Gospođo predsednice, ja bih vas upozorio da SRS oduzmete od vremena dva minuta, koliko su vaše polemike trajale sa poslanicima SRS.

Dva ipo minuta, molim vas. Recimo, Skupština opštine Kučevo, jedna stavka u budžetu koja iznosi 3 milijarde 660 miliona dinara su donacije Elektroprivredi. Elektroprivreda je najveći deo donacija utrošila na rekonstrukciju niskonaponske mreže, znači elektrodistribucijama, tako piše i u budžetu za 2003. godinu, reč je negde o oko 6 milijardi dinara, a šta rade vaše opštine gde ste vi na vlasti? Dobiju sredstva od Republike, sredstva prebace direkcijama za izgradnju, direkcije za izgradnju naprave plan da će one da urade rekonstrukciju niskonaponske mreže, podele mesnim zajednicama i pare - pojela maca. Prava rekonstrukcija se radi onim parama koje su date iz ovog budžeta, tako da se dešava da ste narodu tri puta naplatili rekonstrukciju niskonaponske mreže. Prvi put kroz dranje, kakve su vam cene električne energije, drugi put kroz plaćanje poreza od 20% za svaki utrošen kilovat i treći put kroz takse i doprinose koji pripadaju organima lokalne samouprave. Zašto takvih izveštaja nema u ovom završnom računu?
Izračunajte koliko je to knjiga.

Dame i gospodo poslanici, koliko vidim ove izmene i dopune čitavog seta poreskih zakona su u stvari samo jedan mali deo amandmana SRS, koje su naši poslanici predlagali prilikom donošenja ovih zakona. Tada su ove poreske izmene bile moguće. Međutim, nemajući sluha za naše amandmane i za stanje u kome se narod našao, vođenjem preterane fiskalne politike došlo je do toga da poreske stope treba smanjiti još više, a isto tako i proširiti čitav niz roba koje treba osloboditi poreza na promet.
Već više puta poslanici SRS su kritikovali zašto se dečija konfekcija ne oslobađa poreza na promet, pa nam je ministar, koji sada nije tu, rekao da ima dečije konfekcije u koju može da se uvuče i Vlade Divac. Možda je za to u pravu, nisam to proveravao, ali mogu da ga pitam, a vi mu prenesite, da li može i u pelene za jednokratnu ili višekratnu upotrebu da se uvuče Vlade Divac.
Da li možemo u hranu za odojčad da stavimo nešto drugo, npr. mesni narezak ili će to da bude hrana za odojčad. Da li neko pravi krevetac i kolevku za ljude veličine Vlade Divca ili za bebe. To su te poreske olakšice koje mi tražimo. To su poreske olakšice koje su potrebne srpskom narodu. A, verovatno je razlog njegovog odbijanja u tome što se plaši da će to prihodnu stranu budžeta da osiromaši.
Očigledno je reč o lenjom čoveku, jer da je iole i malo ozbiljan on bi vrlo lako tu prihodnu stranu čak i više napunio nego što predviđa svojim nakaradnim poreskim zakonima. Prvo, potrebno je da se napravi podela roba: na robu koja se ne oporezuje, takvu već imamo; na robu za opštu namenu; na tehničku robu i na robu koja se smatra luksuzom. I sve te vrste roba, koje su iz uvoza, osim lekova, uvećati za 50%. Potrebno je da štitimo domaću privredu, domaću industriju i domaćeg radnika koji puni budžet Republike Srbije.
Dešava se da je i G17, u koordinaciji sa gospodinom ministrom Đelićem, likvidirao četiri srpske banke, pa se sada u kojekakvim drugim bankama, koje nisu naše, nalazi negde oko pet milijardi maraka štednje naših građana. Ta sredstva se upotrebljavaju za kreditiranje i kupovinu tehničke robe iz drugih zemalja, a ne naše domaće.
Našim građanima se plaća 2,5% kamate na godišnjem nivou, stranim kreditorima naši građani plaćaju 12 do 15% na godišnjem nivou, i otimaju nam tržište. Pa ne može da očekuje gospodin ministar da će samo Savezna vlada da brine o njegovoj privredi i industriji, carinskim i drugim merama; mora on to i svojim poreskim zakonima.
Kad je u pitanju i naš domaći avio prevoz, tu su opet naši avio prevoznici u podređenom položaju; mi sada oslobađamo sve na međunarodnim linijama, i plaćanja poreza, i plaćanja akciza na mlazno gorivo, a samo za vašu informaciju, recimo ako predate pasoš i izvadite ličnu kartu, ako izvadite kartu za putovanje u JAT-u, vizu recimo za Francusku, čekaćete sedam dana. Ako kupite AIR-FRANCE avionsku kartu, vizu ćete čekati jedan dan. Tako oni preko svojih ambasada štite doduše na jedan nekorektan način svoje, avio-prevoznike, a mi još da im damo mlazno gorivo bez poreza, bez akciza, koje je iovako najjeftinije u svetu, pa to je smešno.
Oslobodite naše avio-prevoznike, samo njih za međunarodne letove, da mogu da se nose sa takvom jednom konkurencijom.
Kad su u pitanju fiskalne kase, mnogo stvari nije rečeno, ni ko će biti uvoznik, ni koja će njihova cena biti, ali ja vam garantujem, prvi finansijski, ili drugi policajac, koji bude zatražio od građanina račun iz fiskalne kase i bude hteo da mu naplati mandatnu kaznu od 1.000 dinara, a građanin onako ljut, ako je izašao iz prodavnice i potrošio svoju platu u dve kese, pa ljudi moji, prebiće ga. Budite sigurni da će da ih prebiju.
Mislio sam da ovaj ministar nešto zna po pitanju ekonomije i da razlikuje velikoprodaju od maloprodaje. Juče je svojim izlaganjem, koje nije ličilo ni na šta, dokazao da on u suštini nema pojma, ni koji su privredni subjekti u zemlji.

Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, drago mi je da vas vidim drugi ili treći put za ovih 16, 17 meseci koliko ste ministar i žao mi je što vas nisam baš najbolje razumeo, da li zbog mojih kolega ili zato što nemušto pričate. Međutim, u svakom slučaju Predlog ovog zakona ne može da se nazove reformskim, jer kakav je to predlog zakona ako od 13 članova zakona na sedam mesta piše "briše se".
Zakon koji se briše donesen je u julu mesecu 2000. godine i jedan od inicijatora donošenja takvog zakona je bila baš Srpska radikalna stranka koja je, za razliku od mojih kolega koji se tada nisu ni bavili politikom, niti su znali šta je to, za vreme svog bitisanja naučila kako mogu da se prave zloupotrebe i kako tome treba stati na put, a najveće zloupotrebe i pljačkanje ove države bilo je u javnim preduzećima.
Mogu da vam kažem, gospodine ministre, da je ovaj zakon bio veliki problem našim koalicionim partnerima. Nama nikako nije, jer smo presekli izvore finansiranja i zloupotreba, pogotovu funkcionerima i članovima Jugoslovenske udružene levice ili skraćeno JUL. Sada vi jedan takav zakon, gospodine ministre, brišete. Slažem se da je u nekim delovima potrebno izvršiti decentralizaciju, ali uvek treba voditi računa o tome, gospodine ministre, šta se time dobija, a šta se gubi.
Pre donošenja ovog zakona dešavalo se da su pojedine direktore javnih preduzeća, pa ću reći da je iz Požarevca bio jedan karakterističan slučaj da su tog direktora firme, koji je bio i predsednik fudblaskog kluba, uhvatili na granici sa nekih 15 miliona dinara. To je mala suma koliko može da se ukrade, recimo iz Naftne industrije Srbije i nekog većeg sportskog kluba, a baš u članu 34. starog zakona koji vi članom 12. novog predloga zakona brišete piše "Danom stupanja na snagu ovog zakona javna preduzeća i preduzeća sa većinskim učešćem državnog kapitala ne mogu da vrše isplate sredstava za sponzorstva, donacije, humanitarne, sportske i slične aktivnosti, reklame, propagandu i reprezentaciju, zarade predsednika upravnog odbora, odnosno naknade za radove članova upravnih odbora itd.".
To se gospodine ministre briše, pa ćete čini mi se ponovo, ako ste dovoljno ludi, sami sebe da hapsite, ne vi nego članovi ove vlade, da hapsite svoje direktore javnih preduzeća na granicama. Čini mi se da se ovde na političkoj sceni sada pojavljuje neka nova, sa istim programskim ciljevima, stranka slična JUL-u, jedna stranka koja je bila isključivo interesno povezana, a ovim zakonom dozvoljavate da takva ili jedna grupa ljudi vrši razne zloupotrebe. Zašto je član 34. starog zakona, koji se briše, izuzetno sporan u Predlogu ovog zakona?

Gospođo Čomić, napustili su narodni poslanici DOS-a, kojih fali ovde jedno stotinak.

Dakle, brisanjem ovog člana otvara se mogućnost zloupotreba u funkcionisanju javnih preduzeća. To ne znači da starim zakonom, članom 34, koji se briše ovim predlogom, nije bilo moguće da se sredstva javnih preduzeća preusmeravaju za sponzorstva, donacije, humanitarne, sportske i druge aktivnosti. Međutim, bila je potrebna saglasnost Vlade.
Čim jedan ovakav zakonski predlog donosite, čini mi se da vi u Vladi počinjete polako jedan od drugog da zazirete. Jer, vrlo je lako da stranka koja je na vlasti imenuje direktore upravnih odbora, direktore javnih preduzeća, predsednike odbora, da im daje saglasnost. Međutim, moramo biti svesni da ste vi jedan konglomerat od 18 stranaka i da jedino ovakvim predlogom zakona hoćete da sakrijete jedni od drugih šta ćete da radite.
Smatram da nijedan zakon nije savršen i da sve treba usavršavati i popravljati, ali ovim predlogom zakona, u svakom slučaju, idemo korak nazad.

