Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Zahvaljujem se i vama gospodine ministre na pažnji koju ste posvetili današnjem zakonu i današnjoj temi. Zahvalan sam i koleginicama i kolegama narodnim poslanicima koji su sa puno pažnje i učestvovali i pratili današnji tok sednice.
Srpska napredna stranka će, naravno, u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Mnogo je razloga zbog čega ćemo podržati. O mnogim razlozima je govorio i premijer, gospodin Aleksandar Vučić, o nekim razlozima su govorili i govornici narodne poslanice i narodni poslanici. Za mene je dominantan razlog taj što je ovaj zakon produkt dogovora, produkt dijaloga između relevantnih i reprezentativnih sindikata u prosveti. Ja im se zahvaljujem na razumevanju, na razumevanju za borbu koju vodite svakodnevno na ozdravljenju naših javnih finansija.
Ovaj zakon je i produkt i još jedna potvrda reformskog kursa i reformskih mera koje sprovodi Vlada Republike Srbije i zbog toga je MMF kao neko ko vrši monitoring nad trošenjem javnih sredstava i dao saglasnost na ovaj izdatak. Ne mislim da je mali. Ne mislim da može da popuni rupe u budžetima svakog od prosvetnih radnika, ali sam siguran da će prosvetni radnici shvatiti to na pravi način. Nećemo zagaditi ovaj zakon nekim teškim rečima koje su došle sa neke druge strane, valjda u omalovažavanju, valjda u tome što će reći da su oni radili bolje. To bolje smo mogli da vidimo kroz pet godina vršenja vlasti, da za tih pet godina nisu ni jedan jedini put se setili prosvetnih radnika, niti jedan jedini put su takvu meru uveli, niti su jedan jedini put uspeli da uštede nešto pa da to podele ljudima, da li u prosveti ili u drugim sferama javnog sektora.
Danas sam celog dana bio u sali, uostalom kao i većina vas. Pažljivo sam slušao sve debate, mnoge nisam razumeo. Nisam razumeo jednu koleginicu koja je eto, kao dobar način poslovanja i budžeta navela rebalans budžeta iz 2006. godine. Zahvalan sam mojim koleginicama i kolegama iz poslaničke grupe zato što su mi veoma brzo i kvalitetno uradili analizu tog rebalansa budžeta.
Evo, šta ću vam reći gospodine Vujoviću, siguran sam da ćete se namrštiti na ovakve podatke. Tim rebalansom budžeta za 2006. godinu za koji je koleginica rekla kao, eto, jednu sjajnu stvar, za generalni sekretarijat Vlade predviđeni su usluge po ugovoru budžetom predviđene 17 miliona, rebalansom 40 miliona. Za isti taj generalni sekretarijat Vlade te 2006. godine za troškove putovanja predviđeno 38, a rebalansom 66 miliona dinara. Eto, tako bi valjda trebalo da se radi. Umesto prosvetnim radnicima, kao što to radite vi, kao što to radi Vlada Aleksandra Vučića i ova skupštinska većina, tada je koleginica rekla, dobro je da se za generalni sekretarijat izdvajaju sredstva od 28 miliona dinara više za putne troškove.
Kancelarija za saradnju sa medijima, vrlo interesantno, za troškove putovanja je predviđeno budžetom 500 hiljada dinara, odjednom rebalansom troškovi putovanja 6,5 miliona dinara. Usluge po ugovoru 6,5 miliona dinara budžetom za tu 2006. godinu, rebalansom budžeta, kako reče koleginica, tim sjajnim rebalansom budžeta za 2006. godinu, usluge po ugovoru 173 milina dinara. Sa 6,5 na 173. Samo milion i 400 hiljada evra više samo za Kancelariju za saradnju sa medijima, rebalansom, tim sjajnim rebalansom budžeta za 2006. godinu.
Ja ovo uz svu pažnju, uz svu motivisanost i drugim koleginicama i kolegama možda, su pametniji i bolji od mene, verovatno, ali mi nismo uspeli da shvatimo poentu tog kvaliteta kada se samo za Kancelariju za medije, za putne troškove rebalansom budžeta opredeli milion i 400 hiljada evra više. Ali, valjda su to ti dobri rebalansi, to dobro poslovanje.
