Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SPS podržaće u načelu sve predloge zakona koji su predmet objedinjene rasprave danas, ali zbog specifičnosti situacije, ja ću svoju diskusiju fokusirati isključivo na izmene i dopune seta poreskih zakona koji su deo mera Vlade za stabilizaciju javnih finansija.
Potpuno je jasno da se Republika Srbija suočila sa izuzetno teškom finansijskom situacijom koja zahteva odlučne mere fiskalne politike. U tom smislu, Vlada je hitno reagovala i usvojila paket mera za stabilizaciju javnih finansija. Jedan deo tih mera je i danas na dnevnom redu, jedan deo će biti sutra na dnevnom redu.
Predložene mere u zavisnosti od načina i efekata koji će se sprovesti, ja bih ocenio kao rigorozne, ambiciozne, socijalno odgovorne, u jednom dobrom delu i nepopularne. Kada kažem rigorozne, mislim pre svega u pogledu eliminisanja nepotrebnih troškova države i birokratije. Ambiciozne su u delu jer pokušavaju i predviđaju i planiraju da budžetski deficit gotovo prepolove sa sadašnjih 7% na 4, odnosno tri i po u 2013. godini. Socijalno odgovorne su u pogledu zaštite najugroženijih slojeva stanovništva i obezbeđuju određenu podršku poljoprivredi i privredi. I na kraju, nepopularne su, pogotovo ovaj set poreskih zakona, jer predstavlja reakciju na prihodnoj strani a to, nažalost, nije moguće bez povećanja poreskih stopa i naravno da su to nepopularne mere, ali, u jednom delu iznuđene. Treba reći da je vreme za takve poteze i vreme kada još uvek možemo da povučemo takve poteze.
Cilj plana paketa mera je svakako da se zaustavi vrtoglavi rast budžetskog deficita i javnog duga i, kao što sam rekao, pre svega, obaranje budžetskog deficita sa 7,1% bruto društvenog proizvoda odnosno negde na nivou 235 milijarde dinara na prihvatljiv od 4% bruto društvenog proizvoda, odnosno, uz određeni novi paket mera, verovatno sa novim budžetom za 2013. godinu, i na tih 3,5% bruto društvenog proizvoda, što je i predlog Fiskalnog saveta, i sa nekom pouzdanom verovatnoćom da će se na taj način obezbediti zaustavljanje rasta javnog duga.
Uveren sam da haosa nema i da ga neće biti u javnim finansijama. Neće ga biti jer Vlada reaguje. Verovatno da nije predvidela ovaj paket mera i reagovala, možda bi bilo haosa, ali, na sreću, haosa neće biti.
U ovom trenutku treba reći da se sada pokazuje da, kada smo Zakonom o budžetskom sistemu predviđali određena fiskalna pravila, znali smo da ona nisu dovoljno dobra garancija da će se svi parametri javnih finansija kretati u okvirima fiskalnih pravila, ali je bilo jasno da ona zaista mogu da postavljaju jednu određenu smernicu, jedan cilj kome treba težiti, a danas vidimo da one predstavljaju i sidro koje jednostavno vuče i javnost i mere Vlade RS da se kreće u okvirima fiskalnih parametara.
Predlog izmena i dopuna poreskih zakona i reakcija na prihodnoj strani, radi se o povećanju poreskih stopa i treba otvoreno reći – niko ne može biti srećan, ne može se reći da je dobro, jer nije kada se povećavaju poreske stope, ali, kao što sam rekao, u ovom trenutku nije moguće na drugačiji način popuniti budžet, odnosno ostvariti veće prihode. U neku ruku, to je iznuđena mera. Zbog toga imamo povećanje poreske stope poreza na dodatu vrednost sa 18% na 20%, što nas svrstava u jednu veću grupu zemalja, poput Slovenije, Velike Britanije i Francuske, a čuli smo i od samog ministra da jedan broj zemalja zaista ima enormno veću stopu, ali, jedan deo enormno manju. Mislim da je u ovom trenutku to potpuno prihvatljivo jer je, opet kažem – iznuđen potez.