Dame i gospodo poslanici, SRS je podnela amandman u skladu sa svojim programskim opredeljenjem. Amandman na član 12. konkretno se tiče imenovanja nastavnika. Po predlogu Vlade Republike Srbije jedan deo starog zakona iz člana 73. briše se, a to je stav 2. Međutim, stav SRS je da i stav 1. nije dovoljno obrađen. Stav 1: "Nastavnika, odnosno saradnika bira na osnovu konkursa direktor škole po pribavljenom mišljenju školskog odbora". SRS je svojim amandmanom zahtevala da se mišljenje školskog odbora ne uvažava prilikom imenovanja nastavnika.
Prvo, ni u samom Predlogu zakona nije dovoljno rečeno šta će biti ako direktor ne postupi po mišljenju školskog odbora. Ko je onda stariji, da li direktor škole ili školski odbor? Dalje, nelogičnosti se nastavljaju zato što je u ovom predlogu zakona kandidatima koji nisu zadovoljni odlukom direktora uskraćeno pravo žalbe. SRS je podnela u ovom amandmanu da se na takvu odluku direktora kandidat koji nije zadovoljan odlukom, može žaliti direktoru škole. Stav je tu jasan. Znači, direktora škole treba da imenuje Vlada Republike Srbije, a ne školski odbor, one škole gde je osnivač Vlada.
Postavlja se pitanje kako će to funkcionisati i u osnovnim školama i u srednjim školama gde su osnivači privatna lica, znači preduzetnici. Školski odbor tada može da postoji samo u slučaju ako je ta škola neka vrsta akcionarskog društva, pa srazmerno, onoliko koliko ko učestvuje u kapitalu takve škole, ima pravo na neki glas u školskom odboru, ali to je isključivo tamo gde je više vlasnika. Tamo gde je vlasnik država, odnosno Srbija, to su nadležnosti isključivo ministarstva nadležnog za obrazovanje.
Postavlja se još jedna nelogičnost u ovom zakonu, a to je da direktor škole može da ukloni nastavnika sa nastave do okončanja disciplinskog postupka. Šta ako se sa tim ne slaže školski odbor po čijem je mišljenju taj nastavnik postavljen na to mesto. Iz svega ovoga smatram da amandman SRS treba usvojiti.

Dame i gospodo poslanici, SRS je htela ovim amandmanom da u Predlogu zakona bude jasno ko je nadležan za izvršavanje naloga i rešenja prosvetnih inspektora i stručnih saradnika.

Po Predlogu zakona u članu 21. direktor škole preduzima mere radi izvršavanja naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika. Po amandmanu SRS reči "preduzima mere radi izvršavanja" zamenjuju se rečima "izvršava". Vrlo je nelogično, pogotovu u članu 4. i 6. gde se preciziraju dužnosti koje ima prosvetni inspektor, a pogotovu u tački 8) - prosvetni inspektor rešenjem naređuje otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u određenom roku i u tački 9) - rešenjem naređuje izvršavanje propisane mere koja nije izvršena, a direktoru po ovom zakonu sleduje samo da preduzima mere radi izvršavanja naređenja. To je vrlo nelogično i mislim da bi ovaj amandman trebalo da se prihvati.

Kada je već reč o direktorima i o tome kako su se do sada birali, mogu da kažem da gospodin ministar koristi duple standarde i drugačije tumači i primenjuje zakon koji je do sada bio na snazi, onako kako to njemu odgovara.

Pre otprilike godinu dana raspisan je konkurs za izbor direktora osnovne škole u opštini Kučevo, selo Voluje; ceo školski odbor je izglasao da i dalje ostane stari direktor škole na tom radnom mestu. Čak se i kolektiv škole izjasnio o tom predlogu. A vi ste, gospodine ministre, i pored peticije oko 300 građana koji su isto tako zahtevali da ostane stari direktor, rešili da postavite čoveka za koga nije glasao nijedan član školskog odbora, koga ne podržavaju meštani čija deca idu u školu; poništili ste konkurs i postavili vršioca dužnosti na mesto direktora škole samo zato što je član stranke iz DOS-a.

Toliko o depolitizaciji, nezavisnosti i demokratiji škola.

 

