Nemojte mi spočitavati da sam rekao ili želim nešto što ni u jednom trenutku meni nije palo na pamet. To što vi govorite da ja želim je tačno onoliko koliko vi od 2012. godine objavljujete svoje izveštaje na sajtu, čini mi se da ste to počeli da radite tek od 2014. godine. Toliko o tome.

(Pavle Petrović: Nije tačno.)

Sada mi recite, ja bih voleo da mi objasnite, tamo sede neki ljudi koji odlučuju hoće li da investiraju u Srbiju ili neće. Sede ambasadori koji treba da lobiraju kod svojih privrednika da te svoje privrednike dovedu u Srbiju, a vi tamo ispričate što ispričate i kažete - ja sam govorio istinu.

Prvo ja se ne slažem da je to istina, ali u redu. Ali, znate gde je mesto gde se taj problem rešava i gde je mesto dijaloga? Ovde. Ovde se donosi zakon. Ovde se utvrđuju strategije, ovde se na strategije daje saglasnost.

Pa umesto da ste pozvali koleginicu Tomić - ajmo da imamo jednu zajedničku sednicu Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu, Odbora za privredu pa da vidimo šta ćemo sa državom da uradimo, pa da pozovemo ministra finansija, pa da pozovemo ministra privrede, pa da sednemo sa njima da rešavamo probleme, ako postoje, u ovom obliku ili u onom, svejedno.

U tome je razlika. To morate da shvatite. Vaša primarna uloga jeste da u ime Narodne skupštine kontrolišete stanje javnih finansija u Republici Srbiji, nadgledate kako Vlada sprovodi svoju strategiju i o tome obaveštavate Narodnu skupštinu. Kada dođe do bitnih odstupanja da obavestite odmah Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava koji ima pravo da reaguje.

Kada budete tu svoju ulogu shvatili da ste vi sredstvo Narodne skupštine, a ne priča sama za sebe i da postojite radi sebe samih, onda možemo da razgovaramo.

Poštovani predsedniče Fiskalnog saveta, pročitajte član do kraja, nemojte to po pola. Zato imate te probleme sa poslanicima da vam ne veruju. Kaže ovako - Fiskalni savet je nezavisan državni organ, 2. stav člana 92a, pa kaže - za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Fiskalni savet je odgovoran Narodnoj skupštini.

Vi ste nezavisni prema izvršnoj vlasti, niste prema Narodnoj skupštini. Izbij te iz glave četvrtu granu vlasti, to ne postoji. Kaže ovako, čini mi se u članu 92ž, nisam baš siguran - Fiskalni savet obavlja sledeće zadatke, priprema mišljenja, nacrt fiskalne strategije, priprema... itd. Fiskalni savet podnosi iz analize iz stava 1. tačka 2) ovog člana Narodnoj skupštini u roku od 15 dana.

Sve što radite obaveštavate Narodnu skupštinu. Zato vam i kažem, nije tamo vama mesto, nego ovde. Mi ćemo vas vrlo rado kao predstavnika čak i ubaciti u delegaciju Narodne skupštine da idete na Kopaonik biznis forum, ali problemi se rešavaju ovde, ne tamo. Tamo se reklamira svako za sebe, problem je ovde, ovde se rešava. Tako da, zaboravite na te priče.

Ono što je najvažnije, vi kada kažete tamo nešto, ko će vama da odgovori? Najčešće niko. Ovde ako ste u pravu, pričaćemo da ste u pravu. Ako se ne slažemo, pričaćemo da se ne slažemo, iznosićemo kontra argumente. Šta god da bude, ne može da bude loše za državu, šta god da bude. Kada pričate jednostrano, bez odgovora, verujte mi to nikada ne može da bude dobro.

Nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova.
Da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa ili predsednika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Orlić.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite.

Nemate pravo na repliku kolega Ševarliću.
Nijedan uslov nije ispunjen.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Sačekajte kolega Rističeviću, molim vas.
Reč ima Pavle Petrović.

Pravo na repliku, izvolite gospodine Ševarliću.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite kolega.

