Gospođo predsedavajuća, vi kao potpredsednik Narodne skupštine, a sada na funkciji predsednika Narodne skupštine, umesto da se starate o Poslovniku, najviše ga kršite.
Prijavljujem kršenje Poslovnika u članu 80. i u članu 113. jer, koliko sam video, vi izuzetno dobro vidite kada su u pitanju poslanici SRS-a, pa čak i u trećem, četvrtom i petom redu ih prebrojavate, a recimo, na identifikaciji u drugom redu sa moje desne strane sedi 8 poslanika DOS-a, a 7 je na svojim mestima. U redu iza Čedomira Jovanovića sedi četiri poslanika, a po identifikaciji sede dvojica, jer Srđa Popović nije na svom mestu. On je u petom redu. Da ne nabrajam dalje.

Dame i gospodo poslanici, za većinu zakona koje DOS predlaže, a i za ovaj, stiče se utisak da se iz neznanja, iz žurbe, a u vezi obećanih promena, svi zakonski propisi koje DOS-ova vlast predlaže, improvizuju.
Da bi se neki zakon uspešno primenjivao, moraju da postoje određeni preduslovi za njegovu primenu. Gospodin Đelić je vršio poresku reformu, a da pre toga nije stvorio uslove za normalan rad poreskih obveznika. Sada se ovim zakonom stavljaju u nepovoljan položaj i investitori i izvođači radova. U potpunosti se slažem da treba zavesti red, kad je ovo u pitanju, ali to se ne postiže ovim zakonom.
Ovim zakonom se ne rešava uzrok, nego se samo otklanjaju posledice. On treba da bude donet kada se još neki zakoni i još neki uslovi stvore. Jedan od uslova da se dobije građevinska dozvola jeste da zemljište, na kome treba da se izvrši gradnja, bude urbanizovano. Danas u preko 90% velikih urbanih sredina, urbanističko rešenje ne postoji, ne samo na periferijama, već i u samim centrima gradova.
Nemoguće je da se bilo kakva legalna gradnja na takvim terenima izvrši. Drugi uslov da bi se dobila građevinska dozvola jeste da se mora posedovati vlasnički list za parcelu na kojoj treba graditi. Danas je za to, prema važećim zakonskim propisima, potrebno nekoliko godina. Koliko je to veliki problem, može da nam posluži primer da su čitave stambene zgrade, koje su građene sedamdesetih i osamdesetih godina, i dan danas bez građevinske dozvole, zato što investitor, ili investitori, nisu bili u stanju da pribave vlasnički list i da prenesu građevinsko zemljište na sebe.
Imate primer da su čitavi gradovi bez vlasništva. Niko uopšte ne zna ko je vlasnik tog zemljišta. Na primer, naselja i gradovi koji su prilikom izgradnje Đerdapa i Đerdapskog jezera bili raseljavani, ni jedan jedini objekat ne poseduje vlasnički list. To nije samo problem za građevinsku dozvolu, već i problem za vađenje ličnih dokumenata, kao što je lična karta i potvrda o prebivalištu.
Čak i objekti od vitalnog značaja za funkcionisanje zemlje u celini, iz ovog razloga nemaju građevinsku dozvolu. Na primer, Termoelektrana u Kostolcu ne poseduje građevinsku dozvolu, koja se nalazi u samom centru grada i uz to još i radi, pa ne znam, gospodine ministre, da li ćete i nju da rušite? A to, kako kaže gospodin Jovanović, da Beograd nema dovoljno vode zbog divlje gradnje, je pomalo čudno.
Građani ne mogu da dobiju građevinsku dozvolu, a uredno plaćaju naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta u pojedinim opštinama gde je DOS na vlasti, jer komunalne takse koje se plaćaju okolnim organima samouprave su veće nego porezi koje je propisala ova vlast. Pa zato, valjda ne treba samo građani da plaćaju poreze i takse, već lokalna vlast i država treba da se staraju o izgradnji infrastrukture, koja će zadovoljiti potrebe građana. Znači, ta sredstva koja se dobijaju iz takvih prihoda treba usmeravati na izgradnju vodovoda, kanalizacije, lokalne putne mreže i sl, a što se danas vrlo malo radi. Znači, ovakav jedan zakon bi trebalo staviti u proceduru kada se ova dva problema reše. Kada se uprosti način i prenos građevinskog zemljišta, kada se završe urbanistički planovi, tek onda možete da predložite ovakav kazneni zakon. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, pošto je amandman u istovetnom tekstu sa ostala tri poslanika, ne bih više da ga čitam. Ne bih ni o tome da diskutujem da li su to verski praznici koji bi trebalo da budu proglašeni za državne i koliko dana. Više ću da se osvrnem na praktičan deo ovog amandmana.
