Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, naš najveći i najteži problem sa kojim se suočava suočava je demografsko pitanje, zaustavljanje biološkog pada, izumiranje nacije i stvaranje uslova za porast životne snage naroda, stvaranje svih preduslova za podsticanje nataliteta, a između ostalih i veću pomoć trudnicama i porodiljama.
Ovo su reči aktuelnog premijera, gospodina Ivice Dačića, koje su iznete u julu mesecu u ekspozeu i ja želim da kažem da zbog svoje suštine predlog izmena i dopuna Zakona o radu su na liniji ove politike, koja je na ovaj način definisana u ekspozeu premijera, gospodina Dačića i svakako, zbog te činjenice one zaslužuju podršku SPS.
Naravno i u strategiji podsticanja rađanja, koja je više puta ovde spominjana iz 2008. godine, predviđene su i određene mere, odnosno specifični ciljevi koji predviđaju usklađivanje rada i roditeljstva i to je još jedan dodatni razlog u prilog tezi da ove izmene i dopune Zakona o radu treba prihvatiti.
Moj kolega, gospodin Petronijević, rekao je – mala izmena, ali velika poruka. Ova poruka zaista može na više načina da se iskaže i čini mi se, pre svega, da ona mora da bude jedan poziv, a poziv pre svega zbog toga što se u Srbiji svake godine rodi 40.000 beba manje nego što je broj umrlih. Svaki šesti građanin je stariji od 65 godina, a demografi tvrde da kada broj starih preko 65 godina starosti bude veći dva i po puta od broja mladih, nastupio je kraj jednoj naciji, a nažalost u određenom broju opština u Srbiji, to se već desilo. Od 165 opština u Srbiji, bez KiM, samo je u osam zabeležen pozitivni prirodni priraštaj i naša zemlja je jedan od 10 najstarijih zemalja u svetu. Ovi pokazatelji naravno moraju sve nas da zabrinu i kažem, poruka može da bude i jedna vrsta poziva.
S druge strane, ovom problemu ne sme se prilaziti sa jednom dozom improvizacije. Treba biti svestan i činjenice da se rezultati u domenu populacione politike i efekti, ne mogu brzo ni lako videti. Potrebno je vreme i zbog toga neka političari pokušavaju da kratkoročno te mere predstave nepopularnim i da se ne bave njima. Na svu sreću, ova vlada na čelu sa gospodinom Dačićem ne misli tako i određene korake već preduzimamo.
Smatram da zaista u tom smislu, suočavajući se sa vrlo značajnim problemom, postepeno treba vršiti značajnu preraspodelu nacionalnog dohotka u korist rađanja i podizanja dece, jer ovde je već bilo reči, dugogodišnja depopulacija ne ostavlja mogućnost da mi treba da ciljamo treće dete, već zbog dugogodišnje depopulacije, potrebno nam je i četvrto dete u porodici koje bi zaustavilo pad nataliteta, ali u doglednom periodu omogućilo obnavljanje stanovništva.
Želim da kažem i u ovom trenutku izneo bih svoj jedan lični stav, uvažavajući činjenicu i ove probleme sa kojima se suočavamo i koji su ovde u raspravi više puta pominjani, da nema značajnijeg zadatka od jedne humane reprodukcije, obnavljanja biološkog stanovništva. Zbog toga, svakako ja želim da predložim našoj Vladi, mojoj Vladi, da se ozbiljno razmisli o jednom osnivanju fonda za obnavljanje stanovništva i utvrđivanje njegovog načina alimentiranja, nekog svojevrsnog dečijeg dinara, koji bi se i zakonski i dobrovoljno punio, i po mogućstvu utvrditi zone u Republici gde je stopa umiranja veća od stope rađanja i zavisno od toga predvideti određene podsticaje i obrnuto.
Više puta sam u raspravama povodom poreskih zakona, budžeta, rebalansa i svih tema koje su bile u tom pravcu, iznosio i svoje mišljenje i stav. Ovoga puta želim da kažem da takođe je neophodno razmotriti mogućnost uvođenja poreza na neženje i na brakove bez dece. Smatram da je i ona danas aktuelna i moguća, mogla bi doprineti punjenju ovog jednog fonda za obnavljanje stanovništva. Svakako da bi takva jedna mera iskazala dodatnu odlučnost i želju države da se suoči sa ovim problemom i da sigurno takva jedna mera ne bi bila kazna, već samo izraz jedne društvene solidarnosti.
Često smo ovde danas pominjali da li je ekonomski činilac važan za opredeljenje za materinstvo o roditeljstvo ili ne, želim da kažem da postoje određena istraživanja koja ne idu baš u prilog toj tezi, već nasuprot govore da su tri petine bele kuge uslovljene čisto psihološkim, tzv. "psihološkom cenom roditeljstva", odricanja od nekih planova, aspiracija, zadovoljstva i svega ostalog, a da svega jedna petina otpada na medicinske razloge ili uslovljene ekonomskim razlozima.
Zbog svega toga, na ispitu treba da bude i vaspitno-obrazovni sistem, jer se postavljaju novi izazovi u vremenu koje dolazi. Pominjana je ovde i lokalna samouprava, koja svakako mora da se uključi u demografskoj populacionoj politici, kako bi izrazila određene specifičnosti u tim područjima. Mislim da su i ovde navedeni dobri primeri Jagodine i Beograda.
Kada je u pitanju odnos i vrednosni sistem u našem društvu, nažalost, mladima često imponuju poruke nekih šund idola da treba da žive za sebe, da se treba boriti za što više novca, pošto više novca znači više sreće, radosti, uticaja i ugleda, što svakako nije tačno. Mediji u tu problematiku treba da se uključe, a davno odgovor na takvo jedno pitanje odavno je dao veliki Tolstoj, koji je rekao – postoji samo jedan način da budemo srećni, da živimo za druge. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, nisam želeo u prvom delu rasprave da se javim kao ovlašćeni predstavnik. S obzirom na diskusije koje su se pojavile, želim da kažem potpuno jasno da će poslanički klub SPS podržati ovaj predlog odluke o izboru predsednika i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Mislim da prva odrednica i prva značajna novost jeste da smo ovoga puta predlagali kandidate na osnovu konkursa i da je to jedna pozitivna novost i da je to nešto što prvo treba da se istakne u ovoj raspravi. Do sada je to činila Vlada. Na ovaj način smo obezbedili da se veliki broj kandidata, svi oni koji su želeli ili mislili da zadovoljavaju uslove, prijave na konkurs.
Dobili smo, dakle, od tog jednog kvantiteta na kraju toga kvalitet, jer smo omogućili i javnost prilikom izbora, ali i sve ono što je bilo predmet načina na koji je Odbor za finansije došao do ovog predloga odluke zaista zaslužuje ovog puta pohvalu, jer je to bio jedan postupak koji je išao i korak dalje, bio je vrlo precizan, bio je vrlo rigorozan, i na kraju dosledan.
Iz rasprave je proistekla i ta činjenica da niko ovde nije osporio ni jednog kandidata koji je predložen za člana. Naprotiv, bilo je eventualno nekih mogućih predloga da bi neki drugi kandidat mogao biti predložen za člana komisije. To govori o tome da ovog puta ništa nije prepušteno slučaju i da je sve bilo pod lupom javnosti i da smo zaista dobili na kraju krajeva i predsednika i stručne kompetentne i odgovorne članove za rad u komisiji.
Prvi klasifikacioni test je bila dostavljena dokumentacija i reference. Određeni broj kandidata je već tada otpao. Nakon toga, testiranje koje nije bilo eliminaciono, nego klasifikaciono i nakon toga razgovor. Sticajem svih tih okolnosti došlo se do predloga najboljih kandidata i mi iz SPS smatramo da je predlog predsednika i članova kandidata izvršen na najbolji način i da će oni, shodno proširenim ovlašćenjima Komisije za zaštitu prava, moći svoj posao na najbolji mogući način da obave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, poslanički klub SPS je već u raspravi u načelu iskoristio priliku da ukaže na određene probleme u živinarstvu i potrebu određenih podsticaja za živinarstvo u Republici Srbiji.
Očigledno je da je argumentacija sa kojom smo i tada nastupili naišla na razumevanje naše Vlade i resornog ministarstva na čelu sa gospodinom Kneževićem i usvojen je jedan set amandmana na članove 17, 20. i novi član 28a kojim se na jedan sistemski način uvode podsticaji za živinarstvo.
Naravno, prihvatanjem seta naših amandmana stvara se jedan predvidiv ambijent i agrarna politika na dugi rok za razvoj živinarstva. Iz razloga upoznavanja sa našom idejom i građana koji slušaju ovu raspravu želim da kažem da smo mi u članu 17. predvideli podsticaje za roditeljske kokoške teškog tipa, roditeljske kokoške lakog tipa i roditeljske ćurke, a u narednim članovima smo i preciznije definisali iznose na koji način će se vršiti podsticaj na ovu temu.
