Evo završavam misao, pošto sam došao do urgentnog stanja, idem polako. Iz urgencije ulazimo polako u terapiju.
Zašto sam ovo rekao? Zato što se to dešava i u tim većim centrima. Pobiju se dve grupe u gradu, počnu da pucaju pištoljima, prevezena je prva tura ranjenih kod nas, eto je druga tura da spašava braću koja su stigla, stiže treća tura, tu je interventna ekipa, interventna brigada. Znači, tim ljudima koji rade u tim urgentnim centrima, vi to ne možete da razumete, životi su ugroženi, ovde se uvode i ovim zakonom regulišu prava koja imaju, odnosno obaveze koje pacijenti imaju prema zdravstvenom osoblju.
Imam još mnogo toga, ali poštovani predsedavajući me je opomenuo, ostaviću za neku drugu priliku. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da postavim pitanje ministru kulture, pošto je verovatno poznato vama i široj javnosti da osim Guče i Egzita imamo još jedan festival, a to je Nišvil. To je festival džez muzike koji se održava u Nišu. Sledeće godine će biti 30 godina kako festival živi i radi.
Ono što je bitno jeste da znamo da za nekoliko večeri kroz taj festival prođe 15 hiljada posetilaca i za taj deo se plaćaju ulaznice. Oko 100 hiljada ljudi kroz prateće programe koji su besplatni prisustvuje, vidi i uživa u džezu. Ono što je važno jeste da se zna da za studente i učenike uvek postoje povlastice.
U prošlogodišnjem izdanju časopisa "Nju Jurop" koji izlazi u Briselu i predstavlja glasilo, da kažem, umetničke Evrope izašao je članak pod naslovom "Nišvil – evropsko lice Srbije". Mislim da treba napraviti malu digresiju između Guče i Egzita, dva priznata festivala, ali pre svega dva festivala zabave, i Nišvila koji je festival umetničke muzike.
Molim vas da autoritetom pomognete kod ministra kulture da sa predstavnicima grada Niša, organizatorima festivala, pomognemo da se festival sledeće godine, kao 30 jubilarni, održi u još boljem svetlu i da to ostane tradicija jugo Srbije poznatog po dobroj muzici, a u ovom slučaju po umetničkoj muzici. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovane koleginice i kolege, mislim da je kolega dobio aplauz zaslužni, samo što bih vas podsetio i građane Srbije da aktuelni ministar priča o dugu koji je nasleđen iz prethodnog perioda. Klinički centar u Nišu je imao pre 5. oktobra 2.000 zaposlenih, a od tada ima 3.300 zaposlenih. Zašto ne pitate ministarku ko je zaposlio te ljude? Da li to treba da zna ona? Hiljadu i nešto ljudi je zaposleno kada su došli ovi novi.
Dugovanja koja su bila nije pravila ministarka Slavica. Tri meseca sam direktor i nisam primio ni jednog. Zašto ne pohvalite mene?
Malo pre koleginica poslanica zbog replika pominje 13.000 zaposlenih koji su višak. Da li hoćete da pitam tu poslaničku grupu da li misli da se 13.000 ljudi otpusti s posla?
(Milica Radović s mesta: Možete li da ponovite pitanje?)
Da ponovim - hoćete li da pitam tu poslaničku grupu, da javno kažete da vi tražite da otpustimo 13.000 ljudi zaposlenih u zdravstvu?
To ste rekli malo pre, da ima viška.
(Predsedavajuća: Nemojte se direktno obraćati narodnim poslanicima, molim vas.)
Opet moram da gledam na drugu stranu.
Znači, problem je samo jedan. To smo pričali i na prethodnoj sednici. Znači, treba da se razgovara o tome da pokušavamo da rešimo stanje.
U pravu je kolega što kaže, da neće da leče tesari, moleri, šloseri i stolari, ali ti ljudi su živa bića i oni rade u sistemu zdravstva. Oni rade u Kliničkom centru Niš. Ne mogu da im dam otkaz i da time smanjim dug i da budemo jednaki i da to bude razlog zbog čega postaje zdravstveni sistem stabilan. Ne, sada se gasi požar. Posle toga donosimo zakone koje ste tražili, da se reši i da se pohapse oni koji su krali. I direktori i iz Fonda, svi koji su krali da se uhapse. Tako mora. Kada se to završi, onda rešavamo sistemskim zakonima druge stvari. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovane koleginice i kolege, mislim da je kolega dobio aplauz zaslužni, samo što bih vas podsetio i građane Srbije da aktuelni ministar priča o dugu koji je nasleđen iz prethodnog perioda. Klinički centar u Nišu je imao pre 5. oktobra 2.000 zaposlenih, a od tada ima 3.300 zaposlenih. Zašto ne pitate ministarku ko je zaposlio te ljude? Da li to treba da zna ona? Hiljadu i nešto ljudi je zaposleno kada su došli ovi novi.
