Dame i gospodo narodni poslanici, zahvalio bih kolegi Aleksandru Pejčiću na amandmanu koji je podneo. Želim da kažem da SNS podržava ovaj amandman, da ja, kao predstavnik građana iz Pomoravlja, osećam obavezu da kažem da je ova teritorijalna organizacija sudstva i tužilaštva u Pomoravlju urađena jako loše.
Ono što je najžalosnije, to je da građani Srbije znaju da je ukinuto stotine sudova, pošto imamo i prekršajne i opštinske sudove, a da u obrazloženju svega toga imamo samo tri lista, čak ni tri strane, tri lista obrazloženja, koje predstavlja, u stvari, prepričavanje ovih članova zakona. Zakon je iovako jako mali, ali je obrazloženje neprimereno, u situaciji kada sa 173 prekršajna suda dolazimo na 45, i 102 odeljenja, kada sa 138 opštinskih sudova dolazimo na 34 osnovna suda, a sve ostalo su sudske jedinice.
Smatram da je obrazloženje u ovom zakonu trebalo da bude znatno ozbiljnije, da je trebalo da sadrži analizu stanja, kada je u pitanju teritorijalna organizacija sudova, da je moralo da se izađe s argumentima, a ne samo s jednim ovako šturim predlogom Vlade.
Nema ozbiljnog zaključka, nema ozbiljnog obrazloženja i očigledno je ovo jako loš predlog zakona, to vidimo i po broju amandmana, a što se tiče Pomoravlja, sa šest opštinskih sudova, pali smo na dva. Ali, ono što meni najviše smeta u svemu ovome jeste što građani Resave gube makar jedan opštinski sud.
Resava je jedna geografska celina koja obuhvata opštine Svilajnac i Despotovac i, po ovom predlogu zakona, Despotovac pripada Osnovnom sudu u Paraćinu, a Svilajnac – Osnovnom sudu u Jagodini. Udaljenost tih sudova od sedišta tih opština je velika, a što se kriterijuma tiče, kriterijumi su bili, bar u obrazloženju ovog zakona, broj predmeta u radu, godišnji priliv predmeta, geografska udaljenost i razvijenost putne mreže. Skoro po svakom od ova četiri kriterijuma nisu zadovoljeni interesi građana Resave, interesi građana Svilajnca, interesi građana Despotovca.
Želim da kažem još jednu stvar, da je ovaj predlog neumesan od strane DS-a, odnosno od strane vladajuće većine, i to od strane one vladajuće većine koja se večito zalaže za decentralizaciju. Zar ovo nije najočigledniji primer centralizacije Srbije, zar ovo nije najbolji primer pokušaja da izvršna vlast stavi pod kontrolu pravosuđe, sudstvo u Srbiji, da se stvori jedan pravosudni klan preko koga će izvršna vlast moći mnogo lakše da utiče na odluke koje se donose u sudstvu.
Imam obavezu, pre svega, prema građanima i zaposlenima u Opštinskom sudu u Despotovcu, koji su mi dostavili 30-ak argumenata zbog kojih smatraju da Despotovac treba da ostane opštinski sud. Nisam tu da procenjujem da li osnovni sud treba da bude Despotovac ili Svilajnac, jednu ozbiljnu analizu trebalo je da uradi Ministarstvo. Te analize u ovom predlogu zakona nema. Zbog njih, samo par njihovih argumenata. Od ovih tridesetak, Opštinski sud u Despotovcu osnovan je 1931. godine, znači, 77 godina rada. To je, po mom mišljenju, po mišljenju svih Resavaca, udar na tradiciju ovog suda.
Pomenuo je moj kolega devet sudova. To je potpuno tačno, ali 35 zaposlenih lica u tim sudovima, odlazak sudija, odlazak najobrazovanijih i najuglednijih ljudi iz jedne opštine bitno utiče na kvalitet života u tim sredinama. Imamo strahovito velike migracije i u centralnoj Srbiji, a ne samo u opštinama koje su uz granicu Srbije.
Zatim, od argumenata bih pomenuo da imaju ukupno, po ovim osnovnim upisima, 3.627 predmeta u 2007. godini, da po svim upisima, ukupno imaju 8.381 predmet, da je izuzetno ažuran sud. U 2006. godini on je na području Opštinskog suda, odnosno Okružnog suda Jagodine, znači na području Pomoravskog okruga, bio najažurniji sud, što znači da imaju ozbiljne kadrovske potencijale, da opština Despotovac ima 34.000 stanovnika, nešto više od toga opština Svilajnac. Znači, Resava, skupa, blizu 80.000 stanovnika.
Nije trebalo Resava da ostane bez osnovnog suda. Despotovac ima 33 naseljena mesta, to je opština koja je po površini među prvih pet opština u Srbiji, što ukazuje koliko je teško doći do Opštinskog suda u Despotovcu danas, a koliko će tek teško biti kada se taj osnovni sud prebaci u Paraćin, o tom potom.
Slična je situacija i u Svilajncu, mada je nešto manji broj naselja. Isto tako, na području opštine Despotovac ne postoje javna preduzeća za organizovani prevoz putnika. To utiče na kvalitet sudskih procesa. Već sam rekao da je jedna od najvećih opština, površine 631 kvadratni kilometar.
Mislim da je jako važno da vam kažem da je na području teritorije opštine Despotovac i ''Rembas'', jedan od najvećih rudnika u Srbiji, da imamo šumsko gazdinstvo koje zapošljava 150 ljudi, a u samom ''Rembasu'' to se meri hiljadama zaposlenih, da su sva prava iz radnog odnosa dosad ostvarivali preko Opštinskog suda u Despotovcu i da je najudaljenije naselje u opštini Despotovac, od samog Despotovca udaljeno 30 kilometara.
To je u prilog malopređašnjoj tvrdnji da se radi o jednoj opštini koja je izuzetno prostrana. S ovim predlogom, Osnovnim sudom u Paraćinu, udaljenost i odlazak pojedinih građana Despotovca do suda biće i preko 70 kilometara. Slična je situacija i za Svilajnac.
Mi iz Srpske napredne stranke, iz Poslaničkog kluba Napred, Srbijo, nećemo glasati za ovaj set zakona. Nećemo glasati ni za ovaj zakon koji tretira teritorijalnu organizaciju sudova, ali se nadamo da će Ministarstvo, ako ste već obezbedili većinu za donošenje ovog zakona, pod hitno uraditi znatno ozbiljniju analizu i nadam se da će najzad građani Resave biti u prvom, a ne, čini mi se, večito u drugom planu. Hvala vam.
(Poslanici SRS-a, sve vreme izlaganja narodnog poslanika Zorana Antića, lupaju o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo radikali, bilo bi mnogo bolje da umesto što lupate u klupe date odgovor na sve ono o čemu sam govorio u petak, da li ste falsifikovali potpis Vojislava Šešelja. Ali, o tom potom, da ja pređem na ovaj amandman. Amandman sam podneo na član 105, koji se odnosi na disciplinske sankcije. Gospodin Krasić je malopre govorio o disciplinskim prekršajima. Ima ih jako puno navedenih u ovom zakonu i jako su ozbiljni ti disciplinski prekršaji. Disciplinske sankcije su, po mišljenju SNS, Poslaničke grupe "Napred Srbijo" Tomislava Nikolića, jako blage i mi smo pokušali, odnosno ja sam pokušao ovim amandmanom da te disciplinske sankcije koliko-toliko pooštrim, da koliko-toliko dobiju nešto na značaju i da eventualne prekršioce nateraju da porazmisle da li će činiti disciplinske prekršaje.
