Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, velika svetska finansijska kriza ne može i neće zaobići Republiku Srbiju i to je sada potpuno jasno, iako je ovo bila dilema i predmet žive rasprave pre samo nekoliko nedelja u ovom parlamentu i stručnoj javnosti.
Ono što je u ovom trenutku izraženo kao osnovna odlika krize jeste da je ovo pre svega kriza poverenja, što je dalje uticalo na krizu likvidnosti i tražnje, i napokon, padom prodaje u mnogim zemljama, ali ne i svega.
Naime, možda je simbolična slika i pokazatelj ove krize primer da je čuveno Marksovo delo "Kapital", prema najnovijim podacima, u Nemačkoj prodato u desetostruko većem tiražu nego prethodnih godina, u kome se ponovo traže odgovori na mnoga suštinska pitanja i to je svakako dokaz da se radi o krizi poverenja u temeljne vrednosti.
Stoga postoji potreba procene mogućnosti nastupanja tzv. fenomena psihologije masa, kada praktično prestaje racionalno rasuđivanje i kada se, gotovo bez ikakvih ekonomskih kriterijuma, prodaje sve ili povlače svi depoziti, kako bi se izvukao kakav-takav novac, što sve dovodi i vodi daljem produbljivanju krize.
Ona najpoznatija dovela je do sloma svetskih finansija i u prošlom veku ostavila 26 miliona ljudi bez posla. Potrebno je tih činjenica se prisećati s dužnom pažnjom, kako bi se iz grešaka počinjenih u prošlosti izvukli potrebni zaključci i predupredio mogući najgori scenario.
Ipak, građani Srbije nemaju razloga za paniku i brigu, jer pokazatelji govore, pre svega, da se ova svetska finansijska kriza nikako ne može uporediti po potencijalu sa tom najpoznatijom krizom koja je, praktično, dovela do sloma finansija, a sa druge strane, naša država, odnosno Vlada Republike Srbije ne drži glavu u pesku i u trenucima kada svet potresa finansijska kriza traži i nudi rešenja unapred, s ciljem da se predupredi mogući potres i loši scenariji. A činjenica je i to da je Srbija trenutno država u kojoj, kada štediša hoće da podigne novac iz banke, isti dobije u punom iznosu.
Procene govore da bi posredni efekti svetske finansijske krize u Srbiji bili, pre svega, smanjenje stranih direktnih investicija i kredita. U tom smislu, neophodno je već sada tražiti sveobuhvatno, a ne pojedinačna rešenja, što bi, pre svega, značilo određeno suzbijanje javne potrošnje, tj. da je neophodno da potrošnja raste sporije od privrednog rasta, koji će, uzgred, prema najavama premijera, sa očekivanih 7% u ovoj godini , u narednoj pasti na 4%, a možda i nešto ispod toga, u zavisnosti od težine spoljnih okolnosti.
Vlada je koliko juče najavila preduzimanje takvih mera, nakon okončanja razgovora sa MMF. Paralelno odmah, potrebno je i određeno prekomponovanje javnih rashoda u korist kapitalnih investicija, što znači ulaganje u budućnost, kao što je, recimo, izuzetno značajna investicija Koridor 10, za čiju će realizaciju, prema najavama resornog ministra, gospodina Mrkonjića, u naredne četiri godine biti izdvojeno četiri milijarde evra.
Svakako da je jačanje bankarskog sistema Srbije jedan od elemenata odgovora Vlade Republike Srbije na nepovoljna svetska finansijska kretanja i da se povratak povučenih uloga i potpunog poverenja građana u naš bankarski sistem rešava merama koje jačaju poverenje u sistem, a to su, svakako, predloženi zakoni iz te oblasti: zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, zakon o izmeni i dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita i zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje.
Osnovni razlozi za donošenje predloženih zakona potpuno su jasni, a kako ih je i sam predlagač u obrazloženju naveo, pre svega su psihološkim faktorima izazvane potrebe obezbeđenja sigurnosti ulagača i prilagođavanje sistemu osiguranja depozita u zemljama u okruženju i zemljama EU, s ciljem povećanja spremnosti našeg sistema da odgovori u situaciji eventualnog nastanka vrlo nepovoljnog scenarija.
Na osnovu toga, potpuno su logična i dobra rešenja u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita. Prvo, da se proširi sistem osiguranja depozita, pored do sada predviđenih fizičkih lica i na depozite preduzetnika, malih i srednjih pravnih lica; drugo, da se poveća iznos osiguranog depozita sa dosadašnjih 3.000 evra na 50.000 evra, sa predviđenom mogućnošću, u članu 4. ovog zakona, da Vlada Republike Srbije, u cilju finansijske stabilnosti, poveća osigurani iznos utvrđen ovim zakonom, a na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja NBS.