Već u raspravi u načelu dotakao sam se baš pitanja ovih verskih praznika i broja dana koji se slave, pa je gospodin ministar u Vladi Republike Srbije Batić izašao za ovu govornicu i izjavio da su se prilikom izrade ovih zakona i predloga, rukovodili iskustvima zapadnoevropskih zemalja i kako to oni slave. Žao mi je što sada gospodin Batić nije tu, hteo bih da mu kažem da na Zapadu slave i dan krompira. Čudi me, gospodo iz DOS-a, što stalno sa Zapada preuzimate što je loše. Od onih dobrih stvari preuzimate samo automobile. Uglavnom preuzimate samo loše i to i prihvatate - ultimatume, korupciju, prostituciju, narkomaniju, homoseksualizam. Čak su pojedini članovi Vlade pokušavali da se za jedan od praznika ili barem kao manifestacija prihvati dan ponosa. Međutim, srpski narod je na taj dan ponosa rekao da se od sad zove dan po nosu homoseksualcima.
Umesto što se okrećemo zapadnim iskustvima, koja imaju po 10 do 15, pa i 20 puta veći životni standard, bolje bi nam bilo da koristimo iskustva nekih drugih zemalja, kako su došle do onoga što sada poseduju. U pojedinim zemljama decu su još u školama vaspitavali da žive u siromašnim zemljama, sa malim prirodnim resursima i da moraju mnogo da rade da bi mogli pristojno da žive. Za proteklih 50 godina, uzeću Japan kao najekstremniji primer, sa takvom jednom doktrinom izrastao je u jednu najmoćniju ekonomsku silu na svetu. Što se tiče životnog standarda, on je izuzetno viši nego u zapadnoevropskim zemljama.
Mi smo danas, mogu da kažem, Srbija u celini, bogata zemlja sa siromašnim narodom. Da bi bili bogata zemlja sa bogatim narodom, ne treba povećavati broj neradnih dana, već ga smanjivati, što se predviđa ovim amandmanom. Još samo nešto da kažem, ako se sve ovo reguliše na ovakav način, ako se povećava broj neradnih dana po republičkim zakonima, po saveznim zakonima, po verskim praznicima, ako od ukupnog broja radnih dana u toku godine oduzmete 10% do 15%, nije mi jasno kako ćete izvršiti privatizaciju. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, danas je bilo mnogo diskusija o Predlogu zakona o državnim i drugim praznicima. Srpski narod je kroz svoju burnu istoriju težio da se svi bitni događaji koji čine njegovu istoriju dešavaju baš na veliki verski praznik. U dane verskih praznika se ratovalo, pobeđivalo, gubilo,  donošeni su ustavi. U tome treba tražiti razloge da se pojedinim državnim praznicima dodaje i naziv verski. Kada je ova vlada u pitanju vidi se da se i ona približava toj tradiciji, barem kada je Vidovdan u pitanju.
Ne treba spominjati da je na taj dan pre 612 godina bila Kosovska bitka. Ne treba spominjati da je tu bitku karakterisalo junaštvo srpskih vitezova i ratnika, a moram reći nažalost i izdaja. Srpski narod je, barem prema legendi, za tu izjavu okrivio Vuka Brankovića. Danas posle 612 godina, tačno na isti dan, ponovo je izdan srpski narod. Izdaju su počinili Vlada Republike Srbije na čelu sa Zoranom Đinđićem i Vojislavom Koštunicom.
Siguran sam da će srpski narod pamtiti i ovu izdaju i ove izdajnike, a barem onoliko koliko pamti Vuka Brankovića. Ovim zakonom su obuhvaćeni verski praznici verskih manjina. Niko od poslanika do sada nije imao primedbu na odabir nehrišćanskih praznika. Jedino je bilo predloga da se ovim zakonom, tamo gde ne dominira hrišćanski pravoslavni živalj, lokalne vlasti odlučuju šta će i kako da se praznuje. Smatram da to ne bi bilo u redu. Zašto da se Srbi, pa makar i tamo živeli gde ne dominira pravoslavni srpski živalj, u svojoj državi osećali kao nacionalna manjina. To ne bi bilo u redu, kao što ne bi bilo u redu da druge verske manjine ne praznuju svoje praznike. Pojedini poslanici su pod izgovorom i brigom za srpske pravoslavne vernike, zato što su navodno oštećeni za jedan neradni dan manjka, predlagali ovako nešto, a mogu da im poručim samo da se zbog toga ne sekiraju.
