Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.
Poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, saradniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što, dakle danas vodimo raspravu o dva važna regulatorna tela. Reč je o izbornim funkcijama koje se tiču i RATEL i Agencije za borbu protiv korupcije i to jeste naravno i obaveza i odgovornost Narodne skupštine Republike Srbije, kao što jednu odgovornost o svemu ovome kada je reč o Agenciji za borbu protiv korupcije imate i vi kao ministarka pravde.
Ja ću najpre iskoristiti priliku i reći nekoliko reči o RATEL, o onome što je vezano za deo koji se tiče RATEL. Dakle, treba da izaberemo članove upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, odnosno RATEL i članove Veća Agencije za suzbijanje, kao što sam rekao, korupcije.
Diskusija o regulatornim telima u parlamentu je i deo naše kontrolne funkcije kakva postoji u svim demokratskim društvima u kojima je rad svih institucija sistema, javne vlasti transparentan i dostupan javnosti, što je u našem parlamentu postala veoma dobra praksa.
Mislim da je veoma dobra praksa i to da osim toga što razgovaramo o onome što jesu tačke dnevnog reda, uvek možemo da razmenimo mišljenje, da diskutujemo o temama koje su aktuelne, a tiču se i vašeg ministarstva i ministarstva ministarke koja je maločas bila ovde. Smatram prosto da to samo može biti korisno i biti doprinos ne samo današnjoj raspravi, nego i budućnosti Srbije, budućnosti svakog građana Srbije, a naravno i efikasnijem radu i Vlade i vaših ministarstava pojedinačno.
Takođe, i izbor rukovodećih organa regulatornih tela predstavlja transparentnu proceduru i potvrđuje da se i zakonodavnim okvirom i parlamentarnom praksom približavamo evropskim standardima, što i jeste naš cilj.
Govoriti o značaju rada ovih nezavisnih organa sada kada treba birati odgovorne ljude koji će rukovoditi njima samo potvrđuje značaj njihove društvene uloge, ali o tome da Narodna skupština ima veoma odgovoran pristup u ovom izboru u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima.
U krajnjoj liniji, i parlament, kao što sam rekao, deli odgovornost za ovaj izbor i važno je da se na ne samo procesno već i suštinski bavimo odabirom kandidata koji će u narednom periodu obavljati ove odgovorne i ozbiljne funkcije, nadamo se na posvećen način.
Upravljački tim RATEL-a, dakle, čine: predsednik, zamenik predsednika RATEL-a, tri člana Upravnog odbora. Mandatni period na koji se biraju je pet godina i njihov mandat je upravo istekao 3. marta ove godine, dakle pre šest do sedam dana. Neophodno je da izborom novog rukovodstva RATEL-a omogućimo njegov nesmetan rad, što ćemo i učiniti, nadam se, narednih dana, po završetku ove rasprave.
U skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama organe RATEL-a bira Narodna skupština na predlog Vlade na osnovu sprovedenog javnog konkursa. Prema zakonskoj proceduri nadležno ministarstvo je Ministarstvo trgovine, telekomunikacija i turizma. Sprovelo je konkurs, a Vlada je utvrdila predlog kandidata za ove značajne dužnosti. Ovaj predlog je danas pred nama.
Uz Predlog vladine odluke dostavljene su nam i biografije predloženih kandidata iz kojih, po mišljenu poslaničke grupe SPS, se vidi njihovo radno iskustvo i karijerna dostignuća. Biografije jesu zavidne, vidi se iskustvo u struci svih kandidata, govorim o kandidatima RATEL-a, i zato verujem da će, ako budu izabrani, opravdati poverenje koje će im parlament, nadam se, ukazati u Danu za glasanje, a time i naši građani ukazuju poverenje. Svojevrsno ogledalo funkcionisanja je i RATEL u veoma osetljivom sektoru elektronskih medija.
Drugi dokument o kojem danas razgovaramo, dakle druga tema o kojoj danas govorimo, a vezana je za vaše ministarstvo, gospođo Popović, treba da odlučujemo o izboru članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije.
Naime, prema novom Zakonu o sprečavanju korupcije, koji smo usvojili 2019. godine, a primenjuje se od septembra 2020. godine, organi Agencije za suzbijanje korupcije su: direktor i Veće Agencije.
Veće Agencije je drugostepeni organ Agencije. Njegova ovlašćenja su da odlučuje o žalbama na odluke koje donosi direktor, da nadzire rad direktora i prati njegovo imovinsko stanje. Dakle, svojevrsna je i interna kontrola rada direktora. Veće zauzima i načelne stavove za primenu zakona, što je takođe od velike važnosti i značaja.