Što se tiče disciplinskih sankcija, one su rangirane na tri nivoa. Prva je javna opomena. Druga je umanjenje plate do 50% do jedne godine. Znači, može i mesec dana, može i dva meseca, ali najviše godinu dana. Treće je zabrana napredovanja u trajanju do tri godine. Kao i za umanjenje plate i ova treća sankcija može da traje samo mesec dana, samo dva meseca, samo godinu dana, a najviše tri godine.
Smatram da je ova najteža sankcija koja je propisana ovim zakonom premala i predlažem svojim amandmanom da umesto "do tri godine" to bude "od tri godine", da bude fiksna, da ne može da bude manja od tri godine, jer čemu onda uopšte disciplinska sankcija.
Od disciplinskih prekršaja koje bih ja izdvojio, koji su po meni najozbiljniji, a ima ih dosta ovde navedenih, želeo bih da citiram: "propusti da traži izuzeće u predmetima gde za to postoje zakonski razlozi". To je jako ozbiljan prekršaj koji se često koristi u našem tužilaštvu.
Zatim: "odbija vršenje poslova i zadataka koji mu se povere" – to je vid krajnje nediscipline. "Upušta se u neprimerene odnose sa strankama i njihovim pravnim zastupnicima u postupku koji vodi; prihvata poklone suprotno propisima koji regulišu sukob interesa" –faktički, mito i korupcija u tužilaštvu. To su ozbiljni razlozi da ova maksimalna sankcija bude makar trogodišnja zabrana napredovanja u svojoj profesiji, tako da smatram da imate jako ozbiljan razlog da ovaj amandman prihvatite.
Smatram, isto tako, da ponašanje javnih tužilaca i te kako ugrožava javni interes, kredibilitet tužilaštva i samo poverenje u sudstvo. Neophodno je da se taj nivo odgovornosti u tužilaštvu podigne na veći nivo, pa zbog toga pozivam sve poslanike, i opozicije i vladajuće, da prihvate ovaj amandman, jer samo obrazloženje Vlade je krajnje nekorektno i neprimereno težini ovih sankcija.
Na kraju bih hteo da informišem građane Jagodine i Srbije u vezi sa krivičnom prijavom koju su podneli jagodinski naprednjaci, o kojoj sam govorio u petak, da se Treće opštinsko tužilaštvo izjasnilo kao nenadležno i da je krivičnu prijavu posle mesec i po dana nenadležno vratilo za Jagodinu. Imaćemo prilike da o toj krivičnoj prijavi i očiglednom falsifikatu potpisa predsednika SRS govorimo u nekom narednom periodu, ali je neprimereno da se na takav način tužilaštvo odnosi prema očiglednim kriminalnim radnjama, jer je taj falsifikat pušten u pravni promet. Taj slučaj pokazuje da moramo da imamo znatno ozbiljnije sankcije kada je u pitanju rad tužilaštva. (Za vreme govora narodnog poslanika Zorana Antića narodni poslanici SRS lupaju o klupe.)

Dame i gospodo, srpski radikali, gospođo Pop-Lazić, trebalo je datum da pročitate makar, nemojte da prikrivate, nemojte da konstruišete. Radi se o dopisu iz januara 2004. godine. Radi se o kampanji iz decembra 2003.
Hoću da vam kažem samo jednu stvar. Godine 2001. u martu mesecu, kada SRS nije imala ni 5% glasova, nije prešla ni cenzus, nije imala nijednog poslanika, preuzeo sam da budem predsednik opštinskog odbora u Jagodini. U oktobru 2001, isto tako, pošto niko nije hteo da stane ispred SRS, preuzeo sam da budem predsednik okružnog odbora i tri godine, odnosno do 2003/2004. faktički sam svojim sredstvima, imao sam dve radnje, izdržavao kompletan Pomoravski okrug.
Godine 2004. sam zatvorio radnju. To je tačno. Naravno, kao i svaki preduzetnik, a to nije nikakva tajna, kad zatvorite radnju ostanu i poreske obaveze i neplaćeni dugovi i trebalo je vremena, ne isplaćuje se to za 15-20 dana, trebalo je vremena da se to isplati. Neki ljudi su nervozni, smatraju da ćete da izbegnete svoje obaveze ako postanete poslanik, pa su smatrali da treba da vrše neki pritisak. Nije bilo razloga, sve svoje dugove koji se odnose na tu radnju izmirio sam u toku, odnosno početkom 2004. godine.
Prema tome, taj dopis i način na koji pokušavate da manipulišete i da me predstavite kao nekog čoveka koji je nečastan krajnje je neprimeren.
Nažalost, danas u Srbiji gomila mojih kolega preduzetnika ne stiže na vreme da isplati niti komunalije, niti vodu, niti porez, niti da na vreme plaća dobavljačima, zbog ovakve ekonomske politike, i ništa se nije desilo.
Ali, budite sigurni da sam, koliko sam mogao, pomagao SRS, a sad kad sam izašao ponosan sam sobom, samo dugove na osnovu prethodnih kampanja, ništa sa sobom nisam poneo, niti stan, niti bilo kakvu od privilegija o kojima ovih dana o pojedincima iz SRS pišu novine.
Nema razloga da na ovakav način, koji više pokazuje o vama nego o meni, o tome kakvi ste ljudi i čime se bavite, sa ove govornice razgovarate i prozivate ne samo mene, izmišljotinama, konstrukcijama i lažima, mislim pre svega na Tomislava Nikolića, na Aleksandra Vučića. Koncentrišite se, gospodo, na svoju priču. Vaša politička priča nema dovoljno štofa i to je problem. Vama ostaje jedino da se lažima, izmišljotinama, konstrukcijama, omalovažavanjem, pljuvanjem, lupanjem, dobacivanjem borite za glasače. Verujte, grešite. Da ste grešili i da i dalje grešite najbolje pokazuju dosadašnji rezultati SRS. Hvala. (Za vreme govora narodnog poslanika Zorana Antića narodni poslanici SRS lupali su o klupe.)

Dame i gospodo radikali, čini mi se da ponajviše govorite o sebi, jer ako sam toliko loš, ukoliko ste toliko bili nezadovoljni sa mnom, zašto ste me držali za predsednika okruga ovolike godine?
Od 2001. godine do 2008. godine, sedam godina sam bio predsednik Pomoravskog okruga i zadužen za taj okrug. Ako sam toliko loš, ako ničim nisam doprinosio, zašto držite tako loše ljude oko sebe?
Mislim da, kao što rekoh, ponajviše govorite o sebi, da pokušavate ponovo da obmanete građane Srbije; mislim da bežite od onih osnovnih pitanja, pitanja zbog čega SRS danas nije na vlasti, zbog čega su građani Srbije u ovih prethodnih sedam-osam godina bili taoci SRS. Mnogo toga je tačno, gospodo.
Nisam razumeo u prethodnom periodu, recimo, zbog čega gospođa Vjerica Radeta, Nataša Jovanović sa ove govornice tako bezočno napadaju Zorana Đinđića nazivajući ga mafijaškim premijerom kada je bilo očigledno da se nad tim zgražava većina građana Srbije. Isto tako, nisam razumeo toliku količinu privitimizma protiv političkih protivnika, prema kojima niste imali nimalo poštovanja. Nisam razumeo ni zašto u jeku političke kampanje Vojislav Šešelj Zvezdana Jovanovića naziva Gavrilom Principom. Nisam razumeo ni zašto nismo napravili Vladu posle predsedničkih izbora kad smo imali većinu sa Demokratskom strankom Srbije.