Dame i gospodo poslanici, Srpska radikalna stranka je podnela amandman kojim predlaže da se posle člana 110. doda član 110a, koji bi glasio: "Dekan razrešen dužnosti raspoređuje se na poslove nastavnika u zvanju u kome je biran na fakultetu".
Želja SRS je bila da jedan, u suštini, vrlo loš Predlog zakona, bar u onom tehničkom smislu, dotera da liči na zakon. Vlada je ovaj amandman odbila, uz pomalo čudno obrazloženje - iz člana 109. ovog istog predloga zakona, u stavu 3 piše: "Izbor dekana obavlja se bez konkursa, a dve godine, iz reda profesora koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na fakultetu".Samim tim je nov član koji sam predložio nepotreban, jer se to podrazumeva.
Sada mi nije jasno šta se to podrazumeva. Hoće li dekan i dalje biti dekan ili će biti profesor? Ili, ako se postavi pitanje - šta ako dosadašnji profesor, a novi dekan predaje neki ozbiljniji i teži predmet, za koji je potrebno više sati nastave, da li će moći da obavlja kvalitetno dužnost dekana; ili obrnuto, da li će moći da obavlja kvalitetno dužnost profesora; hoće li biti obavezan da predaje ili neće? Ništa se od svega ovoga ne podrazumeva ovim zakonom i ništa nije obavezujuće.
Postavlja se pitanje: ko će trpeti - da li fakultet ili studenti? Kada gospodin ministar Gašo Knežević koristi ovaj izraz - podrazumeva se, u njega imam najmanje poverenja da uopšte, što god da napiše, a nije napisano u zakonu, mogu da prihvatim kao neku činjenicu; pogotovu što, od kada je postao ministar, koristi duple standarde u svom radu, tako da može da se podrazumeva ako mu je dekan po volji ili ne mora da se podrazumeva ako nije, jer to u zakonu, gospodine ministre, ne piše.
Isto tako se podrazumeva, gospodine ministre, da možete jednog dana podneti ostavku, pa se podrazumeva, u domenu teorije, da može doći gori ministar na vaše mesto, pa neće da podrazumeva ono što vi podrazumevate. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, za razliku od nekih koji su govorili ovde pre mene i kritikovali predloge ova dva zakona, mogu da vam kažem da SRS neće podržati i u isto vreme kritikovati nijedan zakon. Znači, ako ga kritikujemo, kritikujemo vlast i samim tim želimo bolji zakon.
Kao što predlagač Vlade, koji sada nije prisutan, a nemamo ni ministra, reče - ovi predlozi zakona nisu reformskog karaktera. Slažem se sa tom njegovom ocenom i postavljam pitanje - zašto su uopšte na dnevnom redu?
Navodno, ovim, dopunama zakona treba uskladiti već postojeće zakonske propise, ali ništa novo uglavnom nije predloženo. Znači, i do sada je poslodavac snosio troškove bolovanja do 30 dana, preko 30 dana zasedala je lekarska komisija i tada je to padalo na fondove zdravstvenog i socijalnog osiguranja.
Gospodin predstavnik Vlade i potpredsednik reče da je do sada bilo zloupotreba i da će ovim novim dopunama takve zloupotrebe biti onemogućene. Međutim, ni u jednom jedinom delu Predloga zakona to se ne vidi i sigurno će biti i dalje po tom pitanju zloupotreba po starom. Znači, kako je bilo i do sada.
Ono što najviše SRS zamera ovim predlozima jeste dopunski rad - koliko je to zaista korisno i za naše zdravstvo i za korisnike. Obično svaku krizu u društvu i krizu vlasti prvo oseti zdravstvo. Po meni, ovo deluje kao "brigo moja pređi na drugoga". Vlada Republike Srbije, kao predlagač ovih zakona, priznaje da nije u stanju da kvalitetno nagradi lekare i zdravstvene radnike za svoj rad, pa pribegava tome da mogu dopunski da obavljaju svoju delatnost kod drugih poslodavaca.
Kako se to do sada odvijalo - pa i do sada je to postojalo, manje ili više izraženo, sada je samo legalizovano ono što se do sada radilo i što je u svakom slučaju bilo na štetu građana, odnosno korisnika zdravstvenih usluga.
Do sada je bilo tako što obično lekari procenjuju sami, po svom sopstvenom mišljenju, ne svi, ali dobar deo, koga će pacijenta pregledati kao korisnika zdravstvenih usluga, a koga će uputiti kod svog kolege ili poslodavca, pa ga kasnije privatno pregledati i za to mu dobro naplatiti.
Tako je to izgledalo do sada. Sada ste ovo legalizovali i takvih zloupotreba će biti još više.
Hteo bih sada da spomenem, pošto su ovde uglavnom bili zdravstveni radnici za ovom govornicom, da sam primetio da ih najviše boli pitanje prekovremenog rada i dežurstava i kako im se zbog toga umanjuju plate. Međutim, postavlja se pitanje, uglavnom za sve te govornike koji su bili ovde - da li bolesnici, odnosno građani postoje radi njih ili oni postoje radi građana i šta je njihova dužnost?
Njihova dužnost je da leče, a kako se to, otkada ste vi gospodo iz DOS-a došli na vlast, radi - pre otprilike godinu dana bilo je aktuelno plaćanje participacije; tadašnji ministar je to obrazlagao time da je potrebno da se za zdravstvene ustanove kupuje kroz te participacije priručni materijal - igle, vata, alkohol, sredstva za održavanje lične higijene, sredstva za čišćenje prostorija itd; pa ste uveli participaciju da svaki pacijent koji dođe, mora da plati 20 dinara za svaki pregled i kontrolu; pa ste uveli participaciju na lekove koji se ne plaćaju, 20 danara po svakoj kutiji.
I to je trajalo neko izvesno vreme. E sada, mogu da vam kažem da i ne znam više razloge zašto ta participacija postoji i gde idu ta sredstva, jer sam pre par nedelja odveo svoju kćerkicu kod lekara i mogu vam reći da sam se stvarno zaprepastio kada sam na dečijem odeljenju, za decu predškolskog uzrasta, na vratima ordinacije gde se primaju injekcije pročitao da roditelji moraju da ponesu iglu, vatu i alkohol. To nikada nije bilo u Srbiji, nikada do sada nije bilo da su deca morala da nose iglu, vatu i alkohol, čak ni u vreme najvećih sankcija.
