Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Poštovana gospođo Kisić Tepavčević, poštovani predstavnici ministarstva, naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati Predlog zakona o socijalnim kartama, jer podržavajući ovaj zakonski predlog mi zapravo želimo da podržimo cilj koji se želi postići njegovim usvajanjem, a to je da se unapredi jedno značajno područje društvenog života, a to je područje socijalne zaštite. Dakle, da se ustanovi efikasniji i kako ste i vi u uvodnom izlaganju naveli, pravedniji sistem sprovođenja mera socijalne zaštite.
U vezi s tim, najpre bih se osvrnuo na socijalnu funkciju države koja je važna za razvoj svakog demokratskog i socijalno-pravnog društva u kome svi treba da imaju jednake šanse i pristup svim uslugama države. U ovom slučaju govorimo o uslugama socijalne zaštite.
Obezbeđenje socijalno pravednog, humanog i zdravog društva je preduslov svakog napretka, ali, sa druge strane, to jeste ispit zrelosti jedne države. Zato svaka uređena država ozbiljno sagledava i gradi sistem socijalnih prava koji svim građanima i društvenim grupama omogućava i pristojan život, ali i prosperitet i bolji životni standard.
Srbija je država koja upravo svoj prosperitet vidi u boljem životu svojih građana i nastoji da gradi što pravedniji i što širi okvir za uspostavljanje socijalno pravednog društva. Pokazatelj toga jeste, između ostalog, i današnji zakonski predlog, odnosno zakonski predlog o kojem danas vodimo raspravu.
Socijalna politika Srbije je zasnovana na strateškim dokumentima različitih sektorskih politika koji zajedno čine jednu, rekao bih, razvojnu osnovu, odnosno osnovu društva. Socijalnu politiku bi mogli definisati i kao široku i raznoliku oblast javne politike, čiji je osnovni cilj da obezbedi upravo ekonomski održiv ali istovremeno i socijalno prihvatljiv nivo zaštite svih građana i osetljivih grupa od raznih vidova društvenih i individualnih štetnih efekata raznih vidova društvenih pojava i društvenih procesa.
Zadatak socijalne politike jeste da promoviše, po našem mišljenju, jednakost, društvenu koheziju i uključivanje, da doprinosi modelu ravnomernog socijalnog razvoja. Ona mora imati nediskriminatorski karakter, a kada su u pitanju ranjive grupe, kada su u pitanju nevidljive i socijalno osetljive grupe, primenjuje se i pravilo pozitivne diskriminacije, kao deo međunarodnih standarda kojima Srbija, između ostalog, i teži.
Sektor socijalne zaštite kao deo socijalne politike je taj koji preuzima odgovornost za odnos države prema ovim kategorijama stanovništva. Srbija, rekao bih, ima veliko iskustvo u oblasti socijalne zaštite, koja se bazirala upravo na principu obezbeđenja socijalne sigurnosti za svakog građanina, pogotovo u situacijama koje su uzrokovale teške posledice po socijalni status naših građana. Pomenuo bih samo nekoliko aspekata.
Prvi je tranzicija, odnosno proces privatizacije, drugi elementarne nepogode – poplave, požari, klizišta, ali, nažalost, i pandemija koja još uvek traje i koja je izazvana Kovidom 19.
Srbija kao država još uvek nije izašla iz tranzicije, mada je taj proces pri kraju, ali kao predstavnik poslaničke grupe SPS moram da podsetim da je posebno u prvoj deceniji ovog veka potpuno promenjena socijalna slika društva, upravo zbog talasa pljačkaške privatizacije čije se posledice i danas, nažalost, leče.
Sa svim tim izazovima pljačkaške privatizacije i brzog bogaćenja jednih, suočila se i ova i prethodne vlade u kontinuitetu od 2012. godine do danas, kao i sa velikim socijalnim i razvojnim izazovom i potrebom da se socijalna funkcija države pažljivije planira, ostvaruje na pravedniji način, vodeći računa pre svega o ekonomskim parametrima razvoja, sa jedne strane, jer socijalna prava se mogu ostvariti jedino ukoliko imate realne izvore za finansiranje, odnosno stabilne izvore finansiranja, a to se postiže razvojem realnog sektora.
Socijalni i ekonomski razvoj su međusobno uslovljene kategorije. Kako bi se u tome uspelo, neophodno je, dakle, da socijalnu politiku prati i efikasan sistem socijalne zaštite, koji mora biti institucionalno sposoban da efikasno i pravedno odgovori na socijalne potrebe ranjivih, socijalno osetljivih grupa i pojedinaca kojima je neophodna pomoć društva i države u rešavanju socijalnih problema i pre svega pitanja egzistencija.