Zašto je ovo bitno? Pre svega, do sada nije bilo ozbiljnijih podsticaja u živinarstvu i cenim da je resorni ministar i Vlada zaista u tom smislu prepoznala potrebu podsticaja za živinarstvo, jer je potrebno zaustaviti jedan nepovoljan trend, istorijski minimum roditeljskih jata koji čine u stvari bazu i osnovu živinarstva, gde je u nekoliko godina unazad smanjen za čitavih 230.000 komada, što je neki potencijal za novih 30.000 tona mesa. Na ovaj način cenimo da će taj nepovoljan trend biti zaustavljen i da će domaća proizvodnja u živinarstvu zauzeti svoje mesto i da nećemo doći u poziciju da država Srbija bude zavisna od uvoza mesa, jaja i svega onoga što se proizvodi u živinarstvo.
S druge strane, mislim da na ovaj način, kroz podsticaj u živinarstvu, može se dobrim delom uticati i na do sada jasnu izraženu situaciju, da imamo veliki promet i proizvodnju u sivoj zoni. Neki podati koji su javno iznošeni govore da je ona negde i 40%. Ne želim da verujem da je u tom iznosu, ali svakako da će se kroz podsticaj suzbiti siva zona, a to će pre svega doprineti poboljšanju zdravstvenih uslova proizvoda, a samim tim i stanovništva, što je svakako najvažnije, ali s druge strane, uvođenjem određene proizvodnje i prometa svakako će se povećati prihod u budžetu Republike Srbije.
Naravno, u živinarstvu su potrebne investicije. Živinarstvo je grana koja uz određene investicije može do kraja sprovesti finalizaciju proizvodnje i zaustaviti onaj nepovoljan trend u poljoprivredi koji govori o tome da je veći deo u izvozu primarne poljoprivredne proizvodnje sa niskom dodatnom vrednošću. Na ovaj način stvaramo uslove da kroz finalizaciju proizvoda pokušamo da to dominira u strukturi našeg izvoza.
Svakako da je u tom poslu neophodna podrška države. Dobro je što je resorno ministarstvo i Vlada Republike Srbije prepoznala ovu ideju SPS. Cenimo da je najznačajnija kompanija i preduzeće u živinarstvu, kompanija "Agroživ", svojim rezultatima pokazala da živinarstvo predstavlja perspektivu. Lično očekujem da u tom smeru i Vlada i resorno ministarstvo i dalje iskažu određenu podršku kako kompaniji "Agroživ", tako i manjim učesnicima u živinarstvu. Eto, konkretno i ovoj kompaniji uz male investicije na završetku nove linije klanice može se značajno poboljšati i kvalitet, ali i obim proizvodnje, što bi svakako stvorilo preduslove za izvoz na mnoga tržišta na kojima se traže ovi proizvodi.
Gospodine ministre, svakako, prihvatanjem ovih naših amandmana značajno je, cenim, poboljšan ovaj jedan sistemski zakon. U tom smislu mi želimo u potpunosti da iskažemo podršku poslaničkog kluba SPS ovom zakonu, a svakako i planovima vašeg ministarstva u smislu osmišljavanja jedne dugoročne agrarne politike, investicije i svega onoga što će doprineti boljitku naše poljoprivrede, a svakako ona po definiciji sama po sebi će doprineti i ruralnom razvoju, jer je ona osnovni motor razvoja pre svega u ruralnim područjima. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, SPS smatra da su poljoprivreda,  selo i proizvodnja hrane veliki potencijal privrednog i društvenog razvoja, kao i izvozna šansa Srbije, ali samo uz potrebnu pažnju i određenu podršku u njihovu modernizaciju i restrukturiranje.
Smatramo svojim važnim političkim ciljem poboljšanje životnog standarda i društvenog uticaja ljudi na selu. Rad na selu mora da se isplati jer u suprotnom imaćemo negativne demografske tokove, pražnjenje čitavih područja, a srpski seljak, poljoprivrednik želi i zahteva od svoje države i svoje Vlade domaćinsko ponašanje i zbog toga ne sme više biti praznih obećanja, a u prošlosti ih je bilo, ne sme više biti vođenja socijalne politike na uštrb sela i poljoprivrede, a bilo je, ne sme više biti improvizacije, a takođe je bilo u prošlosti. Potrebna je iskrena i osmišljena podrška.
Zbog toga na samom početku želim da kažem da je jako bitan upliv javnosti i transparentnost u načinu korišćenja podsticajnih sredstava. Želim da istaknem da je jako bitno što su u čl. 10. i 11. predviđeni otvaranje namenskog računa i registar vođenja podsticaja, što će obezbediti javnost u utrošku ovih podsticaja, takođe i isplatu podsticaja strogo propisanih u određenim rokovima, kakav je npr. predviđen u članu 16, kada su u pitanju premije za mleko, gde se kaže da u roku od tri dana od dana isplate mora se izvršiti isplata na namenski račun. Naravno, nakon toga jako je bitna i kontrola trošenja podsticajnih sredstava i dobro je što su široko postavljena ovlašćenja inspektorima u članu 44. koji ima ovlašćenja da podnese i krivične prijave za privredne prestupe, a takođe i prekršajne prijave. Složio bih se sa prethodnom koleginicom iz DSS da zaista očekujem da ministarstvo i nadležne službe u tom smislu se i operativno pripreme, i brojčano i kvalitativno, kako bi se ovaj ceo proces mogao do kraja ispratiti.
Selu je potreban razvoj moderne privrede, privredne, saobraćajne i društvene infrastrukture. To je zaista jedan od načina za prevazilaženje dramatičnog upozoravajućeg trenda koji prema podacima iz 2010. godine govore da od 4706 naselja ili negde oko 25% ukupnih naselja, u 1140 nije se rodilo nijedno dete, a od 165 opština, bez Kosova i Metohije, svega u osam je zabeležen pozitivan prirodni priraštaj, što zaista govori o negativnim demografskim tokovima.
Zbog toga želim da jasno podržim definisanje u ovom predlogu vrsta podsticaja za mere ruralnog razvoja u članu 32. i posebno predložene podsticaje za unapređenje ruralne ekonomije, gde se predviđaju i investicije za unapređenje i razvoj infrastrukture u ruralnim područjima jer je to pre svega osnov i pretpostavka za razvoj ovih područja, a i stvaranje pretpostavke za zajedničko delovanje Republike Srbije, odnosno države, autonomne pokrajine i lokalne samouprave.
Predstavljajući okvire politike Vlade Republike Srbije, premijer Dačić je u svom ekspozeu krajem jula meseca dao okvire politike u kojem je rečeno da Srbija mora imati jasnu strategiju ekonomskog razvoja zasnovanu na svojim komparativnim prednostima, a to su pre svega poljoprivredna i prehrambena industrija, energetika i infrastruktura. U tom kontekstu, premijer je najavio i povećanje agrarnog budžeta, ove godine je on 4,5%, kao što smo čuli, sa ciljem da u 2014. godini bude i celih 5%, naravno, i utvrđivanje agrarne politike na dugi rok, kako bi se poljoprivrednici mogli dugoročno pripremiti i planirati svoju proizvodnju jer je to jedini i pravi put kako bi Srbija bila veliki izvoznik hrane ili ono što bi mogao biti cilj jednoga dana – svojevrsna bašta Evrope.
Logično, u skladu sa ovako definisanom politikom premijera, mi danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Zaista, resorno ministarstvo je vrlo brzo reagovalo, na čelu sa gospodinom Kneževićem, koji je čovek koji potiče iz Banata, i siguran sam da dobro prepoznaje potrebe poljoprivrede i značaj podsticaja. Nesumnjivo je da se predlogom odredbi zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju vrši jedan prekid promenljive i nekonzistentne agrarne politike jer se ovim zakonom na jedan sistematski način uređuje jedan okvir i uređuju vrste podsticaja, uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje i korišćenje podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Podsticaji o kojima je dosta ovde bilo reči kada su u pitanju direktna plaćanja, gde su predviđene premije, podsticaji za proizvodnju, regresi, kreditna podrška, mere ruralnog razvoja, o nekima sam već nešto i rekao, naravno i poslednji podsticaj, kojih ima sedam, uveren sam svakako da će doprineti uspostavljanju predvidljivosti, stabilnosti i konzistentnosti agrarne politike jer na ovaj način će se, kao što je i sam ministar u svom uvodnom obraćanju rekao, na minimum svesti ili ukinuti uredbe koje su bile osnovni izvor vođenja ad hok agrarne politike, što je podrazumevalo i određene pritiske na Vladu i sve druge negativne posledice koje smo imali u prethodnom periodu.
U obrazloženju predlagača govori se da poljoprivreda predstavlja jedinu granu srpske privrede koja ostvaruje pozitivan bilans u spoljno-trgovinskoj razmeni u kontinuitetu od 2005. godine i to je zaista dobro. S druge strane, ono što nije dobro jeste struktura koja nije naročito povoljna, ako se ima u vidu da dominiraju primarni poljoprivredni proizvodi niže dodatne vrednosti, naravno, u poređenju sa finalnim proizvodima koji imaju višu dodatnu vrednost. To svakako predstavlja jedan određeni prostor za razvoj naše poljoprivrede u budućnosti. Upravo zbog toga na ovom mestu želim da kažem da mi nije jasno zbog čega u osnovnom Predlogu zakona i u Nacrtu zakona nisu predložene podsticajne mere za živinarstvo.
