba da se poveri, za koga mogu reći da je samo jedan običan dživdžan, kako to naš narod kaže, pretio narodnim poslanicima Republike Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada je nama ovde došao da preti, postavlja se pitanje - može li se njemu poveriti jedna ovako važna stvar?

Dame i gospodo poslanici, već je iz ranijih izlaganja poznato o čemu se radi u članu 22. Predloga zakona: "Osniva se Pokrajinski zavod za zdravstveno osiguranje, kao organizaciona jedinica Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje", koja ima svoje određene nadležnosti koje su u ovom predlogu zakona nabrojane. Postavlja se pitanje, kako će da funkcioniše zdravstveno osiguranje na celokupnoj teritoriji Republike Srbije?
Poznato je da postoje liste lekova koje su kritične za bolesnike. Kako će se ti lekovi nabavljati; da li će postojati dve liste, možda jedna lista Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje, a druga lista Republičkog? Da neće možda da se desi da jedan isti lek u velikim količinama nabavljaju i jedan i drugi zavod, a da drugog leka nema? Kako će da funkcioniše sistem zdravstvene zaštite po pitanju izdavanja recepata i naknada, jer može da se desi da, recimo, na recept koji je izdat na teritoriji AP Vojvodine lek bude nabavljen na teritoriji uže Republike Srbije, kako je to nazvao Kardelj, kada su nam Slovenci krojili državu, zajedno sa jagnjećim brigadama na čelu sa Dražom Markovićem, a vi sada ovim zakonom pokušavate da nam ponovo proturite državu po slovenačkom principu.
Znači, da li će biti moguće da se takav lek nabavi na teritoriji tzv. uže Srbije ili obrnuto, da li će moći lek koji je, odnosno recept koji je izdat na teritoriji tzv. uže Srbije da se za njega nabavi lek u Vojvodini? Da li će i kako će da se vrši naknada između ta dva zavoda, Pokrajinskog i Republičkog?
Zato je SRS i predložila da se u članu 22. briše stav 4: "Pokrajinski zavod ima podračun preko koga se vrše uplate i isplate sredstava Republičkog zavoda na teritoriji AP".
Koliko ste nedorečeni u donošenju zakona, samo da vas podsetim, kada je bio donesen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu, ukinuli ste poseban porez, savezni porez za vojsku od 3%, obrazlažući da se time smanjuje administracija. Sada donosite zakon i otvarate nove podračune. Zar sada ne smanjujete ili povećavate administraciju? Da ne spominjem kada su u pitanju bankarski troškovi koji iznose 0,15%; da će samo na ime bankarskih troškova zdravstveno osiguranje da plati tri ili četiri miliona dinara. Zar nije bolje da te pare usmerite za nabavku lekova, sanitetskog materijala i opreme za bolnice? Sve su to pitanja koje predlagač ovog zakona mora da obrazloži.
Da li će tako da nam funkcioniše zdravstveno osiguranje?
Dalje, taj pokrajinski zavod treba da ima direktora koga imenuje upravni odbor na predlog nadležnog organa autonomne pokrajine, a taj direktor zavoda imenuje direktore filijala Republičkog zavoda koji su obrazovani na teritoriji autonomne pokrajine. To je stav 7. član 22. ovog zakona, za koji smo mi srpski radikali takođe predložili da se briše. Samim tim, direktor ima neograničeno ovlašćenje. Sredstva kojima se finansira Pokrajinski zavod su iz republičkog fonda. Resorni ministar neće imati nikakvog uticaja na imenovanje predloženih direktora, niti će moći da ih smeni, ako se sa tim ne složi direktor Pokrajinskog fonda, a on ih plaća i ako ne obavljaju svoju dužnost, i ako su u zaštiti direktora Pokrajinskog fonda, njihova prava su neograničena.
Mislim da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti.

Dame i gospodo poslanici, Srpska radikalna stranka tokom čitave ove rasprave pokušava da ubedi skupštinsku većinu da Predlog ovog zakona nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Kada već ne možemo u to da vas ubedimo pokušaćemo da kroz svoje amandmane taj predloženi zakon, što je god moguće više, uskladimo sa Ustavom.

Amandman na član 7 - Autonomna pokrajina, preko svojih organa, (tačka 1), vrši osnivačka prava u pogledu imenovanja direktora i članova upravnog i nadzornog odbora ustanova čiji se rad, održavanje i programi finansiraju u celosti (takav predlog je možda i u redu, međutim sporan je nastavak, tačka 1) - ili većim delom iz budžeta autonomne pokrajine.