U svakom slučaju, veličina srpskog pravoslavnog naroda i jeste u tome da više daje drugima nego što uzima za sebe, i ako mu više i pripada.

Dame i gospodo narodni poslanici, stari zakon o privatizaciji na predlog ministra, otprilike pre pet meseci je ukinut. Mogu da kažem da je i u toku ove rasprave bilo mnogo pominjanja tog zakona. Pogotovu ga je spominjao gospodin ministar, kao i gospodin Jovanović. Žestoko su taj stari zakon kritikovali. Nazivali su ga i "burazerskom privatizacijom" i "lopovskim zakonom", ali moram da vam kažem, a pogotovu njima, ko je doneo taj zakon, da vode računa kako se o tim ljudima za ovom govornicom izjašnjavaju, jer je taj zakon izglasala koalicija SPS i Nova demokratija, sa potpredsednikom  Republičke vlade, i sadašnjim ministrom unutrašnjih poslova.
Tako, kad su u pitanju pridevi - burazeru, ili - lopovu, ne bih mogao da se izjašnjavam za ovom govornicom, jer je ipak reč o vašem ministru. Ruku na srce, ovaj zakon je bolji nego svi oni raniji i ujedno je i jedan od najboljih zakonskih predloga koje je DOS ikada doneo, iako ima onu karakteristiku većine DOS-ovskih zakona, a to je da nije u skladu sa saveznim Ustavom po pitanju svojine koja se privatizuje.
Sam zakon je, kako se vidi, po pitanju rokova koji su predviđeni za privatizaciju izuzetno precizan i ti su rokovi, imajući u vidu samu tehniku privatizacije po ovom zakonu, izuzetno kratki. Tako se postavlja pitanje koliko bi ministarstvo i agencija mogli da sprovedu ovu privatizaciju u tako predviđenim kratkim rokovima.
Dalje, po samom zakonu moglo se i predvideti da se preduzeća, koja se svrstavaju u mala preduzeća po broju radnika i obrtnom kapitalu koji poseduju, a za to ne treba neka posebna procena, jer takvu procenu već pravi ZOP, odnosno NBJ, da se privatizuju preko organa lokalne samouprave, a samim tim bi ti organi došli do određenih sredstava. Samo ministarstvo i agencija bi bili rasterećeni jednog dela preduzeća koja se privatizuju.
Moglo se predvideti da za određeni vremenski period kupac ne sme da otpušta određen broj radnika. Time bi ova vlada dobila ili kupila određeno vreme, izbegla bi se velika nezaposlenost u jednom momentu, a samim tim Vlada bi dobila, ovakvim jednim predlogom, mogućnost da kasnije, zbog otvaranja tržišta, otvori nova radna mesta.
Kada su u pitanju velika javna preduzeća, kao što su NIS, Elektroprivreda, RTB Bor, odnosno njihova privatizacija, trebalo je voditi računa o dve stvari. Prva je da, imajući u vidu sadašnju ekonomsku moć zemlje, za ova javna preduzeća ne bismo dobili ni 10% od njihove stvarne vrednosti. Sredstva koja bi se prikupila privatizacijom malih i srednjih preduzeća mogla bi se, između ostalog, uložiti u reorganizaciju velikih javnih preduzeća, njihovu modernizaciju, uspostavljanje pokidanih proizvodnih celina i na taj način povećati višestruko vrednost u odnosu na ono što bismo dobili danas i u odnosu na ono što bi uložili od danas do njihove konačne prodaje.
Drugi razlog jeste trenutna politička situacija u okruženju. Za ove četiri godine ne verujem da će nešto bitno da se promeni, ali se moralo imati u vidu da su to preduzeća koja su bitna za funkcionisanje države u celini. Dok se ne steknu politički uslovi za njihovu prodaju ne treba ih prodavati. A, što ih skuplje prodamo, veće su nam garancije da ta preduzeća neće biti zloupotrebljena, već će zbog količine kapitala koji kupac ulaže, odnosno da će ta količina kapitala biti garancija da će biti korišćena za onu namenu za koju je i predviđena, a samim tim bi bila i motor razvoja Srbije.
