Uvažena ministarka, nema potrebe da se izvinjavate. Ja sam shvatio šta ste rekli i pridružio se vašem apelu, jer smatram da to treba kao odgovoran i ozbiljan čovek svako od nas da uradi, svako ko se bavi javnim poslom.

U potpunosti se slažem sa vašom konstatacijom i zato jedan veći deo svog izlaganja i jesam usmerio ka ekonomiji.

Ono što želim da kažem, kad ste već spomenuli ekonomiju. Srbija vodi uspešnu ekonomsku politiku, ali ekonomija koja je socijalno odgovorna, to je ekonomija koja u svom središtu ima čoveka, običnog građanina Srbije, dakle, vodi računa o životnom standardu građana.

Sve ovo o čemu ste govorili upravo govore mere Vlade Republike Srbije, a te mere su upravo usmerene ka pravim ciljnim grupama, a to je da se sačuva nivo zaposlenosti, da se poboljša životni standard građana i da se pomogne privredi, pre svega privatnom sektoru, jer privatni sektor je krvotok, on na svojim plećima drži čitav državni aparat.

Naravno, tri stuba koje smo definisali kroz budžet za 2021. godinu, prvi i osnovni, svakako, borba protiv korone, zajednička pobeda protiv ove pošasti, drugi, svakako, životni standard građana.

Znate, mi smo jedina država, ja sam potpuno ubeđen, koja je u periodu korone uspela da poveća penzije za 5,9%, plate zdravstvenim radnicima za 5%, plate u javnom sektoru, najpre za 1,5%, pa onda za 3,5%, 6,6% cena rada, i sa druge strane, drugi stub koji je izuzetno važan, a to je infrastruktura. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

U periodu pandemije Srbija izdvaja najviše za infrastrukturne projekte - 330 milijardi dinara, a to je negde oko 5,5% BDP-a i to upravo treba da podstakne da dođemo do one projektovane stope rasta BDP-a od 6%, jer pokazalo se da kada država investira ona podstiče i domaće i strane investitore.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

Verujem da većina građana Srbije, u ovom trenutku od nas, njihovih legitimno izabranih predstavnika, očekuje da uputimo inicijativu, ili postavimo pitanje Vladi, na osnovu jučerašnje izjave predsednika Vlade Crne Gore. Zapravo, ja sam o tome govorio pre nekoliko dana.

O tome je govorio najpre Dritan Abazović, a onda kroz Krivokapića, ponovo govorio juče, tokom jučerašnjeg dana, Dritan Abazović.

Naravno da nećemo postaviti to pitanje, ne zato što smo slabi i zato što se plašimo, to nije nešto što je neočekivano, nećemo postaviti to pitanje i tražiti inicijativu od Vlade, niti od predsednika Republike, jer znamo koliko je teško izgraditi dobre regionalne odnose, a koliko je lako razgraditi i zaoštriti odnose u regionu.

Ne želimo da stanemo na put politici koju vodi predsednik Republike i Vlada Republike Srbije, a to je mir i stabilnost, prosperitet, saradnja.

Ali, prosto, neverovatno je da neko tokom jučerašnjeg dana da takvu izjavu, neko ko je premijer i ko je, recimo 2006. godine, ako se sećate predsedniče, prilikom izjašnjavanja na referendumu, da li Crna Gora treba da ostane u zajednici Srbije i Crne Gore, glasao za to da Crna Gora ostane u zajednici Srbije i Crne Gore.

Ali, ne interesuje nas vlast u Crnoj Gori, nas interesuje položaj prava i slobode Srba u Crnoj Gori, kojih ima 29%, ja se nadam i više, nakon popisa koji će biti sproveden i interesuje nas status i imovina SPC.

Moje pitanje, zapravo pitanje poslaničke grupe SPS i JS, koje danas želimo da postavimo, je zapravo upućeno vama, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, a evo o čemu se radi.

Mi smo opet, putem javnosti, informisani da su predstavnici Evropskog parlamenta, sačinili nekakav precizan plan, kako će fazno razgovarati sa šefovima poslaničkih grupa, a sve vezano za međustranački dijalog.

Takođe, putem medija, su pomenuli i rezoluciju Evropskog parlamenta, pozdravili, kako mi želimo da, našu odlučnost i opredeljenost da nastavimo međustranački dijalog, ne znam šta su mislili, verovatno da predstavljamo nekakve divljake, po njihovom mišljenju, pa ne želimo komunikaciju i ne želimo konstruktivan dijalog. Nema razloga da nas pozdravljaju.

Što se tiče rezolucije Evropskog parlamenta, imamo mnogo toga da im kažemo, a to ćemo im reći kada dođu u Srbiju.

Naše pitanje je, da li vi imate uopšte taj njihov fazni i precizno definisani raspored, kada je reč o razgovorima sa šefovima poslaničkih grupa?

Jer, znate mi šefovi poslaničkih grupa, u ovom parlamentu, svoj posao rade odgovorno, ozbiljno i posvećeno i bilo bi korektno da nam na vreme kažu termine, kada su zamislili da organizuju te razgovore.

Ne želimo da nam bilo ko, bilo šta nameće, pogotovu Evropski parlamentarci, nisu nam oni ni mama, ni tata, a veoma želimo da razgovaramo, imamo mnogo toga da im kažemo i kada je reč o međustranačkom dijalogu, i kada je reč o izbornim uslovima, ali pre svega kada je reč o jednoj licemernoj rezoluciji, koju je usvojio Evropski parlament.

Sa druge strane, mislim da je dobro da su nastupili sa ovakvim stavom, jer sa ovakvim stavom, oni šalju poruku i ovoj, kako su sami sebe nazvali, to nije moj rečnik, ali sami sebe su nazvali ova „kvazi opozicija“ i „elitna opozicija“, je sama sebe nazvala „gulaš opozicijom“ i čoporom, pa iz kulturoloških razloga ja neću onaj nastavak upotrebiti, jer oni svo vreme, to je onaj deo opozicije, koji navodno želi da razgovara sa evropskim parlamentarcima, zapravo ne žele oni razgovor, oni žele da izvrše pritisak preko evropskih parlamentaraca na Srbiju, to je potpuno jasno i da pokušaju, a evo ja bi voleo da se varam, da pokušaju da ponovno, bez izbora dođu do vlasti i privilegija, ali ovo je jasna poruka i njima, da zapravo niste vi, kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije taj, koji dezavuiše i koji prolongira međustranački dijalog.

Koliko je nama poznato, vi ste evropskim parlamentarcima ponudili da taj međustranački dijalog već započne početkom marta meseca.

Pa, vas molim, prosto da ako imate informaciju, odgovorite nam na pitanje, da li uopšte postoji, kako su oni formulisali vrlo precizno, fazno, termini održavanja sastanaka sa šefovima poslaničkih grupa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, kao što je već rečeno, delegacija BiH i Republike Srbije, su 18. septembra 2020. godine potpisale dva Sporazuma, jedan koji se odnosi na održavanje i rekonstrukciju putnih međudržavnih mostova, između Republike Srpske i Republike Srbije i BiH, i drugi koji se odnosi na izgradnju zajedničkog graničnog prelaza Bratunac.

Za oba Sporazuma veoma je značajna izgradnja mosta Bratoljub, koji povezuje dve države spajajući Ljuboviju u Srbiji i Bratunac u BiH. Srbija je finansirala izgradnju ovog mosta koji je dug 227 metara, a vrednost radova iznosi oko 13 miliona evra, a napravljeni su i pristupni putevi mostu.

Republika Srbija izvršila je izgradnju pristupnih puteva iz pravca Bratunac, dok plato za carinski terminal i granični prelaz gradi BiH, što je predmet drugog sporazuma koji sam naveo na početku.

Potvrđivanje Sporazuma o kojem danas govorimo doprineće svakako, daljem razvoju i unapređenju regionalne infrastrukture, kao i produbljivanju bilateralnih odnosa dve države, što je takođe, od izuzetne važnosti i značaja. Odnosi se na održavanje, rekonstrukciju, vi ste to i rekli u uvodnom izlaganju, 11 međudržavnih mostova od kojih je šest na Drini, za koje je zadužena Srbija. Sredstva su predviđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu u iznosu oko 15 miliona evra, preostalih pet je u nadležnosti BiH, od toga dva su na Savi, a tri na reci Uvac.

Danas u svetu postoji, prema nekim podacima, čak 10 miliona mostova. Prema nekim podacima, samo SAD imaju više od 600 hiljada mostova. Mostovi spajaju ljude, kao što je nekad neko rekao, gradove i države.

O njihovoj simbolici, o tome je mislim, govorila koleginica iz SDPS, u svojim delima često je pisao nobelovac Ivo Andrić, i mislim da nigde ne bi mogli naći bolji opis. Andrić je mostove doživljavao na jedan poseban način, na njima su se kroz istoriju dešavali mnogi važni događaji.

Mostovi su, po njegovim rečima, važniji od kuća, svetinja, hramova, oni su zapravo ti koji spajaju ljude, bez obzira na stalež, bez obzira na društveni status, bez obzira na veru, bez obzira na naciju. Mostovi su izraz čovekove težnje da se poveže sa drugima.

Uzimajući u obzir istoriju odnosa sa nama susednom državom, upravo realizacija doprineće dodatnom povezivanju, u to smo potpuno sigurni, kao poslanička grupa, Srbije i BiH.

Olakšaće život i komunikaciju ljudima koji u njima žive i vodiće se daljem razvoju regionalne saradnje, povezanosti, kako između Srbije i BiH, tako i sa ostalim državama našeg regiona.

Srbija i BiH, to želim da napomenem, su diplomatske bilateralne odnose uspostavile oktobra 2000. godine. Danas imaju dobru političku saradnju sa određenim, otvorenim pitanjima.

Veliki je broj bilateralnih sporazuma, saradnja Srbije i Republike Srpske je na veoma visokom nivou. Bosna i Hercegovina je jedan od najznačajnijih spoljno-trgovinskih partnera Srbije. Međusobna robna razmena konstantno raste.

Ovaj Sporazum je, rekao bih, još samo jedan korak napred, korak dalje ka ekonomskoj povezanosti Srbije i BiH.

Bosna i Hercegovina je država koja je nastala raspadom bivše SFRJ, tvorevina je mirovnog Dejtonskog sporazuma, koji je potpisan 1995. godine, i po svojoj političkoj organizaciji jedinstvene države u svetu sastoji se od dva entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske, a kao posebna organizaciona jedinica izdvaja se Distriht Brčko.

Za Srbiju je izuzetno važna stabilnost BiH. Mi poštujemo njenu strukturu vlasti na osnovu Dejtonskog sporazuma.

Krajem decembra prošle godine, kada govorimo o parlamentarnoj saradnji, sastali su se predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić i predsednik Skupštine Republike Srpske, Nebojša Čubrilović, složili su se oko potrebe dalje unapređenja i saradnje dva parlamenta, što je takođe, od izuzetne važnosti i značaja.

Srbija je, Republici Srpskoj pomagala i nastaviće to da čini i za vreme aktuelne krize, izazvane korona virusom. Ulaganjem u infrastrukturu je osnovni pokazatelj razvijenosti jedne ekonomije. Interes Srbije je da razvija regionalnu saradnju, Srbija danas sa svim svojim projektima, učestvuje sa 13 milijardi evra, ispravite me ako grešim, ministre, sa 13 milijardi evra, u regionalnom povezivanju sa svim zemljama regiona.

Važno je da se kao region povezujemo, jer to znači brži razvoj, to znače nove investicije, a to samim tim znači i bolji životni standard građana. Ulaganja u infrastrukturu otvara prostor za dolazak novih fabrika, za otvaranje novih radnih mesta, što država više ulaže u infrastrukturu i puteve, time podstiče investicije, privredu, posebno strane direktne investicije, takva ulaganja doprineće većem BDP, što za građane znači bolji životni standard.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, prepoznao je važnost ovog pitanja, kada je započeo obilazak bitnih i važnih infrastrukturnih projekata u zemlji, jer je njihov završetak važan, kako zbog stope rasta, tako i zbog dovođenja stranih investitora. Osvrnuo bih se i na recimo, na Most na reci Savi, jer je to most koji spaja autoput Beograd Sarajevo, to je jedan od najznačajnijih i najvrednijih infrastrukturnih projekata u regionu, čija ukupna procenjena vrednost gradnje iznosi oko 2 milijarde evra.

Izgradnja ovog autoputa je jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata koji treba da doprinese i stabilnosti i razvoju regiona. Autoput Beograd Sarajevo je simbol dobrih odnosa, pre svega u budućnosti.

Ovaj projekat je bitan za povezivanje Srbije i BiH, bitan je za povezivanje Srbije i Republike Srpske, ali je važan i za povezivanje dva naroda, Srba i Bošnjaka, o čemu je danas i bilo reči.

Zbog geostrateškog položaja, moglo bi se reći da smo na raskrsnici puteva koje spajaju istok i zapad, i s tim u vezi veoma je značajno da se neguju dobrosusedski odnosi i jača saradnja, kako između Srbije i BiH, tako i sa ostalim zemljama u regionu.

Danas je bilo reči o jednom od najznačajnijih, pre nego što se vratim na ekonomiju, i ono što jeste vaša odgovornost i vaša nadležnost, i o nečemu što je takođe veoma važno, nego u ovom trenutku najznačajnije pitanje, a to je na žalost period pandemije i korone, koja nas je zadesila, dakle, zdravstveni izazov, čiji se, kraj, na žalost, još uvek ne nazire.

I ono što želim da kažem, jeste da je pandemija pokazala uspešnost srpske politike. Aleksandar Vučić je ujedinio region, Srbija je donirala preko desetine hiljada vakcina upravo državama u regionu, i nije ovde stvar donacije. Donacija nije pitanje vakcine, ovde je reč pre svega o zajedničkom unapređenju odnosa, o poverenju. Poverenju jedni u druge, važno je da sarađujemo i da zajednički ukazujemo na probleme, pojedinačno smo isuviše mali.