Ne mogu ni da shvatim, iako nisam ekonomista rebalans budžeta se radi onda kada se menja prihodna, odnosno kada se menja rashodna strana. Rebalans budžeta se radi kada se struktura troškova menja više od 10%, ja u ovom predlogu zakona ne vidim da se menja prihodna strana, ni da se menja rashodna strana, ni da se menja struktura torškova više od 10%, ali je neko ovde i u sali, i u centralnom holu, govorio valjda samo zato da bi bio protiv politike i protiv Aleksandra Vučića i protiv Vlade, ovo je rebalans budžeta. Ovo nije rebalans budžeta.
Ovo nije rebalans budžeta, ovo je mera koja je sredstva koje je Vlada domaćinskim kvalitetnim, poštenim poslovanjem uspela da uštedi. Deo tih sredstava moramo da plaćamo vaše kamate, vaše kredite koje ste uzimali o ruk i kod komercijalnih banaka samo da bi isplaćivali to što ste mogli da isplatite. Da bi isplaćivali i za onaj dvorac Heterlned za koji je eto, potrošeno skoro milion evra, a da deca sa smetnjama u razvoju, izvinjavam se ako koristim možda i pogrešan izraz, ali mislim da, i hvala koleginici koja kaže da je sada u redu, ali mislim da bi tek bilo u redu da taj novac nije pokraden, već da je poslužio da se taj objekat i uradi. Ovako smo dobili samo utrine, samo smo dobili razrušene objekte, nismo dobili ništa, a novac je potrošen.
Izrečene su i neke stvari koje ne mogu da podržim. Izrečene su stvari, citiraću – ne znamo ni broj ljudi koji će dobiti ovu pomoć. Malo je simptomatično kada predsednik Odbora za obrazovanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne zna broj ljudi koji je zaposlen u prosveti, pa ne zna koji će broj ljudi dobiti ovu pomoć i ova sredstva. To je žalosno, to više govori o posvećenosti poslu koji obavljamo. Ali, odlukom Vlade Republike Srbije, amandmanom koje mi je bilo zadovoljstvo da ga potpišem i uz jednu zahvalnost jer je Vlada prihvatila i podržala taj amandman, ova sredstava u iznosu od 7.000 dinara dobiće svi zaposleni u prosveti. Dobiće zaposleni u osnovnom obrazovanju, u srednjem obrazovanju, u učeničkom standardu, zaposleni u visokom obrazovanju i zaposleni u studentskom, u okviru studentskog standarda. Tih 7.000 dinara linearno za sve zaposlene u prosveti. To je za 7.000 više u odnosu na onu pomoć koju su im davali oni koji kritikuju i ovih 7.000 dinara, za toliko je viša.
Raduju me reči i gospodina Vujovića i najave gospodina Aleksandra Vučića, predsednika Vlade da je ovo jedan korak, prvi korak i da ćemo se u budućnosti mnogo više radovati, mnogo više slaviti pobede nego što ćemo slaviti poraze. Da ćemo i u budućnosti moći da govorimo i o povećanjima, ali koja će biti na osnovu realnosti, na osnovu onoga koliko smo zasukali rukave, koliko smo radili, koliko smo zaradili, koliko smo uštedeli, a ne koliko smo iskukali i izmolili ili dobili neku pomoć ili uzeli kredit po ko zna kakvim uslovima.
Ovo što se sada radi i ovo što se sada, ova jednokratna pomoć je na osnovu realnosti, a ne opterećujući buduće generacije.
Još jedna stvar koja je izrečena. Rekli su - Ne znamo ni kada će je dobiti. Sramota. Sramota je da se jedan zakon koji je mali, bitan za prosvetne radnike, ali mali, dva člana, ne čitaju ni oba člana, da se čak ne čita ni obrazloženje, a u obrazloženju se kaže - Za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije za 2015. godinu. Što znači da su ta sredstva obezbeđena, da je potrebno da usvojimo ovaj zakon, a verujem da će to biti već ponedeljak i eto ga dan, odnosno vreme kada će prosvetnim radnicima to biti isplaćeno.
Ja znam da postoje ljudi u ovoj sali koji kažu - Ovo je malo. Znate, 7.000 dinara je manje od 1.000 evra. Od onih 1.000 evra koje su obećali 2008. godine, samo i isključivo političkih poena i političke koristi i samo i isključivo da bi tada Boris Tadić pobedio na izborima.