Međutim, ma koliko jedan zakon, i sa ovakvim izmenama, bio dobar, uspešnost njegove primene zavisi od onoga ko sprovodi taj zakon, tj. gospodine ministre, od ove vlade. Sumnjam da ova vlada ima dovoljno hrabrosti i poštenja, kao i sposobnosti, da bi ovaj zakon kvalitetno sprovela.
Na primer, u članu 56. ovog zakona, troškove privatizacije određuje ministar, a baš vi ste, ministre, radili u jednoj firmi, koja se bavila procenom vrednosti kapitala i, mada ste za ovom govornicom u četvrtak izjavili da ste prvo povukli svoje akcije iz tog preduzeća, juče ste izjavili da ste te akcije prodali. Neka bude tako kako vi kažete.
Ili, ono što mi još više unosi sumnju, jeste prospekt za vrednost preduzeća, u delu D-1, gde se navodi sledeći parametar - knjigovodstvena vrednost preduzeća. Po Zakonu o računovodstvu i knjigovodstvu, knjigovodstvena vrednost preduzeća je od pet do devet puta manja od stvarne, gospodine ministre. Znači, o tome je trebalo da vodite računa.
I samo još jedno pitanje, za vas gospodine ministre, od trenutka od kada ste ukinuli Zakon o privatizaciji, mnoga preduzeća po Srbiji su zakupljivana na 25 godina. Između ostalog, zakupljen je i Centar za živinarstvo u Požarevcu na 25 godina. Podneta je krivična prijava protiv direktora i zakupca. Zakupac je Dušan Marković, kum Zorana Đinđića. I sada vas pitam - kako mislite da jedno takvo preduzeće privatizujete, koje je već zakupljeno na 25 godina? Morate da priznate da je ono već privatizovano, a cenu tog preduzeća određivaće zakupac, jer ima monopol na 25 godina.
Ako su ranije ovi zakoni bili burazerski zakoni o privatizaciji, sada postavljam pitanje - kakav je ovaj zakon, kada kum predsednika Vlade radi nešto ovako? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, već ste upoznati sa amandmanom u njegovom istovetnom tekstu. Međutim, činjenica je da je Vlada prilikom donošenja predloga zakona napravila niz propusta u ovom delu materije. Obrazloženje Vlade je da ovaj amandman ne može da se prihvati, iz razloga što se prelazi na princip bruto zarada. Međutim, po samom principu i u uslovima kada nema koeficijenata, sam poslodavac može radnika, srazmerno njegovim troškovima koje je imao u toku rada, po pitanju toplog obroka, da rešava kroz povećanje njegove plate.
Kada je u pitanju radnik državne uprave, pošto se radi o koeficijentima u koje je uračunata i ta naknada za topli obrok, dolazi do nepravilnosti. Nije samo u pitanju broj radnih dana, koliko je ko radio u toku meseca, već i koliko je radno vreme u toku dana. Postoje određena mesta u organima uprave gde radnici moraju da rade po 12 sati neprekidno i to im se ne računa kao prekovremeno radno vreme, jer je u opisu njihovog radnog mesta. Normalno je da će radniku koji radi 12 sati, pa 24 odmara, pa 12 radi, 24 odmara, mnogo više sredstava biti potrebno za njegove tople obroke. Tako da ova materija, u svakom slučaju, ne može da bude regulisana na ovaj način kako je to Vlada predvidela.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče Vlade, već vidim da vaši ministri samo dođu i zadrže se ovde neki minut da nekog uvrede i pobegnu, umesto da sačekaju kritiku na njihovo izlaganje u ovoj Narodnoj skupštini.
Prema vašem izlaganju, u predlogu za smenu gospodina potpredsednika Vlade Republike Srbije, Vuka Obradovića, naveli ste razloge koji su u najmanju ruku smešni. Razlog za njegovu smenu je navodno afera i to seksualna u Socijaldemokratiji, koju podgrevaju određeni mediji. Za svakog ko se iole malo ozbiljnije bavi politikom, uvek sebi postavlja pitanje - zašto je nešto ovako, i traži ozbiljan odgovor - zato je to tako.