Gospodo, da je situacija makar malo bolja u zdravstvu od kada ste vi došli na vlast, ne bih vas toliko kritikovao. Sada se dokazuje da je sve gore i gore. Kako to izgleda i kako to dosadašnji govornici, pogotovu iz vladajuće koalicije, hoće da prikažu da nisu za sve oni krivi što se tiče situacije u zdravstvu, postavlja se pitanje - zašto nam je budžet tako predimenzioniran i kuda se ta sredstva iz budžeta usmeravaju?
Postavlja se pitanje - šta je sa Batićevim upadom u Galeniku, kada je u tom trenutku u Galenici bilo sirovina za proizvodnju lekova u vrednosti oko 10 miliona dolara? Gospodin Panić je te sirovine iskoristio, napravio lekove, prodao, e onda je Vlada Republike Srbije uzela od gospodina Panića Galeniku. A da podsetim, rekoh već, to su bila sredstva, to su bile sirovine koje su pripadale našim zavodima za zdravstveno osiguranje i socijalnu zaštitu.
Spominje se dug zdravstva od nekih dve milijarde maraka prema građanima, ali niko ne spominje da ste vi na vlasti već više od godinu dana i da taj dug, koliko je meni poznato, niste smanjili. Postavlja se pitanje - kuda idu sredstva, gde su sredstva budžeta kojima se on puni?
Znači, sve ovo što ste radili do sada nije bilo dobro i čudi me da niko ne brine o tome, ni u Vladi Republike Srbije, a gospodin, ovlašćeni predstavnik Vlade, kaže - to nije moj resor, za to nisam zadužen, samo sam došao da obrazložim ove zakone. Ne znam zašto je ova vlada zadužena, pogotovu za šta je zadužen taj potpredsednik Vlade, znam da je mnogo izjava u štampi davao povodom seksualne obespravljenosti manjina, ali mu to u svakom slučaju ne daje za pravo da ovde izađe i kaže - nisam kriv za situaciju u zdravstvu.
Pa, u svakom slučaju je kriv, makar kao pojedinac u jednom kolektivnom organu koji ne vodi zemlju kako treba. Do sada ste sa Zapada, više puta sam rekao za ovom govornicom, prihvatali samo ultimatume. Zašto ne prihvatite i neke njihove pametne zakone, pogotovu iz zemalja koje su najbliže. Recimo, kad su u pitanju zloupotrebe, austrijsko zdravstvo je mnogo lakše, mnogo bezbolnije i mnogo jeftinije prebrodilo sve te probleme, koje su oni imali sa korupcijom u zdravstvu i zloupotrebama u zdravstvu.
Zašto ne koristite njihova iskustva? Zašto ne prihvatite sa Zapada ono što je dobro? Tamo se ne dešava, pogotovu u manjim sredinama, da lekari, da pacijenti putuju kod drugog lekara, iako ga imaju u svom mestu. A, putuju kod drugog zato što im njihov lekar zaviruje u džepove i gleda šta mu donose u rukama. Iskustva, bar iz Austrije, jesu takva, a ona je sa Zapada, smatra se da je i to Zapad.
Postoji više oblika pružanja zdravstvenih usluga: jedna - kompletno državna, i to se uglavnom odražava na bolničko lečenje; druga - kompletno privatna, kroz privatne klinike; treća - poluprivatna, gde lekar, da li specijalista, da li opšte prakse, ima svoju ordinaciju koju je opremio svojim sredstvima, a platu prima na osnovu broj kartona zdravstvenih osiguranika koji kod njega koriste njegove zdravstvene usluge.
Znači, tu se ne bi dešavalo da jedna ordinacija bude prepuna pacijenata koji čekaju na red, što znači da taj lekar savesno i kvalitetno obavlja posao, a njegov kolega čeka pacijente koji nešto treba da mu donesu i da na kraju primi istu platu.
Mislim da je stanju u zdravstvu toliko alarmantno da nam ovakve dopune zakona, pogotovo danas nisu bile potrebne i da je vreme da Vlada Republike Srbije predloži jedan pravi, kvalitetan zakon, koji će biti u interesu i zdravstvenih radnika i korisnika zdravstvenih usluga; prvi ne bi morali da šetaju od jednog do drugog, od privatnika do privatnika ili da rade na crno, a zbog korisnika zdravstvenih usluga ovo sve i postoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je moj kolega pre mene pročitao član 18. i na šta se odnosi, ne bih se na tome zadržavao. Amandman Srpske radikalne stranke jeste da se, u smislu ovog zakona, pod redovnim obrazovanjem prihvati više i fakultetsko obrazovanje. Zašto se Srpska radikalna stranka zalaže za takav metod? Reformama, koje je DOS započeo u ovoj zemlji dolaskom na vlast, može se svesti na to da dete maltene čim se rodi počinje da plaća porez. Počinje porez da plaća kroz pelene na koje ste uveli porez, na sredstva za higijenu na koje ste uveli porez, na dečiju konfekciju i galanteriju, na udžbenike i sveske, kako za osnovne, tako za srednje, kao i za više škole i fakultete. Samim tim mislim da je sasvim prirodno da jedan deo tih poreskih obaveza vratite deci, pa i studentima u toku njihovog školovanja.
Po stavu i obrazloženju Vlade još u raspravi u načelu, kada je Srpska radikalna stranka predlagala ovakvo rešenje, ministar je to obrazložio da više i visoko obrazovanje mogu da se regulišu stipendijama. Sada postavljam pitanje - kada će doći te stipendije na red? Prvo svi znamo da privatizacijom koju ste započeli veliki broj stručne radne snage ostaće bez posla, tako da novi poslodavci koji će doći, koji će najverovatnije biti iz inostranstva, neće imati interesa da ulažu sredstva u naše stručnjake i naše kadrove sredstva kroz stipendije. To je jedan od razloga.
Drugo, moram da vam kažem da su čak i partizani kada su došli na vlast obrazovali (vaši, vaši i sada kada bi bio centralni komitet verovatno biste ispraznili ove klupe) Titov fond za građane koji ne mogu sami da finansiraju svoje školovanje.
Sama iskustva sa Zapada koja bi trebalo da primenjujete, a ne samo da pišete zakone koje vam oni diktiraju, već da uzmete njihove i malo da ih proučite, takva su da, osim jednokratne pomoći koju roditelji dobijaju prilikom rođenja deteta, mnogi radnici bivaju oslobođeni raznih naknada za poreze koje zahvata država, tako da im se plata povećava, neto plata na istu bruto osnovicu. Mislim da je to sasvim prirodno.
Ovako, ovom politikom koju ste započeli uvodeći ovakav režim dečijih dodataka, više školstvo i fakultet biće dostupni samo bogatima, a mislim da to u svakom slučaju nije u redu, jer ne znači da ako neko ima novaca i sredstava da se školuje, da je dobar stručnjak i da će doprineti ovoj državi.