Dugovanja koja su bila nije pravila ministarka Slavica. Tri meseca sam direktor i nisam primio ni jednog. Zašto ne pohvalite mene?
Malo pre koleginica poslanica zbog replika pominje 13.000 zaposlenih koji su višak. Da li hoćete da pitam tu poslaničku grupu da li misli da se 13.000 ljudi otpusti s posla?
(Milica Radović s mesta: Možete li da ponovite pitanje?)
Da ponovim - hoćete li da pitam tu poslaničku grupu, da javno kažete da vi tražite da otpustimo 13.000 ljudi zaposlenih u zdravstvu?
To ste rekli malo pre, da ima viška.
(Predsedavajuća: Nemojte se direktno obraćati narodnim poslanicima, molim vas.)
Opet moram da gledam na drugu stranu.
Znači, problem je samo jedan. To smo pričali i na prethodnoj sednici. Znači, treba da se razgovara o tome da pokušavamo da rešimo stanje.
U pravu je kolega što kaže, da neće da leče tesari, moleri, šloseri i stolari, ali ti ljudi su živa bića i oni rade u sistemu zdravstva. Oni rade u Kliničkom centru Niš. Ne mogu da im dam otkaz i da time smanjim dug i da budemo jednaki i da to bude razlog zbog čega postaje zdravstveni sistem stabilan. Ne, sada se gasi požar. Posle toga donosimo zakone koje ste tražili, da se reši i da se pohapse oni koji su krali. I direktori i iz Fonda, svi koji su krali da se uhapse. Tako mora. Kada se to završi, onda rešavamo sistemskim zakonima druge stvari. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da definitivno imam prvi put priliku da dragog kolegu uhvatim na delu.
Znači, više puta kada sam nešto hteo na odborima, gde se poziva da je prisustvovao Odboru za zdravlje, znači, dođe, kaže i ode. To imate u stenogramu. Dođe, kaže i ode. Sad prvi put možemo da razgovaramo kao ljudi na ovu temu.
Ova tema, ovih 13 milijardi, prošli put sam zamolio da ne pričaju ljudi koji nisu u sistemu zdravstva.
Izvinjavam se, ne mogu od buke da govorim.

Zašto sam ovo rekao? Hoću da objasnim jednu stvar. Zašto sam rekao da neko ko nije u sistemu zdravstva ne priča o zdravstvu?

Zašto ovo govorim? Probaću da budem jednostavan u objašnjavanju. Fond zdravstva je prošle godine opredelio sredstva Kliničkom centru u Nišu od nekih šest milijardi, sa sve platama. Evro je bio računat 99. Plan za 2010, 2011, 2012. i biće za 2013. godinu. Svakog septembra ili oktobra meseca mi u takvoj ustanovi, tog tipa, nemamo više lekova i materijala ili smo pri kraju sa lekovima ili materijalom.
Kao što je malopre jedan kolega rekao, nisu sve kriminalne radnje. Deset puta sam rekao da onog ko je uradio nešto loše treba uhapsiti. Ove godine će, moj predlog je bio malopre, da ukoliko se ovaj požar ne ugasi sada i sistemskim zakonima ne reši za pet godina ćemo ponovo ovakav zakon usvajati. Ponovo ćemo od septembra, oktobra imati manjak lekova, ako projektujemo 2012. na 2013. godinu. Rekao sam da o tome treba da priča onaj ko je u sistemu zdravstva.
Sa druge strane, svako od pacijenata, malopre je neko pričao, pa je loše interpretirano, kada dođe kod nas u novembru mesecu, nama Fond ne fakturiše uslugu, nego nam Fond vrati fakturu. To ne znate.
(Jovan Palalić, sa mesta: Ništa ne znamo.)
Hoće li poslanik stalno ovako da dobacuje? Stvarno nema smisla i nije korektno.