I malo sam istraživao pa sam došao i do reči, Mlađana Dinkića koji je tada rekao – Razlog zbog kojeg sam ušao u to političko obećanje je strah da bi Boris Tadić mogao da izgubi predsedničke izbore raspisane za januar 2008. godine. Ja to nisam uradio zbog svoje stranke koja uopšte nije učestvovala na tim izborima, već je podržala Tadića. Kasnije analize su pokazale da je bukvalno tih 100.000 glasova za koliko je pobedio u drugom krugu dobrim delom potiču od zajedničkog obećanja o besplatnim akcijama.
Zajedničko obećanje 1.000 evra. Sada znam da neko želi da se sve to zaboravi, da se kaže - Puj-pik ne važi se; ali oni koji su bili najglasniji u ovoj Skupštini danas, da opovrgnu, da unize, da ponize, da umanje vrednost su bili baš ti koji su tada bili najglasniji u obećanjima od 1.000 evra.
Mi ne pričamo prazne priče. Pričamo o stvarima koje su obezbeđene. Pričamo o koracima koje ćemo uraditi naredne nedelje ili u narednim nedeljama i ne pričamo to zbog političke koristi i ne pričamo zbog budućih nekih izbora, evo ostavljamo vam mogućnost da nas razbijete na tim izborima u ostalom kao i na svima koji su se desili u 2012. godine pa na ovamo.
Verujem da će to biti mnogo, mnogo bolje nego u ovom dosadašnjim kada ste ili niste ili ste jedva prelazili cenzus. Ali evo, neka ljudi u Srbiji najbolje, prosude.
Prosveta je po mom skromnom mišljenju branša koja vaja budućnost svake države, svakog društva, tako i srpska prosveta vaja budućnost našeg društva. Najznačajniji deo prosvete jesu prosvetni radnici, jesu učitelji, nastavnici, profesori, jeste ono pomoćno osoblje, domari, tetkice, svi oni divni ljudi koji i deci, koja i sada idu u školu, omogućuju koliko toliko pristojne i dobre uslove.
Ko se od nas u ovoj sali, ko od nas koji prate ovaj prenos se ne seća svoje učiteljice, svog učitelja, školskog druga, druga iz klupe, onoga šta je prvo naučio, nekog nestašluka možda iz škole, neke školske ljubavi? Možda joj se ta ljubav i pretvorila posle i u brak i u porodicu, i u novu decu, i u nove učenike. Svako od nas ima zaista jednu pravu, iskrenu emociju prema prosveti.
Najznačajniji deo prosvete pored nastavnika, profesora, učitelja, pomoćnog osoblja su i deca. Deca, taj sunđer koji upija znanje, ti ljudi koji će voditi sutra i Skupštine i Vlade i Ministarstvo i opštine i gradove, i raditi obične neke druge poslove. Prosveta ih priprema.
Mislio sam da ćemo danas ovde razgovarati mnogo dublje o prosveti, o tome da iz našeg prosvetnog sistema i iz škole i fakulteta ne izlaze ljudi koji ne znaju šta su učili, ne izlaze sa mog Mašinskog fakulteta ljudi koji će tek na pripravničkom stažu i u pripravničkom radu prvi put videti cnc mašinu, prvi put videti strug.
Verujem da ćemo, verovao sam da ćemo razgovarati i o dualnom obrazovanju, da ćemo razgovarati o pravljenju novih generacija onih smerova i onih opredeljenja koji su potrebne našem društvu, a ne fabrikovanje običnih diploma, zanata ili bilo čega, da ćemo moći da razgovaramo o prekvalifikaciji već postojećih onih zanimanja koja su prevaziđena.
Mislio sam da ćemo razgovarati i o tome kako da nam se ove slike, slike koje je pokazivao i gospodin Aleksandar Vučić, koje ću vam i ja ovde pokazati, vidim da su se mnogi namrštili a neki hteli da prebace da je za tako nešto odgovorna SNS.
Ja samo ne znam kada smo uspeli za ove tri godine da prekrečimo i da porušimo sve to lepo što ste vi uradili? Ovde imamo OŠ „8. Oktobar“ u Vlasotincu. Ja mislim da više liči na kazamat nego na školu.
Ovo su slike OŠ „23. Oktobar“ u Sremskim Karlovcima. Verujem da je ovo slačionica u sali, ali kada malo bolje pogledate ove slike, ne verujem da bi se iko od roditelja usudio da sam uđe tu, a kamoli da pusti svoju decu.