Sa druge strane, dolazi do povećanja akciza kada su u pitanju dizel gorivo, TNG i cigarete. Naravno, akcize su specijalni potrošni porez i one su najomiljenije i najpopularnije kada treba ubrati nove prihode, najsigurnije, jer, radi se o proizvodima koji se ne mogu supstituisati. Dobre su jednim delom što mogu da predstavljaju oporezivanje luksuznih proizvoda, a luksuzne proizvode kupuje prosečno bogatije stanovništvo i u tom smislu taj efekat je delom prevaljen na bogatije slojeve stanovništva. Porez na dohodak građana dovodi do povećanja dividende i prihod od kamate sa 10 do 15% i porez na dobit preduzeća sa 10 na 12%.
Ove mere treba da izazovu zaista nove prihode i treba reći da su oni realni, kao što će i proizvesti da se u 2012. godini ostvari novih 16,7 milijardi prihoda, a u 2013. godini 56,4 milijarde dinara.
Ono što je bitno i što treba reći, to je da je ovo realna procena ostvarivanja dodatnih prihoda i ovi navedeni rezultati su dostižni. Sama ocena Fiskalnog saveta je da su izmene i dopune ovih poreskih zakona u skladu sa dobrom poreskom praksom i da će proizvesti željene i planirane efekte. Tako kažem, a to piše i u izveštaju Fiskalnog saveta, ali u skraćenom izveštaju.
Danas nije na dnevnom redu rebalans budžeta. Mišljenje fiskalnog saveta o rebalansu budžeta verovatno će biti predmet rasprave sutra.
Detaljnija analiza svakako iziskuje mnogo vremena i jednu znatno stručniju raspravu, kada su u pitanju izmene poreskih zakona kojima se reaguje pre svega na prihodnoj strani. U tom smislu, kada je o tome reč, zaista nije moguće a da se ne govori i da se zaobiđe Poreska uprava i rad Poreske uprave koja, po mom mišljenju, po mišljenju SPS, zaista zavređuje jedan status, i u materijalnom i u kadrovskom i u organizacionom smislu, jer je to ustanova preko koje država ubira prihode. U ovom slučaju, mi očekujemo i dodatna ovlašćenja i tražimo pojačan rad Poreske uprave.
Zaista želim da apelujem i iskoristio sam prisustvo na sednici Odbora za finansije da pokrenem pitanje statusa Poreske uprave i u svetlu ukidanja sopstvenih prihoda, raspisivanja konkursa, pre svega sa željom, ako hoćete i da uporedimo rad Poreske uprave i sa nekim drugim nezavisnim institucijama, poput DRI za koju se poslanički klub SPS više puta zalagao i izražavao podršku. Mislim da je potpuno opravdano da se u tim uslovima znatno više povede računa o materijalnom statusu Poreske uprave. Ima u Poreskoj upravi dovoljno stručnih ljudi, ali, naravno, bolji materijalni položaj, kadrovsko bolje organizovanje, dovelo bi do boljeg rada Poreske uprave, više stručnjaka, i to bi se vrlo brzo osetilo na prihodnoj strani budžeta.
Uostalom, poreske utaje su vrlo značajne u Srbiji. Mi imamo sivo i crno tržište i dobro je što se ovoga puta poreskim zakonima, a intencija je i same Vlade, da Poreska uprava značajno poradi na tzv. unakrsnoj proveri prihoda imovine i to je zaista jedan potreban proces u kom su potrebni visoko stručni, odgovorni, moralni i dobro nagrađeni ljudi u Poreskoj upravi, kako bi taj proces mogli sprovesti. Ostvarili bi se dodatni prihodi, ali, ja sam uveren, sprovela bi se i pravda u Srbiji, da konačno svi budu jednaki pred zakonom.
Naravno, izmenama zakona, kada su u pitanju PDV pred Poreskom upravom su i novi izazovi, u tom smislu što PDV, koji se ne naplati u roku od šest meseci, moraće Poreska uprava odmah da interveniše. To će biti dodatni poslovi na kojima će se morati angažovati i ljudi, a i sama poreska uprava.