Meni je zanimljiva ta priča oko domaćih investicija i uvek se postavlja pitanje zašto ih nema. Tačno. E, sad, vi mislite, neko je uzeo, pa je pričao da je u pitanju korupcija, da je u pitanju teža stvar itd. Nije tačno. Odmah kažem da nije tačno. Šta je problem? Iscrpljeni su i ne mogu da se oporave od gubitaka koje su imali u poslovanju od 2008. do 2012. godine kada su plaćali kamate i po 40% na povučena sredstva od banaka, što kroz visoke kamate, što kroz kursne razlike. Bore se i dan-danas da prežive i da pokriju rezultate jednog bahatog odnosa prema sopstvenim građanima koje je imao bivši režim.

Možemo da pričamo o novcu koji povlače strane kompanije da bi investirale ovde, pa još uvek mogu da vuku povoljnije kreditne linije za čitav procenat ili dva iz drugih banaka koje ne posluju ovde, nego što to mogu domaća mala preduzeća. Ali, još uvek istorija tih preduzeća, kada su bile u pitanju te kamate i ti krediti indeksirani u stranim valutama, još uvek im se vode kod poslovnih banaka kao određen stepen docnje ukoliko neku ratu nisu platili napred i automatski ga diskvalifikuju na veću ratu kredita. E, to su problemi koje ima domaća privreda.

I postavlja se pitanje - a šta je sa velikim sistemima koji su privatizovani? Gde su oni nestali? Oni su bili motor razvoja neke države. Recimo, šta je sa IKL? Napravili su stambene zgrade gde je bila fabrika. I onda ćemo da idemo takvim mangupima na noge, da im pričamo na forumima. Jeste, tako je.

Vi ste, priznajem i znanje i struku i sve ostalo, kada nešto, početna cena bude 20% od knjigovodstvene vrednosti, da li biste vi svoj auto prodali, vaš privatan automobil, po knjigovodstvenoj vrednosti za jednu petinu ili po tržišnoj ceni koja je na tržištu? Evo, da li biste to uradili? To bi bilo tri evra, kao što kaže kolega Marijan Rističević.

Sada očekujete da oni koji su tajkunski dolazili do imovine i drže tu imovinu samo da bi je rasparčavali, preprodavali, to je bilo i sa PKB-om, nemoj da neko brani. Da ne pričam zašto su PKB vratili, hteli su da dođu do gradskog građevinskog zemljišta koje je sad poljoprivredno i tamo da prave zgrade i vile i da rasprodaju to, to je radio Đilas. Sad je ostalo poljoprivredno zemljište.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se postavljaju neka pitanja kao da neko nešto krade, otima ili ne znam šta od države.

Suficit može da nastane po dva osnova. Prvi osnov je bolja naplata poreza, a to je rezultat reforme rada poreske uprave. To ipak ne možete da kalkulišete kada planirate poreske prihode, s jedne strane. S druge strane, uštede koje nastaju mogu da nastanu zbog striktne primene toliko napadanog i toliko lošeg Zakona o javnim nabavkama, kako to neki ovde tvrde.

Samo da podsetim neke ovde neverne Tome da smo, kada je Zakon o javnim nabavkama ušao u punu primenu, istu količinu lekova i medicinskih sredstava 2015. godine kupili kao i 2014. i 2013. i 2012, ali za negde oko 400 miliona evra manje zato što imamo novim Zakon o javnim nabavkama. Sada možemo da pričamo tome da li je on dobar ili loš, ali rezultate koje ima taj zakon u primeni govore o njemu, a sve ostalo može da bude želja za političkim poenima. Žao mi je, ali uvek rezultat demantuje teoretičare zavere.

Ovde naš najveći problem jeste sa Fiskalnim savetom što od 2014. ili 2015. godine sve njihove analize koje smo dobijali, i u kojim granicama će da se kreće javni dug i koliko smo trebali da smanjimo penzije i sve ostalo, došlo je do toga da većina tih procena bila pogrešna i da je vreme, stavove Fiskalnog saveta, po pitanju naših javnih finansija, demantovalo vreme i događaji.

