Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, van svake sumnje je da aktuelni trenutak u Republici Srbiji karakteriše jedna teška finansijska situacija u uslovima izražene velike zavisnosti naše privrede u EU, koja je takođe zahvaćena velikom finansijskom krizom koja ne prepoznaje neka univerzalna rešenja.
S druge strane, progresija našeg javnog duga traje još od 2008. godine, kada je bila negde na nivou 29% bruto društvenog proizvoda preko 2011. na nekom graničnom nivou od 45% BDP, do današnje situacije da je negde na nivou preko 60% BDP. Naravno da niko nema pravo i ne može da bude zadovoljan sa takvom situacijom, niti da likuje i zato SPS zaista poziva sve i zahteva jedan odgovoran državni i opštedruštveni pristup problemu javnih finansija, jer su to novci i finansije svih nas, svih političkih stranaka, svih građana i jedino takvim načinom pristupa ovom problemu možemo doći do dobrog i kvalitetnog rešenja, pogotovo u uslovima kada i fiskalna kretanja u prvih pet meseci govore i nagoveštavaju loše procene, pre svega kada je u pitanju deficit budžeta Republike Srbije i moguću projekciju da on gotovo bude duplo veći od planiranog i da dostigne neki nivo od 5,7 odnosno 6,2 na konsolidovanom nivou BDP.
Još krajem prošle godine, i ranije, opšte je poznato da jedan od glavnih pokazatelja stanja ekonomije i javnih finansija u državi predstavlja pokazatelj odnosa između javnog duga i BDP, da je budžetski deficit taj koji može da predstavlja jedan od osnovnih zamajaca krize javnog duga. Treba iskreno reći da je neophodno pre svega dovesti u normalne okvire stanje budžetskog deficita koji u slučaju da nastavi ovakvu progresiju, može da izazove krizu javnog duga, što znači da bi tada bio potrošen novac budućih generacija, da bi kamate enormno porasle. Takva jedna kriza, a imali smo prilike da se uverimo i u nekim drugim državama, dovodi do razaranja ekonomije, bezbednosti, zdravstva, socijalne zaštite, obrazovanja i svega onoga što čini državu.
Izvesnost jednog takvog scenarija bi bila ukoliko ne bi bile preduzete hitne mere Vlade Republike Srbije, a one se ogledaju u jednom odlučnom i hrabrom zaokretu, pre svega kada je u pitanju rebalans budžeta, prateće mere mogućih reformi. Želim da kažem da je to odluka od samog početka u radu ove Vlade, odlučnost i jasna rešenja kada su bila u pitanju status Kosova i Metohije, borba protiv korupcije, kriminala, evropske integracije, preuzimanje imovine od nekih banaka koje su opljačkane.
Takav plan Vlade Republike Srbije, da se deficit budžeta Republike ograniči na jedan održiv nivo od 177 milijardi dinara, što bi činilo negde oko 4,7% BDP, je pre svega neophodan. U jednom trenutku se može reći iznuđen, ali je realno izvodljiv i sprovodljiv. Zbog tih razloga će SPS podržati rebalans budžeta i pratećih zakona, u načelu.
Stanje naplate prihoda i priliv prihoda u budžet je pre svega jedan od osnovnih razloga za rebalans i oni su kao što je i resorni ministar rekao – izazvali potrebu rebalansa budžeta. Naravno da su interesantnije mere na rashodnoj strani budžeta i prvo ću nešto o njima reći, s obzirom da su predviđena smanjenja rashoda u odnosu na prvobitni Zakon o budžetu, negde u iznosu od 37,1 milijardu dinara u odnosu na zakon. Bili smo svedoci danas i ranijih dana rasprave o načinu štednje, razvoju, gde štedeti, gde ne štedeti.