Pokušavam da jedan deo kolega edukujem o ovim stvarima, ali neće da slušaju. Nemirni su, a ja ih gledam u oči. Mnogo je prosto, Fond zdravstva kao takav nema dovoljno sredstava da u septembru, oktobru, novembru i decembru sa projektovanim cenama, jer u januaru mesecu predajemo planove ministarstvu. U januaru mesecu planove predaje "Batut". U januaru mesecu trebam da napišem koliko će biti operisanih ljudi, koliko će biti bolesnih, koliko će biti prehlađenih i da se trebuju količine lekova prema tome.
To sam pričao prošli put. Medicina, odnosno zdravstvene ustanove su živi organizam. Ne mogu biti, kao što je rekla koleginica, dragstor. Uđeš, kupiš pivo ili nešto i izađeš napolje. To su živi mehanizmi. Šta ako se desi velika saobraćajka danas? Imaću 20 operacija danas. To morate da razumete. Predlog je bio da po završetku ovoga Fond stane i pratećim zakonima omogući, spreči korupcija, da se utvrdi ko je kriv i da pomoću novih zakona sistem zdravstva bude održiv. Da li će to biti privatno osiguranje, nešto drugo, treće? Totalno je nebitno. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo kolege poslanici, ako me uvaženi kolega nije razumeo kada sam rekao da nema prava da govori o zakonu vezano za zdravstvo jer nije blizak tematici, to se odnosilo na to da svaka poslanička grupa ima u svom sastavu nekoga ko je ovlašćen za nešto i priča u tom kontekstu. Pokušavam da objasnim, ako je kolega shvatio to loše, da mu se izvinim, iako vidim da maše tamo, ali u redu, verovatno će…

Morao sam da odgovorim. Evo, pričam o amandmanu. O amandmanu pričam po osnovu, što bi rekao moj kolega Zelenović, jer sam ovlašćen da pričam. Javljam se kad je nešto loše protumačeno od drugih poslaničkih grupa. Ne branim ministarku, branim amandman.

Malopre smo dobili odgovor i na sve ostale amandmane koji su prihvaćeni, a i sami ste videli u predlogu koliko je amandmana prihvaćeno. To je bio i stav Odbora za zdravlje i svih kolega poslanika u prvom delu rasprave, da će Ministarstvo i Odbor sve amandmane koje su smislili prihvatiti i oni su prihvaćeni. Ono što se ne uklapa ne može da bude prihvaćeno. Probao sam kao lekar da objasnim neke stvari, ali ako niste razumeli, hvala.

Odustajem. Hteo sam nešto oko ovih jaja, oko nabavke, pa sam odustao.

Zahvaljujem.
Predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, Vlada Republike Srbije usvojila je tri zakona iz oblasti zdravstva, koji predviđaju značajne reforme u ovom sektoru.
Ovim zakonima se rešavaju, po meni i po mišljenju mojih kolega iz poslaničke grupe, važna pitanja iz domena zdravstva.
Ko god je od vas živeo van Srbije, živeo i radio u nekim zapadnim zemljama, zna i složiće se sa mnom da ne postoji idealan zdravstveni sistem.
Ono što vidite u serijama koje gledate, u filmovima, opšte bolnice po Americi su u mnogo većoj gužvi, u mnogo većem haosu, u mnogo većim problemima, nego što vidite kod nas.
Privatne bolnice koje vidite na tim istim filmovima su našminkane. Doktori voze "ferarije" i "lamburdžinije", ali vraćamo se u Srbiju i vraćamo se u realnost.
Vlada Srbije je zatekla ogroman dug. Prvim zakonom od ova tri je probano i pred nama se nalazi na razmišljanje i raspravu da se taj dug vrati i da sistem zdravstva počne da funkcioniše kako treba. To zatečeno stanje koje smo dobili, pre svega, ne može da dozvoli pacijentima da se u skladu sa zakonom i Ustavom omogući kvalitetna zdravstvena zaštita, jer nema medicinskih sredstava i lekova.
S druge strane, nećemo moći da plaćamo nikakva nova zaduživanja ukoliko se ovaj dug ovim zakonom ne reši. Ono što je važno jeste da se centralizacijom kroz ove zakone omogućava da bude ušteda čak i do 20 do 40% kroz te velike javne nabavke države.
