Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. i potpuno se slažem sa mojim prethodnim kolegom. Kazne su prevelike i SNS je htela da do znanja da se ne slaže sa ovakvom kaznenom politikom. Ovo je neprimeren odnos prema medijima u Srbiji. Mislim da je sasvim jasno…
Prozvala me je gospođa Čomić. Da li je tako? Prozvali ste i dali ste mi reč. Imam svojih dva minuta.

Izvinjavam se.

Izvinjavam se zbog malopređašnjeg previda. Dakle, i ovaj član 6. definiše kaznene odredbe. Ponovio bih ono što sam malopre rekao, neprihvatljivo je za SNS Tomislava Nikolića da se ovoliko uvećavaju kazne medijima, deset puta veće kazne, to je preveliki iznos kazni i za nas je neprihvatljiv.
Mislim da je mnogo važnije da kažem da što se ovog zakona tiče da je on očigledno deo jedne političke platforme G17 plus i da je očigledno na sceni pokušaj da se opere biografija gospodina Mlađana Dinkića, da se on amnestira od odgovornosti za sve ono što je učinio od 2000. godine naovamo kada je u pitanju srpska privreda, srpska ekonomija i da njegova stranka preraste u neku buduću partiju regiona ili eventualno uspe da izbori taj magični cenzus.
S tim u vezi očekujem da će pritisci na medije biti još ozbiljniji. Pritiske na ovaj parlament već osećamo i pokušaj da se poslanicima onemogući da govore o kriminalu gospodina Mlađana Dinkića, a biće pritiska i u drugim institucijama.
U ovih minut rekao bih da DS nije nevina u celoj priči. Pre godinu dana ukinula je jednu TV Resava iz Svilajnca. Faktički dozvolila je svojim ćutanjem da se jedna televizija izbaci iz svojih prostorija posle pobede DS u toj opštini. Oštećena je oprema. Ugovor se nije ispoštovao.
Sud ne reaguje na sve načine da se ta TV istisne sa prostora Resave. Oni su bukvalno izbačeni iz Svilajnca i trenutno rade u Despotovcu. Ima takvih primera širom Srbije, a nažalost ni prisutni ministar nije reagovao u ovom slučaju. Udruženje novinara je osudilo. Pisalo se predsedniku Vlade, predsedniku Republike, ali očigledno nasilje DS, pre svega resavskih demokrata, učinilo je svoje. U te prostorije useljena je TV Centar, gde majka potpredsednika opštine ima deo vlasništva nad tom televizijom i to je bio uvod i primer kakvih ima širom Srbije, bio je uvod za sve ovo što se dešava trenutno u medijima.

Uvaženi kolega, nijednog trenutka nisam pomenuo ni SRS niti SNS u tom kontekstu čiji su mandati ili bilo šta. Govorio sam o činjenici da je jedna televizija, nakon pobede DS pre godinu dana, koja je bila u opštinskim prostorijama, izbačena, izbačena po kiši, oštećena je oprema, isključena je struja.
Na to je reagovalo Udruženje novinara Srbije. Imam dopis. Gospodin Nino Brajević je potpisao to saopštenje. To je poslato i medijima. Bilo je više članaka. Niko, nažalost, iz medija ni iz institucija vlasti nije reagovao i tvrdim da je jedan od razloga zbog čega tako olako dolazimo u situaciju da se menja ovaj zakon - jer da se na vreme reagovalo situacija bi bila potpuno drugačija.
Što se tiče Agencije za privredni registar, imam podatke o članovima društva u trenutku kada je osnivana Televizija Centar. Svi ti ljudi su bili ili rodbinski vezani za funkcionere DS ili prijateljski.
Pod tačkom 4. je tu gospođa po imenu i prezimenu Dobrila Milanović, majka potpredsednika Skupštine opštine gospodina Predraga Milanovića. U ovom dopisu Nina Brajevića vidi se da je i Televizija Centar bila registrovana na adresu na kojoj stanuje potpredsednik opštine trenutno.