Želim da kažem da je SPS zadovoljna što se Vlada Republike Srbije opredelila za jednu socijalno održivu politiku koja je usmerena u najboljem interesu većine građana i nije posegla za štednjom tamo i kod onih slojeva građana gde praktično nema ni uslova za dostojan život, što bi u nekom smislu bilo i društveno neodgovorno. Govorim upravo o tome da Vlada nije posegla za zamrzavanjem penzija i plata, već naprotiv, predviđeno je realno usklađivanje penzija u oktobru od 0,5%, ograničeni rast od 2014. godine, i naravno, takav jedan plan prolongira se i na 2015. godinu, sa željom i idejom da se učešće penzija ograniči na neki nivo od 10%, a plata do 8% BDP, što je i neki standard u visoko razvijenim i uopšte u razvijenim zemljama.
Naravno, kada kažem da ta rasprava oko moguće štednje na rashodnoj strani nije išla u pravcu i na štetu najsiromašnijih slojeva stanovništva, da je Vlada izabrala, po nama, pravo rešenje, a ono se kreće, pre svega, na stavkama diskrecionih rashoda budžetskih korisnika i one iznose negde oko 32 milijarde dinara.
Želeo bih zaista da snažno podržim i jednu promociju modela ponašanja, kada je u pitanju nepotrebna potrošnja. Tu se uštede trebaju činiti i potrebno je potpuno ukinuti mogućnost nekih nenormalnih rashoda, kada su u pitanju vozni parkovi, službena putovanja, reprezentacija. Oni na taj način imaju jedan simboličan efekat prema svima i prema jednom novom modelu ponašanja i ophođenja prema javnim finansijama u Republici Srbiji i uopšte u celom društvu.
Uz to treba dodati i opredeljenje Vlade kada su u pitanju same zarade u javnom sektoru i korišćenje dobrih, pozitivnih primera iz nekih susednih zemalja, kada je reč, pre svega, o unapređenju sistema i kontrole zaposlenih i formiranjem jednog jedinstvenog registra, a naravno, u kasnijem periodu i centralnog obračunavanja plata zaposlenih u javnom sektoru. Treba očekivati i određene uštede ovim rešenjem, jer su to uspele i druge zemlje.
Smanjeni su, nažalost, kapitalni izdaci sa 22 milijarde negde na 14 milijardi dinara. Dobro je što je izvršena određena preraspodela aproprijacije u skladu sa dinamikom izvršenja i iskazanim potrebama. Ali, dobro je i što se vodilo računa o prioritetnim investicijama i o onim, pre svega, koje su započete. Poznat je stav SPS da bez investicija i novog razvoja i reindustrijalizaicje nema privrednog oporavka i novog zapošljavanja i dostizanja visokih stopa rasta. Ali, ovaj podatak da su smanjena sredstva za kapitalne investicije ne može se predstaviti kao nešto što je način da se zaustave investicije.
U prilog tome, želim da kažem, evo samo dve investicije, po meni vrlo značajne i kapitalne, da će država garantovati za investiciju izgradnje gasovoda od podzemnog skladišta Banatski dvor, do budućeg podzemnog skladišta u Srpskom Itebeju prema Pančevu i Beogradu. To je jedna strateški značajna investicija za Republiku Srbiju i ona iznosi oko 65 miliona evra i ne treba govoriti o tome kakav je to značaj za energetsku stabilnost države Srbije.
Jedna druga investicija koja ide prema gradu Zrenjaninu za izgradnju fabrike vode u iznosu od 26 miliona evra, jedan drugi tip investicije, ali ovaj akutni problem grada Zrenjanina, gde je loš kvalitet vode, ali u 21. veku jedno takvo rešenje jednog takvog problema se dugo čeka, a i predstavlja mogućnost za stvaranje jednog boljeg ambijenta za život u Zrenjaninu, ali i za investitore.
S druge strane, postoji jedno predloženo rešenje kada su u pitanju 179 preduzeća u restrukturiranju i osnovna ideja uvođenja tih preduzeća u restrukturiranje 2002. godine je bilo da se oni pripreme u cilju lakše privatizacije tih velikih sistema. Naravno, kao što je privatizacija izvedena po jednom lošem zakonu za koji SPS nije glasala, tako je i ova ideja restrukturiranja izvitoperena, pa se praktično izjednačila sa jednom lošom privatizacijom. Zbog toga mi mislimo da definisanje ovog rešenja i uračunavanja do 30. juna 2014. godine i izlazak istih iz restrukturiranja pokazuje odlučnost Vlade da se ova preduzeća konačno reše, da mnoga investiranja poput subvencija i direktnih programa će stvoriti prostor da se ta sredstva usmere u mnogo bolje projekte i investicije. Treba reći da se radi o sredstvima od 700 miliona do milijarde evra na godišnjem nivou.
