Dame i gospodo narodni poslanici, evo, imamo jednu raspravu i ja se sa mnogim stvarima koje su rečene u toku rasprave ne bih složio.
Prvo, odmah bih skrenuo pažnju predstavnicima Fiskalnog saveta za procedure donošenja Zakona o budžetu. To su naše procedure i o našim procedurama mogu da govore samo narodni poslanici. To odmah da zaboravite.
E, sad, problem jeste u tome da je to došao neko ko nema pojma šta se dešavalo ranijih godina, pa da kaže nešto tako, ja bih prihvatio. Ali ste, isto tako, znali da su svi budžeti do 2017. godine donošeni uz prethodno mišljenje MMF, koje smo dobijali neposredno pred poslednje rokove za donošenje budžeta. I vi ste u tome svemu učestvovali i sve ste to znali. I onda kažete - trebali ste da usvojite Zakon o budžetu 10. januara, da bi poslanici mogli da ga razgledaju 15-20 dana, kažete da toliko njima treba. Šta će, da ulaze u analitiku? Najvažnija su prihodna i rashodna strana. To je ceo budžet, ostalo su diskreciona prava Vlade, koja traži da joj da saglasnost Narodna skupština. I ono na šta treba da se obrati pažnja jeste opet u toj analitici, na sedam ili osam stvari i to je to.
Ali, znali ste da predlog zakona o budžetu može da bude utvrđen posle davanja mišljenja MMF-a, da bude upućen u skupštinsku proceduru i da zbog budžetskih korisnika mora da bude završen pre 23-24. decembra, naročito zbog toga što po tom zakonu o budžetu imate transferna sredstva jedinicama lokalnih samouprava, koje takođe trebaju svoje budžete da donesu na osnovu našeg budžeta i sredstava koje budemo opredelili. Sve su to povezane stvari.
Drugo, kada je u pitanju MMF i ono za šta smo stalno optuživani, jeste da mi njih slušamo, izvršavamo njihova naređenja. Doduše, ne od vas, kolege, nego od kolega poslanika. Mogu odmah da kažem da je to ili zlonamerno rečeno, ali i da je potpuno netačno.
Mi smo Zakon o budžetu pisali i donosili onako kako je to bilo najbolje za Srbiju. Održivost budžeta, znači, jednog plana trošenja finansijskih sredstava, cenio je MMF, nije davao saglasnost, nego uslovljavao, cenio. Na osnovu te ocene koju je davao MMF, mi smo dobijali mogućnost da na jeftiniji način servisiramo obaveze koje smo imali prema bankama i drugim finansijskim organizacijama kojima se Republika Srbija zaduživala do 2012. godine. Da nismo to radili, niko ne bi verovao u rezultate sprovedenih reformi, pa bismo verovatno i dan-danas bili pod merama, i to onim oštrim merama fiskalne konsolidacije, zato što sve što god se uradi dobro u ovoj Srbiji mora neko da negira, pa negira to na najbrutalniji i najstrašniji način. Prihvatam da to radi ovde u Narodnoj skupštini, ali ne prihvatam da radi na drugim mestima, ako predstavlja državni organ. I tu dolazimo do srži problema, uopšte kada je Fiskalni savet u pitanju.
Imali smo dva zaista zanimljiva radna dokumenta, čija je prezentacija bila, zamislite molim vas, na Kopaonik biznis forumu, gde su predstavnici Fiskalnog saveta iznosili neke svoje stavove za koje ja zaista neću da ulazim u njihovu verodostojnost, ali bih zamolio da kada se pojave tamo znaju da rade za državu Srbiju, da za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini, a da njihove privatne ili neke druge impresije ne mogu kao članovi Fiskalnog saveta da iznose na drugim mestima, osim u Narodnoj skupštini.
Evo jedan jako zanimljiv tekst, da se snažan rast zaposlenosti uz spor rast proizvodnje nije ni desio, pouzdano dovodi se u pitanje pouzdanost ankete o radnoj snazi. Znate, ne bih ja tu imao ništa protiv da to kažete ovde, evo ništa vam ovde nije zabranjeno, samo tada može neko i da vam odgovori, da dovede u pitanje i vaše analize i vaš rad i sve ostalo, ali ljudi, vi odlazite na Biznis forum na Kopaoniku, koji organizuje onaj, jedan od tvoraca propasti srpske privrede, Vlahović, koji je započeo te loše privatizacije i koji je debelo odgovoran, ako ne direktno onda moralno za sve ono što ih je snašlo, što nas je snašlo do 2012, 2013. pa sve do 2016. godine.)