Zajedno samo možemo nešto da uradimo i zato u potpunosti podržavamo stav kada predsednik Republike kaže, a o tome sam govorio pre nekoliko dana, jednim glasom kao region ispred EU, ispred Brisela, ispred velikih svetskih sila, jer samo tako možemo nešto zajedno da učinimo i da postignemo. I ne treba da pričamo loše jedni o drugima, jer mi živimo zajedno. Živimo jedni uz druge, živimo jedni pored drugih.

Beograd je danas najvažniji grad, ne samo u regionu, nego i šire. Fotografije koje su medije objavile pre nekoliko dana i cifre koliko je stranih državljana vakcinisano u Beogradu, upravo govori u prilog takvoj konstataciji.

Srbija želi da razvija regionalnu saradnju, Srbija želi da stvori bolje ekonomsko okruženje na Balkanu za sve zemlje Balkana. Jer, ne treba zaboraviti, pored robne razmene sa EU, to ne sporimo, ali 70-80% robne razmene se upravo vrši u regionu. Pa, dajte da otvorimo granice. Dajte da stvorimo normalnu trgovinsku razmenu, bez barijera. Dajte da omogućimo ljudima da žive bolje i da privreda napreduje. Pa, valjda je to suština svega.

Maločas je neko pomenuo kako pokrenuti regionalnu saradnju. Pa, upravo kroz regionalne projekte. Maločas je neko pomenuo jedan regionalni projekat, a ja ću samo kratko navesti pet, za koje smatram da su od izuzetne važnosti i značaja: pre svega, regionalni ekonomski samit, koji je predsednik Republike najavio u Beogradu, drugo, Turski tok, ogroman značaj za nas, za našu industriju, za našu privredu, za naše stanovništvo, dalje, mini Šengen, sloboda protoka ljudi, kapitala, usluga, veća mogućnost za dramatično smanjivanje troškova prilikom prelaska administrativnih linija. Pogrešno je tumačenje onih zlonamernih, nema to apsolutno nikakve veze sa priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti KiM, pa valjda im je to jasno posle Vašingtona, tačka 10. je ostavljena po strani i svako ko pokuša da izvrši pritisak na Srbiju i smatra da će pritiskom Srbija prihvatiti Kosovo kao državu, valjda je svestan da to nije moguće?

Četvrta stvar – Vašingtonski sporazum. Bez obzira šta mislili o njemu i kako tumačili pismo Trampa i pismo Bajdena na Sretenje, oni su svakako različitog sadržaja, ne bih danas o tome govorio, ali Vašingtonski sporazum je važan za ekonomsku normalizaciju i on je signal za potencijalne investitore, magnet za potencijalne investitore i upravo se tiče ulaganja u infrastrukturu, u putnu i u železničku infrastrukturu.

I kao peti projekat, srž berlinskog procesa je upravo privreda. Dakle, ulaganje u oblasti digitalizacije, inovacije, investicije i razvoj industrije svakako.

Gospodine ministre, veoma ću kratko da se osvrnem na neka ekonomska pitanja i na ono što jeste jedan od osnovnih stubova koji je neophodno realizovati da bi došli do ciljeva koje smo definisali kroz budžet za 2021. godinu, tu mislim pre svega na projektovanu stopu BDP od6%. Dakle, Srbija je u 2021. godinu ušla jaka i ekonomski stabilna, sa potpunim uverenjem da će realizovati projektovanu stopu rasta BDP od 6%, sa privredom koja je stabilna, sa privrednom stopom rasta prvom u Evropi, odnosno pada, najmanjom stopom pada u Evropi i upravo jedan od stubova koji treba da doprinese realizaciji tog cilja jesu ogromna izdvajanja za infrastrukturu. Nikada više – 330 milijardi dinara, to je 5,5% BDP.

Šta se pokazalo? Pokazalo se da kada država ulaže i kada država investira u infrastrukturu i u kapitalne projekte, to podstiče i domaće i strane investitore. I jedan pokazatelj – nije tačno da je u periodu korone život stao i da se nije radilo. Naprotiv. Kada je reč o infrastrukturnim projektima, realizovani su infrastrukturni projekti od ukupne vrednosti 146 milijardi dinara u periodu od januara do novembra meseca prošle godine. Kada uporedite to sa periodom u odnosu na prethodnu godinu, to je 14,7% više u odnosu na isti period prethodne godine. Dakle, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

Ja sam vas prošli put pohvalio jer smatram da svoj posao obavljate odgovorno, ozbiljno i posvećeno i da je veoma važno da ste kao ministar prisutni upravo tamo gde je potrebno, na gradilištima, na važnim gradilištima. Ja sam pomenuo jedno važno gradilište, a to je obilaznica kod Nepričave, kao lokal patriota, kao Valjevac, ne povezuje to samo Valjevo već čitavu zapadnu Srbiju i to svakako doprinosi i novim investicijama u zapadnoj Srbiji i novim radnim mestima i neće Valjevo biti slepo crevo.

Recimo, Srbija je u prethodnih nekoliko godina izgradila 350 km novih auto-puteva, tako da do sada imamo 950 km. Pored toga, Srbija trenutno radi na izgradnji 250 km novih auto-puteva. I naravno, pohvala za… Pre nekoliko dana ste obišli još jedno, zajedno sa predsednikom Republike Srbije, direktorima preduzeća koji se bave putnom infrastrukturom, sa našim kolegom i prijateljem Milutinom Mrkonjićem, koji je uvek spreman da pruži dobronameran savet i poslušajte ga ono – uvek pre roka, neka to uvek bude pre roka kada je reč o putnoj i železničkoj infrastrukturi, mislim na put Preljina-Požega, važno je da je definisan datum, da je to 7. januar 2021. godine i veoma je važno da onog trenutka kada se završi ta deonica, odmah se nastavlja deonica ka Borjanu, odnosno ka Crnoj Gori, ukupne dužine 107 km, a vrednost je 1,5 milijardi evra. Mislim da niko nije mogao da zamisli da će doći dan i trenutak kada ćete automobilom iz Beograda do Crne Gore doći za 2 časa i 15 minuta, ili 2 časa.

Gospodine ministre, naravno da ćemo podržati ovaj sporazum, želim vam puno uspeha u narednom vremenskom periodu i imate našu podršku. Zahvaljujem.

Hvala gospodine Dačiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas se navršava tačno 20 godina, od kako je bivši predsednik Srbije i SRJ, uhapšen, a par meseci kasnije, tačnije na Vidovdan, 28. juna, kidnapovan i isporučen Haškom tribunalu. Ovaj izdajnički i sraman čin jedinstven je u svetskoj istoriji po mnogo čemu.

Prilikom hapšenja, domaćim istražnim organima, Milošević je bio osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja. Milošević je bio prvi aktuelni predsednik jedne države, koji je optužen za ratne zločine pred nekim međunarodnim sudom.

Nakon izručenja Haškom tribunalu po ovoj optužnici za ratne zločine na Kosovu i Metohiji pridodata je i optužnica za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini.

Vratio bih se na momenat izručenja i praznik koji ima izuzetno veliku simboliku u našem narodu, a to je Vidovdan. Predstavlja jedan od naših najznačajnijih duhovnih, istorijskih praznika i podseća na stradanja srpskih vojnika na Kosovu daleke 1389. godine. Ovaj datum ostaće upamćen u novijoj istoriji kao dan izdaje nažalost.

Slobodan Milošević izručen je Hagu na osnovu Uredbe Vlade koji je Ustavni sud proglasio neustavnom. Dosovska vlast je Ustavni sud proglasila Miloševićevim, njihovu odluku nelegitimnom i time najgrublje prekršila ustavni poredak jedne zemlje mešajući se u rad sudske grane vlasti koja bi u svom radu trebalo da bude i samostalna, nezavisna, imuna na sve vrste pritisaka i na sve vrste uticaja.

Mešanje izvršne grane vlasti u rad sudske vlasti nikada nije bio očigledniji nego tada. Ne smem ni da pomislim kako bi aktuelna vlast bila prikazana u domaćim i svetskim krugovima ukoliko bi se nešto slično desilo danas. Svakako kao izdajnička, petokolonaška.

Nama se to danas ne može desiti. Sve što radimo radimo u najboljem interesu svih naših građana i naše države, što se za dosovce ne bi moglo nikada reći.

Sa ove vremenske distance postavio bih pitanje Vladi Republike Srbije da li je akt hapšenja i izručenja Haškom tribunalu predsednika Slobodana Miloševića bio legitiman?

Još jedna izuzetno važna stvar, ne samo za nas iz Socijalističke partije Srbije, mi smatramo da građani Srbije zaslužuju istinu, a to je Slobodan Milošević je u Haškom Tribunalu preminuo pod sumnjivim okolnostima, a izveštaj Tribunala malo je reći vređa inteligenciju svakog iole razumnog građanina.

Isti oni političari koji su Slobodana Miloševića izručili Haškom tribunalu licemerno su izjavili saučešće porodici i SPS i najavili da će Vlada Republike Srbije da traži detaljan izveštaj o ovom tragičnom događaju.

Postavio bih još jedno pitanje, da li postoji zvanična informacija o tome da li je tadašnja vlada preduzela neke konkretne korake u ovom pravcu, koje i da li imamo relevantne podatke o tome?

Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, dame i gospodo poslanici.

Teorija o podeli vlasti, čiji su osnivači Džon Lok i Šar Monteksijem, danas je početna tačka, rekao bih u razmatranju i analizi podeli vlasti u ovom predsedničkom, parlamentarnom i mešovitom sistemu.

Ideja ova dva filozofa uticala su u velikoj meri na građansko buržoasku revoluciju u Francuskoj i poredak koji je počeo da se uspostavlja u Evropi krajem 18. veka. Ideja od koje se od tada polazi je ta da ta državna vlast ima tri funkcije.

To su izvršna, zakonodavna i sudska. Važno je da postoji međusobna kontrola i ravnoteža, s tim što je sudska vlast nezavisna u svom radu, dok nepostojanje podele vlasti čini politički sistem nedemokratskim.

Kao delioci pravde, sudije imaju veoma važnu ulogu za funkcionisanje demokratskog društva, kakvo je danas Srbija, sud je taj koji primenjujući zakone treba da otkloni sve sporove, poremećaje i nepravde u društvenim odnosima.

Sudijama je Ustavom i zakonom ukazano veliko poverenje, i iz tog razloga izuzetno je važno da sudije taj posao obavljaju na najbolji, najdostojanstveniji i najkompetentniji način, da to budu najkompetentniji, najbolji i najdostojniji kandidati, osobe visokog integriteta i moralnih osobina.

Pored toga što se podrazumeva da je naše sudstvo, zapravo, naše sudstvo ne podrazumeva se, već jeste, i nezavisno i nepristrasno u odnosu na sve uticaje, potrebno je da bude i efikasno.

Nažalost, sudije su često preopterećene. Sve je veći broj predmeta, pa se nameće i pitanje njihove efikasnosti. U svom radu posebno su opterećene sudije prekršajnih sudova, kojih je 44 na teritoriji Republike Srbije.

Kolega Toma Fila, kao ovlašćeni predstavnik je govorio o jednoj fazi sunovrata srpskog pravosuđa, ja neću o tome, samo želim da dodam još jedan događaj, događaj, koji je bio poguban po naše pravosuđe, desio se 2009. godine, prilikom reizbora sudija i tužilaca, o tome smo mnogo puta do sada govorili.

Ovaj nezakonit proces doveo je u pitanje princip nezavisnosti sudstva i samostalnosti Tužilaštva. U samo dva dana u decembru 2009. godine, bez posla je ostalo, gotovo, 1000 sudija i tužilaca, mimo procedure koja je predviđena zakonom i bez ikakvog prava na žalbu.

Glavni osnov prilikom reizbora bila je stranačka pripadnost i u zavisnosti od toga procenjivalo se ko je podoban, a ko nije podoban. Ovaj reizbor koštao je Srbiju 44 miliona evra. Mnogim građanima produžio već preduge sporove, i što je možda najgore, poljuljao veru u nezavisno pravosuđe.

Ugled našeg pravosuđa urušen je i na međunarodnom planu, a ova dešavanja su mnoge sudije i tužioce koštala i zdravlja, neke nažalost, i života.

Sad onaj deo koji je za nas iz poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije veoma interesantan, a tiče se Izveštaja Evropske komisije kada je reč o pravosuđu u Srbiji, tiče se onoga šta nam poručuju evropski parlamentarci kada je reč o procesima i pravosuđu u Srbiji.

Dakle, prema Izveštaju Evropske komisije za 2020. godinu Republika Srbija je ostvarila izvestan nivo pripremljenosti, tu nas navodno ohrabruju i govore pozitivno, a onda kažu da je odložena ustavna reforma pravosuđa za period posle izveštaja. Ta ustavna reforma će biti sprovedena nakon parlamentarnih izbora i rok za promenu Ustava, u onom delu koji se odnosi na sudstvo i tužilaštvo je kraj 2021. godine, koliko je meni poznato. Dakle, ova konstatacija ne stoji.

Takođe, po ovom Izveštaju kažu – veliki je politički uticaj na provosuđe što izaziva veliku zabrinutost. Ja ne znam ko vrši uticaj i pritisak na pravosuđe, da li evropski parlamentarci svojim stavovima i svojim izveštajem, direktno mešajući se u neke procese koji su završeni, u neke procese koji su u toku ili to činimo mi ovde u Srbiji, konkretno mi, narodni poslanici, ili predstavnici izvršne vlasti.

Dakle, to direktno čine evropski parlamentarci. Ali, kada već čine onda treba da saopšte istinu. Kada pominju nekakve fabrikovane afere, neka se sete, onako usput bar, i Mauricijusa i Hon Konga, pa, neka malko govore i o tome.

Po ovom izveštaju, kaže, veliki broj zaostalih izvršnih predmeta i kažu - korupcija i dalje predstavlja veliki problem i razlog za brigu. Ne moraju oni da brinu tu brigu, sasvim dovoljno i dobro to radi predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije, jednom sinergijom, praktičnim delovanjem i normativnim aktima. Praktičnim delovanjem tako što je definisano da jedan od ključnih principa i načela na bazi kojih je formirana Vlada Republike Srbije jeste odlučna, neselektivna, kontinuirana borba protiv kriminala i korupcije. Vlada pokazuje delima i ne rečima, ne samo rečima, već delima, da se konkretno zalaže za to. Sve ono što se dešavalo u proteklom vremenskom periodu je ozbiljan udarac organizovanom kriminalu i korupciji. Nadležni organi, nadležne institucije će, ubeđeni smo mi iz poslaničke grupe SPS nastaviti da deluje u tom pravcu. Imaju svakako, našu punu podršku.