Može biti da ste vi te podatke u međuvremenu izmenili, jer se radi o očiglednom sukobu javnih interesa, ali u tom trenutku su stvari tako stajale i razlog je očigledan: vi ste nameravali da eliminišete jednu televiziju koja vam se nije svidela, da ostvarite, očigledno, jedan monopol nad informisanjem kad je u pitanju opština Svilajnac, a rekao bih i cela Resava.
To nastojite i danas, i danas progonite tu televiziju, moram ovako svima javno da kažem, da javnost bude svega toga svesna i mislim da je obaveza svih poslanika, a posebno nas iz SNS, da stanemo u zaštitu svih televizija. Ovo nije naša televizija. Kao što rekoste, SNS nije ni bila registrovana u trenutku kad je ta televizija počela da radi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 8. i uopšte Srpska napredna stranka je podnela četrdesetak amandmana, neki su amandmani i vezani. Moj amandman oslanja se na amandman gospođe Jorgovanke Tabaković na član 7.
U mom amandmanu želja je bila da se jasno definiše odgovornost i to, pre svega, i isključivo, Ministarstva finansija za utvrđivanje spiska direktnih i indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije i za vođenje fiskalne politike u narednom periodu.
Za Srpsku naprednu stranku Ministarstvo finansija je to koje će morati u narednom periodu da sve od sebe da, da izbegne sve fiskalne rizike koji su pred nama. Njih ima jako puno. Ogledaju se kroz usporeni rast domaće ekonomije, ujedno i kroz usporeni rast svetske ekonomije, što će se bez sumnje odraziti i na strane direktne investicije. Iovako ih je do sada bilo jako malo, da ne govorim o velikim aranžmanima koji su sve nepovoljniji, o čemu ćemo imati i te kako prilike da pričamo prilikom ove revizije MMF. Mislim da u takvim uslovima imamo veliki problem i sa nivoom duga, pre svega spoljnog duga i mogućnosti finansiranja tog duga, izostanak strukturnih reformi i institucionalnih reformi je ono što je već dugo boljka naše privrede, naše ekonomske politike, pa se zbog toga ovim amandmanom htelo da se naglasi značaj isključivo Ministarstva finansija i njegova potreba kada su u pitanju problemi makroekonomske stabilnosti ubuduće.
Pozivam vas, u svakom slučaju, da u danu za glasanje porazmislite o ovom amandmanu još jedanput i da jasno definišemo odgovorne za sprovođenje fiskalne politike u narednim, boljim vremenima.

Ja vam se izvinjavam.
Dame i gospodo narodni poslanici podneo sam amandman na član 56. pre svega da bi skrenuo pažnju i ministra i Vlade i celokupne javnosti – da rokovi i uslovi plaćanja danas, čini mi se, ubijaju srpsku privredu. Ne samo da veliki trgovinski lanci ucenjuju proizvođače i stavljaju ih u situaciju, rekao bih često i bezizlaznu, da im ne plaćaju rokove po šest meseci, pa, i dalje, da im obaraju cenu i da faktički rade ispod svakog nivoa normalnog profita, već to isto radi i vlast. To isto radi i Republička vlada, republičke institucije, kao i lokalne samouprave širom Srbije.
Znači, činjenica je da ogroman obrtni kapital danas prelazi faktički u trgovinske lance, nalazi se kod vlasti, kod lokalnih samouprava, kod republičkih institucija, da se robe i usluge naručuju a plaćaju mesecima unazad.
Vi imate čak i drastične primere u Pomoravskom okrugu gde se godinama ne plaćaju izvršeni radovi, a da na to idu jako velike kamate i da te kamate na kraju plaćaju građani i da, s jedne strane, gubi i privreda, a s druge strane, naravno, i sami građani, jer usluge i robu plaćaju znatno skuplje.
Jedino ko dobija, dobija politička oligarhija, jer ona uspe da izreketira one koji su poslušni, "razumni". Mislim da usvajanjem ovog amandmana, makar lokalna samouprava ne bi bila u stanju, u situaciji da određuje uslove, rokove, i da bi tome trebalo Ministarstvo mnogo više da se posveti ubuduće, želimo li da sačuvamo bar deo naše privrede. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 57. koji reguliše donošenje ugovora, odnosno faktički javne nabavke i odnosi se na Zakon o javnim nabavkama. Smatrao sam da je sasvim normalno da proširim nadležnosti, kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama, i na sve korisnike koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora.