Po meni, ono pravo zato i pravi razlog za smenu Vuka Obradovića leži u tome što je on određen da ispita sve one nepravilnosti u pogledu finansijskih i robnihi transakcija po povlašćenim uslovima, a u proteklih 10 do 12 godina. Gospodin Obradović je, kako mi se čini, svojski prionuo na ovaj posao. Pri tome, jedini kriterijum kojim se on rukovodio jeste bio - ko je u tome kriv, bez obzira da li su to pripadnici sadašnje vlasti ili prošlog režima.
Da budemo jasni, to nije bilo iz razloga što je gospodin Vuk Obradović visokomoralan i pošten čovek. To se teško može reći za čoveka koji je podržavao NATO da bombarduje njegov narod. To se teško može reći za čoveka koji je podržavao da NATO bombarduje vojsku čiju je uniformu nosio, pa makar to bio i on. Ali, za njega nikako ne može da kaže da je glup čovek.
Bivši generali, pa makar i bivši, vole da planiraju i razvijaju određene strategije, tako da je strategija Vuka Obradovića bila sledeća: stalno se pitao šta će, kao jedna mala stranka u okviru DOS-a, kada se DOS raspadne? Najlakše mu je bilo u svojoj političkoj borbi da se pridržava slova zakona i radom komisije, na čijem je on čelu, eliminiše sa političke scene sve svoje bivše i sadašnje saveznike.
Uostalom, mene je baš lično i briga ko treba da odgovara po tom zakonu o ekstra profitu, i mene lično, i SRS, ali me interesuje čisto reda radi, ko je sve tu u pitanju? Postoji smešna tvrda da su ovu aferu pokrenuli mediji. Ne, nego je pokrenula Vlada, i to sa medijima koje kontrolišu određeni politički faktori u DOS-u, i to oni faktori koji treba da budu zahvaćeni u izveštaju Vuka Obradovića, njegove komisije, a samim tim i porezom na ekstra profit, a kada su neki u pitanju i krivičnom odgovornošću. Takvih u ovoj vladi, bogami, ima poprilično.
Do sada je već više puta spominjana "Lutra", koja je vlasništvo bivšeg potpredsednika Vlade Republike Srbije, koji je podržavao Slobodana Miloševića, a današnjeg ministra unutrašnjih poslova. Niko ne može da mi kaže da je u to vreme "Lutra" bila akcionarsko društvo, jer koliko je meni poznato, u periodu od 1993. do 1997. godine akcionarska društva nisu postojala. To je regulisano zakonom pred kraj 1997. i početkom 1998. godine, tako da to nije moguće. Da nisu možda u pitanju krediti koje je gospodin Mihajlović podizao kao potpredsednik Vlade Republike Srbije, krediti koji ni do dana današnjeg možda nisu vraćeni, a i ako su vraćeni, vraćeni su obezvređeni.
"Galenika" i gospodin "Vladan Galenika", koji pobeže kukavički, isto tako mogu da budu razlog, jer bi bili obuhvaćeni izveštajem Vuka Obradovića, pošto je Batić najviše uticao na Vladu Republike Srbije da izda saopštenje da je "Galenika", doduše biranim rečima je Vlada izdala saopštenje, ali bukvalno oteta od gospodina Batića i gospodina Panića.
Da ne pričam o tome šta je sve gospodin Panić radio u vreme hiperinflacije, kada je prvi put došao u "Galeniku". Da ne pričam o tome da je lekove, koji su bili vlasništvo "Galenike" i koji su patentima bili zaštićeni, prodavao, kako po inostranstvu kao gotove proizvode, tako i tehnologiju i zaštićene patente i na taj način oštetio i "Galeniku", i Srbiju i SRJ za milione dolara koje je strpao u džep. Za takve stvari može biti naplaćen porez na ekstra profit. Da nije možda, gospodine predsedniče Vlade, u pitanju i "Krmivo produkt" i vaš kum gospodin Dušan Marković, koji se javno hvali da je u vreme režima Slobodana Miloševića zaradio 100 miliona dolara.
(PREDSEDAVAJUĆA: Gospodine Arsiću, molim vas da se vratite na temu.)
Upravo je tema i rad gospodina potredsednika Vlade, jer o njemu se priča i njegova je tačka na dnevnom redu.