Što se tiče Narodne skupštine Republike Srbije kada kažem sinergija praktičnog i normativnog delovanja, mislim na zakon koji smo nedavno usvojili, a to je Zakon o poreklu korupcije, koji vidim da je uzburkao kritičare koji verovatno imaju razlog da budu nervozni, i koji verovatno imaju razlog da kažu da je to način da se ova vladajuća koalicija politički obračuna sa političkim neistomišljenicima, što naravno nije tačno.

Ako predsednik republike kaže – ja sam spreman prvi da budem predmet provere, ako poslanici kažu, da smo mi svi spremni da budemo predmet provere, čemu gospodo nervoza? Da nije nervoza zbog Mauricijusa, da nije nervoza zbog Hon Konga, da nije nervoza zbog svih ovih preostalih računa o kojima mediji danima pišu, podstaknuti činjenicama i podstaknuti veoma preciznim i jasnim podacima.

Preporuka je u narednom periodu da Srbija treba da ojača nezavisnost sudstva, samostalnost tužilaštva, uključujući izmene i dopune ustavnih i zakonodavnih odredaba, itd. To je sve ono što Republika Srbija i radi.

Dakle, mi smo kao najviši organ zakonodavne vlasti veoma posvećeni, veoma odgovorno, ozbiljno i posvećeno radimo svoj posao i upravo pružamo punu podršku da imamo efikasan pravosudni sistem, daleko efikasniji od onog koji je otpustio hiljadu sudija u jednom danu.

Tema koja je važna, a važna je zarad srpske javnosti, maločas je o tome govorio gospodin Fila, ja neću govoriti na način na koji je on govorio, ali moram da spomenem Haški tribunal, kad već govorimo o Evropi, kad već govorimo o svemu tome, hajde da spomenemo i Haški tribunal.

Haški tribunal nije ispunio svrhu svog postojanja i nije ispunio onaj zadatak koji je imao, a to je pomirenje. Naprotiv, napravio je produbljivao svojim postupcima i svojim radom još veće sukobe, zaoštravao odnose i Srbija je u čitavom tom procesu najgore prošla, što po broju godina na koliko su osuđeni srpski građani koji su bili u postupcima, što nažalost, po broju preminulih koji su se nalazili u postupcima.

Znate, Haški tribunal se nije rukovodio pravdom, već je unapred definisao Srbiju kao nekoga ko je odgovoran za sve zločine koji su počinjeni na prostoru bivše SFRJ. Međunarodno pravo mora da važi podjednako za sve, ne može za nekoga manje za nekoga više. Srbija je pokazala spremnost za saradnju i mislim da Srbija zaslužuje samo jedno, a to je ono na čemu insistiramo, istina i pravda, ništa drugo.

Dakle, pravo i pravda nisu bili ključni principi kojima se rukovodio Haški tribunal, pao je na onom osnovnom testu, a to je test pomirenja. Nije uspeo da realizuje zadatak zbog kojeg je osnovan od strane Generalne skupštine Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ja sam i tokom neke sinoćne emisije rekao da u odnosu na ostvarivanje pravde za mnogobrojne srpske žrtve može se opisati samo jednom rečju, a to je groteskno. I to nije reč koju sam ja upotrebio, tu reč je upotrebio sudija Fausto Pokar, bivši predsednik suda za presudu Žalbenog veća u predmetu okrivljenih Gotovine i Markača.

Dakle, srpska i međunarodna javnost moraju biti upoznati sa radom Haškog tribunala, sa postupcima Haškog tribunala, kako se zlodela nikada više ne bi amnestirala i veličala, jer postoji mogućnost da ukoliko se to desi takve stvari, nažalost, budu ponovljene u periodu koji je pred nama.

Vrlo interesantno je to da Haški tribunal nikada u svojoj optužnici nije spominjao „žutu kuću“, apsolutno nikada. Srpska javnost je veoma zainteresovana za proces protiv bivših pripadnika OVK i bivših pripadnika UČK, posebno kada je reč o Hašimu Tačiju.

Ja sam iskoristio poslaničko pravo i poslaničku mogućnost, shodno Poslovniku o radu Narodne skupštine Republike Srbije i postavio i pitanje ministarki pravde – na koji način mi možemo da pomognemo da zaštitimo svedoke i da pomognemo u sakupljanju i prikupljanju dokumentacije koja će pomoći, da nam se ne bi desio slučaj Haradinaj kada su svedoci ubijani, kada su nestajali. Nije to moja konstatacija, to je konstatacija sudskog veća, to je konstatacija pre svega sudskog veća koje je to potvrdilo.

Kada govorimo o „žutoj kući“, vidim da se sada pokušava na neki način demistifikovati ova priča kako je navodno izmišljena. Vidim da neki advokat Gaši najavljuje optužbu protiv Dika Martija zbog nelegalnog boravka u toj kući. A ja želim da vam vrlo precizno, neću improvizovati, izjavu tadašnjeg bivšeg tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, koji kaže – ovde su na tragu zločina Ramuša Haradinaja došli Barajbar, haški istražitelj Patrik Lopez, novinar Entoni Montgomeri, pronašli su dokaze koji su ukazivali na zločine i domaćin je imao šuplju priču o zaklanim životinjama. Utvrdilo se da je krv ljudska i mi smo tada imali saznanja, Lopez nam je dao kompletnu foto-dokumentaciju, imali smo izjave brojnih svedoka, ispostavilo se da se lekovi, čije su kutije pronađene daju pacijentima za opuštanje mišića i da se koriste za transplantaciju organa, zatvorenici su znali kad im se bliži kraj.

Citiram dalje. Vukčević priča da je otišao u Tiranu, rekao da ima saznanja i tražio iskopavanje na 12 lokacija, na šta se nije pristalo. Zašto se nije pristalo i zašto „žuta kuća“ nije nikada bila deo optužnice kada govorimo o Haškom tribunalu?

Želim da ukažem na još jednu stvar. Srbija, kada je reč o regionu, vodi vrlo jasnu i preciznu, jasno definisanu politiku. Dakle, ne meša se u unutrašnja pitanja drugih država, ali, dozvolite, ovo što ću reći nije mešanje u unutrašnje pitanje drugih država, jer ako se u našoj susednoj, mi sa Crnom Gorom želimo najbolje moguće odnose, ne mešamo se u to ko će biti na vlasti u Crnoj Gori, ali nas veoma interesuju prava i slobode naših sugrađana, naših Srba, kojih ima 29%, ja verujem daleko više, videćemo nakon popisa, interesuje nas imovina i status Srpske pravoslavne crkve i to nam pravo ne može oduzeti ni jedna međunarodna konvencija. E, u toj Crnoj Gori se pojavio neki političar Dritan Abazović, sa četiri poslanika, koji ima pravo da kaže da svako ko ne misli da je počinjen genocid u Srebrenici ne može da obavlja državnu funkciju.

Gospodine Martinoviću, pošto Toma Fila nije tu, vi ste eminentan pravnik, vi ćete mi pomoći i reći ćete samo da li sam u pravu. Dakle, kada govorimo o Srebrenici, ovde treba razdvojiti politički od onog pravnog dela. Pravni pristup jeste da je zločin bio i ovaj parlament je jedini parlament u regionu koji je usvojio rezoluciju, i to je bila naša međunarodna, moralna obaveza, naš iskorak ka pomirenju, izrazili smo saučešće porodicama i pokazali odlučnost da se ovakve stvari više nikada ne ponove.

Ali, zašto kažem da treba razdvojiti pravni od političkog dela? Pravni deo kaže da nisu, dakle nije genocid, jer nisu ispunjeni elementi genocida koji su propisani Konvencijom o genocidu, čini mi se, iz 1946. godine. Mislim da ona najviše pogađa Jevreje, ispravite me ako grešim.

Dakle, ratni zločini i zločini protiv čovečnosti. Srbi su između zločina u „Oluji“ i zločina u Srebrenici, razlika je samo nekoliko nedelja, da ne bi sud utvrdio da je u „Oluji“ utvrđen genocid, govori se o Srebrenici. Zašto te stvari nisu primenjene kada je reč o „Oluji“? To nije genocid?

Sa druge strane, pre nekoliko večeri sam razgovarao sa kolegom iz crnogorskog parlamenta, koji je poslanik u crnogorskom parlamentu, a vi znate kako su u prethodnom periodu poslanici koji su dolazili sa srpskih lista prolazili u crnogorskom parlamentu, hapšeni, produžavano im vreme boravka u pritvoru, on mi je rekao i zamolio me da spomenem samo jednu stvar – selo Velika u Crnoj Gori, i da spomenem datum – 28. jun 1944. godine, princ Eugen i Skenderbegova divizija i koliko je tada ljudi pobijeno i zaklano – oko 500. Nikada nije Crna Gora to utvrdila i nikada se nije poklonila žrtvama.

Murina, bombardovanje, troje dece - Miroslav, Olivera i Julija, deca koja su iz Prištine pobegla zbog bombardovanja u Crnu Goru su nastradala. Poklonio im se predsednik Republike Srbije i pomenuo ih Aleksandar Vučić, Crna Gora nikada.

Mi ćemo, naravno, kao poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržati ovaj predlog.

Zahvaljujem.

Želim veoma kratko da zahvalim gospodinu Martinoviću i nisam slučajno pomenuo njega, već kao čoveka koji je vrstan pravnik i znam da odlično poznaje istoriju i da je o ovim činjenicama govorio u parlamentu i smatrao sam za shodno da je važno da zajednički pokušamo da započnemo, da zaokružimo ovu priču. U potpunosti se slažem sa vama. Pravda i istina je nešto na čemu insistiramo. Ni gospodin Martinović, ni ja, niti bilo ko u ovoj sali, potpuno sam ubeđen, ne želi da opravda ni jedan zločin. Svako ko je počinio zločin nije nevin i za taj zločin mora i treba da odgovara.

Slažem se u potpunosti da postoje politički inspiratori i to treba definisati i do njih treba doći i iz ove kolektivne tragedije, i sa tim sam u potpunosti saglasan, svi treba da izvučemo pouke, a pouka treba da bude međusobno razumevanje, da prevaziđemo razlike, da radimo zajedno, mir, stabilnost, prosperitet, ekonomska saradnja i ono što je, između ostalog, predsednik Srbije, tokom Kovida, vrlo jasno rekao – mnogo smo mi mali u regionu pojedinačno da bi nešto uradili pojedinačno i da bi loše govorili jedni o drugima, jer naslonjeni smo jedni na druge. Dakle, jednim glasom pred EU i Brisel i svetske sile. Zahvaljujem, gospodine Martinoviću.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, zadovoljstvo mi je, naravno, uvek videti vas u Skupštini. Zadovoljstvo je sa vama razgovarati ne samo o temama iz oblasti poljoprivrede, nego, evo, i danas o popisu stanovništva.

Vaše prisustvo u ovoj sali pokazuje koliko odgovoran i ozbiljan odnos pridajete Narodnoj skupštini Republike Srbije kao najvišem organu zakonodavne vlasti i to svakako jeste za svaku pohvalu.

Podstaknut prethodnim diskusijama, ja ću od toga da krenem. Maločas je koleginica pomenula Izveštaj Evropske komisije. Znate, kako, nas nešto preterano ne tangira Izveštaj Evropske komisije, kao što nas ne interesuje ni Izveštaj Evropskog parlamenta i ove preporuke koje daje, i preporuke i sugestije koje daje, Evropski parlament.

Mi znamo jedno, a to je činjenično, da su nacionalne manjine maksimalno ispoštovane kada je reč o Republici Srbiji, da imaju sva prava, a da, recimo, Srbi kada govorimo o regionu nisu nacionalna manjina u Sloveniji. Namerno kažem u Sloveniji, jer evropska parlamentarka koja je, jedna od evropskih parlamentarki koja je sastavljala izveštaj je upravo iz Slovenije i ona se ljuti kada kažem, a i to je jedan deo tog Izveštaja Evropskog parlamenta gde kažu da mi šefovi poslaničkih grupa kritikujemo evropske parlamentarce. Evo, ja ponovo kažem, kao šef poslaničke grupe, ako nekoga vređaju činjenice to nije moj problem, to nije naš problem, a činjenica je da je ta evropska parlamentarka izabrana na izborima gde je izlaznost bila 28%. To je činjenica, a kritikuje Srbiju gde je izlaznost u periodu korone bila preko 50 i nešto, iznad 50% i to su činjenice. Ako se u tome nalazi uvređena i diskvalifikovana, kako je to već rečeno, onda to zaista nije naš problem.

Da se mi razumemo, ovaj izveštaj, nazovite Evropskog parlamenta, je sve samo nije izveštaj i to je jedan pritisak na Srbiju i umesto svega onoga što su stavili, ali me čudi jedno, kako se setiše svih navodnih fabrikovanih afera a ne setiše se ni Mauricijusa, ne setiše se ni Hong Konga, to nekako izostaviše iz Izveštaja. Vrlo interesantno.

Dakle, kada već pominjemo Izveštaj Evropske komisije i Izveštaj Evropskog parlamenta, ovi evropski parlamentarci su trebali konkretno da kažu, kada govorimo o tim nekim navodnim aferama koje inače imaju sudski epilog, neke imaju sudski epilog, neki sudski procesi su toku, onda su samo trebali vrlo jasno da kažu kada govorimo o tome mislimo na Kosovo i Metohiju i na Republiku Srpsku i smeta nam predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je faktor stabilnost u regionu. Hajde bar neka budu toliko otvoreni.