Ovim amandmanom predloženo je da se to briše. Zašto? Prvo: "ili većim delom", jer nije jasno koji je to deo veći. Veći deo može da bude 40%, jer možda ima više učesnika u finansiranju takve ustanove upravnog ili nadzornog odbora. Njih mogu da finansiraju Republička vlada, može SRJ, mogu organi lokalne samouprave.

Ta tačka 1), kako ste je vi predložili, nije dovoljno jasna. Zbog svega toga, Srpska radikalna stranka i ja smo predložili da se taj deo: "ili većim delom iz budžeta", briše; predložio sam novu tačku 1a: "vrši osnivačka prava u pogledu imenovanja direktora i članova upravnog i nadzornog odbora ustanova, srazmerno učešću u finansiranju njihovog rada, održavanja i programa". Znači, član zakona koji je bio nejasan, nedorečen, sada, prihvatanjem ovog amandmana i njegovog prvog i drugog dela, postaje sasvim jasan - ko će i kako da učestvuje u formiranju upravnih i nadzornih odbora. Znači, srazmerno onoliko koliko učestvuje u njihovom finansiranju.

Ne znam zašto su pojedini odbori u svom obrazloženju za ovaj amandman napisali da nije u skladu sa duhom predloženog zakona. On samo zakon poboljšava, dovodi ga u red i precizira tako da mogućnosti više tumačenja ne postoje.