Znači, zaradio je oko 100 miliona dolara i to, kaže - pošteno. Da je rekao dva, tri, pa i pet, da mu čovek poveruje. Ali, 100, vrlo teško. Sada po Srbiji ide i zakupljuje firme. Čak ih je toliko zakupio da se opet sam hvali da ne može sve autom da ih obiđe, nego mu prave heliodrome da to radi helikopterom. Gospodine predsedniče Vlade, to ni Marko Milošević nije smeo da radi. Konkretno, u Požarevcu to nije smeo da radi, a to se radi u centru za živinarstvo, koje je vaš kum zakupio, ali to ćemo nekom drugom prilikom.
Ovu aferu je pokrenula Vlada, i to iz dva razloga. Prvi je da Vlada ukloni jedinu opasnost za saradnike koji su se ogrešili o zakon u sadašnje ili prošlo vreme. Drugi je da zabavite narod ovakvim aferama, jer niste sposobni da ispunite svoja predizborna obećanja. Jedna ovakva seksualna afera, slična afera, isprovocirala je jedno bombardovanje na SRJ i Republiku Srbiju. Sada je sindrom Monike Levinski ovde na sceni, da se završi ono što je NATO započeo 1999. godine.
Ali, svima vama mora da bude jasno da narod ne zna da vodi politiku. Politiku vode političari. Narod ima pravo da bira i da pogreši. Kada bude shvatio koliko je sa ovom vladom pogrešio, bićete srećni da vas smene kao režim SPS-a i JUL-a. Ako se ne desi da budete smenjeni na taj način, zavidećete Slobodanu Miloševiću na njegovoj ćeliji, ma gde ona bila.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedavajući, ako ste već usaglasili neki tekst i da to više nisu zaključci, nego, kako vi rekoste, deklaracija, onda stvarno ne znam čemu dalja diskusija, dok ostali narodni poslanici ne dobiju taj tekst, da bismo mogli mi što nismo diskutovali, to da pogledamo. Sa svojom diskusijom bih sačekao dok ne budem upoznat sa tim tekstom.
Mislim da bi sada bilo suvišno pričati o nečemu što više ne važi. Čekamo nešto novo.

Baš tako, javio sam se pre nego što je bio taj tekst usaglašen i izmenjen. Znači, pričam o starom tekstu, koji možda neće nikada doći na glasanje u ovoj narodnoj skupštini.

Gospodine predsedavajući, znači da bih u tom slučaju trebalo da kritikujem ili da branim stavove Vlade.

Dame i gospodo poslanici, kao član Srpske radikalne stranke, lično smatram da gospodinu Batiću nije mesto u Vladi Republike Srbije. Nije mesto, zato što on ne ispunjava one moralne kriterijume i vrednosti koje bi trebalo jedan ministar da ima. U najmanju ruku, može da se kaže za njega da je dvoličan. Dvoličan je iz razloga zato što je sada ovde, pre 10-15-20 minuta izjavio za ovom govornicom da on nema mogućnosti ni prava nikoga da hapsi, nikome da naređuje, da ne može nikoga da zatvori. Pre samo nekoliko nedelja, za ovom istom govornicom je pretio svima nama iz opozicije, pa i SRS-u, da nam je spremio udobne ćelije po zatvorima i da možemo odmah da odemo tamo da se uverimo i da vidimo kakve su te ćelije. Znači, odmah, a ne da čekamo da nas njegovi sudovi osude na kazne zatvora.
To da je dvoličan i ciničan, može da se vidi iz njegovog izlaganja kada je, pravdajući se ovde, izneo činjenicu da je napisao i krivičnu prijavu protiv predvodnika NATO agresije na SRJ. To reče gospodin Batić za ovom govornicom i osta živ. Osta živ zato što mu je taj isti Solana, protiv koga je i pisao tu krivičnu prijavu, došao u Beograd. Klasičan primer da se zločinac uvek vraća na mesto zločina. Gospodin Batić, umesto da ga uhapsi, jer sigurno je da može da naredi svojim sudovima da poštuju odluke i presude koje su doneli, pravdajući se sad da se nije čak ni sa njim sreo, međutim, ne može da se opravda zašto mu je u našem Beogradu, u našoj Srbiji, jednom pravom ratnom zločincu, jednom pravom masovnom ubici, raširio crveni tepih da ga sačeka. Taj isti čovek je osuđen presudama sudova koji su pod direktnom upravom gospodina Batića, na 20 godina zatvora.