Mi smo zbog toga, poslanički klub SPS, podneli određene amandmane kada je u pitanju tretman podsticaja u živinarstvu. Želim da kažem pre svega da postoji više razloga zbog čega smo to učinili. Živinarska proizvodnja je veoma značajna, pre svega zbog ishrane stanovništva bitnim namirnicama kao što su meso i jaje, a već je bilo reči da je meso koje potiče iz živinarske industrije nešto jeftinije i dostupnije širokom sloju stanovnika. Ako pogledamo podatak da u istoriji živinarstva nikada nije bio manji broj roditelja, dakle, roditeljskih kokoški, to svakako zabrinjava i govori o nebrizi i nepažnji u nekom prethodnom periodu, a ujedno sve nas upozorava da ukoliko bi se ovaj trend u budućnosti nastavio, bukvalno bi došlo do drastičnog pada proizvodnje ili nestanka proizvodnje u živinarstvu. Naša država bi postala apsolutno zavisna od uvoza, što sigurno niko od nas i ne želi.
S druge strane, živinarstvo predstavlja značajne potencijale za izvoz od traženih namirnica na vrlo atraktivna svetska tržišta. Potrebno je usaglasiti određene odredbe sa standardima EU. Potrebne su i određene investicije u modernizaciju zastarelih kapaciteta u živinarstvu zbog čega se u potpunosti ne mogu iskoristiti genetski potencijali svetskih proizvođača živine. S druge strane, treba reći da bi se podsticajima u živinarstvu svakako suzbio promet i proizvodnja u sivoj zoni i na taj način se pospešila svakako zdravstvena bezbednost namirnica, a samim tim i zdravlje konzumenata, odnosno stanovnika u državi Srbiji. Mi smo imali ideju nekog šireg obuhvata, ali između jednako važnih grana u živinarstvu, zaista opredelili smo se za ono što je moguće i cenim da to može biti prihvatljivo za ministarstvo i Vladu. Dakle, kada su u pitanju roditelji, jer je to baza i osnova buduće proizvodnje.
Uvaženi gospodine ministre ceneći vašu dosadašnju podršku i razumevanje problematike kada je u pitanju poslovanje naše najznačajnije kompanije u oblasti živinarstva "Agroživ" iz Žitišta koje zahvaljujući izuzetno produktivnoj podršci države preko javnog preduzeća "Srbijagas" je u vrlo kratkom roku uposlila negde oko 1.300 radnika. To su vrlo obučeni radnici sa dugačkom tradicijom rada u živinarstvu. U periodu od dve godine je ova kompanija osvojila negde oko 60% domaćeg tržišta, a negde oko 15% proizvodnje izvozi se u Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru.
Uz određene investicije u novu klanicu mogu se poboljšati i kvalitet proizvoda, naravno, samim tim i stvoriti perspektive za finalizaciju svojih proizvoda, što sam, shvatam uvideo da je cilj i samoga ministarstva, dakle, finalizacija proizvoda, veća dodatna vrednost i potencijali izvoza. Dakle, predstavlja jedan značajan potencijal u našoj državi i zbog toga sam uveren da svakako prepoznajete značaj živinarstva i opstanak pre svega domaćih proizvođača poput kompanije "Agroživ" iz Žitišta koja mora da dobije uveren sam podršku i u budućem periodu, jer je ona značajna pre svega za domaće tržište, a naravno i drugi naši mali i veliki proizvođači iz oblasti živinarstva i da ćete dobro razmotriti, prihvatiti predlog amandmana SPS i da ćete na taj način, odnosno da ćemo zajedno na taj način stvoriti dugoročne podsticaje u živinarstvu i izbeći realnu opasnost da naša zemlja u tom domenu postane potpuno uvozno zavisna država.
Na kraju, uvažavajući zaista sve iznete argumente i pre svega ciljeve ovog zakona, u ostvarivanju predvidive i stabilne agrarne politike na dugi rok, poslanički klub SPS u načelu će podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovani predsedniče.
Gospodine Pastor, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj moj amandman imao je u svojoj suštini detektovanje gotovo istog problema o kome smo raspravu upravo vodili i želim pre svega da kažem da je RFV svakako samo jedan od mogućih potencijala koji će biti na raspolaganju AP Vojvodini za realizaciju, za SPS, ciljeva koji su definisani u članu 4. a tiču se razvoja privrede poljoprivrede, podsticanja malih i srednjih preduzeća, zapošljavanja, izvoza, drugih nekih projekata i ravnomernog regionalnog razvoja.
Zaista ne smemo u tom kontekstu prenebregnuti iskustvo postojećeg Fonda za razvoj koji treba da predstavlja jednu osnovu za vrstu budućeg načina rada i funkcionisanja Razvojnog fonda AP Vojvodine koji je formiran ovim predlogom zakona, jer kada pogledamo izveštaj o radu tog fonda, kada pogledamo programe rada, statut tog fonda možemo izvući određene pouke o tome na koji način su se vršile raspodele sredstava, odnosno kredita.
Oni jasno pokazuju određene trendove. O tome sam govorio i nekoliko kolega je o tome govorilo u raspravi u načelu. Novi Sad je realizovao od 2002. do 2012. godine, bez 2011. godine, 536 kredita sa 47 miliona, skoro 48 miliona evra, više nego 24 opštine zajedno, ali, pojedine opštine, recimo, Sremski Karlovci 11, Opovo 12, Novi Kneževac 20, Čoka šest, Mali Iđoš 20. To pokazuje da je došlo do određene koncentracije u realizaciji povoljnih kredita i sredstava.
Amandman koji sam ja podneo tiče se člana 5. stav 5. – Razvojni fond može imati svoje organizacione jedinice na teritoriji AP Vojvodine. Predložio sam da Razvojni fond ima svoje organizacione jedinice na teritoriji AP Vojvodine, jer smatram da na ovaj način ne ostavljamo prostor da Fond može, odnosno ne mora, i u kom vremenskom periodu će formirati organizacione jedinice i smatram da će se obaveznim formiranjem organizacionih jedinica uspostaviti sistem bolje dostupnosti resursa budućeg razvojnog fonda AP Vojvodine.
Nažalost, obe vlade su odbile ovaj amandman i Skupština AP Vojvodine. Jedan od razloga je izazivanje dodatnih troškova za početak funkcionisanja Razvojnog fonda. Moram da kažem da bez promene politike i rada budućeg Razvojnog fonda i diskontinuiteta u odnosu na ovakve primere i rad Fonda za razvoj AP Vojvodine, dobijamo i dobili smo jednu vrstu novosadizacije. Smatram da na taj način obezbeđujemo tiho izumiranje velikog broja nerazvijenih pograničnih opština, a ako dodamo još i nepovoljna demografska kretanja, mislim da nastavkom takve politike dobijamo nemerljiv trošak, a ne neku vrstu dodatnog troška. Takav način rada svakako treba izbeći. Ideja mog amandmana je išla u tom pravcu.
Dostupnost resursa je jako bitna. Male, nerazvijene opštine, nešto nerazvijenije od Novog Sada, nemaju određene projekte i programe i to može da bude jedno od obrazloženja. Razlog za to su i nedostatak kvalitetnih kadrova i određenih drugih potencijala da to učine. Takvim opštinama, takvim delovima Vojvodine je svakako potrebna pomoć. Organizacione jedinice koje bi se formirale u tom smislu bi mogle da pruže značajnu pomoć.
Sa druge strane, ne treba prenebregnuti činjenicu da manje opštine, nerazvijene opštine su hendikepirane na drugoj strani za mogućnost povlačenja određenih povoljnih kredita, jer za veći iznos kredita je potrebno veće obezbeđenje. Imovina manjih opština ima manju vrednost, opterećena je nekim drugim kreditima i takvim jednim tempom mi iz godine u godinu imamo poziciju da razvijenije opštine, poput Novog Sada i nekih drugih, povlače sve više i sve veće kredite u nominalnim iznosima, a nerazvijene opštine sve manje kredita u nominalnim iznosima i mi dobijamo iz godine u godinu sve veću razliku u razvoju pojedinih opština. To svakako nije u kontekstu proklamovanog cilja – ravnomernog regionalnog razvoja.
Ako se pogleda program rada, to sam i prošli put rekao, kriterijum nerazvijenosti opština, po meni, bi trebao značajno da bude ponderisan, u smislu dodele i praćenja realizacije projekata i kredita, što u prethodnom radu Fonda nije bio slučaj. To dodatno opterećuje ovaj način funkcionisanja. Smatram da je potreban jedan diskontinuitet sa takvom politikom u radu budućeg fonda AP Vojvodine. U tom kontekstu je i bio predlog mog amandmana.