Kao što rekoh na početku, Srpska radikalna stranka će pokušati da ovaj zakon ispravi koliko god je to moguće, sa ovim amandmanom a i sa sledećim. Apelovao bih na skupštinsku većinu da prihvati amandmane Srpske radikalne stranke, da ne bi bilo, kao što su pojedina gospoda iz nevladinih organizacija koja sede ovde davala izjave po novinama da je Šešelj ipak u pravu i da ne bude sutra, ako ne prihvatite naše amandmane, da kažete - srpski radikali su, nažalost, bili u pravu. Na žalost svakog pravog Srbina.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predložio sam amandman kojim sam tražio da se član 1. potpuno Predlog zakona o porezu na promet, briše. U vašem obrazloženju piše da nije reč o povećanju stope poreza na promet robe i usluga, već o integraciji stope posebnog saveznog poreza na promet za finansiranje vojske od 3% i sada važeće republičke stope na promet proizvoda, odnosno usluga od 17%. Tu ste sasvim u pravu.
"Objedinjavanjem stopa posebnog saveznog poreza na promet i republičkog poreza na promet u jednu jedinstvenu stopu, sa jedinstvenim uplatnim računom i uz jedinstvenu primenu rešenja poreskih olakšica i oslobođenja, postupka utvrđivanja i naplate, bitno se pojednostavljuje sistem plaćanja poreza na promet, povećava efikasnost naplate i smanjuje administriranje".
Gospodine ministre, mogu da vam kažem da u tom delu niste u pravu. Trenutno se porez plaća po više osnova. Npr. porez na promet usluga, porez na promet robe na malo, porez na finansijske transakcije, porez na lična primanja, porez na imovinu, porez na dobit korporacija. Svi ti porezi se vode na posebnim računima i na posebnim hartijama u odeljenjima Republičke uprave javnih prihoda.
Ako niste znali, odeljenje Uprave javnih prihoda ima računare. Ako se interesuje inspekcija ili sam poreski obveznik koliko duguje i po kom osnovu, dovoljno je da se javi Republičkoj upravi javnih prihoda, da zatraži svoje stanje sa svojom šifrom i sve njegove obaveze, po bilo kom osnovu i po bilo kom porezu, biće mu dostupne za nekoliko minuta. Sama ta tvrdnja da hoćete da objedinjujete stope zbog lošeg načina vođenja evidencije i uplata nije tačna, zato što se porez uplaćuje najčešće virmanskim nalogom, odnosno obrascem 40 ili 41. Ne znam da li ste neki put videli, recimo, svežanj virmanskih naloga kada se uplaćuje plata. Tu je gužva. Kada se uplaćuje porez, obično ih ima pet ili šest i tu se sve završava.
Kao da je u pitanju marketing kada je ovaj zakon u pitanju i kao da je pravi cilj zakona taj da se konačno Ministarstvo za odbranu stavi u podređen položaj u odnosu na Republičku vladu, odnosno Zorana Đinđića. Još jedan jedini organ državne uprave je ostao koji gospodin Đinđić ne može da kontroliše, to je vojska.
Samim tim, ako Ministarstvo odbrane bude zavisilo od vas da li će dobiti para da kupi hranu za vojsku ili opremu, dovodi do toga da i vi i predsednik Vlade možete da rukovodite kadrovskom strukturom vojske, odnosno politikom savezne države. To je pravi cilj ovog zakona, a ne, kako vi kažete, objedinjavanje stopa poreza na promet proizvoda, odnosno usluga, da se vode na jednom jedinom računu.
Vi sada možete da kažete da vi obaveze prema vojsci izvršavate redovno. Možda, ali to zavisi od vaše dobre volje. Nije regulisano ni jednim jedinim zakonom, niti imate obavezu da to radite. Kada je u pitanju oslobađanje poreza na promet mesa, poslednjih nekoliko meseci slabo se prodaje, a što se tiče voća i povrća uvek se prodavalo 99% na pijacama, vi ste imali samo jedan procenat od tog prometa robe. Kada je reč o lekovima koji su bili na pozitivnoj listi, za te lekove plaćao se porez. Znači, samo su se sredstva koja su ustvari pripadala državi, vrtela od jednog poreskog obveznika do drugog. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušajući izlaganje predsednika Vlade i gospodina ministra Đelića, u njihovim izjavama da je oko 30% stanovništva na ivici siromaštva, pitam se i čini mi se kada se pogleda ova rashodna strana budžeta, da to nije u istoj zemlji, kao da je ova rashodna strana napravljena u nekim zemljama gde je blagostanje, bogatstvo.
Na primer, u budžetu su planirani troškovi za poslovna putovanja milijardu i 135 miliona dinara. Samo se pitam koliko će Srba biti isporučeno u Hag sa tim parama. Dalje, fond za prestrukturiranje banaka u iznosu od četiri milijarde i 50 miliona dinara mi ćemo da plaćamo, a gospodin Dinkić će da zatvara. Tekući transferi za jug Srbije, Kosovo i Metohiju, gospodinu Čoviću, u iznosu od 964 miliona dinara, a svim ostalim gradovima i opštinama u Republici Srbiji 919. Ne znam ni kako je onih 500 miliona potrošeno.
Zgrade i građevinski objekti su verovatno sredstva koja će biti utvrđena za stanove vaših funkcionera i trpe predviđen iznos od tri milijarde 267 miliona, a mašine i oprema u iznosu od dve milijarde 208 miliona za kupovinu stranih automobila, verovatno za te iste vaše funkcionere.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, posle nešto malo više od pola godine dolazite polako na ono o čemu smo vam pričali kada je na dnevnom redu bio Predlog zakona o porezu na promet. Slažem se  da meso, voće i povrće i određene lekove treba osloboditi poreza na promet, ali ne na određen rok, već trajno. SRS je čak podnela amandmane da meso, voće i povrće koji budu bili oslobođeni poreza na promet isključivo budu domaće proizvodnje.
Što se tiče vaše namere, mislim da je tu u pitanju čisto marketing, jer trenutno nije sezona potrošnje takve vrste robe. Znači, sada je prodaja mesa svedena na otprilike samo desetak procenata od količina koje se troše preko leta. Samim tim, pretpostavljam da će otprilike već na proleće doći do novih promena zakona. Što se tiče voća i povrća, ne verujem ni da se od ukupno prodatih količina samo na desetak posto plaća porez, tako da smatram da je ovaj predlog zakona isključivo marketing Vlade. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, jedno od DOS-ovih predizbornih obećanja je bilo i to da će se DOS-ovom pobedom na izborima, a kasnije i DOS-ovom vlašću, stati na put organizovanom kriminalu. Nelegalna trgovina duvanom se svakako može svrstati u jedan od oblika organizovanog kriminala. Danas kutiju cigareta bez akcizne markice možete kupiti, maltene, na svakoj većoj raskrsnici, pijaci, na skoro svakoj trafici.
Što se trafikanata tiče, njih mogu da razumem, ne mogu da ih opravdam, jer se na taj način bore protiv nelegalne trgovine i sive ekonomije; a država koja treba da ih štiti, kako ih štiti i na koji način - povremeno pravi racije, upada im u radnje i trafike i u istražnom postupku, ako se pronađu te cigarete, najdalje dolazi do sitnog dilerčića koji te cigarete razvozi. Nikada se taj postupak ne vodi dalje i uvek se na tome završava i to, čini mi se, po nečijem naređenju. Oni pravi duvanski bosovi ostaju nedostupni policiji i prvosuđu.
Cigareta bez akcizne markice trenutno u Srbiji ima u velikim količinama, čak je asortimanska ponuda bolja nego u nekim svetskim fri-šopovima, što u stvari dokazuje da je u pitanju organizovan šverc, a nedodirljivost duvanskih bosova pred policijom i pravosuđem dokazuje da su vrlo bliski izvršnoj vlasti. Ne može se poreći ni bliskost predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana Đinđića sa najvećim duvanskim bosom u Evropi, Canetom Subotićem. Isto tako, ne može se poreći ni činjenica da se, od donošenja uredbe Vlade Republike Srbije od 6. aprila, povećava naglo broj cigareta bez akciznih markica. Već više puta sam rekao - mafija je, čini mi se, sa promenama 5. oktobra, samo promenila gazde.