(Mihailo Jokić: I uzimao 5%.)
Neću da govorim o tome koliko je uzimao.
Pa su tamo pozvani strani ambasadori, pa su između ostalog pozvani i neki privrednici, domaći. Odlično. Pozvani su i strani.
Vi sad tamo kažete – podaci koje daje država Republika Srbija nisu tačni. Pa, to kažite kao Pavle, ali kao predsednik Fiskalnog saveta, e, to ne možete. Da nemate težinu koju vam daje država, nego vašu samo intelektualno i naučnu i ništa više, pa koliko vredite, toliko će i da vam veruju.
Kad su iznosili ovde mnogo podataka koji idu u prilog da Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije iznose neistine, ja se samo pitam – a kako to 2012. godine 60 i preko 60% penzionog fonda se punilo iz budžeta Republike Srbije, a danas manje od 40%? Gde je ta finansijska razlika sada nastala? Ko je to odjednom počeo da puni budžet Republike Srbije, odnosno Fond penzijskog i invalidskog osiguranja? Što taj podatak niste izneli, da je i on, recimo, začuđujući?
Što ne postavite pitanje da, možda, smo imali zaposlene koji su pravno bili nevidljivi i nisu ostvarivali svoja prava i da smo primenom zakona naterali poslodavce da ih prijavljuju? Da li je to mogla da bude jedna od teorija? Mogla je, a što nije? Pa, zato što treba ružno pričati o svojoj državi pred stranim ambasadorima. Ne znam zašto? Mislite da će više da vas vole? Neće. Da vas cene? Budite sigurni da vas posle toga ne cene ni malo, jer oni to svojim državama ne bi radili. Ili, samo jedan kao podatak, o ovome možemo čitavu jednu temu i diskusiju da sprovedemo.
Druga, isto, „Biznis forum“ Kopaonik. Kaže ovako - prijavljuje se, pa između ostalog se kaže, pazite ovo, na međunarodnom privatnom savetovanju, privatnom. Kaže ovako – zemlje centralne i istočne Evrope su prethodne decenije imale osetno brži privredni rast u odnosu na Srbiju, pa su u ekonomskom razvoju dodatno odmakle, BDP po stanovniku Srbije je bio na početku decenije na nivou od oko 62% proseka zemalja centralne i istočne Evrope, a od 2017. godine pao je na ispod 55%. Između ostalog, navodi se da je jedan od razloga zašto Republika Srbija ima taj zaostatak, to da je i nedostatak da poseduje hroničan nedostatak vladavine prava i da je konstantno prisutna korupcija. To se kaže, koje godine, samo da vidim, 2018. godine, pretpostavljam, pošto je ovo 2017. godina bila. Mart 2019. godine. Uh, još crnje i gore.
Što niste označili i onih 3,4% minus BDP-a za vreme ove lopovske vlasti pre nas, godine 2009? Što niste ušli u analizu?
Kaže - ne postoji poverenje u državne institucije. Pa, ko je to nepoverenje napravio? Kad je to počelo?
Kažete – nedostaje domaćih investitora i subvencija koje bi se davale njima. To je isto tema o kojoj bih mogao danima da pričam. Ali, znate zašto? Vama je to možda smešno. Znate li koliko je domaćih investitora do 2012. godine pobeglo iz Srbije, pravih investitora, koji su imali fabrike? Nisu preprodavali kao Mišković prodavnice, koji su imali proizvodnju, pobegli su iz Srbije do 2012. godine. Prodali „Delezu“ i to knjiže kao investiciju, a to kako je privatizovan „Maksi“, to tek da ne pričam, tadašnji „C-market“. I da ne ulazim u sve ostale podatke.
E, sad, vi meni recite kakva je naša startna osnova kada većina investitora, a svi su ozbiljni ljudi, znaju da smo do 2012. godine, da je naša nacionalna valuta izgubila 50% vrednosti? Mislite da ne znaju? Jako dobro mislite. Sada, šta misle ti strani investitori, ili domaći, domaći pogotovo, o nama, kada znaju da je inflacija do 2012. godine se kretala u rasponu od 9,5% do 14%?