Dame i gospodo poslanici, pre nego što počnem da pričam o samom zakonu, danas i  ovih dana sam se naslušao svega i svačega, pa bi već red bio, pogotovu kad je priča o demagogiji, da kažem da je demagogija i ta  ista vaša priča o stalnoj reintegraciji, priključku za Evropu i sl.
Jer, od kada ste vi na vlasti, čak i banana države, kao što je Makedonija, uvode nam pogranična osiguranja. To su vaši uspesi, vaši domeni, niste uspeli da ukinete niti da olakšate režim viza ni u jednoj zemlji, nemojte da mi pričate više o priključcima za Evropu.
Što se samog zakona tiče, mogu da vam kažem da je u redu da ovakav jedan zakon, koji bi ovu materiju regulisao, treba da bude izglasan. Međutim, čini mi se da sam predlagač ovog zakona nije dorečen u zakonu, ne pridržava se nekih određenih ekonomskih principa, pa mogu da kažem da je i sam zakon nerazumljiv, jer kada pogledamo u članu 2. definicije koje su obuhvaćene ovim zakonom, nailazim na reči za koje uopšte ne znam šta znače. Ne zato što nisam dovoljno načitan, nego zato što su to reči stranog porekla.
Onda nailazim ovde i na nasleđe prošlosti, kao što su organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, a mislim da je zakonom već drugi termin predviđen, drugi naziv. Ovo nas vraća u vreme osnovnih organizacija udruženog rada, radnih organizacija, Edvarda Kardelja, samoupravljanja, a samoupravljanje najmanje može biti u budžetu.
Što se tiče samog izlaganja gospodina ministra Đelića, vidim da ste morali, a i on je to pomenuo, da u zakonu o budžetskom sistemu uvedete i garancije. Žao mi je što gospodin Đelić nije tu. Čini mi se da on, svaki put kad treba da izađem, pobegne iz sale, a izgleda da je razlog što čitav dan ne dolazi i što je dobio već od gospodina Veljkovića, kao mog kolege iz poslaničke grupe, packe, pa nije ni čekao da mi ostali pričamo.
Ali, što se tiče garancija, svi vaši budžeti su do sada napravljeni u deficitu i čitavih meseci ste pričali o tome kako ćete donacijama da pokrivate budžetske deficite. Ono što se desilo u ovoj skupštini pre nekoliko dana u stvari potvrđuje da to nije istina i da su donacije jedna velika predizborna laž. Jer, upravo smo dali garanciju EPS-u da izvrši remonte svojih postrojenja. I na taj način ćete, i prodajom srpske privrede, da popunjavate deficite u budžetu.
Gospodin ministar se isto tako dotakao toga da će Skupština imati pravo na uvid u fondove socijalnog osiguranja. Koliko je meni poznato, u članu 7. ovog zakona je to regulisano, a to glasi ovako: "Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije obavezan je da redovno prati izvršenje budžeta i najmanje dva puta godišnje informiše Vladu, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti."
Nigde u ovom delu, dame i gospodo, nema Skupštine.
SRS je po ovom članu podnela amandman i mislim da je normalno da Skupština, koja na predlog prihvata i menja budžet, nema samo tu mogućnost da pregleda završni račun, već i da nadgleda sprovođenje budžeta u toku godine.
Isto tako, SRS je predvidela da se po ovom zakonu i usvojenim amandmanima Skupština informiše o planu izvršenja budžeta. Gospodin ministar je pričao o nadležnostima budžetske inspekcije i čini mi se da, po njemu, budžetska inspekcija treba ne samo da nadgleda ispravnost i zakonsku osnovu sprovođenja budžeta i trošenja para, već i da daje preporuke kako te pare treba da se troše.
Pa to se svodi, dame i gospodo, na sledeće - budžetska inspekcija dođe, recimo, u EPS, u rudnik, pregleda kako se pare troše, pa
sada tehničarima, inženjerima, ljudima od struke, određuje gde su zalihe uglja, kako treba kopati i sl.
Ili, kao što bi tržišna inspekcija došla u trgovinske radnje i trgovcima pričala koju robu da nabavljaju, koju da ne nabavljaju. Samim zakonom je do sada postojala mogućnost prebijanja obaveza između države i poreskih obveznika. Ovim zakonom ta mogućnost je uklonjena, a sada postavljam pitanje - dešava se često da država duguje nekom preduzeću, bez obzira u kakvoj je svojini, jer se to preduzeće često bavi uvozom i izvozom, tako da stvara obaveze prema državi. Ovim zakonom nije predviđeno da može doći do prebijanja. Država će njemu računati, u slučaju da ne uplati svoje obaveze, 0,2% kamate dnevno, a on neće imati pravo da bilo kakvu kamatu zaračuna državi.
Kad je u pitanju trezor i raspolaganje sredstvima, može da se kaže da je to neviđena centralizacija, a pogotovu je sumnjiva od onog trenutka kada ste objedinili poreske stope 17% i 3% u republičku stopu, jer onih dosadašnjih 3% je isključivo išlo za Ministarstvo odbrane, tako da se opet postavlja pitanje da li ovakvim jednim zakonom, a već je bilo dosta priče oko te kontrole novca, ne želi neko da kontroliše i vojsku. Da se podsetimo, to je još jedini državni organ koji ne kontroliše gospodin Đinđić.
Za kraj, budžet se puni iz prihoda koji se ostvaruju od poreza, akciza i prihoda javnih preduzeća. Ono što je u celoj ovoj priči najsmešnije jeste da je ovaj zakon, u stvari, da vi poreske i budžetske sisteme pravite od krova. Da bi gospodin Đelić mogao da puni svoj budžet, nije jedino potrebno da podigne poreske stope i da još više optereti ionako lošu materijalnu situaciju našeg stanovništva, već da stvori tržišne uslove da privreda u celini može normalno da funkcioniše.
To je obaveza države, a obaveza privrede je da kroz poreze i druge dažbine popunjava budžet gospodina Đelića. Već sam jedanput rekao da su porezi, u stvari, ljubav iz koristi između poreskih obveznika i države. Ali, kod gospodina Đelića je još uvek ta ljubav u jednom pravcu.
Što se tiče knjige koju je prikazivao kao budžet Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, te knjige su radikali pisali pre 70 - 80 godina. Za razliku od vas, od demokrata, to smo odavno prevazišli, pa smo ispred vas barem 70 - 80 godina.