Na ovaj način, pokrivenost deponenata, usled aktuelne strukture štednje u Srbiji, bila bi čak nešto preko 99% i značila bi siguran efekat u smislu podizanja poverenja u naš bankarski sistem.
Naravno, druga dva predloga zakona nude rešenja sa istim ciljem, a delom se želi postići usaglašavanje sa drugim zakonima koji uređuju ovu oblast, a posebno sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita i zakonom koji se uređuju banke.
Pre svega, predložena rešenja idu u pravcu i imaju nameru da se finansijski sistem Republike Srbije učini što stabilnijim i omogući Vladi Republike Srbije da efikasno i pravovremeno reaguje u uslovima prisutne finansijske krize, uz koordinaciju sa NBS.
Pa se tako članom 1. predloženog zakona o izmeni i dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita ovlašćuje Agencija da primenjuje mere, kao što su da pokriva potencijalne gubitke, preuzima, kupuje i stiče lošu aktivu i upravlja tom aktivom i prema bankama u kojima Republika Srbija nije akcionar, što znači prema svim bankama.
To je jasna poruka svim deponentima, građanima koji prilikom donošenja odluke, bar ogromnoj većini, o deponovanju novca u banku nisu razlikovali da li se radi o banci u kojoj je Republika Srbija akcionar ili banci sa nekom drugom vlasničkom strukturom, a u smislu bezbednosti njihovih deponovanih uloga, što je apsolutno dobro i u duhu cilja ovog seta zakona.
Upravo povodom ovog rešenja, a u cilju njegove što bolje sprovodljivosti, a nadajući se lično da do njegove potpune primene neće nikada doći, želim da izrazim određene dileme i pitanja, sa željom da ih predlagač odmah i što jasnije obrazloži, i to: koji organ, institucija, kada i kojim aktom utvrđuje koje banke svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost, odnosno koji stepen ugroženosti treba da bude da bi se primenila predložena odredba u članu 1, kojom se Agenciji za osiguranje depozita omogućava kupovina, u ime i za račun Republike Srbije, akcija banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost?
Naravno, koliki je iznos potrebnih, odnosno raspoloživih sredstava iz kojih će se realizovati eventualna kupovina akcija, u ime i za račun Republike Srbije, bez kojih, složićete se, ova odredba biće samo na papiru i potpuno nesprovodljiva u trenucima kada se steknu uslovi u praksi za njenu primenu?
Uz sve to biće potrebno potpuno saglasje predloženih mera od strane NBS i namera i viđenja problema od strane Vlade Republike Srbije, jer samo tako je moguć efekat pravovremenog i efikasnog delovanja, kao i Agencija, potpuno stručno i kadrovski spremna da odgovori obavezama u datim uslovima nastanka izrazito nepovoljnog scenarija.
Smatram da je o ovim temama neophodno imati jasan stav već u ovom trenutku, ako se želi postići potpun efekat ovog seta zakona i na taj način otkloniti sve eventualne nedoumice o namerama predlagača.
Pogotovo što se predloženim odredbama trećeg zakona u setu, a o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, dodatno ima cilj da se doprinese daljem jačanju poverenja u bankarski sistem kroz izjednačavanje deponenata banke u stečaju i banke u likvidaciji u pogledu prava na isplatu osiguranog depozita, što do sada nije bio slučaj, a propisano je članom 4. Predloga zakona.
Pored toga se u članu 26. zakona uvodi i obaveza likvidacionog upravnika, u postupku prinudne likvidacije banaka, kao i u postupku dobrovoljne likvidacije banaka, da u rokovima utvrđenim zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita, pre isplate drugih poverilaca bez obaveze podnošenja prijave potraživanja od strane deponenata osiguranih u smislu zakona kojim se uređuje osiguranje depozita, organizuje naplatu tih depozita na teret likvidacione mase.
Shvatajući sa punom ozbiljnošću značaj i neophodnost ponuđenih rešenja predviđenih odredbama ovog seta zakona, u uslovima aktuelnih problema na finansijskom tržištu i potrebe jačanja poverenja u bankarski sistem Srbije, kao i spremnosti Vlade Republike Srbije da već sada unapred da odgovore na eventualne moguće probleme i pitanja iz oblasti funkcionisanja finansijskog tržišta Srbije u budućnosti, poslanički klub SPS-JS glasaće za predloženi set zakona u načelu.