Srbija je u tom pogledu donosila višegodišnje strateške dokumente, odnosno strategija razvoja socijalne zaštite, kojima su definisani pravci razvoja ove delatnosti, kako bi se mreža ustanova, mere i obim zaštite približio građanima koji su u stanju socijalne potrebe.
Koliko nam je poznato, sada se radi na donošenju strategije za period do 2025. godine i nova strategija sadrži tradicionalne socijalne ciljeve koji su baza socijalne funkcije države. Tu pre svega mislim na garantovanje određenog nivoa socijalne zaštite svim građanima, posebno građanima u stanju socijalne potrebe, zatim podsticanje zapošljavanja kao proaktivne i preventivne mere uz neophodnu zaštitu radničkih prava na koja je zaboravljeno u vreme tranzicije i „burazerske“ privatizacije, kada su stotine hiljada radnika ostajali bez posla, socijalno uključivanje, odnosno inkluzija osetljivih i marginalizovanih grupa, sprečavanje i zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu, društvena briga o porodici i deci kao prioritetan cilj, promocija jednakih šansi za sve i otvaranje prostora za prevenciju siromaštva.
Posebno bih želeo da istaknem značaj mere socijalne zaštite, koja se odnosi na porodice sa decom, na samohrane roditelje, na osobe sa posebnim potrebama, na njihove porodice, na decu bez roditeljskog staranja, na mlade nezaposlene, na teško zapošljive kategorije. Dakle, ovo je nešto što želimo posebno da istaknemo kao pozitivno.
Sistem socijalne zaštite mora biti dobro institucionalno postavljen i organizovan, stručan, efikasan, nepristrasan i iznad svega human, jer ne postoji socijalna zaštita, niti ustanove socijalne zaštite sebe radi, već radi građana i moraju raditi u interesu građana, na njima je da obezbede dostojanstven život u slučaju da građani nisu sposobni za rad, bolesni su ili o njima nema ko da brine.
Zakonodavni okvir u sektoru socijalne zaštite, kao što je bilo reči, obuhvata više zakona, krenuvši od krovnog Porodičnog zakona, Zakona o socijalnoj zaštiti, Zakona o zabrani diskriminacije i niza drugih kojima se tretiraju različite sektorske politike koje na ukupnom nivou daju sliku o socijalnom položaju stanovništva.
Srbija kao kandidat za članstvo u EU ima dosta obaveza, kada je u pitanju Poglavlje 19 – socijalna politika i zapošljavanje, a u smislu unapređenja zakonskih rešenja kojima bi se ubrzao put socijalnih reformi i došlo do socijalno-zaštitnih mera koje podrazumevaju prevenciju siromaštva. To bi bile mere lakšeg zapošljavanja, teško zapošljivih, mladih, žena, edukacija, ono o čemu ste već govorili i profesionalna prekvalifikacija, zaštita zdravlja na radu, sprečavanje rada na crno, jer jedini realni način poboljšanja socijalnog položaja jeste upravo rad.
Evropska komisija je u svom izveštaju za 2020. godinu posvetila posebnu pažnju sektoru socijalne politike u Srbiji, ukazujući na rizike od siromaštva i dalje socijalne isključenosti, posebno usled Kovida-19 koji je, nažalost, ostavio posledice po socijalni status stanovništva.
Ovde ne mogu a da ne pomenem mere Vlade Republike Srbije. Dakle, mislim da je Srbija jedina država u svetu koja je izdvojila 700 milijardi dinara, govorim o paketu mera koji je do sada sproveden, a ne paket mera koji će se sprovoditi u narednom vremenskom periodu, ili šest milijardi evra, što je negde oko 12,7% BDP. Postavlja se pitanje – da li je i jedna država u svetu preuzela ovoliki teret krize na sebe?
Kada čujemo kritike na račun mera Vlade Republike Srbije, onda te kritike treba sagledavati samo kao kompliment, jer vi možete da varate, možete da govorite neistinu, ali kada govorite o ekonomiji, kada govorite o brojkama, to su činjenice, one su neumoljive. Dakle, sistem funkcioniše onda kada je najteže, ne samo da funkcioniše, već ostvaruje dobre, najbolje pokazatelje. Imamo privrednu stopu rasta najveću u Evropi, odnosno najmanji pad i izbegli smo onaj najcrnji scenario koji se desio u brojnim državama sveta.
Mere Vlade Republike Srbije su u potpunosti opravdane i usmerene su u dobrom pravcu, pre svega, da se održi nivo zaposlenosti u Srbiji. Došli smo od katastrofalnih 25,9%, koliko smo imali 2012. godine, na istorijski minimum od 9% u ovom trenutku, zatim usmerene su ka privredi, ka privatnom sektoru, jer privatni sektor je budućnost i, treća stvar, ka životnom standardu građana, ka boljem životnom standardu građana kroz povećanje plata i penzija.