Srbija je zemlja sa niskim natalitetom i pored uticaja niske stope nataliteta na demokratski razvitak, ona deluje posredno i na ekonomski razvoj, i na ekonomske faktore, ali i na socijalni razvoj, jer smanjenje aktivno radnog stanovništva svakako utiče na ekonomski razvoj cele zemlje. Zadovoljstvo mi je što je jedan od osnovnih i prvih ciljeva istaknutih u ekspozeu premijera Dačića, da se jasnije i bolje definiše demokratska politika i zaustavi odumiranje nacije, danas predlozima dobija jedan od značajnih stimulansa, pre svega u smislu kada je u pitanju bebi oprema i mogućnost refakcije i povrađaja poreza na dodatu vrednost.
Želim da kažem, da je to zaista politika i SPS i da smo mi od 2004. godine raznim modalitetima pokušavali i da se oslobodi bebi oprema 2006, 2007, 2009. godine. Bili smo dovoljno uporni i evo dočekali smo epilog da ovaj nešto drugi modalitet koji smo mi predlagali, ali dovešće do istih efekata da se izvrši povraćaj poreza na dodatu vrednost kada je u pitanju mleko, kolica, kašice i sva druga oprema, neophodna za bebe.
Naravno da je poreskom politikom moguće i značajnije podržati porodice sa većim brojem dece i mi zaista u tom smislu očekujemo da i taj novčani stimulans je u Srbiji, cenim, veoma značajan i sa psihološkog aspekta za te porodice, ali naravno i sa materijalnog stanovišta.
Izmene i dopune seta poreskih zakona, kao što sam rekao, dominantno su izvršene sa ciljem ubiranja dodatnih prihoda, dakle, fiskalni karakter, ali u jednom svom delu oni su imali za cilj jednostavniji sistem ubiranja i određene olakšice za poreske obveznike.
Pomenuo bih određene, pre svega, kada je u pitanju obračunavanje zatezne kamate, prelazi se sa konforne metode na metod prostog internog računa od 100. Zatim, produženje roka sa 12 na 24 meseca na koje se može izvršiti odlaganje plaćanja i smanjenje stupe kamata za mala i srednja preduzeća. Od 1. januara uvodi se mogućnost da PDV plate tek kad robu naplate, a tu mogućnost moći će da iskoriste sva preduzeća čiji je godišnji promet do 50 miliona dinara, a do sada je to bilo na fakturisanu realizaciju, a produženi su i određeni rokovi za podnošenje poreske prijave.
Cenzus za obavezan ulazak u PDV sistem se podiže sa sadašnjih četiri na osam miliona dinara, što će mnogima omogućiti da biraju između PDV sistema i paušalnog oporezivanja, što nimalo nije beznačajno, jer sam PDV je jedan složeni poreski oblik koji zahteva mnogo dokumentacije, složene procedure i svakako to određenim poreskim obveznicima može predstavljati problem.
Takođe, predviđa se povećanje iznosa PDV poljoprivrednicima sa sadašnjih 5% na 8% i uvodi se obaveza da se novac uplaćuje direktno na račun poljoprivrednika, čime će se izbeći određene mogućnosti poreske utaje i zloupotreba, a značajna novina je takođe da se uvode penali za državu ukoliko se kasni sa povraćajem PDV. Potpuno jedna logična i realna odluka.
Sa druge strane, postoji i jedan određeni set mera i odluka kojima se na jedan određeni način uvodi red u javne finansije, a o njima je već bilo reči. Ministar je pročitao preko stotinu parafiskalnih nameta koji se ukidaju i taksi i to je svakako preduslov za jedan jednostavniji i jeftiniji ambijent za poslovanje.
Predmet rasprave će biti jedan drugi zakon sutra, a to je Zakon o budžetskom sistemu, ali prosto je nemoguće, svi govornici su o tome govorili, zaobići ga i u ovom trenutku, a on predviđa ukidanje sopstvenih prihoda korisnika budžetskih sredstava. Naravno, da se na taj način želi postići bolja kontrola trošenja javnih sredstava i stvara se prostor ukoliko se boljim planiranjem tih sredstava u narednom periodu mogu i ostvariti određene uštede. Neće više biti plaćanja takse za dokumenat koji izdaje drugi državni organ, što je potpuno i apsolutno logično.