Kad pričate o korupciji, borba protiv korupcije je sistemska. Ne može se rešavati ni pojedinačnim hapšenjima, ni pojedinačnim potezima. Setite se samo štrajka u Republičkom geodetskom zavodu, koji još traje. Znate li šta je razlog? Što ne mogu više da uzimaju novac od stranaka u postupku. To je sistemski rešeno. Više ne zavisi ništa od njih. Stranka dođe, preda dokumentaciju, može i kod notara, postupak prvostepeni se započne, u roku od 30 dana mora da bude završen. To je kraj priče. A sad ne daju građanima da uđu da predaju dokumentaciju, ili valjda treba i tu, da bi ušli, treba neko da ih časti. Pa, ko su ti ljudi? Kad su se oni navikli na takve stvari? Sigurno nisu 2013, 2014. i 2015. godine. Navikli su se pre dvadesetak godina.
Sad možemo da pričamo o mnogim temama i mnoge teme da otvaramo.
Još nešto, kad se merimo sa zemljama centralne i istočne Evrope, moram da postavim još jedno pitanje – jel oni imaju pristup fondovima EU? Svi do jednog. Ono što mi možemo preko predpristupnih fondova da apliciramo jeste nekih desetak procenata što oni mogu da uzmu kao članice EU. Pa, jesu li ta bespovratna sredstva značajna za rast njihovog BDP? Jesu, i to mnogo, da ga dupliraju, a mi moramo da se oslanjamo na sebe i svoje resurse i ni na koga više. I onda negiramo da smo, zato što smo morali da se oslanjamo samo na sebe i svoje resurse, imali rezultat.
Ne znam, čini mi se, hajde da ocrnimo sve što je dobro. Ja ne kažem da smo u svim oblastima uspeli, ali su napravljeni ozbiljni pomaci.
Kad kažete – realna domaća potrošnja. Znate, domaća potrošnja, životni standard može da se meri na nečemu koje neki zovu nauka, neki zovu metoda, statistika, ovako ili onako. Znate šta je po meni, evo, ja sam neuk, ne razumem se u te stvari, nijednu stvar od tih stvari ne razumem, a to je gužva na putevima. Vidim da se prvi put slažemo. Ali, ja to vidim po broju vozila koji su na putevima. To je meni neki reper. Kad čovek počne da sipa gorivo u automobil, da ode negde sa svojom porodicom na neki izlet, na neko letovanje, pa čak i da ih izvede u grad, u bioskop, znači da bolje živi, kvalitetnije.
Toga je sve više i više u Srbiji, i te vaše publikacije i sve drugo o čemu pričate nekako padaju u vodu. Mnogo toga još mora da se uradi, to je činjenica. Tek smo započeli postupak reformi, ali nemojte da nas poredite sa onima koji imaju mnogo više besplatnih para nego Srbija, koji nisu imali sankcije, koji nisu imali ratove, koji nisu imali atomsku bombu koja se zvala DOS, sada bivši režim. Ne krećete od nule, nego krećete iz minusa. To je velika razlika.
Pretpostavljam, neke od vas poznajem lično, da li volite Srbiju kao zemlju? Ja se nadam da volite. Zamislite, napravili ste nešto što će vam mnogi prebacivati čitavog života, da jedan deo svoje profesije u jednom trenutku niste hteli da uradite. Pričam o 2012. godini. Tada niste obavestili građane Srbije i Narodnu skupštinu u kakvom su stanju naše javne finansije. Izgovor je bio, razlog, prihvatam da je razlog, razlog je bio da niste hteli da se mešate u izborni proces koji je bio u toku. Da li je tako?
Zašto sam postavio pitanje da li volite Srbiju? Da su Boris Tadić, Dragan Đilas i ekipa tada pobedili na izborima, da li vi stvarno mislite da biste sedeli danas tu? Bili biste članovi Fiskalnog saveta, samo ne znam čega, jer su naše javne finansije bile takve da država ne bi ni postojala, da su ostali da vladaju još jednu godinu. Kada sledeći put pomislite da govorite ili naginjete ili napravite i kontra stranu, postavite pitanje – da li je baš to toliko loše da moram da radim protiv svojih građana i protiv svoje države zato što nekoga ne volim ili zato što se sa nečijom politikom ne slažem.