Ono što je važno istaći jeste da lokalne zdravstvene ustanove neće moći da se zadužuju više i da same obezbeđuju neophodna sredstva, već dostavljati planove ministarstvu i čim je veća nabavka, sigurno će se nabaviti i manja. Pre svega, to je uvođenje finansijske discipline u sistem zdravstva.
Mnogi od vas su ukazivali na propust u zdravstvu, na korupciju. Siguran sam da će se ovim setom zakona korupcija svesti na minimum, jer mislim da se to kao pojam nikad ne može iskoreniti.
Ono što je važno kao podatak, na primer, 2012. godine dug je bio preko 250 dana. Ovim setom zakona se dug u 2013. godini smanjuje na 150 dana, u 2014. godini na 120 dana i 2015. godine na 90 dana. Ovo je važan stimulans i ovim forsiramo privatne apotekare da sklapaju ugovore sa fondom i da krenu u saradnju i da ih uvučemo u državni sistem.
S druge strane, menadžment zdravstva, menadžment lokalnih bolnica, domova zdravlja, kliničkih centara preuzima mnogo veću odgovornost. Tu bih kratko, pošto je kolega Dušan otvorio neka pitanja, dao neke konkretne odgovore.
Ukoliko ovaj zakon usvojimo neće se desiti ono što se desilo kod mene u Kliničkom centru u Nišu, a to je da imamo listu čekanja od 1.500 ljudi za lečenje katarakte. Ovi koji se malo razumeju u medicinu znaju o čemu pričam. Imamo 400 sočiva, mi nemamo potrošna sredstva. Ne postoji način da nabavimo potrošna sredstva, jer firma koja nas snabdeva time je u blokadi.
Ukoliko bi se nabavka sredstava vršila preko države, ova lista od 1.500 ljudi bi bila skinuta u dve sale za dva do dva i po meseca, tako da se nijedan pacijent ne bi žalio, ni jedan od poslanika sa juga Srbije.
Juče ujutru pre nego što sam stigao ovde, imao sam sastanak sa ljudima sa patologije i svi nalazi će biti maksimalno ubrzani i biće skinuta lista.
Juče sam opet vezano za zakon, opet vezano za potenciranje toga ako država preuzme nabavku, onda za menadžment zdravstvene ustanove, bavi svojim poslom.
Juče sam, što je bilo neprijatno pre svega meni, smenio direktora tehničke službe, jer nije prijavio kraj trećeg aparata. Imamo tri aparata za zračenje u Nišu, pa se ponovo odlaže pacijentima zračna terapija.
Ako bi država kupovala aparaturu, rasporedila je pravilno regionalno, obezbedila kvalitetan servis, tih stvari ne bi bilo.
U petak sam smenio direktora jedne klinike. U petak je u ambulanti hirurgije bila gužva od preko 200 pacijenata. Nije mi dao kvalitetan odgovor zbog čega postoji gužva i čovek je od juče van funkcije.
Svrha prvog zakona je da se obezbede svi lekovi, sva medicinska sredstva, da se tim poslom ne bavi menadžment ustanove, a naše ostaje da radimo na podizanju kvaliteta usluga pacijentima.
Ova druga dva zakona iz ovog seta treba da stvore uslove da se zaštite najugroženije kategorije stanovništva i da se uspostavi kvalitetan finansijski sistem, koji je pre svega održiv.
Ono što je važno, izmenama u članu 1. proširuje se maksimalno krug lica koja imaju nove oblike zdravstvene zaštite. S druge strane, povećava se udeo svih nas u borbi protiv onkoloških bolesti. Tu se pre svega misli na skrininge, na rano otkrivanje karcinoma. Sve te skrining metode će Ministarstvo da pripremi. Misli se na karcinom dojke, karcinom materice i karcinom debelog creva, na bolesti odnose pacijente.