Mi jako dobro znamo. Ovaj parlament i Vlada i predsednik Republike su pokazali odlučnost i opredeljenost kada je reč o evropskom putu Srbije i ne postoji nijedan zadatak koji ova vlada nije realizovala na putu evropskih integracija a to da li ćemo i kada postati članica, punopravna članica Evropske unije, što jeste naš strateški cilj, što jeste naš spoljno-politički cilj, to definitivno ne zavisi od Srbije, ne zavisi od onoga što Srbija čini i radi, ne zavisi od institucija u Srbiji, to zavisi od Brisela, zavisi od članica Evropske unije i zavisi od njihovog odnosa prema onome što jesu vitalni interesi, prema onome što jesu nacionalni i državni interesi Srbije.

Za mene je lično i za poslanički klub Socijalistička partija Srbije daleko važnije od tih izveštaja ono što su govorili kolega Bačevac i kolega Marković, jer oni su kroz izmene i dopune Zakona o popisu stanovništva govorili o životnim pitanjima, o životnim temama.

Kolega Marković je govorio o tome da štednja mora i treba, u periodu kada se suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom čiji se kraj nažalost još uvek ne nazire, da štednja mora i treba da bude prioritet, jer svaki dinar treba i mora da bude uložen u životni standard građana, kao što to čine predsednik i Vlada, u privredu. Govorio je o seoskom području koliko je važan popis za seosko područje i nije smešno kada se izdvoji dve ili tri hiljade pomoći i donacija za građane, to je za mene jako i veoma pozitivno i na moju veliku sreću više puta sam bio u Jagodini i video način na koji funkcioniše lokalna samouprava u Jagodini.

Kolega Bačevac, neće se uvrediti, ali sa svog stručnog aspekta, napravio je jednu pravu digresiju, kao doktor, kao lekar, zašto je važno imati informaciju da bi mogli da realizujemo nekakav cilj? U tom kontekstu je govorio i o popisu stanovništva – zašto je važno da imamo kompletnu informaciju da bi mogli da realizujemo ciljeve koje smo postavili?

Da li je i koliko popis i odustajanje od popisa pojedinih predstavnika nacionalnih manjina uticao negativno ili pozitivno? O tome su govorili predstavnici nacionalnih manjina. Ne bih ja tu ništa ni dodao, ni oduzeo. Samo bih rekao da mislim da su u pravu, ali da se vratim na zakon.

Skupština Srbije je 3. februara 2020. godine usvojila Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine kojim se uređuje priprema, organizacija i sprovođenje popisa. Izmene zakona o kojima danas govorimo jesu izmene po kojima će se popis, koji je planiran u aprilu mesecu zbog epidemiološke situacije, održati od 1. do 31. oktobra ove godine. Procenjeno je da su zbog pandemije izazvane korona virusom najrizičniji delovi popisa – selekcija i obuka kandidata za instruktore i popisivače, kao i terensko prikupljanje podataka, što je, takođe, opravdano.

Prilikom donošenja odluka o odlaganju popisa uvažene su preporuke Odeljenja za statistiku Ujedinjenih nacija, kao i Populacionog fonda Ujedinjenih nacija.

Odlaganje popisa za šest meseci neće imati negativne posledice po rezultate popisa, osim što će objavljivanje konačnih rezultata započeti šest meseci kasnije, nego što je bilo planirano.

Maločas je bilo reči o tome. Prvi popis u Srbiji, dakle, sproveden je davne 1834. godine. Počevši od popisa 1961. godine, shodno preporukama Ujedinjenih nacija, popisi se sprovode na svakih 10 godina, pa onda 1961, 1971, 1981, 1991. i 2002. godine.

Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova regulišu se i obaveze i dužnosti osoba koje će biti obuhvaćene popisom i lica koja neposredno obavljaju poslove popisa, upotreba i zaštita podataka prikupljenih popisom i objavljivanje rezultata popisa.

Važno je istaći činjenicu da se menja, kao što je već bilo reči, sama metodologija popisa, što je sasvim i logično, imajući u vidu tehnološka unapređenja tj. napredak kada govorimo o IT tehnologiji.

U popisu 2021. godine prvi put, dakle, za prikupljanje podataka koriste se laptop računari za razliku od ranijih popisa, kada su popunjavani papiri, upitnici. Takođe, biće angažovano znatno manje popisivača, nego ranije, a umesto uobičajenih 15 dana, popisivanje će trajati čitav mesec. Dakle, prvi put će biti uspostavljen mehanizam za povezivanje popisnih i geoprostornih podataka na nivou kućnog broja.

Velika prednost elektronskih upitnika u odnosu na papirne jesu pravila logičke kontrole koja su ugrađena u samu aplikaciju. Zahvaljujući upravo uvođenju IT tehnologije, imaćemo brz i efikasan popis stanovništva. Biće skraćen rok za obradu podataka, pa će preliminarni rezultati popisa biti predstavljeni u roku od mesec dana, dok će objavljivanje konačnih rezultata započeti već nakon šest meseci od završetka popisa.

Dakle, Republički zavod za statistiku dužan je da u roku od 30 dana od dana završetka popisivanja objavi preliminarne rezultate, dok će konačni rezultati biti objavljivani nakon šest meseci od završetka popisa.

Pored toga obaveza Republičkog zavoda za statistiku je da poštuje načelo statističke poverljivosti koja podrazumeva zaštitu podataka koji se odnose na pojedinačnu statističku jedinicu. Suština ovog načela jeste da individualni podaci mogu biti korišćeni isključivo u statističke svrhe. Najbitnije je da građani znaju da su njihovi podaci potpuno bezbedni i da niko nema pravo da te podatke koristi za nametanje bilo kakve obaveze. Takođe, sami popisivači su dužni da svaku informaciju koju dobiju od ispitanika čuvaju kao službenu tajnu.

Ono što smatram izuzetno dobrim kada je u pitanju ovaj zakon je činjenica da su pravilno sistematizovane kaznene odredbe imajući u vidu i visinu kazni koja se kreće u rasponu od 20 do 100 hiljada dinara za sve one koji participiraju u realizaciji ovog zakona.

Ovaj popis specifičan je i po tome što bi trebalo da bude poslednji popis Srbiji koji će sprovoditi popisivači na terenu, jer bi popis 2031. godine trebalo da bude realizovan na bazi registara. Osnovna prednost popisa baziranih na registrima, jeste, za razliku od tradicionalnih popisa koji se zbog visokih troškova složene organizacije sprovode u razmacima od deset godina, mogu se po potrebi realizovati u daleko kraćim vremenskim intervalima.

Da bi popis 2031. godine mogao da bude sproveden preuzimanjem podataka iz administrativnih registara neophodno je da zažive svi potrebni registri. Popis stanovništva, domaćinstava i stanova predstavlja najvažniji statistički izvor pojedinačnih podataka o stanovništvu jedne države. Dobijeni podaci su od izuzetne važnosti jer na osnovu njih se može mnogo toga unaprediti kako na polju zdravstva, tako i na polju ekonomije, tako i na polju socijale i drugih izuzetno važnih i značajnih oblasti.

Popisom 2021. godine biće utvrđen ukupan broj stanovnika, ukupan broj domaćinstava i stanova, kao i njihov raspored po nižim prostornim jedinicama. Konačno ćemo imati podatke o vitalnim, etničkim, ekonomskim, obrazovnim, migracionim i drugim obeležjima stanovništva koji su neophodni za dobijanje precizne slike trenutnog stanja, ali i za projekcije ako govorimo o budućim kretanjima.

Prema poslednjem popisu u Srbiji registrovano je oko 7,2 miliona stanovnika. Međutim, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku procenjeni broj stanovnika u Republici Srbiji u 2019. godini je 6 miliona 945 hiljada 235. To je prvi put posle 1953. godine da je broj stanovnika u Srbiji pao ispod sedam miliona. Pored toga, najnoviji podaci pokazuju da je svaka peta osoba u našoj državi starija od 65 godina, a tek svaka sedma nema još 15 godina. To jesu za sve nas zabrinjavajući podaci.

Rezultati probnog popisa stanovnika, koji je Republički zavod za statistiku sproveo 2019. godine, pokazali su da svaka treća žena u Srbiji od 30 do 34 godina nema dete, a bez potomstva je i svaki drugi muškarac iste starosne dobi.

Dakle, loša demografska slika Srbije je jadan od izazova sa kojim se Srbija suočava. Taj problem prepoznao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije, te je nakon poslednjih izbora formirano i Ministarstvo za brigu o porodici i deci i demografiji. U prethodnom mandatu Vlade Republike Srbije doneta je odluka kojom je predviđeno da svaka majka za prvo dete dobije jednokratnu pomoć od 100 hiljada dinara, drugo dete 10 hiljada dinara, a mesečno u naredne dve godine, dok za treće dete 12 hiljada dinara, a za četvrto dete 18 hiljada dinara u narednih deset godina. Mora se smanjiti negativan prirodni priraštaj. Ne postoji važniji zadatak od toga da se obezbedi demografski napredak.

Troškovi za sprovođenje popisa 2021. godine procenjeni su na 29,3 miliona evra, od čega će Evropska komisija obezbediti gotovo polovinu, 14,2 miliona evra. Hvala im na tome.

Međutim, pored sredstava koja su predviđena za popis, ove godine je potrebno obezbediti dodatna sredstva u iznosu od 375,9 miliona dinara. Najveći dodatni troškovi, oko 161,8 miliona dinara, biće za angažovanje dodatnog osoblja u jedinicama lokalnih samouprava za primenu epidemioloških mera.

Popis finansijski podržan preko Nacionalnog programa IPA 2018. godine za razvoj statistike u Srbiji. Ovim programom, osim popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine planirano je između ostalog i sufinansiranje još tri, rekao bih, značajna statistička istraživanja – popis poljoprivrede, rekao sam i maločas i istakao koliko je to važno, popis poljoprivrede 2021. godine, istraživanja o višestrukim pokazateljima položaja žena i dece i istraživanja o zdravlju stanovništva.

Mislim da je dobra poruka kada je reč o amandmanu, ali o tome ćemo govoriti kada dođe do rasprave u pojedinostima. Mislim da je dobra poruka koja se šalje amandmanom i sadržajem amandmana koji je predložen, da se popis odloži iz razloga koji su vrlo jasno i precizno definisani, ali o tome ćemo kada dođemo do rasprave u pojedinostima.

Ono što u ovom trenutku želim da kažem jeste da Poslanička grupa SPS podržava predložene izmene i dopune zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Najpre pitanje vama, uvaženi predsedavajući shodno članu 98. a vezano za član 107. dostojanstvo Skupštine, a član 98. stav 2. vrlo jasno definiše kojim redosledom se mogu javiti predsednici poslaničkih grupa, ako imaju nekih prečih poslova u trenutku kada je zasedanje, to je njihov problem, ali Poslovnik je vrlo jasan i precizan po tom pitanju. Dobro ovde je suština bila u tome da prođu svi predsednici poslaničkih grupa pa da se dođe do onih jeftinih političkih poena. To je pitanje za vas zašto ste to dozvolili, jer ako tako dozvolite i ako to bude praksa, čini mi se da ćemo stalno kršiti Poslovnik o radu Narodne Skupštine, a to smo mogli i mi da učinimo iz SPS. Izvinite, ako poštujemo Poslovnik, onda je onaj koji je predsednik najmanje poslaničke grupe mogao da govori samo na kraju kada se iscrpi lista govornika.

S druge strane, gospodine predsedavajući, ja ne znam da li ste vi svesni šta ste dozvolili danas ovde u parlamentu, ne vi, vi prvi put, ali po ko zna koji put. Ja ponavljam, niko u Srbiji ne spori pravo nacionalnih manjina i dosta više priče o tome da neko želi da ospori bilo koje pravo nacionalnoj manjini. Da li će predstavnici nacionalnih manjina biti komisije? Mi smo za, evo odmah vam kažem, ali ste napravili i vrlo grubo prekršili Poslovnik u jednom drugom delu. Da li ste vi svesni šta je ovde izrečeno malo čas, da je izvršeno etničko čišćenje, da se ispravi istorijska nepravda, da je napravljen genocid? Pa, kolega je maločas iznosio podatke koliko je Srba živelo u određenim sredinama. Pa, ko je izvršio etničko čišćenje? Pa, ko je izvršio genocid? Da li su to Srbi radili? Nemam ja problem sa identitetom bilo kojeg poslanika, ali imam veoma problem sa onim što govore, a to je neistina i to nisu činjenice i uvek ćemo se boriti protiv toga.

I, nemojte da dozvolite, predsedavajući više, ne vi naravno, ali niko nema monopol nad nacionalnim manjinama. Ja garantujem da su predstavnici poslaničke grupe nekih nacionalnih manjina, da su za njih glasale, manji broj nacionalnih manjina nego što je glasao za SNS ili za SPS i da mi u našim redovima imamo više predstavnika nacionalnih manjina nego što oni imaju. Dakle, niko u Srbiji nema monopol nad nacionalnim manjinama.

Molim vas, predsedavajući, nemojte više to da činite jer narušavate ugled i dostojanstvo i Narodne skupštine Republike Srbije, vređate državu Srbiju ali i građane Srbije. Ne tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, ja reklamiram, odnosno ukazujem, oprostite ne reklamiram, ukazujem na povredu Poslovnika, član 27. koji kaže – da predsednik Narodne skupštine ili u konkretnom slučaju, predsedavajući predstavlja Narodnu skupštinu, saziva, predsedava njime i vrši poslove u skladu sa zakonom i ovim Poslovnikom o radu.

Dakle, vi ste dužni da poštujete ovaj Poslovnik o radu i da shodno ovom Poslovniku o radu, dajete reč narodnim poslanicima na šta sam maločas ukazao.