Sada gospodin Batić tvrdi da su te presude, pa možda i presuda koja je započeta po njegovoj krivičnoj prijavi, smešne, da je čitav postupak smešan, da su presude smešne. Ja ne znam da li mu je smešna "Sloboda" iz Čačka, da li mu je smešno to što je urađeno sa Varadinskim mostom, sa Mostom slobode, sa Žeželjevim mostom, sa mostom u Grdeličkoj klisuri, da li mu je smešan Aleksinac posle bombardovanja, da li mu je bilo smešno to što je NATO bacao kasetne bombe po Nišu, po civilima? Meni nije.
Od kada je gospodin Batić ministar pravde i lokalne samouprave, iz zatvora su po raznim osnovama puštani teroristi i pravi ratni zločinci. Zločine su počinili na teritoriji Srbije, odnosno na teritoriji Kosova i Metohije. Gospodo, pustio je čak i zločinca koji je pred televizijskim kamerama izjavio da je silovao 9-godišnju devojčicu, kasnije i njenu majku, a zatim ih obe ubio. To sve pod izgovorom i odlukom Vrhovnog suda Republike Srbije da postupak koji je vođen protiv tih terorista nije bio materijalno ispravan. Ta presuda Vrhovnog suda, u svakom slučaju, izrečena je pod pritiskom Zapada i gospodina Batića, lično.
Kada je puštao tih hiljadu i nešto pravih ratnih zločinaca, mogao je da uradi bar jednu dobru stvar za srpski narod. Mogao je bar da pokuša te ratne zločince da razmeni za 1.300 nestalih Srba na teritoriji Kosova i Metohije, da ih razmeni za žive ili za mrtve. Ako su mrtvi, bar da ih njihovi rođaci sahrane po našim pravoslavnim običajima, kako to gospodin Batić voli da kaže, da znaju gde su sahranjeni i možda da dođu njihovi članovi porodice da tuguju na njihovim grobovima. Gospodin Batić to nije uradio. Gospodin Batić je prodao te ljude za nekoliko miliona maraka ili dolara. To je njegov moral i to su njegove vrednosti kao čoveka.
Kada je u pitanju "Galenika", tu pokazuje jedan svoj drugi deo ličnosti, koji se zove koristoljublje. Najveću fabriku lekova u Jugoslaviji je dao svom sponzoru, jednom od svojih američkih gazda. Da ne pričam o tome da, od kada je fabrika u rukama Milana Panića, "Galenika" više ne radi, da je samim tim gospodin Batić posredno ugrozio živote i zdravlje ljudi koji silom prilika moraju da koriste proizvode "Galenike". Gospodo, to se jednom ministru u svakom slučaju ne sme oprostiti. On i na taj način ne ispunjava uslove da bude ministar.
O reformama u pravosuđu, kako ih sprovodi, SRS je uzimala kao primer međunarodni skandal - "Mercedes-Benz", više puta je o tome ovde diskutovano. Ja ga ne bih čitao. Ovde samo može da se povuče jedna paralela između vlasti koju je držao SPS i JUL i Batićeve vlasti. Ako se paralela povuče i ako se utvrdi da sve one radnje koje nisu bile u interesu pravde i koje je neko započeo, od kada je Batić ministar pravosuđa, na takav isti način su završene. Kome je u interesu da se utaja od 20 miliona maraka zataškava? Ima nekoliko interesa. Prvo, onaj ko je napravio tu utaju, njemu je interes da se zataška. Druga stvar, ako je već pronašao sponzora u Vladi, i njemu. Znači, ja sam za ovom govornicom više puta rekao, od promena koje ste obećali, koje će da se dese ovom društvu, desila se samo jedna.