Drugi amandman, koji se ticao izbora direktora budućeg razvojnog fonda AP Vojvodine, išao je u istom smislu i u istom pravcu rešavanja ovog problema, sa željom da se budući direktor koga će ovog puta birati i razrešavati nadzorni odbor, a ne za razliku od Fonda za razvoj Skupštine AP Vojvodine na koji način se davao jedan dodatni legitimitet tom direktoru i transparentnost, a kroz rad Skupštine i učešće svih predstavnika opština AP Vojvodine, na koji način utiču na izbor tog direktora, da se izbor ograniči na dva mandata. Smatram da se na taj način obezbeđuje određena potrebna smenjivost, omogućuje se da neko efikasno svoj prvi mandat na dobar način odradi i potvrdi u još jednom mandatu, ali nema opravdanog razloga da se u nedogled omogući izbor direktora Razvojnog fonda AP Vojvodine. Mislim da bi se na taj način obezbedio jedan antikoruptivni segment u izboru direktora, ali mi je poznato da mnoge uspešne sredine i mnoge gradske opštine imaju jednu vrstu političkog dogovora, da se izbor direktora vrši na najviše dva mandata.
Na taj način svakako i jednom smenjivošću direktora bi se omogućila pozicija da kadrovi iz drugih opština iz AP Vojvodine dođu na tako jednu značajnu funkciju i da kreiraju politiku Fonda. Očigledno je da je u dosadašnjem periodu i radu Fonda i administracije bilo mnogo propuštenih šansi i da postoji objektivna odgovornost za te propuštene šanse. Smatramo da iz takvog jednog rada apsolutno treba izvući pouke i da ovakvu vrstu politike, posebno kada se tiče ravnomernog regionalnog razvoja, ali i realizacije drugih nekih proklamovanih ciljeva, treba izmeniti. Mi smo, kao opoziciona stranka, u AP Vojvodini spremni da podržimo jednu takvu politiku i da učestvujemo u rešavanju konkretnih problema koji se tiču građana AP Vojvodine i da se zalažemo za jednu suštinsku autonomiju.
Procenio sam da vi, gospodine Pastor, svojim učešćem, zaista konstruktivnim, i od kada ste predsednik Skupštine AP Vojvodine uspostavljena je bolja saradnja između dva parlamenta. Želim da vam se na tome zahvalim i nadam se da ćemo zajedno u budućem periodu uspeti da radimo na rešavanju ovih problema, u razvoju suštinske autonomije, a ne nikako dnevno-političke autonomije i stvaranja neke ekskluzivnosti kod pojedinih političkih stranaka i pokreta u Vojvodini. Hvala.

Gospodine predsedniče, prethodni govornik je upravo izneo određene kriterijume, argumente sa kojima se ja slažem i bio sam vrlo obazriv i pažljiv i spomenuo je Sremske Karlovce i Novi Sad i kriterijume veličine, odnosa, centra moći, potencijala i svega ostalog. Potpuno se slažem da je neko trebao da meri po tim kriterijumima. Sad ako uzmete da je Novi Sad realizovao 536 kredita sa 47 miliona evra i Sremski Karlovci 11 kredita, 270.000. Da li je Novi Sad 50 puta moćniji u bilo čemu u odnosu na Sremske Karlovce, pa i po broju stanovnika, po potrebama, po bilo čemu?
Što se tiče mržnje, nijednom rečju ni svojim stavom nisam rekao da građani Vojvodine mrze Novi Sad. Samo sam rekao da su protiv novosadizacije i koncentracije sredstava u Novom Sadu. Nikako nisam govorio o mržnji, naprotiv. Sa druge strane, ni DS nisam spominjao. Ukoliko se neko prepoznao da je AP Vojvodina jednako DS, mislim da nije, ali što se tiče odgovornosti za prethodnih 12 godina posle 5. oktobra, verovatno dobrim delom jeste. Dobro je što prepoznaju da dolazi drugo vreme i da će neke druge stranke doći na red na vlast. Nadam se da će to uskoro biti SPS sa svojim partnerima i da će isposlovati drugačiju, efikasniju i efektivniju politiku u razvoju suštinski autonomije Vojvodine.

U dobrom delu se možemo složiti gospodin Stefanović i ja, da su veći gradovi hrabriji, da brojke pokazuju, ali veći gradovi bi trebalo, ono što brojke pokazuju, da srazmerno svojoj veličini povuku i sredstva i kredite i potencijale. Ako zanemarimo taj princip, brojke neumoljivo govore, dolazimo u situaciju da pojedine opštine, pojedine regione, pogranične delove ostavimo potpuno van sistema, a sami sa svojim potencijalima ne mogu se izboriti.
Jedini moj motiv i želja jeste bila da, uvažavajući politiku i principe koje brojke pokazuju, budući razvojni fond iz toga izvuče pouke, dobrim delom promeni politiku i recimo kriterijum nerazvijenosti pojedinih delova, ponderiše ili značajno uzme u obzir prilikom mogućnosti povlačenja određenih sredstava. Inače, mi socijalisti zaista želimo da se bavimo suštinskom autonomijom, problemima svih građana.
Protiv smo pojave dnevno-političke autonomije, ekskluziviteta pojedinih stranaka, kada se pojavljuju pokreti koji žele i da ukinu potpunu autonomiju, a i druge političke stranke i pokreti koji žele da internacionalizuju i da se o autonomiji vode izvan Srbije i polemika i priča i sve ostalo. Mislim da je SPS u prethodnom periodu i u poziciji kada je bila da donosi određene odluke pokazala da zaista želi da se na ozbiljan način bavi autonomijom i da smo glasajući za određene zakonske predloge i svojim učešćem u kreiranju budućeg zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine zaista u tom smislu pokazali doslednost.

Tačno je, gospodine Đuriću, da nisam mislio na LDP, govorio sam generalno. Kada se o autonomiji Vojvodine pojave određene rasprave, pojave određene dileme, kada se veštački prave problemi, u takvoj jednoj atmosferi i klimi pojavljuju se određeni ekstremni pokreti i određene političke stranke koje ekskluzivno žele da se bave samo autonomijom na njima svojstven način i u takvoj klimi zaista ne možemo da govorimo o suštinskom autonomiji, već govorimo o problemima koji se ne rešavaju i o načinu na koji se pokušava rešavati van institucija.  
Upravo sam svoje prethodno izlaganje završio sa mojim obraćanjem gospodinu Pastoru i uvideo kroz ovaj način komunikacije i rada dve skupštine da se pitanja i problemi suštinske autonomije mogu rešavati kroz institucije Republike Srbije. To možda ponekad zavisi od ljudi koji su na čelu tih institucija. Želim da verujem duboko da je pred nama vreme da će to pre svega zavisiti od samih institucija, bez obzira od ljudi koji su na čelu, ali je potrebno zaista načiniti prvi korak. Lično ja i SPS želimo na taj način da se bavimo problematikom autonomije.

Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da SPS podržava stav Vlade Republike Srbije da se ne prihvate amandmani na predloge zakona o davanju garancije po zaduživanju, jer mi vodimo raspravu pre svega na osnovu odredaba Zakona o javnom dugu i takođe Zakona o budžetu za 2012. godinu, u kome su jasno određena i predviđena zaduživanja za "Srbijagas" i za ostale koji su predmet ove rasprave.
Čini mi se da smo i tada kada je bila rasprava po Zakonu o budžetu slične argumente i stavove iznosili, a i danas se pojavljuju. Međutim, jedan stav koji ne stoji jeste da je ista politika zaduživanja Vlade čiji je premijer Ivica Dačić i Vlade čiji je premijer bio Mirko Cvetković. To jednostavno nije tačno. Nije tačno jer je budžetom za 2013. godinu jasno definisana politika Vlade kada je u pitanju davanje garancija. Jasno je izražen i stav da se više u 2013. godini garancije države neće davati za zaduživanja javnih preduzeća za tekuću likvidnost, već isključivo za kapitalne investicije.
Želim da kažem da je to i politika SPS i da su u ekspozeu premijera jasno definisani ciljevi, komparativne prednosti i prioriteti u razvoju, između ostalih i energetika. Drago mi je što i pojedine političke stranke prepoznaju aktivnost i države i "Srbijagasa" kada je u pitanju dugoročna energetska stabilnost i što Projekat Južnog toka podržavaju, što podržavaju početak rada podzemnog skladišta u Banatskom Dvoru, što garantuje dodatnu stabilnost i što će glasati za takve predloge, ali mi nije jasno zašto se onda nije glasalo za jedan takav budžet koji je bio i štedljiv i koji je predvideo da se više tekuća likvidnost ne kreditira i ne finansira. Zbog istine to treba ponoviti da građani znaju.
Sa druge strane, takođe se izbegava reći da je "Srbijagas" u poziciji da danas nabavlja gas po ceni od 47 dinara, a da je prodaje po 35 dinara. Ne postoji nijedan čarobnjak, nijedan biznismen, pa ni Dušan Bajatović, koji u takvoj situaciji može na profitabilan način da funkcioniše. Gubitak je u startu 12 dinara i samo za četvrto tromesečje ove godine gubitak po tom osnovu će iznositi 75 miliona evra. Čuli smo i očekujemo da shodno planu budžeta više nema zaduživanja za tekuću likvidnost. Podrazumeva se da je ovakva politika, kada je u pitanju održavanje socijalnog mira kroz cenu gasa moraju da se proizvedu određene odluke o daljem i budućem funkcionisanju i "Srbijagasa" i drugih javnih preduzeća.