Neću se baviti politikanstvom, sve što sam želeo da kažem maločas sam rekao, ovo je još jedna u nizu pokušaja da se izazove provokacija, kako vladajuća koalicija, kako to stoji, između ostalog i u izveštaju evropskog parlamenta, na koji sam maločas ukazao, kako vladajuća koalicija ugnjetava i zaboga ne dozvoljava parlamentarnoj opoziciji da govori u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ne, mi imamo samo demokratski duh i demokratsku toleranciju ako ste spremni na raspravu, izvolite, mi smo to, a ne ovako da izlazite, pokušate da napravite provokaciju, iznesete zastavu, odete na Kosovo kada je dan kosovskih snaga i bezbednosti, pa šaljete poruke kako je izgubila na težini Vlada Republike Srbije, odnosno Vlada Ane Brnabić, sve zato jer nismo odreagovali na vašu provokaciju, onako kako ste vi smatrali da ćemo odreagovati nego smo vas saslušali, pa vas saslušamo na albanskom jeziku, nemamo problem sa tim i ako to ne učinite u skladu sa Poslovnikom, Ne najavite na vreme, ne učinite u skladu sa Poslovnikom, mi vas saslušamo i tek kasnije vidimo na koji način ste govorili o predsedniku Republike, o ministrima u Vladi Republike Srbije, na koji način ste govorili o nama narodnim poslanicima, a kada govorite o nama, govorite o građanima Srbije.

Sve dok je toga, mi ćemo se boriti protiv takvih stavova. Nemamo ništa protiv identiteta, ali kada kažete, slobodno se vijori zastava u Gračanici, kažu, srpska, e pa vijoriće se, vijoriće se, jer Kosovo i Metohija su deo Srbije, a Bošnjake prihvatamo kao svoju braću i uvek su dobrodošli u Srbiju.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje koje danas želim da uputim u ime Poslaničke grupe SPS više se odnosi na apel, ali naravno postavićemo ga u vidu pitanja, trudeći se da ne kršimo Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije pre svega.

Naime u trenutku kada se Srbija i čitav svet suočavaju sa najvećim zdravstvenim izazovom, kojim se nažalost još uvek ne nazire kraj, nije nam poznato da ni u jednoj državi u svetu postoje političke opcije iz redova opozicije koje se u ovom trenutku nadmeću sa svojim predsednicima, odnosno predsednicima država i sa svojim vladama pokušavajući da na sebi svojstven način tumače korona virus kako bi došli do jeftinih političkih poena.

Politizacija korone po našem mišljenju u ovom trenutku trebala je da bude smeštena tamo gde joj je i mesto, a to je u karantin. Biće vremena svakako da se politički nadmećemo, da vodimo politički dijalog. Vrlo brzo će biti i parlamentarnih i predsedničkih i gradskih izbora, a do tada smo trebali zapravo da imamo samo jedan zajednički cilj i jedan zajednički zadatak koji moramo svi zajedno da ostvarimo i realizujemo, a to je da sačuvamo zdravlje naših ljudi i da sačuvamo život svakog građanina Srbije, jer to je nešto što se tiče, pre svega budućnosti Srbije.

Definitivno to je jedan deo političkih opcija koji ne shvata i nikada neće shvatiti da postoje trenuci, kao ovaj danas koji traje od marta meseca, kada je Srbiji najpotrebnija solidarnost i jedinstvo jer Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena.

Nezamislivo je, gospodine predsedniče, i veoma opasno da u ovom trenutku se šire ideje o neproverenim stranim vakcinama, kako navode pojedini nazovite opozicioni lideri. Tu istu antivakcinašku propagandu zdušno vode i neki drugi između ostalog tvrdeći da nema vakcina protiv korone, niti će je biti. Neki od početka pandemije korona virusa iznose neodgovorne i opasne izjave poput onih da je sve u vezi sa koronom naduvano, da se pravi cirkus bez razloga, kao i da je smrtnost ništa manja od običnog gripa te da ljudi nemaju razloga da se plaše i nose maske i rukavice.

Namerno govorim neki jer u ovom trenutku imajući na umu ovu temu nisu vredni pominjanja imena i prezimena. Iz tog razloga najpre mi želimo da apelujemo na građane Srbije da se ponašaju odgovorno, racionalno, disciplinovano i da poštuju pre svega preporuke i savete struke jer će tako sačuvati sebe, svoje porodice, na taj način zaštitiće i druge i da se vakcinišu.

Srbija je jedina država u Evropi koja ima sve četiri vakcine i koja je prva u Evropi po broju revakcinisanih na milion stanovnika i mi smo potpuno ubeđeni i verujemo da će taj broj biti još veći, ali moramo definitivno još nešto dodatno da uradimo da bi povećali broj vakcinisanih i revakcinisanih građana.

Po ko zna koji put znajući odgovor na pitanja, ali pre svega zarad javnosti, postavljamo pitanje – koliko su vakcine bezbedne i koliko je građana do sada vakcinisano i revakcinisano? Pošto znamo da će odgovor biti potvrdan, da su vakcine bezbedne i da su vakcine sigurne, drugi apel je za građane da se vakcinišu, jer, kao što sam rekao, to je jedini način da sačuvaju i sebe i svoje porodice i sve druge i ovo je, ponavljam, pitanje koje se tiče budućnosti Srbije, pitanje koje se tiče budućnosti svakog građanina Srbije.

Na kraju treći apel. Podsetiću na ono o čemu je govorio predsednik Republike Aleksandar Vučić neposredno pred konstituisanje Vlade Republike Srbije, formirajući određena ministarstva sa jasnim ciljem koji treba da realizuju ta ministarstva, kada je upozorio da je veoma visok rast nekih desničarskih organizacija i političkih aktera koji zastupaju antivakserske, antimigrantske stavove, kao i stavove da je zemlja ravna ploča i jasno definisao ciljeve i zadatke tih ministarstava.

Naš apel je upravo tim ministarstvima, ne želeći da umanjimo značaj, pravo bilo koga, poštujući pre svega Ustav, ali umesto što se vodi dijalog na temu istopolnih zajednica, jer po nama to danas nije ključno pitanje u Srbiji i nemojte samo da čujemo kao razlog da je to harmonizacija sa zakonodavstvom EU. Mi pokazujemo odlučnost i opredeljenost da postanemo punopravan član EU, ali mnoge stvari činimo i radimo u Srbiji upravo zbog Srbije i zbog građana Srbije, a ne zbog EU. Umesto takvih vrsta debata naš apel je, jer smatramo da kroz takvu debatu ne trebaju nam takve vrste podela u Srbiji u ovom trenutku, a definitivno takva vrsta podela postoji i najavljuju se još veće podele, potrebno je da se povede dijalog na temu koliko je važno na ozbiljan način shvatiti savete i preporuke struke kada je reč o vakcinaciji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovani gospodine Marinoviću, poštovana savetnice Poverenika, poštovani predstavnici VSS, pred nama su danas kadrovska rešenja, može se tako reći, o kojima treba da se izjasni Narodna skupština Republike Srbije, ali bez obzira na to što formalno govorimo o kadrovskim rešenjima uvek je prilika da razmenimo mišljenja o oblastima koja pripadaju zapravo vama, odnosno ono što jeste vaša odgovornost, jer smatramo da to može biti korisno i vama u narednom vremenskom periodu, ali i nama kao nosiocima zakonodavne vlasti ili kao nekome ko ima legitimitet i poverenje građana da obavlja odgovoran i ozbiljan posao, kao i vi.

Jedno od tih pitanja je kolega Starčević je danas pokrenuo i mi u potpunosti podržavamo kada je reč o edukaciji mladih ljudi, pre svega vezano za ponašanje za internet.

Najpre bih govorio o izboru zamenika Poverenika, što spada u ostvarivanje izborne funkcije Narodne skupštine Republike Srbije. Nedavno smo na sednici Narodne skupštine Republike Srbije imali priliku da razmatramo izveštaj o radu nezavisnih institucija i regulatornih tela, tako da smo između ostalog razmatrali izveštaj i o Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Tom prilikom sam posebno istakao da ovaj nezavisni državni organ svojim radom doprinosi demokratizaciji, jačanju odgovornosti javne vlasti prema građanima takođe. On doprinosi transparentnosti rada državnih organa koji imaju zakonsku obavezu dostavljanja informacija od javnog značaja, na zahtev ovog organa ili drugih zainteresovanih lica.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao samostalni državni organ u našem pravnom sistemu postoji više od 15 godina, ja mislim. Ima značajna ovlašćenja u pogledu unapređenja dostupnosti podataka od javnog značaja, kao i u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

Poverenik za informacije od javnog značaja je takođe samostalan i nezavistan od uticaja zakonodavne, izvršne vlasti, ne sme tražiti niti primati prednaloge i uputstva za svoj rad od drugih državnih organa i drugih lica. Iz njegove samostalnosti proističe i odgovornost za vršenje ovog izuzetno važnog i značajnog posla. Koliko je Poverenik značajan za Republiku Srbiju govori i činjenica da je to organ sa najdužim mandatom, a mandat mu traje sedam godina.

Poverenik je neko ko posreduje između javnosti pojedinaca i organa javne vlasti. Poverenik je organ kome se veruje da može svojim institucionalnim, pre svega, autoritetom da reši određeni problem koji pojedinci ili pravna lica imaju u ostvarivanju određenih prava. Ovaj organ je takođe zakonom zadužen da štiti pravo na slobodan pristup informacija, ali istovremeno i organ koji štiti pravo na privatnost podataka o licima, kako niko ne bi bio oštećen niti nečiji ugled na bilo koji način narušena.

On odlučuje o žalbama na rešenja organa javne vlasti kojima se odbija pristup informacijama, izrađuje i objavljuje priručnik za praktična uputstva, za ostvarivanje prava predviđenim zakonom, donosi uputstvo za izradu objavljivanja informatora o radu državnih organa i brojna druga ovlašćenja, odnosno brojne druge obaveze i odgovornosti.

O značaju institucije Poverenika govori, između ostalog i veliki broj primljenih predmeta, što ukazuje na sve veći stepen poverenja u instituciju Poverenika i očekivanjima građana i drugih podnosilaca zahteva da će rad Poverenika uticati i na odgovorniji rad nosilaca javne vlasti i samim tim, naravno i javne uprave.

Inače, funkcija Poverenika za informacije od javnog značaja regulisana je Zakonom o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, koji je donela Skupština Republike Srbije 5.11.2004. godine, a od 2019. godine, zakonom je promenjen naziv organa i proširena njegova nadležnost na primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, što je bilo u potpunosti logično i opravdano.

Ovaj zakon određuje kako se bira Poverenik, dakle, njega bira Narodna skupština na predlog skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, bira se lice sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenje ljudskih prava, lice koje je završilo Pravni fakultet, ima najmanje 10 godina radnog iskustva. Prema istom zakonu predviđeno je da Poverenik ima i zamenika. Poverenika smo izabrali upravo na osnovu kvalifikacija o kojima sam maločas govorio, sada je na redu da izaberemo i zamenika.

Vi ste, gospodine Marinoviću u uvodnom izlaganju rekli da oba zakona koja se primenjuju i koja primenjuje Poverenik, predviđaju da možete imati dva zamenika, da praktično u ovom trenutku funkcionišete bez ijednog zamenika, rekli ste i period od kada je to, od marta meseca 2018. godine, čini mi se.

(Milan Marinović: Od marta 2020. godine.)

Da, 2020. godine, ja sam pogrešno čuo. Izvinite.

Dakle, nema zamenika iako je definisano da kada ih ima, da ih ima dva i služba funkcioniše bez oba zamenika. Dobru ste digresiju napravili, jer sa prekidom vanrednog stanja i sa velikim brojem primljenih zahteva, rad bi praktično u jednom trenutku mogao biti blokiran ukoliko ne bi izabrali bar jednog zamenika u ovom trenutku, što je pre svega vaš odgovoran i ozbiljan odnos prema poslu za koji ste preuzeli odgovornost.

Obim posla nalaže da se u ovom trenutku prema vašoj proceni, a ja zaista verujem u vašu procenu izabere zamenik koji će biti vezan za oblast zaštite podataka o ličnosti. Verujemo da ste izabrali i da ste predložili najboljeg kandidata za ovu funkciju. Ona zahteva usko, stručno i specijalizovano znanje i ono što smo mogli da sagledamo iz biografije i neposredno pred sednicu Odbora za kulturu i informisanje, dakle, svakako reč je o osobi koja raspolaže sa onim sposobnostima koje su neophodne da bi se obavljao ovaj odgovoran posao.

Ono što je važno istaći, što ste i vi rekli u uvodnom izlaganju, dakle, mi ćemo svakako izabrati zamenika, ali je važno da raspolažete sa kvalitetnim ljudima i da ovaj predlog upravo dolazi iz redova tih ljudi. Dakle, ljudi koji imaju iskustvo, imaju znanje znaju posao i nije potrebno vreme da se upoznaju sa materijom. Onda bi praktično ponovo kako ste rekli u uvodnom izlaganju, moglo doći do određene blokade u radu. Naravno da ćemo ovaj predlog podržati, između ostalog o tome smo govorili i na sednici Odbora za kulturu i informisanje.

Kada je reč o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, u Narodnoj skupštini ovo je sve češća tema. Ne mislimo da je to loše, naprotiv. Čest izbor sudija koji se prvi biraju na sudijsku funkciju samo potvrđuje potrebu osnaživanja pravosudnog sistema kvalitetnim kadrovima, a te nove kadrovske snage treba da doprinesu onome čemu svi težimo, a to je još efikasnije pravosuđe.

O značaju sudske grane vlasti, kao jednog od tri stuba svake države govorio sam više puta, ali nije nikada na odmet potencirati značaj pravosuđa za izgradnju pravne države, vladavine prava, demokratskog društva u kome svaki građanin treba da bude isti pred zakonom. Srbija danas nastoji da u svim segmentima društva napreduje, posebno kada je u pitanju izgradnja pravne države i posebno naglašava kada je u pitanju vladina prava.

Postavili smo razvojne ciljeve koji se mogu ostvariti upravo uređenim pravosudnim sistemom na čemu insistira i EU i zato sam rekao, posebno naglašavam vladavina prava. To je jedan od predpristupnih uslova za Srbiju kao kandidata za članstvo u EU i sudstvo mora da implementira visoke evropske standarde, ne samo zato što je to zahtev EU, već zbog potrebe unapređenja kvaliteta rada pravosudnih organa kroz jačanje institucije vladavine prava. Moram da pohvalim investicije države u poboljšanju uslova rada pravosudnih organa koje su aktuelne poslednjih nekoliko godina, mislimo da je to jako važno i značajno.