Vlada jasno sa predloženim merama izražava i nameru da zaštiti određene slojeve stanovništva kojima je najteže u krizi. Treba zbog toga reći da neće biti zamrzavanja plata i penzija, iako je bilo takvih predloga u javnosti, i od strane stručne javnosti. Dobro je što je Fiskalni savet u neku ruku rekao da je ova mera i za njih prihvatljiva i dobra i da umesto zamrzavanja plata i penzija imaćemo njihov rast koji će biti usklađen sa realnim mogućnostima budžeta od 2%, dakle u oktobru, i 2% u aprilu sledeće godine, da bi se od oktobra sledeće godine njihova indeksacija nastavila u skladu sa fiskalnim pravilima.
Neko kaže da je to zaista malo, možda i nedovoljno, ali smatram da je bolje i ovo, nego da su zamrznute, a ovo je sve, kao što sam rekao, u skladu sa mogućnostima i trenutnim potencijalom budžeta Republike Srbije. Za preko pola miliona najugroženijih penzionera, čija su mesečna primanja ispod 15.000 dinara, Vlada je obezbedila posebnu pomoć u iznosu od 16.000 dinara, godišnje, čija je prva rata isplaćena danas, kao što smo čuli. Radi se o vrlo osetljivoj socijalnoj kategoriji čija su to jedina primanja.
S druge strane, ova mera, od strane nekih političkih stranaka trpi određene kritike. Međutim, ovakva praksa postoji u gradu Beogradu i to vrlo dobra. Na ovaj način se ukida jedna diskriminacija između penzionera u Beogradu i Srbiji. Razgovarao sam sa nekim penzionerima, neko misli da je to zaista malo, ali tim ljudima koji primaju do 15.000 dinara zaista svaki dinar je vrlo vredan, makar i da plate struju, režiju i sve ostalo. Njihova je procena da to će to zaista biti značajna pomoć za njih. To naravno košta državu. Mi smatramo da država to treba da plati. To su živi ljudi, nisu brojke sa kojima se može manipulisati.
Naravno, PDV je porez koji je prilično nepravičan i on jednako opterećuje sve potrošače bez obzira na standard. SPS je zadovoljna što je ova niža stopa ostala na nivou od 8% i gde je obuhvaćena pre svega hrana i oni proizvodi koji su socijalno veoma značajni, dakle, proizvodi koje kupuju najsiromašniji slojevi stanovništva i na taj način se različitim skalama stope u stvari dobija neka progresivnost ovog PDV, a svakako očuvanjem ove niže stope na ovom nivou, mogućnost da hrana i one najosnovnije namirnice ne poskupe.
Na kraju, rekao sam da ocena ovih mera zaista može da bude, da su one i rigorozne, ambiciozne i hrabre svakako jesu, jer su tek sa novim budžetom i novim merama pred nama mogućnost da ostvarimo sve ove ciljeve i prepolovljavanje budžetskog deficita, ali one zaista jesu neprijatne i teške kada su u pitanju reakcije na prihodnoj strani. Ali, smatram i poslanički klub SPS misli da one već u 2013. godini omogućavaju da ugledamo svetlo na kraju tunela, stabilizaciju javnih finansija. Uz moju želju i obavezu, svakako svih nas, ali i Vlade Republike Srbije da iz ove cele situacije, onoga svega što se dešavalo do sada izvučemo određene pouke, da ne ponavljamo greške.
Naravno SPS poziva sve da napravimo jedan potreban politički konsenzus kada je u pitanju jedno ovako važno državno pitanje, kao što su javne finansije, a nova Vlada Republike Srbije, kao jedan kompaktan tim, na čelu sa premijerom Ivicom Dačićem, uveren sam daće pun doprinos i uspeti u namerama.
U tome uveravaju svakako i rezultati koji su postignuti već u ovih prvih 45 dana, i ako za ostale vlade se ostavlja i rok od 100 dana, ova vlada već odlično i prve dobre rezultate u vrlo kratkom roku iskazuje.
Zbog svega navedenog, Socijalistička partija Srbije, poslanički klub podržaće u načelu predloge zakona, koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.