Rekao sam i u načelnoj raspravi da se na tome radi i čuli smo od ministarke, postoji više načina da se ti problemi reši, ima popularnih i nepopularnih, ima mogućnosti da se nešto ispregovara. Mi jednostavno očekujemo da se to desi, a to će se i desiti, jer jednostavno, ako neko sumnja, jednostavno neka pogleda Zakon o budžetu za 2013. godinu koji smo usvojili. U njemu više toga nema i sigurno je da takva politika se u 2013. godini neće voditi.
Dakle, politika Vlade premijera Ivice Dačića i premijera Mirka Cvetkovića, kada su u pitanju zaduživanja javnih preduzeća nije ista. Zaista bih voleo da su i pojedine stranke to i u budžetu prepoznale i kao odgovorne stranke i stranke koje podržavaju sve napore kada su u pitanju i energetska stabilnost da su podržale taj budžet. Zahvaljujem.

Samo kratko. Nisam najavio politiku Vlade ona je definisana u Zakonu o budžetu za 2013. godinu - nema predviđenih garancija za tekuću likvidnost. Da li je to tačno? To je tačno. Znači, nema potrebe da se najavljuje. Nije mi jasno zašto sada nije dobro i zašto kritikujete Vladu koja traži rešenje. Vlada traži rešenje i pronaći će rešenje. Zaduženja neće biti.
Kada pozivate na odgovornost, pa ja ću to da prihvatim kada i neke druge pozovete za izgovorenu reč, da nekada nema 7% pa posle toga ima 7%, pa će se dokapitalizovati, pa se neće dokapitalizovati. A da ne govorimo o drugim temama koje su pokretane, pa na taj način nismo razgovarali.
Uveren sam da će Vlada u 2013. godini istrajati na ovaj način i sa ovom politikom i da ćemo na kraju godine upravo na ovakav način razgovarati i da ću ja biti u pravu. Jedno od rešenja koje ste vi pomenuli jeste i obezbeđivanje realne cene gasa, to nije sporno. Međutim, ima i drugih rešenja, postoji i modifikacija da se ispregovara nešto bolja nabavna cena ili modifikacijom ta dva metoda, ili već neko drugo rešenje o kome u ovom trenutku ne želim da razgovaram. Ali, želim da vam kažem da ništa ne najavljujem, nego je Zakonom o budžetu za 2013. godinu definisana politika Vlade Republike Srbije čiji je premijer Ivica Dačić kada su u pitanju buduća zaduženja javnih preduzeća.

Vrlo kratko, bez želje da dalje učestvujem u ovoj vrsti polemike, rebalans budžeta se nije usvajao zbog garancije zaduživanja "Srbijagasa" ili bilo kog drugog javnog preduzeća. Rebalans je bio jednostavno refleksija dotadašnje politike Vlade u toku 2012. godine, bez mogućnosti da se značajnije reaguje u tom trenutku i vi znate da je bilo i potrebe da se predvide čak i zarade za pojedina preduzeća, koja nisu bila planom budžeta predviđena.
Na taj način, jednostavno se nije mogla završiti poslovna godina. Bilo je više razloga za taj rebalans nije po tom osnovu. Jedino što se možemo složiti vi i mi, jeste da vi takođe kritikujete tu politiku, ne izražavate personalnu kritiku prema menadžmentu i prema preduzeću, nego jednostavno prema takvoj politici. Kažem vam da je sa takvom politikom napravljen diskontinuitet.
Vi imate pravo da sumnjate kao opozicija i da kritikujete, a ja vam kažem da sam ja uveren da je napravljen diskontitnuitet i da će to biti dokazano radom ove vlade u 2013. godini.

Kao ovlašćeni predstavnik.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministar, poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, poslanički klub SPS podržaće u načelu sve predloge zakona koji su predmet načelne rasprave trenutno.
Ukratko ću, u vremenu sa kojim raspolažem kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba, pokušati da obrazložim ovaj naš stav sa akcentom, pre svega, na Predlog zakona o Razvojnom fondu AP Vojvodine, sa kojim ću i početi.
Poslanički klub SPS, u svakom slučaju, podržava sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade AP Vojvodine o prenosu imovine i obaveza "Razvojne banke Vojvodine", odnosno sporazume iz koga je proistekla primena zakona koji smo skoro usvojili o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka, radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije. Očigledno je da je to jedno optimalno finansijsko i političko rešenje, pod pokroviteljstvom NBS i ona svakako zaslužuje našu podršku.
Ovaj model je prošao svojevrsni test kada je bila u pitanju "Nova Agrobanka" i najvažnije, svakako da su ulozi deponenata, odnosno štediša na ovaj način zaštićeni. Podsetiću, radi se o 110 miliona evra osiguranih, oko 100 miliona neosiguranih depozita i oko 80 hiljada deponenata.
Ovom prilikom bih se složio sa izrečenim stavom u uvodu gospodina Pastora, da rasprava u Skupštini nije mesto gde bi se utvrđivale činjenice. Međutim, rasprava u Skupštini svakako jeste mesto gde se može pozivati i pozivaju se nadležni organi na utvrđivanje činjenica.
Ono što je za nas takođe interesantno jeste da pitamo - ko je odgovoran za trenutno stanje u "Razvojnoj banci Vojvodine"? Ko je razmatrao i doneo ekonomski neopravdanu odluku o dokapitalizaciji "Razvojne banke Vojvodine"? Zbog koga je izgubljeno vreme zbog koga se postavilo nepoverenje u finansijski sisteme, stvorile se političke tenzije? Neko treba da bude odgovoran, ali da snosi političku odgovornost i građani zaslužuju takvu vrstu odgovora.
Političke tenzije na ovaj način su stvorene u trenutku kada im nije vreme. Njima nikada nije vreme, ali ponajmanje u ovom trenutku su bile, kada se Republika Srbija zaista nalazi u teškoj finansijskoj situaciji i tu su veliki izazovi kada je u pitanju rešavanje statusa KiM. Takođe, svedoci smo značajne borbe i ogromnih napora države Srbije i Vlade Republike Srbije u borbi protiv kriminala i korupcije, a očekuju nas i značajne obaveze u evropskim integracijama. Svakako, ovi stavovi najmanje ili najviše zaslužuju da se iskaže ko je politički odgovoran za takvo stanje i takva ponuđena rešenja "Razvojnoj banci Vojvodine"?
Ovoga puta proces preuzimanja imovine i obaveza na ovaj način će svakako biti transparentan i dobrim delom će i tržište ovoga puta diktirati i način preuzimanja, a bankarski sistem će svakako biti zaštićen od mogućih… (Isključen mikrofon.)
Ono što je ovim predlogom zakona, a prema članu 2. st. 4. i 6. predviđeno – osnovni kapital Razvojnog fonda je novčani ulog od 10 miliona dinara u kom će učestvovati AP Vojvodina sa 78,11%, Republika Srbija sa 21,89%, bitno je da će srazmerno tom učešću ostvarivati pravo upravljanja.
I u prethodnim raspravama smo kada su bile teme, a i po treći put imamo ovlašćenog predlagača Skupštine AP Vojvodine, izneli stav da SPS smatra i shvata autonomiju Vojvodine kao suštinski okvir za poboljšanje i stvaranje optimalnog privrednog i socijalnog, kulturnog ambijenta za razvoj AP Vojvodine i bolji život svih njenih građana u okviru Republike Srbije i nikako kao teren za dnevno-političke promocije stranaka, od kojih građani svakako nemaju nikakve koristi. Naprotiv, svesni smo da se na takav način najbolje devalvira ideja i suština autonomije Vojvodine.
Kada je reč o Predlogu zakona, ono što su ciljevi i suština su iskazani u članu 4. gde je konstatovano i ovde je već izneseno, ali ponoviću, da Razvojni fond učestvuje u realizaciji programa i projekata, pa se navode – razvoj privrede, razvoj poljoprivrede, podsticaj osnivanja malih i srednjih preduzeća, podsticaj zapošljavanja, podsticaj izvoza, podsticaj ravnomernog regionalnog razvoja i drugih programa. To su svakako ciljevi koji zaslužuju našu podršku.
Svakako, amandman koji su i kolege iz poslaničkog kluba PUPS podneli i dodali, koji se tiče socijalnog preduzetništva, ovo su ciljevi koji zavređuju našu podršku. Želim da kažem da Razvojni fond Vojvodine nesumnjivo predstavlja…. (Isključen mikrofon.)
Jedan od mogućih potencijala koji stoje na raspolaganju u aktuelnoj administraciji AP Vojvodine u realizaciji ovih ciljeva, a koji su po nama, dakle, suština autonomije je osnova za bolji život svih građana.
Želeo bih da napravim jednu malu digresiju i da pogledamo rezultate rada Fonda od 2002. do 2012. godine, program rada Fonda, statut Fonda, iz kojeg se zaista mogu izvući određeni zaključci, pre svega o onome kako je radio Fond, a i svakako o onome kako ubuduće treba da radi. Jedan od ciljeva je bio i ravnomerni regionalni razvoj, kao proklamovani cilj, ali se on u tim proklamovanim ciljevima vrlo nisko targetira. Recimo, i kriterijumi nivoa razvijenosti opštine, kada su se dodeljivala sredstva i ocena projekata su bili sa vrlo zanemarljivim uticajem. Kao građanin Vojvodine svakako da mogu da konstatujem, a siguran sam da delim i stav ogromne većine građana Vojvodine, da smo protiv novosadizacije, jer je to proces koji svakako nije u skladu sa ravnomernim regionalnim razvojem.