S druge strane, takođe želim da pozdravim i predlog o povećanju, odnosno uvođenju tranzicionog fonda i izdvajanju dodatnih sredstava, kojim bi se faktički obezbedio socijalni program za sve radnike, kada su u pitanju ova preduzeća u restrukturiranju.
U tom sklopu Vlada predlaže i ima nameru da pospeši ambijent za funkcionisanje i najavljuje potrebne izmene, kada je u pitanju, pre svega, Zakon o radu.
U svakom slučaju, pozdravljamo svaku vrstu mere Vlade koja ide u pravcu pospešivanja ambijenta za zapošljavanje, za eventualno neku reformu kolektivnog pregovaranja, sve ono što bi moglo da bude neko unapređenje u tom domenu, pa čak i za vrstu samozapošljavanja, kako to i sam predlagač kaže.
Zaista, SPS u tom smislu želi da insistira da ta rešenja trebaju biti dobro izbalansirana, izmerena i da se do njih dođe u pregovorima sa sindikatom, poslodavcem i namerama Vlade Republike Srbije i na taj način moguće je pregovorima doći do najboljih rešenja. Naravno, isti je slučaj i kada je reč o Zakonu o planiranju i problemu izdavanja građevinskih dozvola, što će pospešiti ambijent za investiranje u Republici Srbiji.
Na stani prihoda, mere koje se predviđaju svode se uglavnom na nešto što su poslanici SPS već duže vreme ukazivali. Svaki put kada je bila rasprava o budžetu ili rebalansu, zagovarali smo ideju rešenja i na prihodnoj i na rashodnoj strani i da se jednom takvom susretnom metodom dođe do izbalansiranijeg budžeta. Ovog puta je bio drastičan podbačaj prihoda, pre svega, i naplate i povećanja sivog tržišta. Svakako, SPS podržava i smatra da jedna efikasna fiskalna politika mora biti u funkciji suzbijanja sive ekonomije, utaje poreza, pogotovo rada na nelegalnom, sivom ili crnom tržištu radnika koji su neprijavljeni, koji su često bez bilo kakvog prava, bez socijalne i zdravstvene zaštite, a često su izloženi i pritiscima za otkaz.
Veliki teret, velika odgovornost je na poreskoj upravi. Zaista želim da kažem i smatram da država ne bi smela i ne bi trebalo da štedi na poreskoj upravi kao državnom organu u bilo kom smilu, jer je poreska uprava organ koji direktno utvrđuje, naplaćuje i kontroliše same prihode države. Svaki uložen dinar u nju, siguran sam, vrlo brzo bi se vratio. Zbog toga mislim da opšti državni status, opšti status poreske uprave zaslužuje jedan drugačiji pristup ako ne kao nezavisni organi o kojima često ovde raspravljamo, koji imaju enormno veća primanja, enormno više su u neku ruku zaštićeni, tako da kažem, i medijski ispraćeni, poreska uprava zaslužuje u tom smislu bar takav tretman.
Naravno, određene promene koje su potrebne, a zavise i od ovoga što sam rekao, nemoguće je ono što očekujemo od poreske uprave da se samo sa 10% zaposlenih angažovanih na konkretnom radu na terenu postignu ti efekti. Njih je negde oko 600, danas možda nešto više.
To je sigurno potrebno promeniti. Potrebno je promeniti model izbora poreskih obveznika. Naravno, ono na čemu uvek insistiramo i trebalo bi se pojaviti i medijski ispratiti je unakrsna kontrola, odnosno provera imovine i prihoda građana. Golim okom su vidljivi neki slučajevi, predmeti koje treba podhitno uraditi. To bi bila jasna poruka svima da se utaja poreza, korupcija i kriminal, zaista, u tom smisl, ne isplati.