Nisam mnogo toga razumeo dok sam bio sa vama, a bogami, nije razumela ni većina poslanika koja sada sedi u vašem poslaničkom klubu. Svi smo se pitali da li je moguće da vi ne vidite da radimo sami protiv sebe, da li je moguće da ne vidite da snižavamo rejting SRS. Ali, danas, gospodo, kada vidim kako se odnosite prema nama, kada vidim na koji način se bavite politikom, mnogo toga mi je jasno. Očigledno je da vam nije ni bio cilj da budemo deo Vlade, da vam nije bio cilj da napravimo Vladu, da ste sve vreme obmanjivali ovu srpsku sirotinju, da ste je podvodili faktički Demokratskoj stranci, jer je taj privitimizam protiv koga se, na prvi pogled, borila Demokratska stranka ponajviše odgovarao Demokratskoj stranci.
Znači, vi ste i tada pokušavali i danas pokušavate da snizite rejting Tomislava Nikolića i rejting Aleksandra Vučića. Vama je cilj da ostanete jedina politička stranka sa one strane, kao opoziciona stranka, i da građani Srbije nemaju za koga da glasaju. Žao mi je, gospodo, što moram da kažem, ali vi trgujete ljudskim dušama, trgujete građanima Srbije, vi podvodite građane Srbije demokratama. To je, čini mi se, vaš zadatak, naročito u ovom trenutku kada nemate šanse da budete ozbiljna politička stranka. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Gojko Radić, koji je opravdano odsutan trenutno, podneo je amandman na član 76, pa bih par reči da kažem o tom amandmanu.
Amandman u suštini tretira postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje predsednika suda i predlaže spajanje prvog i drugog stava, po mišljenju Gojka Radića, a i po mišljenju Srpske napredne stranke, u jedan znatno bolji stav, stav koji je jasniji. Mi predlažemo narodnim poslanicima da razmotre ovaj amandman, bez obzira što ga je Vlada odbila. Smatramo da bi bila šteta ne uvažiti ga.
Ako dozvolite, iskoristio bih priliku, pre svega zbog javnosti i zbog građana Srbije, da kažem još jedanput da Srpska napredna stranka neće glasati o ovom setu pravosudnih zakona i da zato ima jako puno razloga.
Naravno da se vidi pre svega po broju amandmana koliko je nezadovoljstvo svih narodnih poslanika, koliko je nezadovoljstvo javnosti, a rekao bih i nezadovoljstvo u pravosuđu, zaposlenih u pravosuđu, jer ovi zakoni nisu prihvaćeni od zaposlenih u pravosuđu, nije bilo adekvatne rasprave među ljudima iz struke.
Sam reizbor sudija je neustavan. To je ono što je očigledno. Ovim setom zakona ugrožava se nezavisnost i nepristrasnost sudija. U isto vreme nije ispoštovana podela na sudsku, zakonodavnu i izvršnu vlast. Nije ispoštovan princip stalnosti sudijske funkcije, pre svega kod sastava Visokog saveta sudstva.
A imaćemo priliku i mi iz Srpske napredne stranke i iz poslaničke grupe Napred Srbijo-Tomislav Nikolić, da govorimo o tome da i teritorijalna raspodela sudova na nivou Srbije nije ispoštovana, nisu ispoštovane sve opštine, svi opštinski sudovi koji i danas postoje, ali da ne bi ostalo nikakvih nejasnoća želim da kažem da SNS nije zadovoljna stanjem u sudstvu, da je u svakom slučaju za reforme u sudstvu, da moramo da popravimo efikasnost sudstva, ali ne kroz lustraciju u režiji vladajućih partija, već kroz jednu mnogo ozbiljniju javnu raspravu i diskusiju.
Na kraju vas još jedanput pozivam da razmotrite ovaj amandman mog kolege Gojka Radića i da ga u danu za glasanje podržite.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Dame i gospodo srpski radikali, meni ne smeta slika Vojislava Šešelja. Mi srpski Naprednjaci želimo mu sve najbolje, kao i ostalim haškim optuženicima.
Javio sam se po amandmanu gospodina Tomislava Nikolića na član 100. Smatram da je ovaj član i ovaj amandman jako važan, jer je rešenje u tom članu neprihvatljivo, i tu se potpuno slažem sa gospodom radikalima. Ovim članom ozvaničava se lustracija. Ovim članom ministru pravde se daju diskreciona prava i daje se saglasnost da određuje broj sudija faktički.
Pročitao bih, u obrazloženju se kaže - prvi saziv Visokog saveta sudstva odrediće broj sudija na osnovu prethodno pribavljene saglasnosti ministra pravde.
Čemu onda, dame i gospodo, Visoki savet sudstva, ako će prvi saziv da određuje ministar, ako će ministar da daje saglasnost? Nepotrebno je uopšte i donositi ove zakone koji tretiraju sudstvo. Ovim članom, ovim stavom se daje mogućnost veta na odluku, bilo o predlogu broja članova sudova, daje se mogućnost veta na odluku Visokog saveta sudstva. Ovim članom se onemogućava podela na sudsku, zakonodavnu i izvršnu vlast.
Samostalnost sudstva je i te kako ugrožena. Ovo je jako loše rešenje, rešenje koje je lošije od onog koje smo imali dosad, jer smo do sada kroz neku skupštinsku raspravu mogli da prodiskutujemo o tome koje se sudije biraju, koliki broj sudija imamo po sudovima. Na ovaj način izvršna vlast je preuzela pravo da sama određuje i broj sudova i same sudije. Ovo je jedna vrsta totalitarizma izvršne vlasti. Ovo je udar na demokratiju i na parlamentarizam.
Smatram da bi svi mi, poslanici i vlasti i opozicije, trebalo da porazmislimo o ovom amandmanu, da je neophodno da se ovaj amandman usvoji. Visoki savet treba da odluči o broju i o sastavu sudova. To je valjda elementarna stvar za šta ste se zalagali ovim zakonom.
Da iskoristim priliku, kada sam već za govornicom, da podržim sve one sudije koje radikali prozivaju ovih dana, da im u ime Srpske napredne stranke kažem da, za razliku od radikala, mi se nećemo mešati u sudsku vlast.
Sramota je za nas narodne poslanike, pa čini mi se, gospođo predsedavajuća i za vas, da dozvoljavate da se sudije prozivaju po imenu, da se vređaju bez ikakvih dokaza, i neophodno je i da svi poslanici, sve poslaničke grupe ustanu u zaštitu sudija širom Srbije.
Imam primer iz Jagodine, gde već drugi put Okružni sud obara rešenje lokalne samouprave zato što lokalna samouprava ne zna da sprovede proceduru o izboru i opozivu odbornika u lokalnoj skupštini. Baš zbog toga obara se to rešenje i nije problem u sudijama, problem je u lokalnoj samoupravi. I nemojte sa ove govornice da vređate, da omalovažavate, po imenu prozivate sudije, nisu oni krivi što lokalna samouprava više brine o žirafama i slonovima nego o pravnicima u sastavu lokalne samouprave.
Želim da kažem da se radi o elementarnom neznanju gospode radikala, želim da kažem da se radi o iživljavanju nad sudijama Okružnog suda u Jagodini, prozivate ih po imenu, pretite im reizborom, gospodo. Pa vi ćete na sledećim izborima da se borite za cenzus. Ko se vas plaši, gospodo radikali? Nemojte na taj način nikoga da plašite, nećete u tome uspeti.