Da je to tako, izneću određene podatke koji stoje u pregledu realizovanih kredita Fonda za razvoj AP Vojvodine od 2002. do 2012. godine, on je dostupan i na sajtu, gde se može videti da, recimo, Novi Sad ima 536 realizovanih kredita u vrednosti od 47.702.934 evra. Pročitaću vam zbog javnosti koje su to opštine: Sremski Karlovci, Opovo, Novi Kneževac, Titel, Irig, Beočin, Srbobran, Kovačica, Čoka, Novi Bečej, Apatin, Senta, Plandište, Žabalj, Žitište, Kanjiža, Mali Iđoš, Pećinci, Nova Crnja, Sečanj, Bački Petrovac, Stara Pazova, Kovin, Bač. One imaju manje odobrenih sredstava od Novog Sada.
Taj podatak bi bio još drastičniji, verovatno, ako pogledamo izveštaje odobrenih kredita u 2011. godini. Tu nema Novog Sada, a tu je 39 opština, pa je to verovatno nešto u tom domenu malo i smanjeno, taj odnos.
Mislim da ovakva praksa i ovakva politika Razvojnog fonda ne može biti prihvatljiva. Vidi se i određena koncentracija sredstava u Bačkoj. To je svakako nešto za čega treba izvući određene pouke u budućem radu.
Podneli smo određeni amandman na član 5, gde je stajala odredba u stavu 5. da Razvojni fond može imati svoje organizacione jedinice na teritoriji AP Vojvodine. Smatramo i ja lično, da Razvojni fond ima svoje organizacione jedinice. Treba da ima, jer na taj način bi se svakako približili potencijali fonda svim opštinama, pogotovo onim nerazvijenim.
Možda ćete i vi reći da je jedno opravdanje za ovakvu situaciju da pojedine opštine, pojedini okruzi nisu imali dovoljan broj kvalitetnih projekata, ili možda nisu imali dovoljno pokrića za određene iznose kredita.
U vezi s tim, sigurno treba napraviti jedan iskorak ka tim opštinama, ponuditi određene projekte da se oni osposobe, da pišu dovoljno kvalitetne i dobre projekte, da ih isfinansiraju i da na taj način pokušaju da se kredibilno kandiduju za dodeljivanje sredstava, jer bi to svakako bio jedan način da se ravnomerno razvijaju. Na ovaj način se svakako stvara još veći jaz, još veća diskrepanca između Novog Sada i određenih opština. I Subotica je na drugom mestu koja je skoro dva i po do tri puta manje sredstava ostvarila.
Dakle, nije reč samo o ovim opštinama gde ima i nerazvijenijih, ima i razvijenijih opština, ali se ta tendencija može ovim dokumentovati.
S druge strane razvoj poljoprivrede, kao jedan od ciljeva, je apsolutni prioritet, i mi ga podržavamo. On jeste prioritet na nivou države. Opet želim da kažem ovom prilikom, uz sva ulaganja koja smo imali, uz sve preporuke, uz sve najave, ipak smo u Vojvodini nespremni dočekali nepovoljne klimatske uslove. Gledajući i kroz okrug, koji jedan od najvećih, Srednjobanatski okrug, čiji je centar Zrenjanin, iz koga ja potičem, imali smo situaciju da su, pre svega, pojedine poljoprivredne kulture, počev od kukuruza, koji je imao više od 50% smanjeni prinos, pa preko kukuruza, soje i šećerne repe, gde ide od 18 do 35% smanjeni prinos u odnosu na prosek.
Takođe, kada je u pitanju stočarstvo, iz godine u godinu, imamo smanjeni fond stoke, i ove godine će biti to smanjenje za nekih desetak procenata.
Jedan od proklamovanih ciljeva je bio podsticanje razvoja preduzetništva. Takođe, u Srednjebanatskom okrugu, a verujem i u nekim drugim, najveći pad zaposlenosti upravo beležimo kod preduzetnika u 2012. godini, a to je za nekih 6,3%.
Takođe, proklamovani cilj je bio i podizanje nivoa tehničko-tehnološke opremljenosti, podsticaj razvoja tehnologija u Zrenjaninskom okrugu. Imate oko 1.100 visoko obrazovanih i nezaposlenih. Ceni se da je to tehničko-tehnološka nespremnost privrede u okrugu da prihvati visoko obrazovane kadrove.
Na to dodajem da je prosečna isplaćena zarada za avgust mesec niža za 11% od republičkog proseka. Imamo, recimo, Novi Bečej, o drugima nemam precizne podatke, ali iskoristiću ovo, čak 26% niža od republičke, a za čak 8% od pokrajinskog proseka. Dakle, vidimo i razliku u odnosu na republički i odnosu na pokrajinski prosek.
Svi ovi proklamovani ciljevi, kada pogledate kroz ovu prizmu, možemo konstatovati, nisu u dobrom delu ispunjeni i da je politika, koja je do sada vođena i u razvojnom fondu, rekao sam, kao jednoj od osnovnih poluga za realizaciju ovih ciljeva, je bila politika mnogo, mnogo propuštenih šansi. Naravno da postoji objektivna odgovornost onih koji su obavljali, ali i velika je obaveza onih koji će u budućnosti voditi ovaj fond i politiku AP Vojvodine da izvuku pouke iz načina vođenja politike i ovih podataka o kojima sam govorio i da sve raspoložive potencijale usmere ka realnoj realizaciji ovih proklamovanih ciljeva koji su navedeni u članu 4, a sprovodiće se na način kako je to rečeno u članu 6. Dobićemo onda rešavanje realnih problema na terenu, o onima o kojima ste vi govorili, gospodin Pastor, u prethodnim raspravama, a to je rešavanje pitanja vodovoda, kanalizacije, škole, vrtića, razvoja privrede, uposlenosti građana. Još uvek imamo veliki broj opština u Vojvodini koje nemaju te osnovne probleme rešene.
Socijalistička partija Srbije je opoziciona stranka u Skupštini AP Vojvodine, ali želim da kažem da smo spremni da u tom statusu podržimo jednu ovakvu politiku, rekao bih novu politiku, usmerenu, kao što sam rekao, ka suštinskoj autonomiji, odnosno optimalnom razvoju svih potencijala AP Vojvodine i da svoje stranačke potencijale i poziciju naše stranke u Vladi Republike Srbije ponudimo za realizaciju takve politike, naravno, u dogovoru sa institucijama AP Vojvodine, a na način, kako ste vi rekli, da rešavamo probleme u institucijama države Srbije i AP Vojvodine. Želimo da učestvujemo u definisanju rešenja budućeg zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine koji smatramo izuzetno značajnim, pre svega u smislu da prevaziđemo i izbegnemo određene nepreciznosti, a pre svega, nepotrebne političke tenzije.
Zbog svega ovog navedenog SPS će svakako u načelu podržati ovaj sporazum iz koga je proistekao redosled poteza kada je u pitanju "Razvojna banka Vojvodine" i Fond za razvoj AP Vojvodine, naravno, ovaj Predlog zakona o razvojnom fondu AP Vojvodine.
Kada je reč o drugim predlozima zakona koji su predmet načelne rasprave, više puta su spominjani predlozi zakona o garancijama države Srbije za zaduživanje, pre svega, javnog preduzeća "Srbijagas" i drugih javnih preduzeća. Većina govornika nije do kraja želela da kaže istinu, a ona je takva da trenutno "Srbijagas" nabavlja gas po ceni od 47 dinara, a prodaje ga po 35 dinara, što znači da je gubitak 12 dinara po kubnom metru. Taj gubitak samo u četvrtom kvartalu proizvešće 75 miliona evra gubitka za "Srbijagas". To je cena očuvanja standarda naših građana i socijalnog statusa građana Republike Srbije. Ono što zaista treba reći, a i gospođa Grubješić je rekla, budžetom Republike Srbije za 2013. godinu definisana je politika kada su u pitanju zaduživanja i u 2013. godini "Srbijagas" neće biti u prilici da uzima kredite za likvidnost, kao ni druga javna preduzeća, već će garancije za zaduživanje za kapitalne investicije biti moguće u 2013. godini. Ovo što se radi danas je politika koja je bila i koja je definisana budžetom za 2012. godinu. Po Zakonu o javnom dugu Narodna skupština donosi zakon, a u budžetu Republike Srbije za 2011. godinu predviđena su sredstva za davanje garancija za odobravanje ovog kredita za "Srbijagas".
Rešenja se traže i Vlada Republike Srbije, "Srbijagas" su na tragu rešenja. Ona mogu biti u smislu da se ponudi realna cena, da se postignu određeni povoljni ugovori prilikom nabavke gasa ili možda neka modifikacija u ova dva modela o kojima govorim, što će svakako biti definisano kao neka politika u 2012. godini.