Evo ga mokri čvor, takođe OŠ „8. Oktobar“ u Vlasotincu, ako može da se nazove mokri čvor, od vlage plafon koji prokišnjava i nisam siguran u bezbednost dece koja ulaze u taj mokri čvor.
Pogledajte ovde OŠ „Vožd Karađorđe“ u Jakovu, vlaga na sve strane, a koliko vremena deca i nastavnici, profesori, provode ovde. Pogledajte „Vožd Karađorđe“ u Jakovu, obrušava se plafon od vlage koja postoji u toj školi.
„Vuk Karadžić“. Pogledajte spoljni izgled škole. Da li je ovo spoljni izgled škole u kojoj želimo da vajamo buduće generacije inžinjera, pravnika, lekara, ali i drugih ljudi, drugih branši? Siguran sam da ovi što sada prave buku i nisu zainteresovani za ove teme.
Osnovna škola „Vuk Karadžić“ u Sipu kod Kladova, ovo je mokri čvor u koji ulaze naša deca. Da li bi ovde ušao neko normalan i pristojan? Da li su ovakvi uslovi, uslovi gde ćemo odgajati i učiti našu decu? Još mnogo fotografija mogu tu da vam pokazujem i za Žitorađu, i za fiskulturnu salu u Kuli i za mnoge druge, i za Užice, i za mnoge druge opštine.
Podržavam aktivnosti lokalnih samouprava. Podržavam aktivnosti ponajviše Vlade Republike Srbije i svega onoga što je urađeno ili se radi na renoviranju škola. Neko se malo pre osmehnuo, valjda je bolja ovakva slika nego slika 50 srednjih i osnovnih škola čije je renoviranje započeto u avgustu i biće završeno do kraja ove godine.
Ja potvrđujem za dve škole, dve škole u mom mestu, jedna je osnovna škola, odnosno istureno odeljenje u Lipovi koja je posle 50-60 godina, ne znam ja imam 44 godine i otkad sam se rodio pamtim je kao takvu, oronulu i lošu, sada je dobila i novu fasadu i nove prozore i nov unutrašnji, dobila je nov enterijer. I za OŠ „Popinski borci“ i za mnoge druge škole.
U drugoj fazi tender za 80 škola se objavljuje do nove godine i radovi počinju sa proleća 2016. godine. Mislim da bi svi trebali da se zamislimo nad pozivom Aleksandra Vučića, predsednika Vlade Republike Srbije, da bi svi mogli da damo svoj mali doprinos, da bi svi mogli da zasučemo rukave. Nije teško otići do škole, nije teško uzeti četku i metlu. Nije teško pomoći ljudima da se okreči jedna učionica. Nije teško učestvovati u takvom jednom procesu.
Hajde neka ovo bude izazov. Neka ovo bude izazov za svakoga od nas, da skinemo kravate, da svučemo sakoe, da zasučemo rukave i da umesto nekih opštih kritika i debata, koje često nikuda ne vode, da uradimo nešto konkretno.
Verujte da ćemo biti daleko srećniji kada vidimo jednu učionicu okrečenu, kada vidimo malo bolje uslove škole „Vuk Karadžić“ u Sipu i serije i niza drugih škola.
Ono što je važno istaći da su sredstva koja nisu mala, jer treba pomnožiti 140 i nešto hiljada zaposlenih u prosveti sa 7.000 dinara, pa plus doprinosi i sve ono što ide kao teret na ta izdvajanja, doći ćemo do cifre od skoro dve milijarde dinara.
Poštovani građani Republike Srbije, ta sredstva su obezbeđena iz realnih izvora, ta sredstva nisu obezbeđena ni iz kakvih kredita, ni iz kakvih zaduženja, ta sredstva neće vraćati ni vaša, ni naša, ni moja deca. Ta sredstva su obezbeđena jednim domaćinskim, poštenim, odgovornim poslovanjem Vlade Republike Srbije Republike Srbije, domaćinskim odnosom prema sredstvima svih građana Republike Srbije i samo mogu da uz podršku i uz još jednom potvrdu da će SNS podržati ovaj zakon, da nastavite na taj način da radite i da nam što više ovakvih zakona šaljete u skupštinsku proceduru.