Trebalo bi preispitati nadležnosti poreske uprave, pogotovo onih koji će raditi na terenu, u kom smislu i koliko daleko mogu da idu u toj kontroli i kada zateknu nelegalni promet i prostorije u kojima se odvija taj nelegalni promet, kakve su njihove nadležnosti i ingerencije u tom smislu. Mislim da bi tu bilo prostora da im se povećaju nadležnosti kako bi mogli na najbolji mogući način da obave svoj posao. Naravno, iza toga je potrebna dosledna primena kaznene politike.
Zašto to kažem? Pre svega, kada je reč o sivoj ekonomiji koja je enormno velika u Srbiji, iznosi negde oko 30% bruto društvenog proizvoda, jedan od osnovnih načina da se ona suzbije jeste da postoji izvesnost kontrole svih onih poreskih obveznika, svih onih subjekata koji se razmišljaju i koji imaju nameru da pređu u sivu zonu, da im bude jasno da je kontrola izvesna i da je rizik značajno povećan od odlaska u sivu zonu.
Naravno, treba te kazne da budu primerene prekršaju, da kazna ne bude za pet prekršaja koji su enormno visoke vrednosti i da onda i sam taj poreski obveznik prihvati da možda prvi put bude i opomenut ili blago kažnjen, i kada izmeri kaznu i ono što je učinio i dobio u sivoj zoni, svakako da to nije nešto što povećava rizik od odlaska u sivu zonu.
Na taj način se zaista smanjuje isplativost od utaje poreza. Svi mi, rekao sam, treba da imamo jedan odgovoran opštedruštveni pristup javnim finansijama. Takođe, kada je u pitanju utaja poreza, čini mi se da je dosta dugo postojalo i u društvu i kod nas neko mišljenje da onaj ko je uspeo da utaji porez, ko je uspeo da odloži, koji je uspeo na neki drugi način, taj se smatrao kao nekim "uspešnim biznismenom". Zaista tu svi u društvu, i mediji i mi poslanici, treba da kažemo u tom smislu da i kroz sistem informisanja i obrazovanja povećamo svest o negativnim efektima sive ekonomije.
Pri samom kraju bih želeo još da kažem da jedan od izvora sive ekonomije može da predstavlja i gotovinska plaćanja, odnosno ne može, nego gotovo predstavljaju. Zaista bih se založio i predlažem da se možda i predvide određene subvencije za uvođenje terminala malim preduzećima, kako bi se elektronski novac, recimo i u sektorima gde dominira plaćanje gotovinom, u ugostiteljstvu na primer i nekim drugim delatnostima, postao dominantan i na taj način se suzio prostor gotovinskog plaćanja, koji, svima nama je jasno, može da predstavlja izvor za sivu ekonomiju.
Da zaključim, pre svega scenario koji bi bio izvestan bez ovog rebalansa, bez pratećih zakona koji stvaraju jedan ambijent za potrebne reforme i odlučnosti Vlade da to sprovede, svakako da bi scenario bio mnogo lošiji po Srbiju. Međutim, odlučnost Vlade da se, pre svega, suoči sa problemom o javnim finansijama, da ponudi rešenja, zaslužuje podršku. Izbor socijalno održive politike, pre svega, kroz prevaljivanje tereta na one koji mogu da bolje podnesu teret krize, a ne oni koji su socijalno ugroženi i svakako opredeljenje Vlade u najavama reformi da se značajno fiskalna politika povede u pravcu suzbijanja sive ekonomije, utaje poreza, mislim da zaslužuje podršku.
Još jednom pozivam sve u ovom trenutku na jednu odgovornu državnu i opštedruštvenu politiku, jer pričamo o javnim finansijama Srbije i o našem novcu koji nije ni levičarski ni desničarski, ni beo ni crn, nego je jednostavno jedan naš zajednički novac i zbog toga će se SPS podržati predlog rebalansa budžeta i pratiti zakon.