Državna revizorska institucija je ceneći složenost sistema kakav je "Srbijagas" završila posao oko revizije, ali treba reći da je postupak u toku i da nema nikakve mistifikacije, nego se jednostavno rade tzv raščišćavajući sastanci, definišu se neke nejasne pozicije i nema nikakve misterije. Kada DRI izađe sa tim izveštajem javnost će svakako biti upoznata, odnosno DRI nas je navikla na to.
Što se tiče Predloga o izmenama i dopunama zakona o energetici i sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Italije o saradnji u energetici, želim da kažem da je premijer, gospodin Ivica Dačić, u svom ekspozeu dao osnovne konture politike Vlade i tada su jasno definisane komparativne prednosti i ono čime će se baviti Vlada Republike Srbije, a to su poljoprivreda, energetika i infrastruktura. Svi predlozi zakona, a ova dva idu u tom pravcu, pre svega, da se otklone određeni nedostaci u pravnoj regulativi, kada su u pitanju energetske dozvole ili saglasnosti i uz primene, kao što smo čuli u obrazloženju, videli Zakon o opštem upravnom postupku zadovoljiće se određeni materijalno i formalni-pravni uslovi za postupanje po zahtevima fizičkih i pravnih lica za izdavanje energetskih dozvola i saglasnosti. Dakle, radi se o definisanju određenog ambijenta u ovoj za Republiku Srbiju vrlo značajnom prirodnom resursu i otklanjaju se određene opasnosti.
Italija je zemlja koja je vrlo ugledan član EU i svakako da bilo kakva saradnja, pogotovo u ovoj vrlo značajnoj oblasti, Republici Srbiji prija i godi, jer je to prilika da ostvarimo određene koristi, da unapredimo naš ambijent kada je u pitanju vrlo značajan potencijal Republike Srbije.
Naravno, da se približimo i standardima i dostignućima EU u ovoj oblasti. Zbog svega ovoga i zbog svega navedenog na kraju želim da kažem još jednom da će poslanički klub SPS apsolutno u načelu podržati sve ove predloge zakona koji su predmet rasprave u načelu. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvaženi gospodine Vučiću, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ceneći značaj učešća naših vojnika u multinacionalnim operacijama, u smislu podizanja ugleda države, učvršćivanja prijateljskih odnosa, usavršavanja naše vojske i svega onoga što smo čuli u opširnoj argumentaciji u toku rasprave, želim da kažem da ćemo mi socijalisti podržati odluke o učešću multinacionalnih operacija u 2012. godini, a takođe i odluke o saradnji u oblasti odbrane sa vladama Republike Grčke, Savezne Republike Brazil, Republike Indonezije, Republike Angole, kao i Sporazum o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka sa Vladom Slovačke Republike.
Razumljivo je da smo u toku rasprave imali akcenat po pitanju ovih odluka i zbog toga bih zaista želeo da pre svega u toku svoje diskusije nešto više se osvrnem na Predlog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske federacije o osnivanju srpsko-ruskog Humanitarnog centra u Nišu. S tim u vezi, izneću određena iskustva, dileme, kada su u pitanju vanredne situacije i reagovanja države u situacijama humanitarne katastrofe.
Želim snažno da podržim osnivanje i rad Srpsko-ruskog humanitarnog centra koji će biti jedna međuvladina humanitarna neprofitna organizacija. U tom smislu, i ovu vrstu sporazuma lično vidim kao jednu vrstu kontinuiteta u radu MUP, na čelu sa gospodinom Dačićem, pre svega u osmišljavanju precizne organizacije nadležnosti i aktivnosti u slučajevima vanrednih situacija, što je, složićete se, ta-kav jedan sled veoma bitan u prvim satima mogućih katastrofa. Bezbroj dokaza je za to.
Kada kažem kontinuitet, želim da kažem da smo mi imali prilike da u prethodnom sazivu raspravljamo o Zakonu o vanrednim situacijama, o Zakonu o zaštiti od požara, što je svakako dokaz da se MUP na jedan ozbiljan način bavio ovom materijom, jer je ovu materiju zastupao i zakonski predlog iz kraja 70-ih i 80-ih godina i svakako nisu bili u saglasju sa današnjim vremenom i današnjim mogućnostima naše države.
Takođe, imali smo i predlog jednog sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa. Sve je to dokaz da je naša vlada, naša država, resorno ministarstvo zaista shvatilo i opredeljeno je da u ovakvim situacijama nema mesta bilo kakvoj vrsti improvizacije. Naprotiv, to su vanredne situacije u kojima su životi ljudi ugroženi i to nema nikakvu cenu, te su i mnoga materijalna dobra izložena uništavanju i zaista, svaki uloženi dinar u ovu oblast se mnogostruko vraća.
Dalje, kada je u pitanju ova tema, jedna od namera ovog srpsko-ruskog humanitarnog centra je, pre svega, to je definisano i u članu 5, sprečavanje, i kako je uvaženi prvi potpredsednik rekao, likvidaciju vanrednih situacija, uključujući i gašenje požara i pružanje drugih humanitarnih pomoći stanovništvu. Ali, mislim da je ova prva stvar, sprečavanje, vrlo bitna, jer mi smo nekad skloni zaboravu. Nismo spremni da izvučemo određene pouke iz onoga što smo kao država i kao stanovnici ove države doživeli. Uvek se često bavimo posledicama.
S tim u vezi, mislim da je i ova odredba koja govori o tome da je jedan od prvih zadataka ovog centra - sprečavanje, jako bitno i da se u tom smislu trebamo posvetiti tim aktivnostima.
Sa druge strane, kada je reč o ovom centru, već je bilo reči o tome, a imali smo prilike da vidimo i konkretne rezultate tog centra. Oni su već viđeni u 2012. go-dini, kada su bile početkom godine velike hladnoće, a kasnije i veliki požari koji su bili u jugoistočnoj Evropi. Naravno da bez reakcije aviona i helikoptera iz prija-teljske Ruske Federacije u tim nepristupačnim predelima nije se moglo reagovati. To su već neki konkretni rezultati, naznake budućeg angažovanja centra u Nišu.
Dobra je namera i ideja da centar u Nišu bude neka vrsta prihvatnog centra, odakle će se moći brzo i munjevito reagovati, jer je to osnova u vanrednim situacijama, kada se one već dese, a uz to što će u centru biti i oko 35 zaposlenih specijalizovanih stručnjaka, za početak, dokaz je da će oni imati pun kapacitet da pripreme i koordiniraju određene aktivnosti.
Ono što se iz ovog sporazuma i saradnje može još zaključiti, a mislim da je to vrlo bitna odrednica, a ona je već potvrđena, kao što smo imali prilike u obrazloženju da čujemo, na Ministarskoj konferenciji ministara nadležnih za vanredne situacije, održanoj u Beogradu 2010. godine, dakle, imali smo tu čast, koja je praktično utrla put ili trasu regionalnoj saradnji, kada su u pitanju vanredne situacije. Mislim da je to jako bitno.
Želeo bih da iznesem nekoliko konkretnih podataka i da potvrdim ovu tezu, pre svega sa iskustvom koje su imale opštine Žitište i Sečanj 2005. godine, kada su u pitanju poplave. Poznato je da mi u Vojvodini na svu sreću nismo izloženi nekim drugim elementarnim nepogodama, osim najčešće poplavama, jer je Vojvodina teritorija koja se nalazi u dnu sliva u koji se slivaju mnoge vode iz srednje Evrope. Ali, kada su u pitanju ove poplave, mi smo ih imali 1966, 2000. i 2005. godine. Bitno je reći da su se one odvijale gotovo po istim scenarijima. To znači da smo mi praktično imali vodu koju smo dobijali iz susedne države Rumunije, jer je naša teritorija nizvodna i na taj način su se sve te tri poplave odvijale po tom scenariju.
To govori o tome da pripreme scenarija odbrane u Vojvodini i za ovu teritoriju nisu moguće bez međudržavne saradnje, u ovom slučaju sa Rumunijom, pre svega u smislu načina koordinirane odbrane, ali i koordinacije oko nekih drugih aktivnosti, kada su u pitanju vode, dakle, i kvalitet vode, uzorkovanje vode, koje je, imam informaciju, u jednom trenutku i zaustavljeno, što mislim da je jako bitno da se uradi, jer te međudržavne tokove je potrebno koordinirati i kada je u pitanju korišćenje vode da bi se to na kvalitetan način moglo obaviti.
Ostalo je u tom smislu nešto što je državi Srbiji potrebno da se pripremi za nekakve buduće scenarije. Mi smo imali jedan sličan scenario, svi se dobro sećamo, pre godinu ili dve, ako se ne varam, kada smo imali vanrednu situaciju tzv. crvenog mulja, kada se rekom Tisom kretao iz susedne države Mađarske. Evo, samo kroz ova dva primera mislim da se dovoljno oslikava koliko je neophodno da se u ovakvim situacijama ta regionalna saradnja razvija u punom smislu te reči i da bi se na taj način mnoge humanitarne ili elementarne nepogode sprečile.