Dakle, možemo sagledati i analizirati kako god kritike, ali mislim da je Srbija jedina država u svetu koja je uspela da u periodu pandemije poveća plate i penzije, penzije povećane za 5,9%, plate medicinskom osoblju za 5%, u javnom sektoru 3,5%, u aprilu mesecu za još 1,5%. Minimalna cena rada mislim da je 6,6%.
Sa druge strane, dakle, imamo i dva stuba koja su od izuzetne važnosti, ali pre toga, dakle, izdvajanja koja su bila jednokratna, ali koja su veoma važna i značajna za građane Srbije. Dakle, 100 evra svakom punoletnom građaninu, pa onda penzionerima, najpre pet hiljada, pa četiri hiljade dinara, 10 hiljada dinara svakom zdravstvenom radniku. Dakle, to je odgovorna, kako bih rekao, ekonomska politika koja je socijalno odgovorna i takva politika će uvek imati podršku poslaničke grupe SPS.
Slušali smo ovde i stručnjake, nazovite stručnjake, koji su kritikovali takav vid politike, ali znate, ta usko stručna politika nije čarobni štapić i ono što je suština i živa politika, a živa politika je politika koju vodi Vlada Republike Srbije, to je politika koja u središtu upravo ima čoveka, običnog građanina Srbije i koja teži da omogući što bolji životni standard svakom građaninu Srbije. I zato smo budžetom za 2021. godinu definisali dva ključna stuba.
Prvi stub jeste, dakle, uz povećanje plate i penzija, da dođemo do boljeg životnog standarda građana i mi se u potpunosti slažemo, svaki ušteđeni dinar treba da ide ka povećanju plata i penzija, a drugi stub je da kroz kapitalne investicije podstaknemo rast BDP-a koji je projektovan na 6% i nikada nisu izdvojena veća sredstva za kapitalne investicije, 330 milijardi dinara mislim da je izdvojeno, jer se pokazalo da kroz podsticanje kapitalnih investicija podstiču se i strane i domaće investicije u Srbiji.
Znate koja su danas ključna pitanja u Srbiji, ne ove kvazi političke teme, politički populizam, politički pamfleti, to apsolutno nikoga više ne interesuje? Danas je nekoliko ključnih pitanja – da li su sačuvana radna mesta, da li je bilo otpuštanja, da li su zatvarane fabrike tokom pandemije i da li su strani investitori otkazali realizaciju svojih ciljeva? Naravno da nisu. I to govori pokazatelj da je od januara do novembra prošle godine izdvojeno 1,9 milijardi evra upravo pristiglo od stranih direktnih investicija, a strane direktne investicije su pokazatelj, zapravo „Fajnenšl Tajms“ je u pravu kada kaže da Srbija jeste magnet i lider u privlačenju stranih direktnih investicija i nije slučajno što nas svrstava i rangira kao lidera ne samo u regionu, već i šire.
Da se vratimo na zakon. Dakle, naravno svesni smo toga da Kovid mere predstavljaju mere sanacije koje su se primenjivale uz redovne mere socijalne zaštite i sve ovo govori o kompleksnosti sistema socijalne zaštite koji osim stalnih socijalnih potreba građana mora da reaguje i u vanrednim situacijama.
Želeo bih da nekim podacima o korisnicima mera socijalne zaštite ilustrujem to stanje. Nedostatke aktuelnog sistema socijalne zaštite možemo posmatrati, recimo sa više aspekata. Mi smo razgovarali ovde i sa predstavnicima DRI. Oni su u izveštaju za 2019. godinu konstatovali da ih više od polovine korisnika socijalne pomoći u Srbiji radno sposobno i da Centri za socijalni rad o kojima je već danas bilo reči zbog nepovezanosti sa službama za zapošljavanje ne preduzimaju mere da se smanji broj radno sposobnih korisnika socijalne zaštite.
Pri tome se ukazuje na važan problem, a to je nedostatak adekvatnog nadzora. Naime, mere socijalne zaštite po zakonu sprovode Centri za socijalni rad. To apsolutno nije sporno, kao organ starateljstva koji u suštini nose teret celog sektora socijalne zaštite.
Oni imaju veoma velika ovlašćenja i veliki obim aktivnosti, ali praksa potvrđuje da je potrebno njihovo i osavremenjavanje i bolje kadrovsko i tehničko opremanje, kako bi mogli da odgovore izazovima sa kojima se susreću građani Srbije.