Dame i gospodo poslanici, za sve ovo vreme koliko već zaseda ova skupština, a to je više od godinu dana, DOS-ova većina jednu stvar, čini mi se,  nije naučila. Kada se god postavljaju ograničenja poslanicima opozicije kada je u pitanju vreme izlaganja amandmana ili trajanje diskusije, po pravilu je ta diskusija mnogo duža, mnogo više traje nego kada ograničenja nema. Kada ograničenja nema, narodni poslanici su usredsređeni na svoja izlaganja, nisu raspoloženi i nemaju vremena da vode računa o opstrukciji rada parlamenta, a skraćivanje vremena svakom narodnom poslaniku da obrazlaže svoj amandman je opstrukcija prava narodnog poslanika koju zloupotrebljava posalnička većina.
Molim vas, nemojte da dobacujete, koristim svoje vreme od amandmana, inače sam mogao kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe da diskutujem o ovom skraćenju. Samo vam na to skrećem pažnju.
Što se člana 2. tiče (ne znaš ni koja je tačka na dnevnom redu, sram te bilo), kao što sam u svom izlaganju već pričao, nailazi se u ovom predlogu zakona na izraze koji nisu domaći, koji ne postoje u srpskom rečniku. Jedan od tih izraza je reč "aproprijacija". Reč je francuskog porekla, a SRS smatra da već ako u narodu neke greške ne može da ispravi, može bar u zakonima, tako da je predložila amandmanom na član 2. da se reč "aproprijacija" briše i da se stave domaće odgovarajuće reči koje bi značile "odobrena budžetska sredstva", što i jeste prava definicija tog dela zakona.
Molim vas, pre nego što pređemo na glasanje, zatražiću od predsednika ili predsedavajućeg Narodne skupštine da se utvrdi kvorum. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, kada ste pričali prvo o zgradi Vrhovnog suda i da smo mi jedina zemlja u svetu, u Evropi, koja nema zgradu Vrhovnog suda, mogu samo da vam kažem da mi već više od godinu i po dana nemamo Ustavni sud, i mislim da je to mnogo veći problem nego zgrada Vrhovnog suda.
U čitavoj današnjoj raspravi stiče se utisak, i po izlaganju ministra i po izlaganju poslanika koji su branili Predlog ovog zakona, da je do povećanja došlo iz dva razloga - zbog finansiranja sudova, to je, kažu, posredni razlog, ali onaj najvažniji jeste taj da bi se smanjio broj predmeta koji neopravdano stiže do suda.
Ja sam podneo amandman na član 1. da se umesto predloženih 1.000 dinara sudska taksa plaća 500 dinara. Sada ću da vam pročitam na šta se odnosi član 1. - "Poslednjim izmenama i dopunama ovog zakona sudska taksa koja se plaća u sudskim taksenim markama iznosila je 250 novih dinara".
Gospodin ministar i Vlada Republike Srbije su bili vredni, pa su 18. februara povećali taj iznos na 750, i to uputstvom, tako da je danas neophodno da se ta taksa podigne na 1.000 dinara.
Gospodine ministre, iz svega ovoga ne vidi se da se ova taksa plaća na parnice, na sudske postupke. Ova taksa u taksenim markama se plaća na overe, na prepise, na dokumenta, na vlasničke listove, na ugovore, i, gospodine ministre, postavlja se pitanje - o čemu smo mi danas čitav dan pričali?
Znači, o sudskim sporovima nema ni reči, a ja mogu vas da pitam, i vas i sve one koji su pisali ovaj zakon - ja ne znam vrednosti, sa kojim vrednostima novca vi baratate kod sebe, koliko ga imate? Ne postavljam to pitanje uopšte, ali mislim da predlagači ne znaju koliko je danas veliko 1.000 dinara. Vidim da se mrštite, pa računajte sami, ako jedna porodica ima četiri člana i prima 7.500 ili 7.600 dinara, koliko je za nju 1.000 dinara?
Da bi svoje pravo građanin ostvario pred sudom, (koji radi u interesu građana, znači, građani ne postoje zbog sudova, nego sudovi zbog građana), njemu je potrebno 1.000 dinara da overi najobičniji kupoprodajni ugovor, to za one bogatije; ali, za one siromašnije, koji najviše koriste sudove za overu prepisa, dokumenata, vađenje putnih isprava i slično... mislim da bi zbog svega ovoga, gospodine ministre, ovaj amandman trebalo da prihvatite.

