Apsolutno se slažem da je ovo baš ona razdelnica između naših politika zato što brisanje ovog člana i želja predlagača je da uđemo u totalnu anarhiju. Svako može da zapošljava, svako može da daje plate koliko hoće, svako može da probija i na kraju godine se ispostavi račun i taj račun bude deficit budžeta onako kako je rastao i javni dug, onako kako je rastao aritmetičkom progresijom i kako je opterećenje na sve građane RS raslo.
To je politika predlagača amandmana i ja sam siguran da će ta politika anarhije, politika da svako radi kako hoće i šta hoće, a da samo račun ispostavlja svim građanima RS, jer šta je budžet nego svi građani RS, da će ta politika takvu masovnu podršku da dobije na izborima da prosto ljudi obožavaju takvu politiku ili politika planiranja?
Zbog toga baš takva anarhična politika koja je vođena, onda me i ne čudi zbog čega su nama u školama toaleti takvi da ne bi unutra uveo ni kućnog ljubimca, a kamo li dete, da su nam uslovi u bolnicama katastrofalni i da tamo ne verujem da može da se leči bilo ko. Zašto? Zato što ste rekli – izvolite, radite šta god hoćete, trošite koliko god hoćete, nećemo vas pitati ništa, samo dajte glasove i glasajte za predlagača amandmana. Katastrofalna je to politika.
Da li je to država? Da li je to sistem? Da li je to uređeno? Nije gospodo. Naravno da mora da se planira i meni je malo, pravio sam sada tu matematiku, stalno se forsira tih četiri miliona dinara za pet zaposlenih, pa kada se podeli tih četiri miliona na petoro zaposlenih, to je 800.000 godišnje, pa na 12 meseci, pa kada se odbiju doprinosi i sve ono ide na teret poslodavca, dobijamo čak i manje od prosečne plate u Srbiji koliko će ti ljudi biti plaćeni. Zbog toga nemojte da govorite o nekim sumama koje stoje, ali kada se pogleda koliko je to mesečno, to je i manje od prosečne plate u Srbiji i to zaista nije neki trošak za sprovođenje ovog zakona.
Drago mi je što to baš potencirate kao razliku između naših politika, jer verujem da će ljudi sa posebnim oduševljenjem glasati za anarhiju, glasati da ne postoji red, glasati da se bože moj kako sme da se planiraju zarade. Vi u vašoj kući da li planirate vaše troškove? Da li planirate koliko ćete potrošiti? Ja planiram. Nemam baš toliko. Nemam bušotinu nafte, nemam eksploataciju gasa negde pa da mogu da kažem – briga me koliko će moja deca potrošiti. Ne, vodim računa koliko ću potrošiti, a i vi koji u kući, verujem, planirate, kao uostalom i ja i većina građana RS, a ne želite da to planira država, a ne želite da država na početku godine zna koliko će potrošiti za plate?
Molim vas, to je bezobrazno. Bezobrazno je reći – država neka radi nešto što ne bih radio ja. Državnim novcem i novcem građana RS neka se raspolaže ne na domaćinski način nego onako kako ko hoće i koliko hoće. Nemojte raditi i predlagati nešto što vi ne bi uradili sa svojim novcem.
Ako je ovo razlika u našim politikama, a jeste, uređenost od anarhije, red od nereda, drago mi je što je to razlika u našim politikama jer tako što vi predlažete nikada ne bi prihvatio i zbog toga podržavam što je Vlada odbila ovaj amandman.