Nažalost, nisam naišao na razumevanje kod Vlade. Smatram da je trebalo da se ozbiljnije Vlada pozabavi ovim amandmanom, jer iz formalnih razloga odbijati amandman u situaciji kada znamo koji je stepen korupcije i kriminala u našem društvu, mislim da je nedopustivo. Vi ste u ovom zakonu čak propisali i obavezu ažuriranja i tačnosti poslovnih knjiga, koliko ste daleko išli, čini mi se u članu 11, ali niste našli za shodno da sve korisnike javnih sredstava faktički stavite pod ingerenciju Zakona o javnim nabavkama.
Smatram da je trebalo od strane Vlade da bude znatno više razumevanja, kada je u pitanju ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 92. tretira eksternu reviziju, tretira državnu revizorsku instituciju. U članu 92, po mišljenju Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića, dolazi do grubog omalovažavanja Državne revizorske institucije, jer se Državna revizorska institucija stavlja u situaciju ne da odlučuje o tome ko će da izvrši eksternu reviziju, već da se usaglasi sa onim što predloži lokalna samouprava – lokalna samouprava predloži lice koje će da izvrši tu eksternu reviziju i Državna revizorska institucija treba da se sa time saglasi.
Moj amandman je bio usmeren na to da Državna revizorska institucija predloži lice koje će da izvrši eksternu reviziju i to smatram znatno logičnijim. Na taj način se poštuje Zakon o državnoj revizorskoj instituciji i na neki način daje se još više na značaju Državnoj revizorskoj instituciji, što i jeste intencija Srpske napredne stranke i Tomislava Nikolića. Znači, da se ima jedna jaka revizorska institucija koja će kontrolisati sve nivoe vlasti, znači, kontrolisati i trošenje budžetskih sredstava.
Ono što je jako zanimljivo to je jedan cinizam sa kojim se Vlada, rekao bih, kompletna vlast, odnosi prema nezavisnosti Državne revizorske institucije. Ovo se ogleda i u obrazloženju koje mi je dostavljeno povodom amandmana, moram da ga pročitam. Kaže se – Državna revizorska institucija unapred je obaveštavala lokalnu vlast da se neće vršiti kontrola sa njene strane ukoliko bi se usvojio amandman koji sam ja predložio. Znači, ukoliko Državna revizorska institucija predloži lice, ono obaveštava lokalnu samoupravu da neće ubuduće kontrolisati, ne znam u kom to zakonu piše da ne možete inspekciju u toku godine da uradite jedanput, dvaput, triput, već ukoliko lokalna samouprava sama predloži neko lice koje njoj odgovara, dobićemo bolju reviziju, dobićemo tačnije podatke, imaćemo bolju kontrolu.
Mislim da je ovo jedan ozbiljan cinizam. Nedopustivo je na ovakav način odnositi se prema Državnoj revizorskoj instituciji i nadam se da će i javnost i svi poslanici u danu za glasanje kazniti na neki način Vladu zbog ovakve bahatosti. Hvala. (Aplauz.)

Član 103, kao što reče moj kolega, kaznene odredbe prema odgovornim licima koja ne poštuju ovaj zakon i koja ne poštuju redosled plaćanja, isto tako, treba da se nađu u okviru ovog člana zakona, odnosno da i oni trpe određene sankcije, zato što je redosled plaćanja danas veliki problem, kada su u pitanju lokalne samouprave, da on bitno ugrožava Zakon o javnim nabavkama, da bez obzira što je u Zakonu predviđeno da ministar propiše i način plaćanja i predviđeno da se ide prema vremenu prijema, mislim da se to jako često ne poštuje, da se ostavlja mogućnost da se neki ponuđači privileguju, da je jako česta situacija da se propiše rok za plaćanje od tri meseca, ali za nekog je to tri dana, za nekog tri meseca.