Oblast pravosuđa izaziva definitivno posebnu pažnju EU imajući u vidu polaznu osnovu da je stabilan pravosudni sistem neophodan za ostvarivanje vladavine prava. Imao bih mnogo što šta da kažem kada je reč o odnosu EU i njihovom stavu kakvo je njihovo poimanje i njihovo shvatanje vladavine prava, ali nije tema, o tome ću govoriti drugi put. Duboko sam ubeđen i mislim da to vide i građani Srbije, da je Srbija uređena pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema, a od EU znate, reći ću samo to, navikli smo na dvostruke standarde i dvostruke aršine i tu ću staviti tačku, pa ću povodom neke druge teme govoriti o tome, jer ćemo vrlo brzo da se vidimo sa evropskim parlamentarcima pa će biti prilike da i o tome razgovaramo.

Dakle, ovo je oblast definitivno kojoj treba posvetiti posebnu pažnju, nezavisnost sudstva, nepristrasnost, profesionalnost, stručnost, efikasnost, kao i potreba za dalje reforme pravosuđa. Podsetio bih da je u izveštaju Evropske komisije koji je Narodna skupština razmatrala krajem 2020. godine o kojem sam takođe govorio, upravo konstatovan sektor vladavine prava u Srbiji, a time i pravosuđe treba dalje ojačavati u pravcu implementacije pravnih tekovina EU i zato sam maločas naglasio upravo vladavinu prava. Srbija se upravo kreće u smeru stvaranja efikasnog pravosudnog modela koji će biti usklađen sa pravnim tekovinama EU i pred kojima će građani moći da nesmetano i efikasno ostvaruju svoja ljudska i građanska prava po najvišim standardima.

Da se razumemo, sve ono, ponoviću, to sam danas rekao koristeći pravo kao predsednik poslaničke grupe i postavljajući poslaničko pitanje. Građani Srbije to jako dobro znaju, mi pokazujemo jasnu odlučnost i opredeljenost da postanemo punopravan član EU. Ne postoji ni jedan zadatak koji je postavljen pred Vladu Republike Srbije da on nije sa uspehom realizovan. Ali, i EU mora konačno da shvati i evropski parlamentarci da mnoge stvari na putu evropskih integracija mi činimo i radimo, ne zbog EU, ne zbog evropskih parlamentaraca, nego zbog Srbije, zbog građana Srbije i zbog naše budućnosti.

I na kraju, kada je predloženi nosilac sudijske funkcije u pitanju, a to je kandidat za sudiju Privrednog suda u Zaječaru, treba ponovo podvući značajnu ulogu i veliku odgovornost koja proističe upravo iz nezavisnosti u obavljanju sudijske funkcije i zato je važna, ponavljam, stručnost, dostojnost, iskustvo, ali važna je i hrabrost za donošenje teških sudijskih odluka, odnosno presuda.

Birajući ovog sudiju na prvu sudijsku funkciju Narodna skupština ostvaruje svoju izbornu funkciju i na taj način kao zakonodavno telo mi još jednom želimo da damo svoj doprinos kvalitativnim promenama u oblasti pravosuđa.

Još jednom ponavljam, oba predloga imaće svakako podršku u danu za glasanje poslaničke grupe SPS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da je veoma dobro što nakon 22 godine i nakon bombardovanja Srbije na ovakav način svi zajedno govorimo u republičkom parlamentu bez izuzetka, jer to je istina koju dugujemo pre svega građanima Srbije. Na ovakav način mi pokazujemo i potvrđujemo jedan odgovoran i ozbiljan odnos prema građanima kada je reč o ovoj temi i kada je reč o ovom pitanju.

Maločas je neko rekao da treba da govorimo o činjenicama i iznosio konkretne činjenice. Mi se u potpunosti slažemo. Da, treba da govorimo o činjenicama i treba otvoreno i jasno reći da je bombardovanje zločin koji je učinjen našem narodu. O tome treba otvoreno, jasno i javno govoriti, jer valjda je obaveza svih nas da štitimo interese naše države Srbije.

Bombardovanje je posledica, zapravo to je naše legitimno pravo da kažemo, lažne optužbe za genocid i etničko čišćenje. Tako je tada rečeno. Ali, isto tako smatramo da je zapravo vrhunac jednog pritiska koji se u kontinuitetu vrši na Srbiju od početka devedesetih godina. U Hrvatskoj je recimo 1990. godine živelo 380 hiljada Srba. Koliko ih danas ima? U Sarajevu je živelo 150 hiljada Srba. Koliko ih danas ima? U Prištini 40 hiljada. Koliko ih danas ima?

Postavlja se pitanje, gde je Srbija izvršila etničko čišćenje i genocid? Nad Srbima je vršeno etničko čišćenje i to je nešto o čemu moramo i treba da govorimo, da širimo istinu o našem narodu pre svega.

Srbija nikada, gledajući ratove unazad, gledajući istoriju, nije prebrojavala svoje žrtve. Ni kada je reč o Prvom svetskom ratu, ni Drugom svetskom ratu, ni kada je reč o Balkanskom ratu. Nekako smo uvek vodili računa da ne povredimo nacionalna osećanja i da ne povredimo nacionalne emocije drugih. Da li su se drugi ponašali na tako odgovoran i ozbiljan način prema Srbiji? Nažalost nisu. Oni su uvek govorili o određenim ciframa, određenim brojkama, često, ne često, nego uvek manipulisali.

Zato mislim da je veoma važno da se danas prisetimo žrtava, posebno danas, kada se kroz kršenje međunarodnog pravnog poretka daje podrška da se napravi jedna kvazi država na krvi nekih drugih. Smatramo da je nekoliko ključnih poruka koje danas treba saopštiti. Prva, već sam rekao, istina. Tu istinu dugujemo, pre svega, građanima Srbije. Druga ključna poruka je da se ne zaboravi. Treća ključna poruka je da se više nikada ne ponovi.

NATO bombardovanje je često pravdano takozvanom, kako je tada rečeno, diktaturom ljudi koji su tada vodili Srbiju i bili na vlasti. Postavljam pitanje, a šta se desilo 2000. godine? Zašto je tada kažnjavana Srbija? Zašto je tada nastavljen pritisak na Srbiju? Da li je nastavljen progon Srba na prostoru Kosova i Metohije? Da li odvojena Crna Gora? Da li je jednostrano priznata nezavisnost Kosova i Metohije? Dakle, 22 godine nakon bombardovanja mi imao potpuno identične pritiske i kada je reč o Kosovu i kada je reč o Republici Srpskoj.

Dakle, jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije za nas je samo nastavak bombardovanja i pritiska na Srbiju, nastavak NATO bombardovanja još iz 1999. godine.

Gospodine ministre, neću govoriti mnogo o sporazumu, prepustiću to mlađem kolegi, obzirom na vreme koje ima poslanička grupa. Naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati ovaj sporazum, pre svega, zbog ciljeva koji se želi postići realizacijom ovog sporazuma, ali želim da napravim, na samom kraju, digresiju na nešto što ste rekli u uvodnom izlaganju, a što je moja obaveza kao lokal patriote pre svega, kao čoveka koji dolazi iz Valjeva.

Rekli ste da ste putovali vozom i da ste razgovarali sa jednom gospođom koja je rekla da putuje iz Valjeva da bi radila u Beogradu. Nadam se i potpuno sam ubeđen, nakon jučerašnje posete predsednika i ponovne posete vas, vas sam pohvalio i prošli put kada ste obišli radove na obilaznici, da se to više neće dešavati, već će građani Valjeva moći da žive i rade od svoga rada za svoju platu, poštenog rada u svom gradu.

Dakle, mi imamo ovde, vi ste pomenuli, imali smo tu sreću da naučimo nešto što jeste suština svega, imamo Milutina Mrkonjića, velikog graditelja, koji nas je naučio da nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. To je jasan stav i predsednika Republike i drago mi je da je to jasan stav i Vlade i vas kao ministra i da taj stav pokazujete delima, a ne rečima, obilazeći gradilišta po Srbiji. To i jeste vaš posao i imate punu podršku i pohvale na tome.

Dakle, kada je reč o Valjevu, brze saobraćajnice od Iverka do Lajkovca, koje će Valjevo povezivati sa auto-putem Miloš Veliki. Da Valjevo, ne samo Valjevo, već čitav taj deo ne ostane slepo crevo, slepo crevo zapadna Srbija ne ostaje, dakle, ona se povezuje na auto-put Miloš Veliki, govorim o značaju.

Ugovorom je predviđeno da saobraćajnica bude gotova do decembra 2023. godine. Ti radovi će biti, kako je to predsednik saopštio tokom jučerašnjeg dana, na veliko zadovoljstvo Valjevaca, godinu dana ranije završeni. Ovaj kraj, takođe, će da oživi izgradnjom putne infrastrukture i ljudi iz Valjeva više neće da se sele za Beograd, kao što sam rekao. Radovi koji su počeli krajem juna prošle godine koštaće 150 miliona evra.

Od dovođenja centralnog gasovoda Orlovače do Valjeva, vrednosti od 29 miliona evra, potom snabdevanje valjevskih sela gasom, vrednost 14,3 miliona evra, a kada se doda i gasifikacija za industrijsku zonu, to dođe ukupno 45 miliona evra, što je velika i ozbiljna investicija za Valjevo, što je ozbiljan i odgovoran odnos i predsednika i Vlade Republike Srbije prema gradu Valjevu i, naravno, završetak opšte bolnice u Valjevu, u vrednosti više od 12 miliona evra.

Ono što je suštinski najvažnije, a što sam rekao na samom početku, za 20 dana očekuje se potpisivanje prvog sporazuma o izgradnji fabrike u Valjevu, važne nemačke kompanije, gde će, prema rečima predsednika, prosečna plata biti preko 1000 evra.

Gospodine ministre, ja sam potpuno ubeđen da ćete Valjevce viđati turistički kada budu dolazili u Beograd, a kada je reč o poslu, od trenutka kada sve ovo bude realizovano, a ja sam potpuno ubeđen da hoće, viđaćete ih više u Valjevu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo puta do sada sam u parlamentu rekao da je najveća tragedija jednog društva da izgubi osećaj da prepozna prioritete i da izgubi osećaj da prepozna prave vrednosti.

Na veliku žalost kritičara o kojima je mladi kolega maločas govorio, ovo društvo nije izgubilo osećaj da prepozna prioritete i nije izgubilo osećaj da prepozna prave vrednosti. Mnogo puta je to do sada pokazalo, kao što će pokazati, potpuno sam ubeđen, i u periodu koji je pred nama, kao što je i Vlada Republike Srbije kroz ekspoze i kroz šest ključnih tačaka, principa i načela na bazi kojih je formirana i konstituisana Vlada Republike Srbije, prepoznala prave prioritete. Jedan od tih prioriteta jeste upravo ono o čemu danas govorimo.

Malo čas je koleginica Marina pomenula zaduženje. Zadužujemo se. Tačno. Mi se zadužujemo, ali treba praviti razliku između zaduživanja za plate i za penzije i zaduživanja koje treba da omogući razvoj i da da određene pozitivne efekte kada je reč o rastu BDP. Srbija ima više razvojnih a ne potrošačkih kredita. I to je suština koju ovi kritičari ne razumeju. Dakle, tačno je, zadužujemo se, ulažemo u putnu infrastrukturu, danas govorimo o digitalnoj infrastrukturi, ali, izvinite, to je ulaganje u budućnost, to je ulaganje u budućnost Srbije. I ne vidim razlog zašto bi neko bio protiv toga?

Imamo budžetski deficit i to nije sporno, ali taj budžetski deficit je kontrolisan, taj budžetski deficit nije skup, taj budžetski deficit nije nastao zato što je predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije vodila lošu fiskalnu politiku, već zbog korone. Ali, kažem – kontrolisan je i kreće se upravo u parametrima koji su definisani. Javni dug u odnosu na BDP je ispod 60%, što nam govori da i pored toga što je teška situacija, ostvarujemo dobre rezultate. Vlada Republike Srbije ostvaruje dobre rezultate, dobre ekonomske pokazatelje, što opet znači da može bolje i više i uvek treba podizati lestvicu, jer to je dobro za budućnost Srbije.

Ovo je kontrolisani deficit i on će, sigurni smo, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije je sigurna da će omogućiti u perspektivi realizaciju onog cilja, a to je „Srbija 20-25“ ili 2025. prosečna plata u Srbiji 900 evra, a prosečna penzija u Srbija 450 evra. Imao sam potrebu da ovo kažem na samom početku pre nego što krenem da govorim o konkretnoj temi jer se govorilo o zaduživanju, pa prosto da demantujemo kritičare bar na ovakav način.

Dakle, ovaj zajam je po prirodi, kao što sam rekao, investicioni, razvojni i treba da omogući digitalizaciju ruralnih područja u Srbiji koja do sada nisu bila obuhvaćena projektima komunikacione infrastrukture, što je uslov smanjenja regionalnih razlika i smanjenja razlika između sela i grada u uslovima pre svega elektronskih komunikacija.

Strateški posmatrano digitalizacija, tu se u potpunosti slažemo, je neophodan uslov i društvenog i privrednog razvoja jednog modernog društva, uslov globalne povezanosti, a bez visoke zastupljenosti širokopojasnog interneta danas je nemoguće zamisliti ne samo brzu razmenu informacija nego razvoj novih zanimanja i novih grana ljudskih delatnosti, privrede uopšte, tako da se može reći da internet značajno utiče i na porast, kao što sam rekao, BDP, ali internet utiče i na zapošljavanje.

Zato je suzbijanje digitalnog jaza između urbanih i ruralnih područja od ključnog značaja za ravnomeran regionalni razvoj.

Ono što je važno istaći jeste da je Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU, ali i kao zemlja Zapadnog Balkana, koji se sa stanovišta EU posmatra integralno obuhvaćeno posebno Digitalnom agendom za Zapadni Balkan, koju je Evropska komisija pokrenula na Digitalnoj skupštini održanoj 25. juna 2018. godine u Sofiji. Cilj ove agende je da je podrška tranziciji celog regiona ubrzanim stvaranjem digitalnog društva, time i digitalne ekonomije ostvarenje dobrobiti digitalne transformacije ekonomskog sektora, kao što su brži ekonomski rast, više zaposlenih i svakako bolje usluge.