Treći deo koji je važan segment ovog zakona jeste i da samohrani roditelji sa decom do sedam godina, u skladu sa članom Ustava, dobijaju ono što im je Ustavom i garantovano. U članu 2, o kome je juče pričala i moja koleginica se govori o proširenju ovlašćenja na pokrajine, gradove i opštine. Zašto je ovo bitno? Ovo je pre svega bitno ako govorimo o kućama odnosno o krajevima koji imaju kliničke centre, postoje četiri klinička centra, Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš, proširivanjem ovlašćenja vezano za ustanove čiji su osnivači lokalne samouprave dobija se mnogo kvalitetniji tretman pacijenata. Lokalni osnivači ne samo što će moći, za razliku od ranijih tehnika, da dobiju i da kupuju opremu, nego će time obezbediti da pacijenti pre nego što dođu do kliničkog centra, sve ono što je važno, bitno, završe u lokalnoj ustanovi u domu zdravlja i time ne opterećuju teret celog zdravstva. Kada kažem – opterećuju, ne mislim negativno, već da stvaraju gužve i pacijenti ne mogu da završe kvalitetno sa pregledom. U onim sredinama gde nema kliničkih centara, gde postoje domovi zdravlja i zdravstveni centri, ako je osnivač lokalna samouprava, ta ustanova dobija mogućnost da zanovi prema planu, da zanovi opremu i da bolje funkcioniše.
Malo pre sam rekao da kroz centralizovane nabavke, pre svega u članu 6, osnivanje uprave za centralizovanje javne nabavke zdravstvenih ustanova iz plana mreže, dobijamo šta? Dobijamo uštedu 20 do 40% nabavne cene leka. To je važno istaći da su nabavne cene lekova. Dobijamo kontrolu troškova i da ću ja iz Niša koji znam, ako je ove godine kod mene bilo operisano dve do tri hiljade katarakti, moj plan sledeće godine će ponovo biti tri hiljade katarakti i neka mi država obezbedi sočivo i potrošni materijal. Biće operisano tri hiljade pacijenata. Neće biti odliva u privatne ordinacije.
Naravno, ovo olakšava i drugi deo priče koji su pominjale neke kolege poslanici, da se raščisti ko je napravio ovaj dug i da od kada se usvoji zakon, svako od nas iz menadžmenta u zdravstvu snosi svoju odgovornost i nosi deo tereta, da bude spreman da odgovara ukoliko napravi propust.
U članu 8. predloženo je da se uredi oblast donošenja kadrovskih planova zdravstvenih ustanova. Vezano je za plan mreže i to znači da ukoliko lokalna sredina ili moj klinički centar u Nišu ima potrebu za dečijim neurolozima, ima potrebu za anesteziolozima, ima potrebu za radiolozima ili kardiohirurzima, moje je da to dostavim Ministarstvu, da Ministarstvo na konto toga, zajedno sa Batutom uskladi stav i da krenemo u sređivanje kadrovskog plana.
Sami znate da neko kada upiše medicinu, dok ne postane subspecijalista, treba mu 14 i po godina od dana upisivanja na medicinski fakultet u Nišu, Beogradu, Kragujevcu ili bilo gde. Za razliku od nas lekara, onaj ko je upisao prava i ekonomiju posle četiri godine je diplomirani pravnik ili ekonomista, posle godinu dana ima advokatski ispit ili neki specijalistički ispit iz ekonomije i posle dve godine može da bude predsednik suda. Kod lekara priča je malo duža i malo više traje.
Važno je da se kroz plan nabavke opreme, medicinska oprema u Srbiji rasporedi tako da ako je neko u lokalu u lokalnoj sredini dovoljno jak i moćan i kupi magnetnu rezonancu ili kupi skener za neki lokalni dom zdravlja ili lokalnu bolnicu a nema prateću hiruršku salu koja će tog pacijenta kome je postavljena dijagnoza uputiti u hiruršku salu. Planom mreže, pravilnim, dobrim i regionalnim planom mreže, raspoređivanjem ili uvođenjem standarda kao što je u Americi na 100 hiljada stanovnika ide sedam skenera, dolazimo do brojki koje su važne za sve nas.
Ono što je u celom ovom setu zakona važno istaći jeste da je Ministarstvo formiralo republičke stručne komisije za svaku pojedinačnu oblast medicine i da će se za svako pitanje vezano i za nabavku i za kadrovski plan i za sve ostalo obavezno tražiti mišljenje republičkih stručnih komisija u kojima sede najeminentniji stručnjaci predloženi totalno van partija, van stranaka, predloženi od direktora odnosno rukovodstva menadžmenta lokalnih sredina, veoma veliki broj akademika je tu. Te komisije će za svako pitanje vezano za plan, kadrove, nabavku, davati svoje mišljenje sa kojim će Ministarstvo ići prema Fondu.
Poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati set ovih zdravstvenih zakona. Na resornom odboru ćemo videti da li će tu biti nekih amandmana. Sve što bude kvalitetno predloženo podržaćemo i očekujem da veliki broj poslanika shvati i razume da je ovo pokušaj, i to dobar pokušaj, ovog ministarstva i ove vlade da se uvede red u zdravstveni sistem Srbije koji je ozbiljno uzdrman. Hvala.

Hvala predsedavajući. Poštovane koleginice i kolege, malo pre je kolega pogrešno protumačio moje izlaganje. Nisam rekao da su kolege pravnici, ekonomisti i ostale fakultetlije slabije pameti od lekara ili nešto drugo. Hteo sam da kažem da lekarska profesija traje mnogo dugo i greške kod lekara su izuzetno bolne, najbolnije za razliku od pravnika, koji će sitno da pogreši pa će biti Viši sud, drugi stepen, treći stepen. Kod nas je život u pitanju i radimo izuzetno brzo.
Koleginica koja sedi iza dragog mi kolege poslanika Đurića, je promašila temu. Samo u Nišu postoji sedam radiologa koji danas mogu da vam ugrade venski port. Ne priznajem poslanike opšte prakse koji znaju sve detalje o svemu i sve o svačemu. Kolega poslanik koji sedi pored koleginice je konstatovao da kažem hvalospevi. Normalno da je hvalospev na zakon. Normalno je da ćemo hvaliti ovakav zakon. Mi smo raščistili gde su partizani i četnici i kada je završen Drugi svetski rat. Ne možemo da čekamo da se svi pohapse, jer ona žena koja sedi tamo se zove Slavica Đukić Dejanović, a ne Slavica Dačić Vučić. Njima se javite za hapšenja a sada pričamo o zakonima o zdravstvu i vrlo su precizni i egzaktni.
Šta to znači čekati sistem da se sredi? Da prođe 50 godina pa da onda rešavamo to što sutra u Kliničkom centru Niša nema tog i tog leka. To je život. Medicina je život. Medicina nije fraza, medicina nije pravo, medicina nije ekonomija i to je ono što mora da se poštuje. Niko od vas nije tražio da glasate za ovaj zakon. Od vas je traženo samo da, ako je nešto dobro, a ništa loše niste rekli već ste pričali o hapšenjima, da taj zakon podržite. Ako nećete, 1941. je počela ponovo a vi se vratite nazad. Hvala.

Poštovani kolega nismo se razumeli. Definitivno ponavljam da razlika u profesiji ne postoji. Govorio sam o osetljivosti profesije. Ono što ste znali ili ne znate, prvi direktor koga sam postavio u Nišu, malo pre ste pominjali direktore Kliničkog centra, prvi pomoćnik koga sam postavio je član LDP, nije važno ime. Važno je da je stručnjak. Njegovo partijsko opredeljenje meni nije bitno. Bitno mi je da kuća funkcioniše i to sam pričao u izlaganju o menadžmentu kuće.
Ako su ovi zakoni sistemski, to je dobra potpora za nešto, menadžment se bavi svojim poslom. Kod mene, ostali pomoćnici direktora koji nijedan nije iz SPS. Proverite sada na sajtu. Bez dobacivanja, ima dovoljno kadrova. Ako imate nešto da pričate javite se kao čovek, dignite ruku da razgovaramo.
Ono što sam vam uputio malo pre jeste bilo jednostavno.

 Gledaću u vas, ali se obratio rukom, nisam znao ko je. Pošao sam široko, ima ih malo, ali nisam znao ko je. Lako da se pogodi.
Poenta je bila u jednom. Ukoliko neko od poslanika priča o zakonima, tri zakona o zdravstvu, a ispituje gde je 13 milijardi, promašena je teza. To je promašena tema. To je kao da na času srpskog jezika dobijete domaći zadatak da pišete - kako vidim proleće, a pišete o snegu. Pričamo o setu zakona o zdravstvu.
Ko je napravio dug? To je pitanje za potpredsednika Vlade koji se bavi time. Nisam rekao da ga vi zovete. To je pitanje koje možete da postavite kada bude ovde u četvrtak, kada Vlada bude ovde. U tom kontekstu je rečeno, ne da se javljate, mislim da imam pravo da vas uputim ako ne znate kome da se uputite i zašta.

Da li može dve replike, pošto su me dva puta prozvali?