Takođe, imamo primere kada je u pitanju naplata alimentacija od roditelja, o tome danas nije bilo reči. Ona je zakonom utvrđena. Ima primera da se po 10 i više godina ne naplati alimentacija. Za to vreme samohrani roditelji, dete o kome se stara, su u stanju socijalne potrebe.
Svo ovo, dakle, ukazuje na potrebu da se ustanove, sve ovo o čemu smo danas slušali ukazuje na potrebu da se ustanove socijalne zaštite i socijalno zakonodavstvo osavremene, tako da svaki pojedinac i svako dete ili svaka porodica, u stanju socijalne potrebe bude prioritet.
Prema podacima od pre godinu dana, dakle to su podaci za 2019. godinu u Srbiji je oko 212 hiljada korisnika socijalne pomoći trenutno, o trenutnoj visini socijalne pomoći govorile su kolege. To svakako nije mali broj niti zanemarljiv iznos sredstava koje država izdvaja.
Pronašao sam izjavu Zaštitnika građana, gospodina Pašalića, iz februara 2020. godine koji ukazuje, govori o riziku od siromaštva i govoreći o tome rekao je da su najviše izloženi mlađi od 18 godina, porodice sa troje ili više izdržavane dece, stariji, bolesni, nezaposleni u Srbiji, često su, kako je tada rekao, u posebno teškom položaju i ovi podaci nas svakako obavezuju.
Dakle, centrima za socijalni rad koji su najisturenija služba socijalne zaštite, nemamo mi ništa protiv, treba pružiti sve oblike državne podrške uključujući i reformisanje, kako bi se moglo i brzo i odgovorno, stručno i u skladu sa zakonom, dakle, da se iznese teret i odgovore svakodnevnim izazovima i susretima sa najugroženijim kategorijama stanovništva.
S druge strane, nameće se i potreba adekvatnije i kontinuirane, kao što sam rekao, kontrole korišćenja socijalnih fondova, kako bi se sprečile zloupotrebe i pomoć otišla u prave ruke. Iz te potrebe dogradnja socijalnog zakonodavstva upravo je proistekao i Predlog zakona o kojem danas govorimo, a to je Predlog Zakona o socijalnoj karti.
Ovaj zakon je dobar put, po našem mišljenju, da se u narednom periodu definišu prioriteti socijalne politike u oblasti socijalne zaštite, da se identifikuju ciljne grupe i pojedinci i oblikuju mere kojima se na najbolji način izlazi u susret njihovim socijalnim potrebama. Da bi slika bila realna moraju se koristiti i realni i integrisani podaci, što će upravo obezbediti zakonski predlog o kojem danas govorimo.
Sve dileme koje postoje treba da razreši Zakon o socijalnoj karti kojim se uvodi, kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, jedinstven registar, odnosno elektronska baza sa integrisanim podacima o korisnicima, o ispunjenosti uslova, vrstama pomoći, periodu korišćenja, a ono što je najvažnije, baza podataka pod nazivom „Socijalna karta“.
Donošenjem ovog zakona je između ostalog i definisano kao prioritet u Ekspozeu mandatarke, odnosno premijerke Vlade Republike Srbije, kako sa aspekta reforme, sektora socijalne zaštite u pravcu pravednije podrške korisnicima, tako i sa aspekta digitalizacije javne uprave.
Socijalne karta, kao jedinstvena elektronska baza na nivou sektora, će omogućiti upravo da građani koji su u stanju socijalne potrebe postanu vidljivi u sistemu, kako bi im se blagovremeno efikasno pružila podrška socijalne zaštite.
Ono što želim da istaknem je moje uverenje i uverenje poslaničke grupe SPS da će Srbija koja je danas ekonomski prosperitetna zemlja sa ogromnim brojem investicionih i infrastrukturnih aktivnosti moći da intenzivnim merama socijalne politike, politike zapošljavanja mladih, stambenom gradnjom pod povoljnim uslovima, aktivnim merama populacione politike, ali i kroz, kao što sam rekao, povećanje plata i penzija, kao i drugim aktivnim merama ekonomske i socijalne politike učiniti sve da njeni građani žive bolje, da bude više ljudi u svetu rada, nego na spiskovima centara za socijalni rad.
Istovremeno, Srbija kao zemlja u kojoj je socijalna pravda ustavni postulat mora svima koji ne mogu sami da obezbede svoju socijalnu egzistenciju garantovati sve potrebe i oblike socijalne zaštite.
Još jednom, na samom kraju, apsolutno je nesporna podrška poslaničke grupe SPS kada je reč o ovom zakonskom predlogu. Zahvaljujem.