Pokrenuvši ovu agendu Evropska komisija se zajedno sa resornim ministrima svih zemalja Zapadnog Balkana dogovorila oko ključnih ciljeva i akcija. Jedan od tih ciljeva je ulaganje u širokopojasnu povezanost jer su elektronske komunikacije, odnosno povezanost internetom preduslov svakog razvoja tržišta pre svega koji se danas ne može ni zamisliti bez brzog protoka, niti razmena informacija. Ovu agendu finansijski podržava Evropska banka za obnovu i razvoj kroz odobravanje zajmova, tako da se ovaj zajam odobren Srbiji može smatrati delom Agende za Zapadni Balkan.

Kada je u pitanju Srbija prethodnicom ovog projekta zajma, o kome danas govorimo, možemo smatrati donaciju Evropske banke za obnovu i razvoju u iznosu od 1,7 miliona evra.

Sporazum o ovoj donaciji namenjenoj upravo projektu širokopojasni internet u ruralnim područjima u Srbiji, potpisan je 27. januara, o tome je već bilo reči, a namenjen je za izradu, odnosno pripremu projektne dokumentacije. Možemo reći da je bilo izvesne simbolike u datumu potpisivanja ovog Sporazuma o donaciji, potpisan je baš na Svetog Savu, a to je školska slava, kada znamo da će ovim projektom biti obuhvaćeni, pre svega škole u ruralnim područjima, koje će uvođenjem interneta imati mogućnost da, kao i njihovi vršnjaci u gradskim sredinama, pre svega učestvuju u „onlajn“ nastavi.

To se odnosi i na prosvetne radnike u mnogim seoskim sredinama, koji zbog nedostatka interneta nisu mogli da obezbede elektronsku komunikaciju sa decom, niti da obezbede nastavu na daljinu, što jeste bio ozbiljan problem. U tom smislu, zajam za ovaj projekat kojem su predviđena sredstva u iznosu od 18 miliona evra, predstavljaju svojevrstan nastavak projekta, kojim će se izgraditi potrebna komunikaciona infrastruktura za širokopojasni internet u ruralnim sredinama Srbije.

Inače, cilj ovog projekta jeste, dakle da dve trećine domaćinstava u Srbiji koja sada nemaju širokopojasni internet, budu njime pokrivene. Prema podacima iz 2020. godine, u Srbiji 80,8% domaćinstava ima širokopojasnu internet konekciju, što čini povećanje od 1,2% u odnosu na 2019. godinu, a 8,3% u odnosu na 2018. godinu.

Zastupljenost ove vrste internet konekcije najveća je u Beogradu, iznosi 93,9%, u Vojvodini 74,7%, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji recimo 77,5% itd. Kada je reč o gradskim naseljima, ona iznosi 87%, dok je samo 70,1% ruralnih srpskih domaćinstava povezano fiskalnim širokopojasnim mrežama.

Dakle, zahvaljujući pre svega ovom projektu, dakle ovome o čemu danas govorimo, projektu digitalizacije, koji podržavaju Evropska banka za obnovu i razvoj i bilateralni donatori, u okviru investicionog okvira za Zapadni Balkan, oko 80 hiljada domaćinstava i 500 škola i javnih institucija širom Srbije, dobiće pristup brzom širokopojasnom internetu.

Širokopojasna internet konekcija ne omogućava samo brzi pristup internetu, već menja celokupni način upotrebe interneta, budući da omogućava preuzimanje potrebnih i traženih informacija sa interneta na znatno brži način. Takođe, razvoj širokopojasnih mreža utiče i na povećanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi, i pomaže u efikasnijem funkcionisanju u mnogobrojnim oblastima.

Pandemija uzrokovana korona virusom u 2020. godini pokazala je da je brzi internet presudan za rad od kuće, pristup administrativnim, finansijskim, medicinskim pre svega i drugim uslugama, ali i njegova posebna uloga je došla do izražaja u obrazovanju.

Internet je bio gotovo presudan za nesmetano odvijanje procesa obrazovanja. Sa „onlajn“ nastavom susreo se čitav obrazovni sistem. Dakle, nije „onlajn“ nastava bila namenjena samo urbanim sredinama, već su na ovaj metod nastave na daljinu bili usmereni i učenici iz čitave zemlje, iz manjih gradova, ali i iz zabačenijih, siromašnijih sredina, u kojima je internet jako spor ili ga, nažalost čak i nema.

Sistemska podrška digitalizaciji formalnog obrazovanja u svim sredinama doprineće i razvoju IT kadrova, kao i strateški cilj koji je definisan u Strategiji razvoja IT industrije. Mora se raditi, naravno na unapređenju telekomunikacione infrastrukture i uvesti internet u svako selo, u svaku seosku školu, jer naša Strategija razvoja sela i ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju podrazumevaju i stvaranje boljih uslova za život na selu, što upravo i činimo i radimo.

Dakle, ne samo za starije, već i za mlađe generacije koje danas bez elektronskih komunikacija, bez mobilnog telefona, bez interneta, ne smatraju da imaju kvalitetan socijalan život i dostupnost potrebnim informacijama za život i rad.

Ovim projektom potvrđuje se odlučnost Vlade Republike Srbije da će svi građani koji su do sada bili bez interneta ili na neki način izopšteni, dobiti pristup internetu, što se posebno odnosi na učenike u ruralnim područjima.

Plan države jeste da do 2025. godine, uz širok program podsticaja za izgradnju širokopojasne infrastrukture u ruralnim predelima, nijedno domaćinstvo u Srbiji ne bude bez pristupa fiksnom širokopojasnom internetu. Ova Vlada je temu informacionih tehnologija i digitalizacije stavila u sam vrh svojih prioriteta.

Vlada Srbije prepoznala je značaj digitalizacije za celokupni ekonomski i društveni proces i progres pre svega. Digitalne tehnologije donose revoluciju u način na koji učimo, radimo i živimo kao pojedinci, ali i kao čitavo društvo. U tom smislu se planira i veća stopa ulaganja u ovaj sektor. U ovom trenutku prema podacima stopa ulaganja u IT sektor u Srbiji po glavi stanovnika je nešto više iznad 80 evra, a planirani trend rasta do 2025. godine jeste 150 evra po glavi stanovnika. Dakle, planira se ubrzani, skoro udvostručeni rast, što je veoma pozitivno.

Govoreći o razvojnim prioritetima ove Vlade, premijerka Srbije Ana Brnabić je istakla da će jedan od prioriteta biti podrška razvoju sela i poljoprivrede. Po njenim rečima planirana su veća ulaganja u znanje, nauku za primenu u poljoprivrednoj proizvodnji, što uključuje naravno i digitalizaciju i širenje interneta kako bi mladi ostali na selu, jer otežan pristup ruralnog stanovništva savremenim i kvalitetnim obrazovnim uslugama takođe predstavlja jedan od ozbiljnih uslova migracije upravo mladih sa seoskog ka gradskom području ili urbanom području.

Prošle godine u martu mesecu usvojena je i Strategija razvoja digitalnih veština za period od 2020. do 2024. godine, čiji je osnovni cilj unapređenje digitalnih znanja i veština svih građana, uključujući i pripadnike osetljivih društvenih grupa. Posebni ciljevi su, to želim posebno da istaknem, unapređivanje digitalnih kompetencija u obrazovnom sistemu, unapređenje osnovnih i naprednih digitalnih veština za sve građane, razvoj digitalnih veština u odnosu na potrebe tržišta rada, kao i celoživotno učenje IT stručnjaka.

Tako možemo reći da je digitalizacija ruralnih područja Srbije značajan deo ove strategije i jedan od njenih, da kažem ključnih ciljeva. Naravno, da će ovaj predlog o kome danas govorimo imati podršku poslaničke grupe SPS, o tome je govorila i koleginica Paunović.

Neretko zloupotrebljavam skupštinsku govornicu. Maločas me je kolega podstakao, nadam se da se nećete naljutiti, da uvek postoje kritičari. Ne sumnjam da će postojati kritičari i kada govorimo o ovoj temi, ali potpuno je jasno šta je cilj tih kritičara, destabilizacija Srbije. Oni nemaju drugi cilj i taj cilj pokušavaju da realizuju kroz jednu vrstu pre svega, pritisaka, putem recimo evropskih parlamentaraca ili da nametnu uređivačku politiku u medijima, a onda na sve to prete ponovnom nekakvom ulicom. Kao da se neko plaši te ulice. Nismo ih se plašili 2000. godine, zar misle da ih se plašimo danas, 2021. godine?

Taj kontinuitet napada se nastavlja. Drago mi je, prošle nedelje sam govorio u parlamentu i govorio sam o tome kako je jedna nevladina organizacija napala i u negativnom kontekstu govorila o kolegama parlamentarcima. Bez obzira što smo iz različitih poslaničkih grupa, reč je o gospodinu Martinoviću, gospodinu Bakarecu, rekao sam šta je stav poslaničke grupe SPS. Nije ovde bitno ko pripada kojoj političkoj stranci, mi imamo jedan cilj, koji želimo zajedno da realizujemo, a to je ono što je definisano u ekspozeu Vlade Republike Srbije. Naš drugi cilj je da štitimo institucije sistema, da zaštitimo Skupštinu kao najviši organ zakonodavne vlasti. To što drugi ne poštuju, neka oni razmisle, nisu je poštovali ni dok su bili u ovom parlamentu, a kamoli sada.

Na njihovu veliku žalost ponovni ulazak u parlament je za njih pluskvamperfekat. To se više neće, u to sam potpuno siguran, to se više neće desiti. Ali, oni se svakako ne zaustavljaju sa kritikama. Sada, postavlja se pitanje – odakle tolika nervoza? Odakle tolika bojaznost, odakle tolika histerija baš sada?

Mi smo o tome govorili ovde kada je predsednik jasno, predsednik Srbije, jasno rekao - jedan od šest ključnih principa i načela je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, i rekli da je ono što se dešavalo u periodu iza nas ozbiljan udarac organizovanom kriminalu u Srbiji. Kada smo usvojili Zakon o poreklu imovine u parlamentu, tek tada su pokazali nervozu.

Pa zašto nervoza, ako ništa ne krijete? Odakle, ako je predsednik rekao – evo, ja ću biti prvi predmet provere? Ako smo mi kao poslanici rekli – pa, evo mi želimo, takođe. Proveravali ste vi nas, ali nema nikakvih problema, mi ponovo želimo da budemo predmet provere.

Odakle ta nervoza kod vas? Smeta vam što je Srbija uređena pravna država u kojoj će funkcionisati institucije sistema. To vam smeta, što ovo fabrikovanje afera, recikliranje, izvlačenje nekih afera koje su odavno imale sudski epilog. Šta je cilj svega toga? Cilj svega toga je da se prikrije istina, jer nikako da dođemo do istine. Jedan dan je, odnosno u kontinuitetu je predmet napada predsednik Republike, juče je to bio predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, pa su želeli da deluju šaljivo sa nekakvim saopštenjem. Nisu oni delovali šaljivo, oni su nama delovali tragikomično. Ako su želeli da nas zastraše, mnogo smo se uplašili.

Jedna stvar je ovde jako važna. Gospodo, izađite pred građane Srbije i saopštite istinu. Maločas je kolega govorio, ako zakažete konferenciju za novinare, dopustite novinarima da vam postave pitanje. To svako radi, počev od predsednika do svakog poslanika, do svake poslaničke grupe. To je kulturološki, to je politički korektno, a ne da odigrate nekakav politički monolog, jer čemu onda svrha takve konferencije za štampu. Zašto ste je zakazali?

Jel to savremeno demokratsko društvo za koje se zalažete? Jel to sloboda medija koju pokušavate da nam nametnete kroz pritisak preko evropskih parlamentaraca? Neće moći. Sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja su osnovni postulati jednog demokratskog društva kakva Srbija jeste i Srbija će to biti i u narednom vremenskom periodu. To ćemo vrlo jasno, nemamo mi problem, mi ćemo to vrlo jasno reći i evropskim parlamentarcima. To je bila njihova, između ostalog, konstatacija.

Šta je problem gospodinu Đilasu? Aleksandar Vučić? Juče Ivica Dačić? Sutra će biti neko drugi. Znate zašto? Zato što nema petlju, da tako kažem, da ode na poligraf i da odgovori samo na dva ključna pitanja. Gospodine Đilas, imaš li račune u Hong Kongu i na Mauricijusu? Ima li na tim računima toliko o toliko novca? Čemu strah ako znate da ste u pravu?

Nemojte samo da ponovo gledamo onu predstavu i onu režiju i da suze i nažalost decu koristite u svrhu političkog marketinga da bi na taj način došli do političkih poena, da pokušavate od sebe da napravite žrtve i da pokušate da pronađete nekoga u Srbiji ko se oseća kao žrtva. Pogrešili ste i vreme i mesto. Nije ovo više Srbija kada ste mogli da prebacujete taj novac, a ja želim da verujem da su novinari koji su o tome pisali podstaknuti dobrim informacijama i da će nadležni organi i nadležne institucije odreagovati na pravi način. U tome će svakako imati podršku poslaničke grupe SPS. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas bih pitanje uputio Vladi Republike Srbije.

Naime, jedno od najznačajnijih spoljno-političkih pitanja u poslednjih 20 godina za Srbiju je proces pristupanja EU. Pristupni pregovori otvoreni su još 21. januara 2014. godine. Pregovaračkih poglavlja je ukupno 35. Do danas je otvoreno 18 poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.

Uprkos svim našim naporima da ispunimo sve obaveze koje proizilaze iz zahteva EU na koje smo se obavezali, reakcije nekih evropskih zvaničnika su često izostajale ili su bile neprimerene ili su bile neohrabrujuće rekao bih sa sigurnošću.

Poslednja u nizu takvih izjava je jučerašnja izjava gospodina Bilčika, koji je, kako sam razumeo, ima onlajn debatu sa evropskim pokretom u Srbiji, kada je rekao pored ostalog, da bi Srbija sa svojih reči, da je okrenuta ka članstvu EU, trebala da pređe na opipljiva dela. Iskreno mi nije jasno na kakva se opipljiva dela misli, ali jasna je opredeljenost i odlučnost Srbije kada je reč o putu evropskih integracija. Tu opredeljenost i odlučnost potvrdila je i Narodna skupština Republike Srbije raspravljajući o izveštaju Evropske komisije upravo ovde u plenumu.