Na taj način stvara se jedan sistem privilegija. Na taj način obesmišljava se i Zakon o javnim nabavkama, smanjuje se broj ponuđivača. Imate one podobne i one nepodobne ponuđivače i smatrao sam da je na neki način trebalo da se da do znanja i Ministarstvu, a verujem da je toga svesno, da mora ministar da bitno pooštri način i Pravilnik kada je u pitanju redosled plaćanja i izvršenje naloga za naplatu. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, za SNS ovaj zakon o budžetskom sistemu je od izuzetnog značaja, od izuzetnog značaja je i za sve građane Srbije. Činjenica je da se radi o jednom od najznačajnijih sistemskih zakona, zakona koji uređuje oblast javnih finansija, koji uređuje budžetski sistem i kao što reče jedan moj kolega, uređuje planiranje, pripremu, donošenje i izvršenje budžeta. Uz niz dobrih stvari koje možemo da nađemo u ovom zakonu, čini mi se da je osnovni motiv za donošenje ovog zakona u ovom trenutku pat-pozicija, nažalost, u kojoj se nalazi srpska ekonomija danas. Činjenica  je da, zbog loše ekonomske politike koja je vođena od 2000. godine na ovamo, smo došli u situaciju da se javni sektor, pre svega finansira iz potrošnje, a danas nismo u situaciji da održimo taj nivo potrošnje, pa je neminovnost da imamo smanjenje prihoda u budžetu.
Osnovni problem srpske privrede danas je problem ponude roba. Imamo jako lošu privredu, malu i ne konkurentnu koja ne može da se takmiči sa stranom ponudom, sa jedne strane. Činjenica je da imamo odsustvo strukturnih reformi i da iza nas stoji jedan kriminalizovan proces privatizacije koji je uništio mnoga preduzeća, kao jedan od bitnih razloga za ovako lošu ponude robe.
S druge strane, imamo velikih problema i sa uvozom. Činjenica je da ne možemo da finansiramo ovoliki uvoz, kao što smo to mogli u prethodnom periodu, da nam očigledno fali devizni priliv, da taj devizni priliv bitno utiče na kurs dinara i preti kolapsom srpske privrede. Balon od sapunice koji se naziva srpska ekonomija i koji se zasnivao na zaduživanju u inostranstvu, na prodaji preduzeća, danas očigledno puca.
Imamo izuzetno loše stanje u privredi, alarmantno stanje u privredi i naša Vlada, nažalost, za razliku od drugih vlada u svetu povlači poteze koji ne vode oporavku te privrede. Ceo svet danas podstiče potrošnju, podstiče investicije, nastoji da smanji kamatne stope, da oživi finansijski sektor, a naša vlada nastavlja sa ovom propalom ekonomskom politika, politikom gušenja proizvodnje i privrede, politikom, koja za razliku od sveta, ide ka smanjenju potrošnje.
Naša vlada nastoji da nas zatvori u četiri zida, da nam isprazni novčanike kroz inflaciju, kroz smanjenje plata, kroz povećanje cena komunalnih usluga i da stavi šapu na sve ono što je ostalo i preostalo od budžetskih prihoda.
I to je osnovni razlog zbog čega danas na dnevnom redu imamo ovaj zakon o budžetskom sistemu, bez obzira na sva ona unapređenja koja ovaj zakon ima u odnosu na prethodni.
Zakon o budžetskom sistemu pre svega ima za cilj da uvede potpunu kontrolu nad fiskalnim prihodima kroz pojačanu disciplinu, kroz internu reviziju, kroz budžetsku inspekciju, to je ono što je dobro u ovom zakonu i što pozdravlja SNS Tomislava Nikolića, ali ima i za cilj da zaštiti republičku kasu od kolapsa, pre svega uređujući odnose između različitih nivoa vlasti i to u korist Republike i republičkih kasa.
Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića podnela je niz amandmana na tekst ovog zakona, mislim da ih ima četrdesetak. Ja bih, ono što nama najviše smeta, izdvojio onaj deo koji se odnosi na obustavu sredstava koja se prenose drugim nivoima vlasti, isto tako, imamo jako puno primedaba u delu koji se odnosi na preusmeravanja aproprijacija, Odnos prema Državnoj revizorskoj instituciji u ovom zakonu nije adekvatan, po nama, nedostaje mehanizam koji bi na neki način kontrolisao nova zapošljavanja u državnim institucijama, bilo je nečega u prethodnom zakonu.