Kada smo već kod toga, želeo bih da vam kažem da se potpuno slažem s vama da i sudije i tužioci treba da rade svoj posao. Najzad se nadam da će i Treće opštinsko tužilaštvo u Beogradu, mislim da je to na opštini Vračar, da nešto uradi povodom krivične prijave protiv Dragana Todorovića, koji je ni manje ni više, nego falsifikovao potpis samog Vojislava Šešelja. Biće prilike da o tome govorim sutra. Javiću se naravno o tome. Biće prilike i da vam podelim dokaz.
Pre mesec dana predali smo tu tužbu, krivičnu prijavu protiv Dragana Todorovića, ali očigledno je, gospodo demokrate, da vi štitite gospodu radikale. Kad bi se ova tužba procesuirala, sva ova rešenja o obaranju odborničkih mandata pala bi u vodu.
Postavlja se i elementarno pitanje, gospodo radikali, zbog čega vama, zbog čega Vojislav Šešelj ne daje podršku, ne daje ovlašćenje Draganu Todoroviću? Više puta ste išli za Hag. Zbog čega je ovaj potpis falsifikat? Grafolozi su već utvrditi da se radi o dečijem falsifikatu, mogu da vam kažem, to je vidljivo i za svakog amatera i pitanje je šta iza svega ovoga stoji.
Rekao bih da pre svega stoji novac, 15 miliona dinara koje ležu na žiro račun Srpske radikalne stranke svakog meseca, 200.000 evra, ako to otprilike dobro računam, gomila zaposlenih prijatelja, rođaka, švalerki. U Magistratu ima više zaposlenih nego bubašvaba, ni dinar ne dajete na lokal, na vaše aktiviste, ali zato olako zapošljavate svoje rođake i arčite taj novac. Pitanje je i koje ovlašćenja imate za korišćenje tih sredstava.
Prema tome, gospodo radikali, kad već govorite o poštenju, krenite malo od sebe, dokažite da ovo što sam rekao sa ove govornice, da ovo nije falsifikovan potpis Vojislava Šešelja i odgovorite iza koga iz Srpske radikalne stranke stoji Vojislav Šešelj.
Vi nastavljate sa pučem koji ste započeli onog trenutka kada ste faktički iz stranke izbacili, ne dozvolivši vanrednu skupštinu, izbacili Tomislava Nikolića i nas ostale poslanike. Na vanrednu skupštinu niste smeli da idete jer biste izgubili.
Mnogi od vas koji sebe danas nazivaju funkcionerima bili bi eventualno portiri u Srpskoj radikalnoj stranci. Istina je, gospođo Pop-Lazić, toliki rejting vi imate i u članstvu, najbolje se to pokazuje i po broju odbornika koji su prešli na stranu Tomislava Nikolića.
Meni je stvarno žao, ali je nedopustivo, i ovo sam rekao, pre svega zbog sudija koje poimenice vređate, omalovažavate, ponašate se krajnje primitivno, krajnje prostački. To je razlog zbog čega danas nismo s vama i hvala vam na neki način, imao sam dovoljno sreće, hvala bogu, i dovoljno pameti da danas ne sedim s vama i ne udaram u klupe.
(Tokom ovog govora poslanici SRS su udarali o stolove.)

Samo kratko repliku, zbog onih čestitih radikala širom Srbije, zbog svih građana Srbije. Znači, niti ja, niti Srpska napredna stranka, nikoga ne mrzimo, ni vas. Gospodo radikali, građani mogu jako dobro da procene ko se kako ponaša u Republičkoj skupštini. Mržnja, očaj, bes, to se primećuje na licima. Ako to vide na mom licu, onda ih ja lažem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da kažem par reči o zakonu o javnim nabavkama. Želim pre svega da kažem da Srpska napredna stranka, odnosno poslanička grupa Tomislava Nikolića nije zadovoljna ovim predlogom zakona, da smatra da je vladajuća većina imala dovoljno vremena da prepozna sve ono što je loše u prethodnom zakonu i da je zakon morao da bude znatno celovitiji. Nivo korupcije u Srbiji je izuzetno visok i ne smanjuje se iz godine u godinu i zakon o javnim nabavkama, ukoliko nije deo šire strategije, sam po sebi ne može da reši problem korupcije.
Kada je u pitanju korupcija najveći problem u Srbiji je, pre svega, država, vlast; država koja je sila iznad društva, država koja je poslodavac i investitor.
Mi imamo situaciju da u državi od 40 do 45% cena diktira država, znači da su direktno pod kontrolom države. Isto tako, blizu 50% bruto domaćeg proizvoda je pod kontrolom države i to je izvor korupcije. Virus korupcije izlazi iz državnih institucija, izlazi iz državnih organa, a nosioci korupcije su državni službenici i državni funkcioneri.
Ono što vlast, što partije DOS-a od 2000. godine naovamo nisu obezbedile, to je da imamo što manje države a što više tržišta. Činjenica je da danas, nažalost, imamo jednu partokratsku državu i to je osnov i podloga na kojoj danas u Srbiji jača korupcija.
Što se tiče samog zakona o javnim nabavkama, on ne kontroliše ono što je, čini mi se, najbitnije, a to je planiranje javnih nabavki. Nema nikakve kontrole, niti u zakonu ima reči o tome, ali nema ni kontrole sprovođenja ugovora o javnim nabavkama, odnosno ugovora sa naručiocima.
Činjenica je da tom oblašću treba, pre svega, da se bavi Državna revizorska institucija. Ali, ova vlast već tri godine nije našla za shodno da se pobrine da dobijemo jednu kompetentnu Državnu revizorsku instituciju koja bi radila u korist građana Srbije i koja bi omogućila da i mi narodni poslanici imamo bolji uvid u funkcionisanje svih institucija sistema. Prema tome, bez Državne revizorske institucije ovaj zakon sam po sebi ne znači mnogo.
Što se tiče zakona, taksativno bih nabrojao neke osnovne probleme, nešto osnovno što je zasmetalo poslaničkoj grupi Tomislava Nikolića, SNS, a to je u članu 7, koji se odnosi na poverljive nabavke. Potpuno bih se složio sa kolegom koji je pre mene govorio. Nema ni reči o tome kako se rešavaju poverljive nabavke. MUP, vojska, BIA imaju mogućnost da odlučuju o tome koje su poverljive nabavke a ujedno i da nabavljaju. Nema kontrole tih nabavki, a neophodno je da tu budu uključeni ili ministarstvo ili Odbor za bezbednost. I ozbiljnije stvari Republička skupština, odnosno Odbor za bezbednost kontroliše, pa može i javne nabavke u policiji, vojsci i BIA.
Smatramo da u članu 24, koji se odnosi na oslobađanje od objavljivanja javne nabavke, ima izuzetno mnogo prostora za manipulaciju i zloupotrebe kada su u pitanju nove usluge koje predstavljaju ponavljanje. To je pod tačkom 8).
Mislim da je bilo neophodno da se u članu 44. rangira, jer je članom 44, gde se za relativno male nabavke traži obimna dokumentacija, ostavljena mogućnost zloupotrebe. Naročito je problematično dokazivanje finansijskih i poslovnih kapaciteta, tehničkih i kadrovskih kapaciteta, a i naručilac ima mogućnost da odredi veliki broj dodatnih uslova što bi trebalo da u ovom zakonu bude mnogo potpunije definisano.
Što se člana 45. tiče, dokazivanje ispunjenosti uslova isto tako ostavlja puno mogućnosti za zloupotrebu, pa je to još jedna oblast koja je trebalo da bude potpunije regulisana u ovom zakonu da bi se onemogućila bilo kakva zloupotreba.