Podsetio bih da je Srbija bila ta koja je uvek pristajala na ustupke i dogovore u celom procesu. Posebno bih istakao međustranački dijalog u kojem smo bili spremni, kao što smo i sada, da sednemo i da sa svim političkim strankama, ponavljam, sa svim političkim strankama, uključujući i opozicione, čujemo zahteve i kroz ozbiljan politički dijalog dođemo, između ostalog, do kompromisnih i pravičnih rešenja i da prihvatimo predloge, ukoliko uopšte neke sugestije i predlozi i postoje, jer izborni uslovi, to je vama jako dobro poznato, nisu menjani od 2008. godine.

Taj dijalog bojkotovao je jedan deo opozicije, a ne politički predstavnici vladajućih stranaka, a to se tada pripisuje kao neuspeh nama koji smo vodili dijalog, a ne onima koji su ga bojkotovali.

Kada govorimo o dijalogu Beograda i Prištine, takođe, bilo je raznih ustupaka sa naše strane, uprkos svim pritiscima i blokadama koje dolaze sa prištinske strane, a na kraju su evropski zvaničnici često ostajali nemi. Ni ovaj napredak nije do danas odmakao, jer nijedan dijalog ne podrazumeva ucenu, već kompromis.

Ovih dana je takođe ponovo pokrenuta tema o principima nove metodologije pristupanja EU, koja znači da će osim Evropske komisije biti uključene, između ostalog, i sve članice EU u praćenju kandidata za pristupanje i podrazumevaju ubrzavanje pristupnih pregovora koje Srbija vodi sa EU, što bi trebalo da se postigne kroz otvaranje više poglavlja obuhvaćenih u šest klastera, kako je definisano.

Pre nego što postavim pitanje, želeo bih da pohvalim veliku posvećenost Vlade Republike Srbije evropskom putu i sve napore koje čini Srbija da što pre postane punopravna članica EU. Tu i parlament, kao što sam rekao, ima značajnu ulogu u usklađivanju relevantnih zakonskih okvira. Iskreno mislim da smo mnogo više toga učinili od onoga što se od drugih kandidata traži, uvereni da je za Srbiju članstvo u EU važno zbog opšteg napretka našeg društva.

Pitanje za Vladu Republike Srbije bi glasilo – kako je Srbija prihvatila novu metodologiju EU za kandidaturu i za kandidate, kakvo je mišljenje Vlade o tome na koji način se može ta nova metodologija odraziti na dinamiku našeg evropskog puta, odnosno na dinamiku otvaranja novih poglavlja?

Takođe, postavio bih još jedno, ovih dana aktuelno, pitanje. Evropska unija koja se temelji na četiri osnovne slobode, a to su sloboda kretanja lica, usluga, kapitala i robe, ukoliko se pozivamo na ove slobode, kako je moguće da EU uspostavlja i uslovljava svoje države članice kao i treće države u pogledu vakcinacije, govori o izdavanju određenih digitalnih zelenih sertifikata koji bi predstavljali dokaz o vakcinaciji građana, a pri tome se navodi da će se za treće zemlje odrediti neki punktovi gde će oni moći da prilažu potvrde o vakcinaciji iz svojih zemalja. S obzirom na to da nigde nije precizirano o kojim proizvođačima vakcina je reč, postavlja se pitanje da li će naši građani koji su vakcinisani vakcinama različitih proizvođača, ali i oni koji nisu vakcinisani ili se zbog različitih razloga ne mogu vakcinisati, moći da uđu u neku od država članica EU?

Na samom kraju, iskoristio bih priliku da pozovem naše građane da se zbog zaštite svog zdravlja, ali i zdravlja svojih porodica, vakcinišu. Država je pokazala ozbiljan i odgovoran odnos, Srbija je jedina država koja u Evropi ima sve četiri vakcine i važno je da građani Srbije isto tako pokažu jedan visok stepen lične odgovornosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Ne, pet. Imam sasvim dovoljno vremena. Koristiću vreme poslaničke grupe, mislim da je to 15, a imam i vreme poslaničke grupe. Polako, ne žurimo nigde, a tema je jako značajna i važna da bi skraćivali.

Dakle, najpre uvažena gospođo ministar, mislim da je jako dobro što ste prihvatili amandmane koje su podneli narodni poslanici, jer to je pokazatelj da zapravo parlament jeste mesto gde mi razgovaramo o alternativama kako da dođemo do što kvalitetnijih zakonskih rešenja, a na ovaj način vi pokazujete da vam je stalo da dođemo do kvalitetnih zakonskih rešenja kako bi realizovali ciljeve koje ste definisali ovim izuzetno važnim i značajnim zakonom.

Sa druge strane, samim predlogom, samim zakonskim predlogom vi pokazujete da i normativno, praktično radite na realizaciji tih ciljeva. Normativno kroz upravo ovakav zakonski okvir koji ćemo nadam se danas tokom dana usvojiti, a praktično kroz delovanje konkretno ono što ste uradili pre nekoliko dana u opštini Kosjerić, obilazeći opštinu Kosjerić i realizujući jedan izuzetno važan i značajan projekat.

Sada, najpre, nekoliko reči o samom zakonu, a onda ću se kratko osvrnuti na ono o čemu su kolege maločas govorile o jednoj temi koja, smatram da je jako važna za građane Srbije.

Dakle, sam Zakon o klimatskim promenama predstavlja pravni okvir za dalje delovanje sa ciljem smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Ljudske aktivnosti povećale su emisiju ugljen-dioksida koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva kada se seku šume koje apsorbuju ugljenik. Taj ugljenik se oslobađa i doprinosi globalnom zagrevanju.

Klimatske promene se dešavaju na globalnom nivou. Dokazano je da globalno zagrevanje se ne dešava samo od sebe, već je posledica antropogenog faktora, posledice decenijama je najtoplija unazad recimo 150 godina. U našoj zemlji primetan je porast ekstremnih vremenskih prilika i pogubnih efekata do kojih dovode.

Danas je prosečna temperatura na zemlji za skoro stepen viša u odnosu na onu pre industrijske revolucije, odnosno pre nego što su ljudi počeli masovno da troše fosilna goriva i gomilaju ugljen-dioksid u atmosferi.

Dvadeset najtoplijih godina desilo se upravo u poslednjih 22 godine, a godina 2015. do 2018. čine četiri najtoplije godine. Ovakav trend mogao bi da poveća prosečnu temperaturu na našoj planeti za 1,4 do 6,4 stepena do kraja ovog veka. Prema Agenciji za zaštitu životne sredine temperature rastu u Srbiji, posebno u poslednjih 15 godina. To su podaci koje smo mogli da sagledamo.

Rizik i pretnje mogu da ugroze infrastrukturu, poljoprivrednu proizvodnju, pristup čistoj vodi i da izazovu nestašicu pijaće vode, predviđa se izumiranje brojnih biljnih i životinjskih vrsta, jer se staništa menjaju brže nego što vrste mogu da se prilagode. Sve je više oluja, sve je više poplava, suša, požara, zemljotresa u svetu koje su posledica klimatskih promena.

Povećanje temperatura je glavni razlog otapanja leda što dovodi do rasta nivoa mora i opadanja glečera. Milioni ljudi u svetu mogli bu da budu ugroženi upravo učestalošću malarije, bolesti koja se prenosi preko vode i neuhranjenošću. Suočeni sa svim negativnim scenarijima koji su posledica klimatskih promena, nameće se pitanje kako sprečiti i kako usporiti globalno zagrevanje i uopšteno klimatske promene u celini. S obzirom na to da veliki udeo ima ljudski faktor, važno je da svako od nas pojedinačno da svoj doprinos u očuvanju naše planete, jer drugo mesto za život mi nemamo.

Pitanje očuvanja i zaštite životne sredine bave se mnoge međunarodne i nacionalne organizacije i agencije. Postoji veliki broj sporazuma, ali nije dovoljno da oni samo postoje na papiru, već ih je potrebno i u praski primenjivati. Oblast klimatskih promena je ogromna oblast u pregovaračkom procesu za Poglavlje 27 – „Životna sredina i klimatske promene“.

Za zaštitu životne sredine od različitih negativnih efekata klimatskih promena veoma je važno smanjenje emisije štetnih gasova, koji su jedan od najznačajnijih faktora rizika po zdravlje ljudi i naše planete. Mi, ljudi, smo, nažalost, skloni tome da posmatramo stvari samo sa svog aspekta, nekako kao da prirodu stavljamo po strani, na suprotnu stranu. Kada vidimo rezultate neodgovornog ponašanja, a to su posečene šume i mnogo otpada oko nas, zagađen vazduh, kisele kiše, onda dođemo do zaključka da još nismo izgradili svest o tome da je naša odgovornost najveća za stanje na planeti.

Ne moramo mi svakoga dana da mislimo globalno, dovoljno je da u svakoj lokalnoj sredini budemo odgovorni. U suprotnom, ne mogu ni ministarstvo, ni inspekcije, ni bilo ko drugi da saniraju štetu koju nanosimo i prirodi i sebi.

Dobro je da Srbija, koja je imala prvo Ministarstvo zaštite životne sredine još 1991. godine, i danas veoma odgovorno postupa po pitanju zaštite životne sredine, ali je činjenica da su u pitanju projekti i procesi koji su dugoročnog karaktera. Ekologija je veoma skupa, zato je preventivno delovanje najvažnije. Tu pre svega mislimo na edukaciju dece od najmanjeg uzrasta, da shvate koliko je postupak svakog od nas važan za opšte stanje. Zato imamo i onu ekološku izreku – misli globalno, deluj lokalno. To je suština našeg odgovora na izazove koje nosi industrijalizacija, potrošačko društvo i kapital, a to je zagađivanje i uništavanje prirode, neodgovorno korišćenje pre svega prirodnih resursa.

U kontekstu zaštite od klimatskih promena i prilagođavanja čitavog sveta tim promenama, važno je imati na umu da neće moći ni sve žive vrste a ni sama priroda da se prilagodi svemu, već cenu plaća živi svet.

Jedan primer koji nama danas koristi kao ponos, to je čuvena „Pančićeva omorika“, koja je svojevrsni živi fosil, jer potiče iz doba tercijara, a preživela je i kataklizmično ledeno doba i mi je danas čuvamo kao planetarni relikt. Ali se pitam da li će danas, zbog neodgovornosti nas kao ljudi, nešto ostati i preživeti posle nas ukoliko ne shvatimo da smo mi ti upravo koji su doprineli poremećaju ekološke ravnoteže i klimatskih promena i da smo mi ti koji treba da spasemo upravo planetu. Dakle, treba da krenemo da menjamo sami sebe, pa tek onda to da očekujemo i od drugih.

Imamo podršku ministarstva, imamo jedan odgovoran, ozbiljan, posvećen pristup ministarke, ali sve to nije dovoljno ako sami nešto ne preduzmemo u periodu koji je pred nama, da bi realizovali ciljeve koje definišemo i ovim zakonskim predlogom i svakim narednim zakonskim predlogom.

Danas je više puta i u više navrata govoreno o, moram na to da se osvrnem, odlučnoj borbi protiv kriminala i korupcije koji su započeli predsednik Republike i Vlada Republike Srbije i mi smo više puta do sada rekli da u potpunosti podržavamo kao poslanička grupa odlučnu, neselektivnu, kontinuiranu borbu protiv kriminala i korupcije.

Ovde u parlamentu smo usvojili jedan zakon koji je izuzetno važan i koji daje doprinos toj borbi, a to je Zakon o poreklu imovine. Onog trenutka kada smo usvojili taj zakon, primetna je bila nervoza pojedinaca, jer su oni smatrali i govorili, kritičari tog zakona, da je to pogodno tle kako bi se mi zapravo obračunali sa političkim neistomišljenicima. Mi smo više puta rekli – nema tu selektivnog pristupa ako je neko kršio zakon. Ako se neko obogatio i stekao na nezakonit način imovinu, to će država morati da sankcioniše.

Više puta je rečeno – ako je predsednik Srbije prihvatio da prvi bude predmet provere, ako je svako od nas prihvatio da prvi bude predmet provere, da nakon toga bude predmet provere, čemu onda strah od toga kada je reč o kritičarima tog zakonskog predloga i kada je reč o kritičarima koji uvek imaju nešto da kažu na ovu odlučnu, neselektivnu i ozbiljnu borbu protiv kriminala i korupcije. Kažem – ozbiljnu, jer ovo je bio ozbiljan udarac organizovanom kriminalu u Srbiji. Mi verujemo da će ta borba svakako biti nastavljena.

Nakon otvaranja određenih tema, značajnih tema, kako su se pojedini političari obogatili u Srbiji, vidim da su ti političari pokušali danas da se odbrane na konferencijama za novinare. Ali, znate šta, ako već želite da kažete nešto u prilog svoje odbrane ili da demantujete bilo koga, onda nemojte da držite monolog ili kako to u sportskom žargonu kažu – kata sa zamišljenim protivnikom, vi održite konferenciju za štampu, pokupite se i odete i ne dozvolite novinarima da vam postave i jedno pitanje. Dakle, ako smatrate da ste u pravu, čemu onda bežanje od pitanja koja će vam postaviti novinari? Dozvolite novinarima da vam postave pitanje, odgovorite činjenično, ukoliko možete da odgovorite činjenično, kao što svakoga dana ovde u parlamentu vrlo često nam spočitavaju, kaže – nemamo političku kulturu. Ima ovaj parlament dovoljno političke kulture i zna šta je politička kultura, svako od nas zna šta je politička kultura i najmanje ima govora mržnje, jer oni i ne znaju šta je prava definicija govora mržnje, ali, ovde govorimo o činjenicama. Ako možete, izvolite, osporite te činjenice. Ako ne možete, time će se, mi smo potpuno ubeđeni, u periodu koji je pred nama, baviti nadležni organi, nadležne institucije i u tome će imati punu podršku poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije. Zahvaljujem.