Gospodine predsedavajući, nisam znao da se novi budžet pravi tako što uzmete u obzir samo inflaciju i rast troškova, to je valjda nešto i slično, a možda i isto. Ne znam sada zaista. Zaista ne razumem. Valjda treba da uračunate i rast BDP-a pa onda da preračunate koliko će taj rast da se preliva na neke druge delatnosti, pa investicije koje imate, da ne nabrajam. Čak kada planirate prihodnu stranu budžeta i kada povećavate penzionerima penzije i to morate da uračunate u projekciju prihodne strane budžeta za narednu godinu. Tako mi koji pročitamo dva reda pa zaspimo to znamo. Ovi što ne čitaju uopšte oni ne znaju ništa. U tome izgleda i jeste problem.

I lokalne samouprave. Isto problem postoji prihodna strana, postoji rashodna strana, problem nastaje, ako ono što je na rashodnoj strani ne bude bilo izvršeno. Ali, ako prihodna strana ima bolje punjenje, nego što je bilo planirano, to jeste problem ali nije veliki. To je loš procena, jer šta je budžet u suštini? Jedan plan, jedna procena koliko će te novca u toku godine da dobijete i gde biste taj novac koji dobijete utrošili u određene namene. To skoro nikada nije moguće pogoditi ni blizu u dinar. Tu je red veličine 1,5 do 2% gore ili dole, kako na prihodnoj, tako i na rashodnoj strani, ali se uglavnom pazi da to bude u tim željenim okvirima.

Inače, kada se pravi budžet uzeti u obzir samo inflaciju i rast troškova, to je prilično neozbiljno. Teško toj državi kada bi je takvi stručnjaci vodili.

Ponudio je to nekoliko puta na izborima.

Ovako, naš javni dug je i prema procenama Fiskalnog saveta i Ministarstva finansija negde oko 50%. Složićemo se i sa Fiskalnim savetom da mi možemo taj javni dug da vraćamo i da uopšte nijedan jedini dinar se više ne zadužujemo. Budžet je takav da možemo sebi da dozvolimo taj luksuz.

Problem nastaje – šta ćemo sa investicijama. Sve što bi uštedeli ili zaradili odlazilo bi na vraćanje starog duga koji je, usput, jako skup i ne bismo mogli nijednu jedinu investiciju kapitalnu da pokrenemo u Republici Srbiji.

Kao što je bilo jako loše i kada ste vi to kritikovali, napadali da se Republika Srbija zadužuje za dnevno pokrivanje likvidnosti budžeta Republike Srbije zaduživali smo se po sedam, osam procenata na godišnjem nivou indeksiranih u evrima, dolarima, kako kad. Te ocene koje daje MMF nama su bitne ne da bi pokrivali dnevnu likvidnost budžeta Republike Srbije, nego da bismo imali programska zaduženja za kapitalne investicije jer smo se konačno i složili oko toga da ne možete da imate ekonomski razvoj ukoliko nemate putnu, železničku i svaku drugu infrastrukturu.

Birajte – hoćemo li da isključivo vraćamo samo kredite koje smo zatekli, čak neke iz vremena Broza, ili ćemo zbog ocena koje nam daje MMF da dolazimo do jeftinijih kredita, da sređujemo svoju državu, da otvaramo puteve, da rekonstruišemo pruge, da na jeftiniji način omogućimo svoj razvoj i Srbiju napravimo konkurentnijim mestom za investicije ili ćemo stalno da se bavimo nekom demagogijom da nam neko nešto ne treba. Oni ništa ne traže od nas, apsolutno ništa. Daju samo ocene u kakvom su stanju naše javne finansije i daju procene koliko je to održivo na neke staze. Ništa više.

Da završimo i sa tim MMF, da tu konačno stavimo tačku. Što se tiče plata između javnog i privatnog sektora postoji nesrazmera i jeste to ozbiljan problem i zato, koliko vidim, plate se u javnom sektoru povećavaju samo na nekim mestima, najviše u prosveti, zdravstvenoj zaštiti, policiji i vojsci, baš zato da država ne bi bila konkurent realnom sektoru i da oni kojima treba posao ne jure javni sektor nego realni i tamo zarađuju istu platu, kasnije, nadamo se, i veću nego što je u javnom sektoru. Sve su to procesi.