Mislimo da je jako loše postavljen član 47. koji se odnosi na negativne reference. U članu 47. u prvom stavu pod tačkom 4) imate čak da se može odustati od javne nabavke, odnosno da naručilac može da ospori ponuđača ukoliko ima izveštaj nadzornog organa o izvedenim radovima iz neke prethodne nabavke. Mislim da su stvari tu i suviše široko postavljene.
Što se tiče tretmana domaćih ponuđača, mislim da je ono što je ponuđeno u zakonu, to je nekih 20% prednosti u odnosu na bodovanje, u odnosu na cenu koja je ponuđena, dobro rešenje u ovom trenutku, da će mnogo značiti domaćoj privredi, ali i da je to nedovoljno i da nije razrađeno u zakonu.
Ono što smo mi iz SNS prepoznali, to je, pre svega, da je u članu 9. ostavljena mogućnost da naručilac može od ponuđača da zahteva da prilikom javnih nabavki angažuje određen broj domaćih podizvođača. Smatramo ne da može, nego da naručilac mora da obezbedi da 50% podizvođača budu domaći podizvođači i da je to jako važno za razvoj domaće privrede.
Domaća privreda je ionako u teškim uslovima. Ako uzmemo u obzir da niti ovim zakonom niti bilo kojim drugim zakonskim rešenjima niste omogućili da naša privreda prilikom nastupa na stranom tržištu, prilikom konkurisanja ima bilo kakvu prednost, a da ste ostavili mogućnost da se primenjuju odredbe koje tretiraju CEFTA sporazum, smatramo da trebalo posebno jedno poglavlje, ako ne na drugi način, onda u okviru ovog zakona, ostaviti za podsticaj naših preduzeća na stranim tržištima.
Ono što je jako loše kada je u pitanju odnos države prema srpskoj privredi jeste činjenica da je država danas u Srbiji monopolista. Država diktira uslove pod kojima ponuđači, prodavci robe i usluga moraju da sklapaju ugovore, pa se u članu 31, recimo, propisuje iznos sredstava javnih nabavki iznad kojih je naručilac dužan da zahteva bankarske garancije.
(Predsednik: Gospodine Saviću, gospodine Jojiću, molim vas, omogućite da čujemo govornika.)
Gospoda nisu ništa naučila. Pre par dana imali su priliku da shvate kako će ovaj protest da se odrazi na rejting, ali njima očigledno nisu bitni glasači, nisu bitne one stotine čestitih radikala koji se na opštinskom nivou bore za cenzus, njima su bitni njihovi poslanički mandati, bar kad su u pitanju gospoda iz predsedničkog kolegijuma.
Da pređem na ono zbog čega sam tu. Dakle, hteo bih da kažem da je jako važno da osim države prilikom sklapanja ugovora budu zaštićeni i ponuđači. Znači, neophodno je da zakonom bude regulisano da su oni dužni, odnosno da je država, da su javna preduzeća dužna da izdaju instrumente obezbeđenja isporučiocima, odnosno izvođačima radova. Danas smo u situaciji da država plaća kad hoće, kome hoće, da se tu stvara mogućnost za velike zloupotrebe, da postoje dobavljači koji imaju prednost prilikom plaćanja i da se na taj način destimuliše konkurencija kod dobavljača.
Država ne plaća penale kada kasni sa plaćanjem. Država na taj način blokira obrtna sredstva privrede, gura ih u nelikvidnost, gura ih u situaciju da uzimaju skupe kredite. Na kraju krajeva, podiže i cene robe i usluga koje ponuđači nude javnim preduzećima i, sve u svemu, utiče na opštu nekonkurentnost državne privrede. Mislimo da je to pojava koja je jako opasna za budućnost srpske privrede, i da je i na ovaj način i kroz ovaj zakonski projekat bilo neophodno da se ta oblast definiše.
Želeo bih na kraju da kažem da, nažalost, kaznene odredbe koje su date na kraju zakona u članu 122. nisu adekvatne, da su kazne od 20.000 do 50.000 za odgovorna lica neprimerene, rekao bih čak i smešne, s obzirom na to da se često radi o iznosima javnih nabavki koji se mere u milionima evra. Žalosno je što u ovom zakonskom predlogu nije definisana nabavka male vrednosti, već je to ostavljeno Ministarstvu ekonomije. Isto tako, žalosno je što nemamo kriterijume za obrazovanje komisija za javne nabavke. Pa, to su valjda neke elementarne stvari i to je ono što je trebalo da se nađe u ovom predlogu zakona.
Prema tome, Srpska napredna stranka, poslanička grupa Napred Srbijo Tomislava Nikolića, s obzirom na broj primedaba koje sam sada izneo i koje će izneti i ostale moje kolege, neće moći da glasa za ovaj zakonski predlog. Još jedanput vas pozivamo da kada pripremate zakone koji dotiču oblast korupcije mnogo ozbiljnije pristupite primeni tih zakona, a pre svega da pod hitno uredimo Državnu revizorsku instituciju. Hvala vam. (Poslanici SRS lupaju o klupe.)

Pružiću vam priliku da i građani imaju malo bolji uvid u vaš protest, pa, s obzirom na to da je moj kolega Stefan Zankov trenutno u predizbornoj kampanji u Knjaževcu, evo, dozvolite meni da umesto njega obrazložim ovaj amandman, a odnosi se na garancije, odnosi se na javni dug.
Želeo bih, pre svega, da kažem da je SNS nezadovoljan odnosom koji Vlada Srbije ima prema javnom dugu i time sa kojim se omalovažavanjem odnosi prema privatnom dugu.
Privatni dug uopšte nije zanemarljiv. Ukupan javni dug je nekih 28 milijardi dolara. Tačno je da je, od toga, državni dug – nekih 8-9 milijardi, ali blizu 20 milijardi je privatan dug. Privatan dug utiče i na platni bilans, kroz tekuće transakcije. Isto tako, utiče i može bitno da utiče na makroekonomsku stabilnost, kroz devizne rezerve, na monetarni kurs i stabilnost, jer, pre svega, kupovinom deviza, privatnici iznose te devize i utiču na ponudu na domaćem tržištu.
Mislim da imamo situaciju koja je jako loša, a to je da se najveći deo tog privatnog duga investira u proizvodnju za domaće tržište, pa, prema tome, imamo i onu dodatnu opasnost, opasnost od nezaposlenosti. Znači, loša privredna situacija, kakva je danas u Srbiji, i apresijacija dinara koju imamo može dodatno da utiče na makroekonomsku nestabilnost u Srbiji.
Prema tome, SNS, Poslanička grupa Napred, Srbijo - Tomislava Nikolića smatra da Vlada treba da prestane s nepotrebnim zaduživanjem.
Postavljaju se neka osnovna pitanja kada je reč o zaduživanju, a to je da li je profitna stopa, znači, da li je korist od ovih kredita, od ovih garancija koje mislite da date od ovih dodatnih zaduživanja, veća od kamatnih stopa koje su predviđene ovim ugovorom, a pojavljuju se kod nas već dugo, jer je rizik pozajmljivanja, nažalost, danas u Srbiji manji nego rizik ulaganja. To je jedan od osnovnih razloga zbog čega su strane direktne investicije tako male u Srbiji, zbog čega se produbljuje ekonomska kriza u Srbiji.
Ono što je, isto tako, važno kada je dug u pitanju, jeste da li je ovaj dug održiv.
Moje kolege su već dosta toga rekle o deficitu platnog bilansa. Deficit platnog bilansa je poprilično veliki, on se uvećava iz godine u godinu, već sada prelazi nekih 20% bruto domaćeg proizvoda, a i sam predsednik Vlade, gospodin Cvetković, rekao je da u sledećoj godini, u 2009, ne očekuje privredni rast preko 4%. Znači, imaćemo manji bruto domaći proizvod, pa prema tome i mogućnost za finansiranje dugova se smanjuje.