Draga gospodo poslanici, u toku ove rasprave mogu reći da sam se naslušao svega i svačega, pa čak i da su pojedine kolege izjavljivale za ovom govornicom da je ovo jedna od najhladnijih zima u poslednjih 20-tak godina, zaboravljajući da je danas 18. februar, znači zima, da je napolju oko 15-tak stepeni i da je ovakvo vreme već skoro mesec dana.
Ne zameram to takvim poslanicima, jer kako narodna poslanica broj jedan izjavljuje u svojoj televiziji, RTS-u, kako su ovde uslovi za rad teški, kako radimo pod zemljom, kako je sala slabo provetrena, imam osećaj da smo mi ovde rudari. Koliko vidim sredstva od ovog kredita najviše će biti plasirana u rudnike i to sa površinskom eksploatacijom.
Ovde je ministar često pričao i o Kostolcu, nekoliko puta je govorio, a za njegovu informaciju - srednju školu sam upisao i završio u Kostulcu. Smer je sličan onim smerovima koji su potrebni u industrijsko-energetskom kombinatu "Kostolac" i mada ne radim u struci, veliki broj mojih školskih drugova su rudari ili radnici na održavanju tih kopova.
Mogu vam reći da je i danas, otkad ste vi došli na vlast, takva situacija na kopovima da su zloupotrebe mnogo veće nego što su ranije bile. Za razliku od onih koji, kao gospodin ministar, obilaze iste rudnike, kada im se podmeću poslušnici ili strašljivci koji ne smeju da kažu koji su pravi problemi da ne bi izgubili posao, ovi ljudi su bar iskreni prema meni, jer se znamo desetak, petnaestak i više godina. Reč je o tome da je u vreme ekonomskih sankcija prema Saveznoj Republici Jugoslaviji određen broj radnih mašina i transportnih vozila angažovan u rudnicima površinskog kopa "Kostolac".
Činjenica je da niko nije hteo da se taj njihov rad plati gotovim novcem, već isključivo ugljem. To su tražili oni koji su davali mašine. Neko mi je rekao - pa jesu li oni ludi? Mogu da vam kažem da nisu ludi jer su uspeli da izdejstvuju da dobijaju ugalj po tri ili četiri marke od kopova, iako je tržišna cena bila oko 20 maraka. Tako je bilo u vreme embarga.
Za vašu informaciju - trenutno, od svih kopova koji su u eksploataciji, jedinu pravu proizvodnju ima površinski kop "Drmno". Površinski kopovi "Kostolac", "Ćirikovac" i "Klenovnik" ne podmiruju potrebe Termoelektrane Blok 1 "Kostolac". Od trenutka kada ste vi došli na vlast, isti oni ljudi koji su omogućili ove zloupotrebe oko cene uglja prvi su učestvovali u obustavama rada i svi su od kada ste vi došli na vlast redom unapređivani i pomerani, tako da su svoje prethodnike u mnogo čemu prevazišli.
Pošto je sada neophodno da se ugalj sa površinskog kopa "Drmno" prebacuje kamionima u Kostolac, ponovo se ista priča dešava. Samo je sada ovde pljačka kopova mnogo veća. Ugalj se prodaje građanima, kopovi ga prodaju po 20 maraka, s tim da niko ne može da ga uplati. Može isključivo kod onih koji daju ta vozila. Ako ko i uspe da uplati, ako pronađe kamion i pošalje ga, provešće na rampi, verovali ili ne, od pet do sedam dana. Dok gospoda koja angažuju svoje mašine imaju prioritet i voze taj ugalj, što podiže cenu na 60 do 70 maraka u maloprodaji.
Da ne pričam, da bi napravili veštačke nestašice uglja, nagovaraju, podmićuju, pa i naređuju poslovođama i šefovima smena da na rudnicima koji služe za skidanje jalovine usporavaju proizvodnju, da bi je usporili i na otkopu uglja. Samim tim svi ovi kopovi, neko je seo i izračunao, godišnje gube oko 35 miliona maraka. Tolika je cena zloupotreba samo u razlici cene uglja od 4 do 20 maraka, a da ne pričam o tome da sada država daje servis kamiona, nabavku rezervnih delova, gorivo i mazivo, a kilometraža koja se nabija u razvozu uglja građanima fakturiše kao rad na kopovima i tako kupuju nove tone uglja za nove zloupotrebe.
Ako se sve ovo uzme u obzir i cena koja se plaća, da je to minimalno 35 miliona maraka, onda bih gospodina Đelića pitao - šta on to radi. Da li on to kljuka kokošku koja nosi zlatna jaja, samo je problem u tome što ta zlatna jaja neće pripasti kopovima, kao što treba.