Rekao bih da nisu dovoljno definisani rokovi i uslovi plaćanja iz budžeta, da je to dosta oskudno urađeno, izvršenje naloga za plaćanje, sve je to prepušteno ministrima, a to je jedan od velikih problema srpske privrede, srpske ekonomije danas. To je put koji vodi u korupciju i to je problematika kojom ste se morali mnogo ozbiljnije pozabaviti u ovom tekstu zakona.
Što se tiče samog zakona, očigledno je da recesija i ekonomska depresija privrede, koju svi očekujemo na jesen, priprema sve nas za jednu vrelu, ne samo političku, već i ekonomski vrelu jesen, da nas očigledno očekuje pad budžetskih prihoda, stečaj velikog broja preduzeća, jer uz ovako minimalan rast sva ona preduzeća čija je likvidnost na ivici otići će u stečaj. Gubitak radnih mesta, nemaština i siromaštvo, to je ono što nas bez sumnje očekuje...
(Predsedavajući: Gospodine Antiću, vreme predviđeno za rad vaše poslaničke grupe je isteklo.)
Izvinjavam se, onda, ali, deset minuta...
(Jorgovanka Tabaković, sa mesta: Nije tačno, deset minuta.)

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman odnosi se na upotrebu sredstava prinude. Za SNS je upotreba sredstava prinude od strane komunalne policije neprihvatljiva.
Mislim da se kroz ovaj stav 1. člana 4. zakona vidi intencija i želja zakonodavca da poistoveti komunalnu policiju i profesionalnu policiju.
Naime, kaže se da će nadležni organ, odnosno ovlašćena organizacija, ukoliko postoje pretpostavke da je prilikom sprovođenja neke izvršne odluke potrebno prisustvo komunalne policije ili upotreba sredstava prinude, obavestiti i pozvati komunalnu policiju.
Znači, lokalna samouprava se, ukoliko pretpostavi da neće moći mirnim putem da izvrši neku odluku, opredeljuje da pozove komunalnu policiju i da komunalna policija upotrebi sredstva prinude, a ne profesionalna policija. Očigledno je da kroz kasniju razradu u 2. i 3. stavu imate mogućnost da se, ukoliko komunalna policija nije sposobna da taj posao izvrši, poziva profesionalna policija. To je na neki način omalovažavanje profesionalne policije, igranje ovim institutom.
Smatramo da predlagači ovog zakona nije trebalo da idu putem davanja mogućnosti komunalnoj policiji za upotrebu sredstava prinude, jer su očigledno i sami svesni da je pitanje da li će ona biti sposobna, dovoljno obučena da ta sredstva prinude i primenjuje.
Prema tome, žao mi je što niste imali razumevanja niti za ovaj amandman, niti za par amandmana koji imaju sličnu prirodu, kojima se sredstva prinude isključuju iz ovog zakona. Mislim da ste napravili veliku grešku, a vreme i primena ovog zakona pokazaće da smo bili u pravu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska napredna stranka je podnela niz amandmana na zakon o udruženjima. Smatramo da je za građane Srbije, uopšte za našu državu i za nas kao političku stranku ovaj zakon od izuzetnog značaja. Međutim, čini mi se da je u dobrom delu ovaj zakon nedorečen. Činjenica da postoji preko 30.000 udruženja, koja imaju jako različite oblasti delovanja i interesovanja, ukazuje na to da je morao da bude znatno kompleksniji.