Mislim da je, s tim u vezi, krajnje vreme da se izađe i pred građane, naravno i pred nas poslanike, da se govori o tome šta smo dužni, u kom pogledu ćemo morati da vraćamo te dugove, jer ono čime se pravda Vlada, da je udeo duga u bruto domaćem proizvodu mali, da je ispod nekih 60%, stoji, ali je činjenica da je naš izvoz mali u odnosu na zaduženja i da su perspektive našeg izvoza i te kako male. Prema tome, svako zaduženje koje nema ozbiljnu ekonomsku računicu problematično je za državu, problematično je za ekonomiju Srbije i neće biti podržano od strane SNS-a.
Hvala vam.

Gospođo Čomić, prvo moram da protestujem, da se solidarišem s gospodom radikalima, jer su malopre bili cenzurisani; kada sam okrenuo mikrofon prema njima, skupštinska režija je isključila taj mikrofon. Oni imaju pravo da protestuju, da su nezadovoljni mnome, da smatraju i da sam lopov, i da sam izdajnik, i da sam strani plaćenik. To je njihovo pravo, a vaša obaveza je da im omogućite da se ono što misle i čuje.
Prema tome, ako dozvoljavate ovakav način rada Republičke skupštine, onda nemojte dozvoliti da imamo i cenzuru u Republičkoj skupštini. Jedino što meni, iskreno, smeta kod gospode radikala, jeste –zbog čega kriju ruke, ako lupaju u klupe. Ne stide se, valjda, ne plaše se, valjda, svojih komšija, prijatelja, članova, pa, oni to, valjda, rade iz uverenja. Ne plaše se, valjda, one kazne od 3.000 dinara, pa nije, valjda, da danas čast i poštenje radikala vrede 3.000 dinara!? Znamo se iz nekih boljih vremena, nije to, valjda, tako. Dajte, gospodo, ruke na klupe, onako časno i pošteno, kako doliči pravim radikalima, ili bar onim radikalima koje sam nekada poznavao.
Kada se radi o ovom amandmanu, da kažem da sam podneo amandman na član 3, da se amandman odnosi na javni dug, na onaj deo javnog duga koji se tiče unutrašnjeg duga. Sve ono što sam malopre rekao kada sam se javio povodom amandmana mog kolege Stefana Zankova, kome želim sve najbolje u predizbornoj kampanji u Knjaževcu, ostaje i u ovom izlaganju. Neprimereno je da se na ovakav način Vlada i Ministarstvo odnose prema sredstvima koja su blizu devet milijardi evra. To su, otprilike, sredstva koja su slična iznosu ovog budžeta.
U ovom budžetu naći ćete, na sedmoj strani, pobrojane sve garancije, sve dugove, sve kredite koje imamo nameru, ili sve dugove koje smo do sada uzeli, a na 114. strani naći ćete jedno kratko obrazloženje, isto tako, 5-6 strana, tako da u kompletnom budžetu nemate 13-14 strana koje se odnose na dugove, koji su poprilični, koji su uzimani godinama, nema govora o tome na koji način Vlada namerava da servisira te dugove u nekom narednom periodu.
Mislim da je ono što je najlošije u ovom unutrašnjem dugu to što Vlada nije imala razumevanja, ponovo, prema penzionerima. Juče smo dosta o tome slušali, o tome kako treba uvećati penzije penzionerima, kako žive u jako teškim uslovima, a u ovom delu, unutrašnji dug je isplaćen onim penzionerima prema kojima je stvoren u nekom ranijem periodu, a odnosi se na zaposlene, ali nije ispoštovan onaj dug koji se odnosi na penzionere koji primaju poljoprivredne penzije.
Mislim da je Vlada, pre svega, trebalo da brine o svojim dugovima, dugovima koje je napravila u prethodnom periodu, pa tek posle toga da pređe na uvećanje penzija, ovih koje sada isplaćuje. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, loše stanje u srpskoj ekonomiji posledica je, po meni, pre svega ekonomske destrukcije koja se sprovodi već godinama unazad u srpskoj privredi, a zatim, loše političke klime koje smo svesni od 2000. naovamo, koja podrazumeva česte izbore, nestabilnost vlada i nerealne zahteve malih stranaka.
Kao posledicu poslednjih republičkih izbora i nove skupštinske većine imamo i ovaj rebalans budžeta koji je pred nama, rebalans budžeta za 2008. godinu.
Očigledno je već na prvi pogled da, što se tiče ovog rebalansa budžeta, nema promene u ekonomskoj...
(Predsednik: Molim gospodina Jojića i gospodina Sulejmana, kao i ostale poslanike koji onemogućavaju da čujemo govornika, da to ne čine.)
Hvala. Dakle, da nema promene u fiskalnoj i ekonomskoj politici, to je očigledno u ovom rebalansu budžeta, kao i da se istrajava na prekomerno visokoj javnoj i ličnoj potrošnji. U ovom predlogu rebalansa potrošnja je uvećana za nekih 11 milijardi dinara. Što se tiče tražnje, ona se i dalje, nažalost, u srpskoj ekonomiji podstiče zaduživanjem građana, preduzeća i države, a budžet se i dalje puni pre svega porezima iz potrošnje, jer proizvodnje skoro da i nema.
Kao posledicu ovakvog koncepta budžeta imaćemo, bez sumnje, dalju apresijaciju dinara, a to je ono što smo godinama unazad već imali, da se monetarnom politikom pokušava da se obori inflacija.
Imaćemo uvećanje nelikvidnosti privrede; to je, isto tako, jedna od stvari koja nas očekuje i koja će izazvati pad privredne aktivnosti, ali i uvećanje platnog deficita, jer sve to podrazumeva usporavanje izvoza i uvećanje uvoza, dakle, dalju nekonkurentnost srpske privrede.
Nažalost, umesto da država steže kaiš, kaiš će i ovog puta stezati građani i privreda Srbije. Umesto da rad bude barijera siromaštvu, imaćemo situaciju da ovakvom raspodelom oni koji pune budžet žive lošije, a oni koji žive od budžeta, pre svega državna administracija, žive ipak bolje od njih.
U raspravi o amandmanima poslanička grupa "Napred, Srbijo" Tomislava Nikolića ima predloženih dvadesetak amandmana i biće prilike da krenemo u detalje i da predložimo one promene koje su, po nama, bitne.
Sada je, čini mi se, najvažnije da se kaže par reči o ekonomskoj politici, o makroekonomskoj politici Vlade. Moja je želja da se, pre svega, osvrnem na spoljnotrgovinski i platni deficit. Govorile su moje kolege pre toga donekle o tome, ali hteo bih da iznesem samo još par podataka.
Imali smo u 2006. godini deficit u iznosu od 12% bruto domaćeg proizvoda, u 2007. godini 16,7% bruto domaćeg proizvoda i u 2008. godini 18,3%, bar prema projekcijama ovog rebalansa budžeta. Mada, po nekim informacijama kojima raspolažem, NBS je promenila obračun platnog deficita i verovatno je po prethodnom obračunu on i veći. Očigledno je to i na prvoj strani zakona o rebalansu budžeta, gde se uvećava PDV na uvoznu robu sa 205 milijardi na 222 milijarde, što znači da će biti više uvozne robe nego što je 2008. bilo planirano i u odnosu na onaj budžet koji smo usvojili pre nepunih godinu dana.
