Dame i gospodo narodni poslanici, SNS se protivi prihvatanju ovog amandmana. Znate u čemu leži cela zamka ovog amandmana? Ako ste pažljivo čitali zakon, a siguran sam da jeste, ako ste pažljivo čitali član 12, a siguran sam da jeste, onda ste morali da pročitate i tačku 6) koja kaže da – kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje značaj ulaganja su jedan, dva, tri, četiri, pet pa i šest – referenca i kredibilnost ulagača. Šta je bilo do sada? Tamni vilajet.
Mogla je neka kompanija koja je u svojoj matičnoj državi imala problematično poslovanje, bila u blokadi, bila na nekim poternicama, mogla da dođe u Srbiju i bila predstavljena kao najbolji mogući ulagač. Spas, maltene kao da će i ta kompanija da ulaže u ove vinograde.
Sada, kompanija koja u svojoj matičnoj državi, baš zbog ove tačke 6) člana 12. mora da potvrdi svoju kredibilnost. Nema više na časnu reč, nema više na poznanstvo sa nekim, na časnu reč, evo to je dobra kompanija, oni su odlični. Ne vredi više i takav način poslovanja je nemoguće. Neću da plaćam struju ili ću da blokiram auto-put, pa neću ovo ili ću ono, pa ucene, pa ne znam šta. Ne postoje više takvi poslodavci i takvi ulagači. To je ono što predlagač amandmana hoće, da vrati na staro, da vrati da mu se veruje na reč, da vrati neke sumnjive tipove, da vrati ulagače tašna, mašna, kamašna, tako nešto je neodrživo. Neodrživo u privredi u Srbiji, neodrživo nigde više i zbog toga ne treba prihvatiti amandman na član 12. Predloga zakona.