Sve radnje koje su bile loše u ovom društvu, nastavljene su i još su izraženije pod ovom vlašću. To je jasno čak i maloj deci. Kada smo već kod dece i brige za decu, za koju se gospodin Batić deklarativno zalaže, a deklarativno iz razloga zato što svojim postupcima hoće da amnestira odgovorne za bombardovanje NATO-a, da amnestira one koji su dali nalog da se ubijaju naša deca, izgleda mi da je gospodin Batić u toj svoj amnestiji zaboravio na Batajnicu, šta se tamo desilo od posledica NATO bombardovanja. Zaboravio je, a ja sada ne znam tačno, da li olimpijskog ili svetskog šampiona u matematici, devojku koja je poginula na mostu u vreme verskog praznika. Gospodo, ja kao roditelj nikada takvim ljudima neću da oprostim. Svoje dete sam vaspitavao na taj način da one tragedije i traume koje je imalo za vreme rata što pre zaboravi. Od kada su neki ljudi na vlasti, vidim da sam u tome pogrešio. Od sada ću da je vaspitavam tako da to nikada ne zaboravi, sve ono što je doživela, od vaših, gospodo, zapadnih gazda, da ne zaboravi, da ne bi bila i cinična, i dvolična, i koristoljubiva, da ne bi bila kao gospodin Batić i kao svi oni koji ga u ovoj sali podržavaju. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, najveći deo rasprave o ovom zakonu je protekao u diskusiji - ko to ima moralno pravo da predlaže ovakav zakon, a ko nema. Tu je bila i priča ko je prebijao, ko hapsio maloletnike, a ko ih je zloupotrebljavao? O tome ste vi, gospodo iz DOS-a, do sada imali pravo, dok niste došli na vlast, da raspravljate, da kritikujete i da tražite prava maloletnika. Međutim, od kad ste došli na vlast počeli ste da sprovodite iste, pa još i gore represivne mere prema maloletnicima. Pre nekoliko dana, konkretno, mislim da je u pitanju pre tačno sedam dana, jedan dečko, maloletnik je u pitanju, priveden je u policiju i saslušavan samo zato što je na oglasnoj tabli pisao - DOS je najgori.

O tome i pričam. Pričam o diskusiji koja je ovde bila.

Moram da vam kažem nešto, ako se rasprava o maloletnicima u tom pravcu odvija, onda moram da vam kažem i to da dok je taj mladić, koji je vaš kadar, vama odgovarao, pisao vaše parole, išao sa aktivistima Otpora, tada je to vama odgovaralo. Sad kad nije zadovoljan sa vašom vlašću, to vama ne odgovara i vi ga hapsite.
Po pitanju zakona i po pitanju kupovine alkohola i upotrebe alkohola, moram da vam kažem da je prilikom proslave izborne pobede na saveznim izborima, u periodu posle ponoći, jedan objekat, koji je bio vlasništvo Marka Miloševića, razbijen. U tome su učestvovali najviše maloletnici, preko 80%. Prva stvar koja je poletela prema tom objektu je bila prazna flaša od rakije. Tako da o diskusiji da li maloletnici mogu da nabavljaju i da koriste alkohol, mislim da ni vi nemate pravo da diskutujete. Mogu da vam kažem da ste i zloupotrebljavali maloletnike prilikom demonstracija i šetnji, čak je i nastavno osoblje, koji su možda i bili aktivisti DOS-a ....

Smešne su i vaše tvrdnje, gospodo, da se ovakvim zakonom krše ustavna prava i obaveze građana SRJ i da se tu krši savezni Ustav. To čak čujem od eminentnih pravnika i eksperata iz DOS-a, gde kažu da se krši pravo slobode i kretanja. Zar tim istim Ustavom nije predviđeno da svaki građanin SRJ može da bude biran i da bira na izborima? Svoje najveće pravo ostvaruje tek kad postane punoletan. Čak i pravo na putnu ispravu tek onda ostvaruje. Znači, ta vaša tvrdnja u ovom zakonu pada u vodu.
Sada se samo postavlja pitanje zašto ste vi toliko protiv ovog zakona. Verovatno zato što ste istu omladinu i maloletnike zloupotrebili do sada na više načina prilikom osvajanja i težnji da osvojite vlast. Kažete da mladi ne treba da nabavljaju cigarete, alkohol, drogu i oružje, kažete da ste takvo stanje vi zatekli ovde, kažete da je za to najviše kriv možda Marko Milošević. Sada vas pitam, gde je taj Marko Milošević? Njega više nema. Ne mogu cigarete da se švercuju po trafikama. Sigurno niko ne ide u Republiku Srpsku, u Rumuniju ili Bugarsku da donese pet boksova. To ulazi kamionima ovde. To mogu da urade samo ljudi koji su bliski vlasti. Samim tim, samo se promenio gazda. Ništa vi novo niste uradili.
Što se tiče rasprave o tome kome ovde raste rejting, i u delu gde je gospodin Slavoljub Matić ...