Znači, pitanje je održivosti platnog deficita. Mi smo ga do sada pokrivali što zaduživanjem države što zaduživanjem banaka i privrede, privatizacijom, koja očigledno posustaje. Evo, imamo najave ministra Dinkića da će se ići na lizing preduzeća, znači, priliv u budžet po osnovu privatizacije biće manji, kao i po osnovu stranih direktnih investicija, kojih ni do sada nije bilo u dovoljnom obimu već se najčešće radilo o privatizacionim prihodima.
U svakom slučaju, posledice svetske finansijske krize i na privredu Srbije biće uočljive, pre svega, kada je u pitanju devizni priliv. Bez obzira na velike devizne rezerve, mislim da ne možemo da budemo spokojni, daleko od toga. Ovakav platni deficit je neprihvatljiv.
Kada je u pitanju inflacija, nažalost, imamo situaciju da imamo i visok platni deficit i visoku inflaciju koja se projektuje na nekih 9,5%, što je približno dvostrukoj inflaciji.
To je najbolji pokazatelj da smo prethodnih godinu dana imali jako lošu fiskalnu politiku, fiskalnu politiku koja je dozvolila da plate u javnom sektoru rastu iznad produktivnosti i koja je glavni krivac što danas imamo situaciju da imamo uvećani platni deficit i uvećanu inflaciju.
Nema, nažalost, kod nas ponude, tražnja se preliva u inflaciju i platni deficit. Očigledno je da se u prethodnim godinama nije vodilo računa o srpskoj privredi. Očigledno je da se namerava da se sa takvom politikom nastavi i u narednom periodu i da je to politika ove vlade.
Jedini pozitivni pokazatelj, kako ga tumači Vlada, to je privredni rast od 7%. To je u situaciji kada Evropa očekuje recesiju jako dobar podatak. Ono što je loše jeste to što u strukturi privrednog rasta na industriju otpada samo nekih 20%. Najveći deo privrednog rasta stiže od usluga i to, pre svega, od finansijskih, znači, od daljeg zaduživanja naših građana, od dugova; zatim, rast kada su u pitanju usluge trgovine i saobraćaja i, pre svega, one usluge koje prate uvoz robe u Srbiju.
Rekao bih još jedan podatak, čini mi se da moje kolege na to nisu obratile pažnju – da je, recimo, odnos poreza na dodatnu vrednost na robu i usluge koje se ostvaruju u zemlji i onog koji dolazi od uvoza dva i po puta u korist uvoznog poreza na dodatnu vrednost, da je on ovim rebalansom budžeta uvećan sa 205 milijardi na 222, što je ozbiljno uvećanje, a da je porez na dodatnu vrednost u zemlji opao sa 99, koliko je bilo projektovano prethodnim budžetom, na 88, a to ukazuje ili na pad privredne aktivnosti u zemlji ili na lošiju naplatu, a to je, u svakom slučaju, problem za gospođu ministarku.
Na kraju, rekao bih da je, bez sumnje, stanje u srpskoj ekonomiji jako loše. Građani su jako nezadovoljni. Oseća se apatija i besperspektivnost u Srbiji i to oseća većina građana Srbije. Ovakav budžet, ovakva ekonomska politika je neprihvatljiva za Srpsku naprednu stranku. Jedino što je u rebalansu dobro je što će trajati samo dva meseca. Ostaje nam nada da će sa budžetom za 2009. situacija biti znatno povoljnija, u smislu da privreda i građani budu u prvom planu, a ne država i državna administracija. Hvala. (Poslanici SRS su sve vreme dok je govorio narodni poslanik Zoran Antić lupali o klupe.)

Moj kolega, koji je opravdano odsutan, svojim amandmanom je, kao i cela poslanička grupa SRS, želeo da ukaže na to koliko je štetan NIP i da smo već godinama u situaciji da uz pomoć NIP-a Vlada, vladajuće partije pokušavaju da kupuju glasače na predstojećim izborima. Siguran sam da je ovaj NIP osmišljen tako da bude pomoć Demokratskoj stranci na predstojećim predsedničkim izborima. Takvo ponašanje je jako štetno po državu, po našu ekonomiju i po budućnost Srbije. Srpska radikalna stranka se suprotstavlja pokušajima da se zarad nekih trenutnih političkih interesa budućnost naše privrede stavi pod znak pitanja. Nacionalni investicioni plan štetan je iz dva razloga. S jedne strane, zato što je očigledno da je privreda osušena, odnosno da vlast, Vlada skida kožu sa leđa građana i privrede, da imamo nelikvidnu privredu koja nije sposobna da vlastitim obrtnim sredstvima finansira proizvodnju, koja je primorana da uzima skupe kredite, nesposobna da investira i obezbedi nova radna mesta, što je očigledno kroz pad broja radnih mesta u Srbiji.
Očigledno je da sa te strane poreskim olakšicama treba omogućiti privredi da lakše diše i stvori ozbiljniji profit.
S druge strane, NIP podstiče inflaciju, koja je velika i biće velika i u ovoj godini i iznad one koja je projektovana od strane Vlade. Inflacija, znači, javna potrošnja brani se monetarnom politikom, apresijacijom dinara koja utiče na pad izvoza, i to je drugi razlog zbog čega je štetan NIP.
Samim Nacionalnim investicionim planom obmanjuju se ujedno građani Srbije. Jednima se omogućava da do nekih ulaganja dođu, a drugima se daje lažna nada da ukoliko stanu u red i sačekaju jedno izvesno vreme biće u mogućnosti da i oni za sebe, za svoju sredinu obezbede neku ozbiljniju investiciju od strane Vlade. To je najobičnija kupovina glasova i neprihvatljiva je u situaciji u kojoj se nalazi srpska država danas.
Zbog toga vas pozivam da u danu za glasanje porazmislite o amandmanu mog kolege Nikole Savića, da glasate za ovaj amandman i da jednom za svagda prođe vreme partitokratske države, jedne neefikasne, neracionalne državne uprave i svake institucije koja na taj način urušava ekonomski sistem, i da se za Srbiju i privredu Srbije pruži nova nada.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je amandman koji je SRS već nekoliko puta podnosila kada je u pitanju budžet, jer je očigledno da imamo institucije koje se preklapaju. Očigledno je da Vlada DOS-a u ovih prethodnih sedam godina nije našla za shodno da uradi jednu funkcionalnu analizu kompletne državne uprave i da vidi mesta gde se nadležnosti i poslovi preklapaju, pa da na osnovu toga izvrši racionalizaciju samih institucija.
Mi u razdelu 21. imamo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Agenciju za zaštitu životne sredine i Fond za zaštitu životne sredine. Ovaj amandman odnosi se, konkretno, na Agenciju za zaštitu životne sredine.
SRS, dakle, principijelno nastupa, u želji da se smanji broj agencija, čiji je broj neprimeren ekonomskoj snazi Srbije. Kao što rekoh, često se poslovi preklapaju, a troškovi su ogromni. Nastoji se da se, ukidanjem Agencije za životnu sredinu, poslovi prebace u nadležnost Ministarstva za životnu sredinu.
Mislim da je to sasvim logično, ako uz to imamo i činjenicu da pri Ministarstvu imamo i Fond za zaštitu životne sredine, da je samo u okviru Agencije i Ministarstva zaposleno negde oko 390 ljudi, a u okviru Fonda, takođe, imamo izvestan broj zaposlenih; u Predlogu budžeta nije rečeno koliko, ali vidi se da se radi o dvadesetak-trideset zaposlenih, na osnovu predviđenih sredstava za plate.
Znači, očigledno je preklapanje nadležnosti, očigledna je potreba za ozbiljnijom racionalizacijom agencija za zaštitu životne sredine.