Dame i gospodo poslanici, predsednik Odbora za pravosuđe gospodin dr Dragor Hiber je vrlo škrto dao obrazloženje zašto se pojedine sudije i nosioci pravosudnih funkcija razrešavaju dužnosti. Ja bih to podelio u tri grupe: jedna grupa koja se razrešava zato što određene sudije idu u penziju, jedna koja se razrešava na osnovu sopstvenog zahteva i jedna grupa koja bukvalno treba da bude najurena iz suda.
Sada se postavlja pitanje zašto se neki određeni nosioci sudijskih funkcija jednostavno izbacuju. Verujem da na toj listi ima i takvih koji to zaslužuju, ali verujem da je u pitanju i politički revanšizam, pa čak i politička nepodobnost određenih nosilaca pravosudnih i drugih funkcija u pravosuđu. Postavlja se pitanje šta radi gospodin ministar pravde i lokalne samouprave, gospodin Vladan Batić, koji neprestano po čitavoj Srbiji kruži, po opštinskim i okružnim sudovima. Već je maltene javna tajna da nijednan predlog iz Ministarstva za pravosuđe do Odbora za pravosuđe neće dospeti, ako matični i opštinski odbor DHSS ne potvrdi taj predlog za sudiju ili nekog drugog nosioca sudijskih i pravosudnih funkcija. Postavlja se pitanje legalnosti ove smene, jer jednostavno ne mogu da poverujem da u Srbiji ima toliko nepogodnih sudija. Postavljam jedno prosto pitanje - da li će za mesec ili dva uopšte postojati sudovi i sudije u Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo poslanici kako je gospodin predsednik Skupštine vodio Skupštinu proteklih desetak meseci, pokazuje zadnja odluka njegovog predsedavanja, koja je, iako protiv Poslovnika Narodne skupštine, ipak donesena.
Kršio je Poslovnik u toku čitavog svog vođenja ove skupštine, koristeći batinu koju možemo slobodno nazvati - teror većine. Povod njegovoj smeni je, navodno, zloupotreba elektronskog sistema kada se glasalo o zakonu o radu. To nije bila prva zloupotreba tog istog sistema. Prva zloupotreba na koju je ukazano, a ja sam ukazao negde pre osam meseci, kada je jedan poslanik, naš kolega, glasao za još dvojicu poslanika.
Tada predsednik Skupštine nije reagovao, jer mu je to tada bilo u interesu. Kaže da se borio za TV prenose u ovoj skupštini, a meni je dao da raspravljam o jednoj tački dnevnog reda jedva nešto više od jednog minuta. Toliko o njegovoj demokratiji.
Što se gospode iz Demokratske stranke Srbije, žale se na gospodina Đinđića - glasali su za njegovu Vladu. Znali su dobro tada ko je Zoran Đinđić, ko je ministar pravde gospodin Batić, i ko je Dušan Mihajlović, i ko je Jožef Kasa.
Još nešto, samo radi srpske javnosti, jer mi poslanici to znamo. U sadašnjem sazivu parlamenta samo dve stranke nisu glasale za ovu vladu: to su SPS i SRS. Tako da mi pripadne muka kada neko izađe za ovu govornicu i rasplače se nad sudbinom seljaka, a glasao je da tim seljacima ministar bude Dragan Veselinov. Hvala.

Gospođo potpredsednice, više puta sam već rekao za ovom govornicom da je sramota i poniženje za narodnog poslanika da govori  pred salom u kojoj nema ni polovina od potrebnog broja poslanika, tako da reklamiram član 82. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Da bismo nastavili sa radom, molim vas da prvo utvrdimo i obezbedimo kvorum. Hvala.