Moj amandman nema neku suštinsku težinu, on je više terminološke prirode. To je jedna tehnička redakcija zakona, moglo bi tako da se formuliše, znači, neće bitno da utiče na kvalitet ovog zakona. Nisam za njega našao razumevanje kod predlagača, ali se nadam da će predlagač i sam ministar u daljem toku rasprave imati znatno više razumevanja za one amandmane SNS koji su suštinskog karaktera i da ćemo kroz raspravu o tim amandmanima ipak doći do nekog poboljšanja ovog zakona, koji će, čini mi se, u jako kratkom roku morati da dođe ponovo u republičku skupštinu i ubrzo ćemo morati da idemo na izmene i dopune ovog zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i moje kolege, podneo sam amandman na član 12, koji se odnosi na statut udruženja. Čini mi se da je ceo ovaj član poprilično opširan i posledica je činjenice da imamo veliko šarenilo udruženja, koja je ovaj član pokušao da smesti unutar statuta. To je jedan od osnovnih razloga zbog čega sam bio primoran da podnesem ovaj amandman.
Drugi razlog je, mislim, isto tako važan. Mislim da pojmovi koji se koriste u ovom zakonu ne odgovaraju duhu našeg jezika. Ono što sam ja svojim amandmanom predložio jesu neke tehničke korekcije u samom članu zakona.
Očigledno je da ovaj zakon sam po sebi neće moći da reši problem udruženja. Kao što sam rekao, veliki je broj udruženja, preko 30.000 udruženja. Neophodno je donositi neke zakone koji će se konkretno odnositi na pojedine grupe udruženja. Neophodno ih je razvrstati, sistematizovati. Doživećemo, u najskorije vreme, da imamo i dopunske zakone, koji će ovu oblast rešavati na jedan znatno kvalitetniji način, a samim tim, nadam se da će i pojmovi koji se koriste u ovom zakonu biti primereniji, da će mnogo više odgovarati duhu našeg jezika, pa neće biti potrebe da se ovakvi amandmani podnose. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. i dobio odgovor Vlade, ali mislim da između SNS i Vlade nema dovoljno razumevanja, odnosno da Vlada nije razumela šta je Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića želela da postigne amandmanima koje je ulagala na Zakon o investicionim fondovima. Naša je namera bila, pre svega, da se ova oblast investicionih fondova uozbilji, da sankcije za one koji ne poštuju sam zakon budu znatno oštrije.
Ono čime smo nezadovoljni, konkretno ono na šta sam podneo amandman, odnosi se na kvalifikovano učešće, odnosno na sticanje tog kvalifikovanog učešća. Do sada, u prethodnom zakonu to nije bilo regulisano, ali nažalost, u izmenama i dopunama Zakona osmišljena je jedna sankcija koja je, po nama, jako blaga – znači, gubitak prava glasa u slučaju sticanja kvalifikovanog učešća, odnosno većine, bez saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti. Mi smo ubeđeni da takvo rešenje predstavlja indirektno poziv na nepoštovanje Komisije za hartije od vrednosti, a značaj Komisije za hartije od vrednosti je, kada je u pitanju finansijsko tržište, izuzetan.
Prema tome, da bismo došli u situaciju da manjinski ulagači imaju više poverenja u investicione fondove, da se više kapitala slije na finansijsko tržište i, kao što reče gospođa Tabaković, da fondovi konkurišu bankama, moramo da imamo jasniju, ozbiljniju legislativu. U tom smislu mislim da je Vlada napravila, na neki način, korak nazad i nije u pravoj meri odgovorila trenutku u kome se nalazimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska napredna stranka je podnela niz amandmana u želji da ovaj zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju bude što lakši, da se što lakše sprovodi, da građani od njega imaju što veću korist.
Na član 5. podneo sam amandman koji u suštini ima za cilj da od trenutka kada se sklopi polisa ta polisa važi. Amandmanom se menja stav 5, koji tu mogućnost ostavlja tek po isteku 24 časa. Smatram da je trebalo da se ima razumevanja za ovaj amandman. Mislim da se zakon nepotrebno upliće u ovu oblast.
Ovu oblast i ova pitanja trebalo je ostaviti osiguravajućim društvima da rešavaju i nije bilo neophodno da se u okviru zakona nađe ovaj institut.
Prema tome, žao mi je što Vlada, odnosno Ministarstvo nije imalo dovoljno razumevanja, jer mislim da bismo bitno olakšali život vozača, građana činjenicom da im polisa, u onom trenutku kada im je možda najpotrebnije, počinje da teče od trenutka kada je zaključuju. Hvala.