Ono što je za mene još neprihvatljivo u odnosu Vlade prema građanima, prema Narodnoj skupštini, jeste činjenica da za ovaj jako veliki iznos od milijardu i 383 miliona dinara, znači, nekih 17 miliona evra u okviru Fonda za zaštitu životne sredine, imamo jedno izuzetno šturo objašnjenje u Predlogu zakona, pa bih vam ga pročitao. Znači, 17 miliona evra, ni manje, ni više, u jednom pasusu je obrazloženo – kao ''izdaci za specijalne usluge koji obuhvataju sredstva za izradu projektne dokumentacije, za sanaciju postojećih i izgradnju regionalnih deponija u Republici Srbiji''.
To je jedno uopšteno objašnjenje, gde se konkretno ne navode niti lokacije na kojima će, eventualno, biti građene te deponije, niti se vidi bilo kakav plan. Ogromna sredstva budžetskih korisnika tek tako se raspodeljuju, bez ikakve kontrole, rekao bih, Narodne skupštine, i to je još jedan od razloga zbog čega smatramo da u okviru Ministarstva za zaštitu životne sredine treba uraditi ozbiljniju analizu, izvršiti ozbiljniju racionalizaciju, da bismo u ovoj situaciji, kad je javna potrošnja daleko iznad mogućnosti naše privrede, mogli da računamo da nešto od tih sredstava kojima raspolaže ova država ode i u investicije, a ne sve u ličnu potrošnju.
Pozivam vas da imate razumevanja za ovaj amandman, da pogledate kako su raspodeljena sredstva u okviru Ministarstva za životnu sredinu. Siguran sam da ćete da prepoznate neracionalnosti i potrebu da se ozbiljnije radi, a, nadam se, i prihvatajući ovaj moj amandman. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poput mojih kolega koji su nezadovoljni samom sadržinom, ali i formom predloženog zakona koja nije u skladu sa, duboko smo uvereni, Ustavnim zakonom, podneo sam amandman na član 2. koji se odnosi na načela delovanja službe bezbednosti.
Smatram da je u samom Predlogu zakona, odnosno u nazivu samog zakona očigledno da zakon ne odgovara onim ustavnim potrebama, odnosno ne odgovara formulaciji u samom Ustavnom zakonu. Znači, jasno je sasvim da je potrebno da mi, da bismo sproveli izbore za predsednika Republike, izbore na lokalnom nivou, moramo da usvojimo zakon o službi bezbednosti.
Umesto toga dobili smo zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Očigledno iz ove dve reči da je ovo samo nacrt nečega što tek treba da dobijemo, da je ovo jedna i te kako nepotpuna verzija i baš zbog toga i neprihvatljiva za SRS.
Osim toga, službe bezbednosti, date su ovde u množini, zatim je pobrojano tačno o kojim se službama radi, i sa te strane zakon je nepotpun i čini nam se da i sama forma zakona, koji je u 23 člana, pokazuje sa koliko neozbiljnosti se Vlada i predlagač upustio u razradu ove materije.
I te kako je važno za nas da imamo ozbiljniju kontrolu nad službama bezbednosti. Naprotiv, ima se utisak danas u javnosti da službe bezbednosti kontrolišu javni i politički život u Srbiji.
Ima se utisak da postoji jedno crno tržište informacija pod kontrolom službi bezbednosti, da se tim informacijama barata u zavisnosti od potreba pojedinih političkih moćnika, da se na taj način manipuliše javnim mnjenjem, da se lični interesi i nečiji politički interesi stavljaju iznad interesa građana, i to je i te kako ozbiljan razlog da SRS ne prihvati Predlog ovog zakona.
Neophodno je da se, kada su u pitanju službe bezbednosti, razbije monopol koji postoji, koji jako često nije u interesu svih građana Srbije i da se uvede jedan višestruki sistem kontrole službi bezbednosti. To, nažalost, nemamo u Predlogu ovog zakona.
U 21 članu faktički imamo definisan Savet za nacionalnu bezbednost i Biro za koordinaciju, a to je premalo da bismo mogli da govorimo o nekom ozbiljnom zakonu, premalo da bi SRS mogla da prihvati ovaj zakon. Pozivam predlagača da hitno dopuni ovu oblast, jer je od izuzetnog značaja da imamo mnogo ozbiljniji uvid u rad službi bezbednosti, pred ovim predstojećim, čini nam se, teškim vremenima u kojima će biti Srbija u toku naredne godine.
To je od izuzetnog značaja i to je nešto od čega se već dugi niz godina beži, pre svega beži ova samozvana demokratska vlast od 2000. godine naovamo. Ono što je obećavala dolazeći 2000. godine na vlast, to je bila javnost u radu službi bezbednosti. To danas nismo dobili, naprotiv imamo znatno lošiju situaciju, imamo službu bezbednosti koja je pod njihovom kontrolom i taj sektor je neophodno hitno menjati, i samu zakonsku regulativu koja ga prati.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman odnosi se na stav 3. drugog člana i moram da kažem ministru da je neophodno da još jednom pogleda ovaj treći stav, jer je on poprilično nejasan.
Ukoliko je istina da će poseban zakon da uređuje svaku posebnu situaciju, to ne piše u trećem članu. Pogledajte formulaciju - upotreba Vojske Srbije van granica Republike Srbije uređuje se zakonom. Ja verujem, ako pogledaju i moje kolege, da bi većina poslanika bila ubeđena da se radi o posebnom zakonu koji je univerzalan za sve situacije. Onda ova formulacija nije adekvatna i neophodno je da se dopuni ovim što ste rekli, ukoliko je to tako, ukoliko ne mislite da je potreban jedan univerzalan zakon koji će da definiše ovu oblast, upotrebu Vojske van teritorije Srbije.
Poslanici SRS-a su bili ubeđeni da se baš o tome radi i neophodno je makar da se pogleda amandman, imam utisak da ni to niste pokušali, koji sam predložio, koji na jasniji način definiše ono što piše i u Ustavu, u članu 140. Moj amandman je u skladu s Ustavom – upotreba Vojske Srbije van granica Republike Srbije uređuje se odlukom Narodne skupštine Republike Srbije.
Mislim da je ovo mnogo jasnije, da ni na koji način ne ignoriše Narodnu skupštinu, pa, rekao bih, na neki način je i ne omalovažava, i da je neophodno da reagujete kada je u pitanju ovaj stav 3.
Nadam se da ćete pronaći način da dođemo do prave formulacije, jer, ako pogledate i obrazloženje Vlade, stvar je isto tako dosta konfuzna. U obrazloženju piše – amandman se ne prihvata, s obzirom na to da se posebnim zakonom uređuju uslovi, način i postupak za učešće profesionalnih pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, na osnovu Ustava, posebnog zakona koji će biti predložen.
Iz ove formulacije se ne vidi da se radi o posebnom zakonu za svaku situaciju i neophodna je reakcija ili ministra ili Ministarstva, jer nisam siguran da li ste svoje viđenje usaglasili sa stavom Vlade, da li isto mislite kao i Vlada, ili ste samo pokušali da izbegnete činjenicu da pred predstojeće izbore i o ovoj temi treba da imate jasan stav, da ste, eventualno, procenili da bi definisanje uslova za slanje naše vojske van teritorije Srbije bio loš signal biračima.
Na ovaj način biste pokušali da to ostavite za vreme posle izbora, pretpostavljam, izbora predsednika Republike, jer pretpostavljate da bi to bilo loše za vašeg predsedničkog kandidata Borisa Tadića. Molio bih vas, u ime poslanika SRS-a, da na neki način to definišete, jer ovako je, ubeđen sam, neprihvatljivo.