Da vas podsetim, konkretno, imali smo u Međi preko 60 porušenih kuća i još toliko za sanaciju, oko 3.000 hektara poljoprivrednih površina je poplavljeno, a negde oko 113 miliona je bila šteta. Tada su nam bili ugroženi i drugih 12 naseljenih mesta u Srednje-banatskom okrugu, a negde i do 55 hiljada hektara površine. Da ne kažem da je indirektna šteta od tih poplavljenih površina, koje su nekoliko godina unapred bile potpuno neupotrebljive i nisu davale prinose koji su se mogli očekivati, da je u punom kapacitetu i u punom smislu ta poljoprivredna površina obrađivana.
Ono što želim još da kažem, iz ovog predloga sporazuma se može zaključiti da se predviđaju određeni zajednički programi i projekti, a mislim edukacija i obuka, pre svega, i naših stručnjaka i naših ljudi koji će biti angažovani u vanrednim situacijama. Cenim da je to jako bitno.
Lično sam imao nekoliko situacija u kojima ljudi nisu znali kako da se ponašaju i na najbolji mogući način da reaguju. Očekujem da iz ovog centra takva jedna inicijativa i razmena iskustava sa našim prijateljima iz Ruske Fedracije podigne na jedan najviši mogući nivo.
Ovde imam i jedan pregled izveštaja dešavanja kada su bile ove poplave. Želim da kažem da i mi imamo dovoljno stručnjaka čije iskustvo treba iskoristiti. Nadam se da će u celoj toj priči, a konkretno, kod nas je čovek koji je bio zaslužan za odbranu i dovoljno dosta učinio da te štete budu što manje, recimo, Nikola Bugarski, inženjer u penziji. U znak zahvalnosti, građani su mu dodelili titulu počasnog građanina. Mislim da u celom tom kontekstu, očekujem da se iskoriste ova iskustva i da se nadograde sa našim prijateljima iz Ruske Federacije.
Ceneći sve ono što mislim da predstavlja ovaj centar, a pre svega da će doprineti u sprečavanju, u nekim konkretnim rezultatima koje smo videli, regionalnoj saradnji, pa i zajedničkim projektima. Ono što vidim kao nastavak razvijanja je jedna izuzetno prijateljska saradnja sa Ruskom Federacijom, za koju smo zaista zainteresovani.
Želim da podržim ovaj sporazum i nadam se da će MUP na čelu sa gospodinom Ivicom Dačićem doprineti da u narednom periodu građani Republike Srbije budu bezbedniji, ali i u prilici da pomognemo i drugim državama. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine Pastor, SPS neće podržati Predlog zakona, odnosno ovaj amandman koji je na dnevnom redu. Mi ćemo podržati odluku Vlade Republike Srbije da ovaj zakon ne podrži.
Želimo, pre svega, da podržimo nameru Vlade, jasno iskazanu i izrečenu i u obraćanju premijera prilikom inauguracije, odnosno ekspozeu, da poštuje do sada dostignuti nivo autonomije AP Vojvodine. Zaista želim da kažem da građani Vojvodine mogu biti sigurni da u tom smislu neće biti suženih prava, niti eventualnog protektorata nad AP Vojvodinom.
Dokaz za to su svakako i razgovori koji su usledili i u institucijama, ali i od strane samog premijera, gospodina Ivice Dačića, ali i od predsednika države, gospodina Tomislava Nikolića, koji su u prethodnih mesec-dva dana boravili u Novom Sadu, u AP Vojvodini i zaista na ovaj način iskazali nameru i želju institucija koje predstavljaju, da razgovaraju o svim problemima koji tište funkcionisanje AP Vojvodine, samim tim, građane AP Vojvodine.
S druge strane, ova rasprava je zaista pokazala svoju opravdanost, i to, bar iz dva razloga. Pre svega, ona je dokazi da i organi AP Vojvodine, i Vlada i Skupština, na ovaj način, inicijativom žele da probleme sa kojima sa suočavaju i koji su nam izneti, i u načelnoj raspravi i danas u pojedinostima, pokušaju da rešavaju tamo gde im je mesto, u institucijama države Republike Srbije, pa i ovde, u Skupštini Republike Srbije.
S druge strane, namera Skupštine Republike Srbije koja je potekla od predsednika, ali želim da kažem da je ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu koji je potekao od AP Vojvodine, došao na dnevni red zbog toga što je većina narodnih poslanika ovde to želela i svojim glasom to potvrdila. To je još jedan dokaz da većina političkih stranaka, narodnih poslanika, žele da probleme sa kojima se suočava AP Vojvodina, se rešavaju u institucijama sistema.
S druge strane, ono što je još jedna dobit ove rasprave koju smo imali, pre svega, u načelu, a i u pojedinostima, o kojima je govorio sam gospodin Pastor jeste da smo bili u prilici da iz prve ruke čujemo određeni broj konkretnih problema sa kojima se suočavaju građani AP Vojvodine, o kojima ću nešto kasnije, pri kraju svog kratkog obraćanja, reći više.
Mi iz SPS zaista smatramo da treba spustiti određene političke tenzije koje se stvarju. I u načelnoj raspravi smo rekli da smo protiv internacionalizacije problema, ali i da smo protiv onih pokreta i namera koje idu i dotle da potpuno dezavuišu autonomiju Vojvodine i smatraju da je treba ukinuti.
Dakle, negde između ta dva pola, mislim da je i najveća odgovornost na institucijama Republike Srbije, pa ako hoćete, i nama narodnim poslanicima, da zaista sve te inicijative i sve te težnje, suzbijemo. Smatramo da ukidanje AP Vojvodine, odnosno pokreti koji se javljaju u svim ovim situacijama, kada se na najbolji mogući način ne razumeju i ne žele rešavati probleme kroz institucije Republike Srbije, pojavljuju u AP Vojvodini, nemaju mesta i to ne bi bio ni civilizacijski korak, i da ne bi odrazili potrebe građana AP Vojvodine koje su nesumnjive kada pogledate istorijsko-političke, kulturne, socijalne, nacionalni sastav, i svake druge prilike AP Vojvodine.
S druge strane, pokušaj da se izađe iz okvira autonomije Vojvodine i da se jednostavno prikažu neki mogući atributi državnosti Vojvodine, za SPS su zaista neprihvatljivi. Želimo da autonomiju Vojvodine shvatamo suštinski, kao jedno optimalno uređenje za, pre svega, poboljšanje života, ekonomskog, privrednog i svakog drugog, svih građana Republike Srbije, pa onda i građana AP Vojvodine. Zbog toga mislim da je velika odgovornost i na nama da ove ekstremne zahteve jednostavno zadržimo na marginama, gde smatram da im je i mesto.
S druge strane, kada sam rekao da je ova rasprava iznedrila jednu činjenicu, da smo iz prve ruke saznali određeni broj podataka i velikih problema sa kojima se suočava AP Vojvodina, želim da kažem da i kao građanin AP Vojvodine, iz srednje banatskog okruga, čiji je centar u Zrenjaninu, i sam sam svestan određenih problema kada su u pitanju vodosnabdevanje i kanalizacija, škole, vrtići, pa i
privreda. To su tema o kojima je zaista potrebno razgovarati, o kojima je potrebno tražiti rešenja u institucijama Republike Srbije.
Dozvolićete mi da postavim određena pitanje i teme za koje mislim da nas u srednje banatskom okrugu tište, a to su već poznati problemi kada je u pitanju poljoprivreda, koja je pretrpela enormne gubitke, pa čak i po 50% manje prinosa kada su u pitanju kukuruz i pojedine sorte, znatno stalno opadanje grla u stočarstvu. Jednostavno, to su teme u poljoprivredi koje nas vrlo interesuju. Mislim da je opravdano postaviti pitanje –koji su potezi?
S druge strane, mi u srednje banatskom okrugu imamo i pad zaposlenosti, pogotovo kod preduzetnika. Imamo veliki broj nezaposlenih sa visokom stručnom spremom. U avgustu mesecu je to bilo 1047 i imali smo čak 4658 nezaposlenih građana preko 50 godina starosti, sa malom perspektivom da se zaposle. Ovi sa visokom stručnom spremom očigledno pokazuju tehničku i tehnološku nespremnost privrede u našem okrugu da prihvate visoko obrazovne kadrove.
Prosečna isplaćena zarada u avgustu mesecu je bila niža za nešto preko 11% od proseka Republike, ali je niža bila i za nekih 8% od proseka AP Vojvodine. Recimo, jedna naša opština Novi Bečej je imala čak 26% nižu isplaćenu zaradu od proseka u Republici Srbiji. Tome bih još dodao da je veliki broj blokiranih preduzeća, koja su odnosu na prethodnu godinu uvećana za nekih 17%, a iznos blokade, koji je negde oko dve i po milijarde dinara, uvećan je za čak 45% u odnosu na avguste mesec prethodne godine.
Zbog toga ovog puta želim da kažem da SPS kao opoziciona stranka u parlamentu AP Vojvodine, ovog puta zaista očekuje da po ovim pitanjima bude maksimalno uključena u rad i rešavanje ovih problema. Spremni smo da svojim potencijalima, svojim znanjem, svojom politikom damo doprinos da se ovi problemi, pre svega, problemi građana AP Vojvodine na najbolji mogući način rešavaju. Zahvaljujem.