Mi danas, dakle, govorimo, a narednih dana kada završimo raspravu treba da izaberemo pet članova Veća Agencije.
Prema zakonskoj proceduri članovi Veća Agencije biraju se na osnovu konkursa koji raspisuje Ministarstvo pravde. Sprovodi ga Pravosudna akademija, kao što je maločas koleginica govorila, koja vrši selekciju kandidata na osnovu ispunjenih uslova i testiranja.
Predlog kandidata koji su ispunili uslove ministarstva u formi predloga dostavlja Narodnoj skupštini, što je takođe ispoštovano u smislu procedure.
Dakle, u Predlogu koji je pred nama vidimo više kandidata od broja koji se bira. U međuvremenu, na žalost, neko je preminuo. Jedan od kandidata, kao što ste rekli, je odustao. Važno je da kandidati koji se biraju budu stručni, to je mišljenje SPS, da poseduju posebna znanja, profesionalni integritet, da budu visokomoralni, da budu pošteni. Dakle, moraju biti dostojni funkcije i vršiti je na moralan, odgovora i, pre svega, zakonit način.
Prema biografijama koje su predložene, mi smo sagledali biografije svih kandidata, vidi se da su u pitanju ozbiljni kandidati. Među njima su i oni sa dosta iskustva. Neki su poznati, neki manje poznati javnosti. Ne treba zanemariti nikoga, ni one kandidate koji su manje poznati javnosti, jer i oni imaju svakako svoje kandidate, raspolažu određenim kvalitetima i verujemo da mogu, takođe, uspešno da obavljaju ove funkcije.
Među njima su, kažem, mlađi kandidati kojima takođe treba dati šansu, jer sistem se gradi i čuva prenošenjem znanja i iskustva. Tako se omogućava kontinuitet u radu, što je za Agenciju koja je nezavistan državni antikoruptivni organ od izuzetnog značaja i važnosti. Zato je spoj onih koji već imaju iskustvo u radu Agencije i nekih novih kadrova koje ćemo izabrati kroz nekoliko dana, ja se nadam već u četvrtak, najbolji.
Naravno, prioritet svih prioriteta je moralni integritet kandidata o kojima danas govorimo.
Koleginica Mihajlović je maločas govorila, i mislim da je u potpunosti u pravu, slažem se sa njom, deo odgovornosti, veći deo odgovornosti imate vi kao ministar pravde, ali jedan deo odgovornosti ima i Narodna skupština koja treba da bira kandidate. Pravosudna akademija je odradila svoj deo posla i prosledila spisak kandidata sa rezultatima testova koje su polagali.
Ne bi bilo loše, možda, da u narednom vremenskom periodu razmislite o predlogu koleginice Nataše da i Narodna skupština preko resornih odbora ima priliku da porazgovara sa kandidatima, obzirom ipak da ima jedan deo odgovornosti u čitavom procesu, iako, ponavljam, proces koji je definisan, zapravo proces koji je učinjen u prethodnom periodu za nas tu nema apsolutno ništa sporno. Ali, prosto u periodu koji je pred nama ne bi bilo loše da razmislite o ovom predlogu.
Iskoristio bih ovu priliku, ovu raspravu o kadrovima Agencije za to da ponovo skrenem pažnju na značaj borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, a time i na značaj funkcije koju ima Agencija za suzbijanje korupcije, jer je u njenoj nadležnosti jedan važan segment, a to je evidencija i kontrola imovine javnih funkcionera, sprečavanje akumulacije javnih funkcija i sprečavanje sukoba interesa vršenje više javnih funkcija. Dakle, sve informacije o javnim funkcionerima su potpuno transparentne, pa i podaci o imovini i načinu na koji je ta imovina stečena.
Ovih dana počinje da se primenjuje Zakon o poreklu imovine koji smo usvojili pre nekoliko dana. Na jednoj od prethodnih sednica smo razgovarali o ovom zakonu. Takođe, na snazi je i Zakon za borbu protiv organizovanog kriminala. I ne samo da imamo pravne osnove da se sučimo sa najtežim oblicima organizovanog kriminala i korupcije, već postoji čvrsto opredeljenje i politička volja rukovodstva Srbije da se obračuna sa svim oblicima organizovanog kriminala.
Najnovija dešavanja i krimogeno ponašanje organizovanih kriminalnih grupa koje su našle uporište u mnogim sferama društva, a ponajviše su se da tako kažem, ugnezdile u nekim sportskim organizacijama uzrokovali su odlučnu, beskompromisnu i efikasnu akciju nadležnih organa, pri čemu niko nije bio niti će biti pošteđen odgovornosti, na kojoj god funkciji se nalazio i na kojoj god funkciji bio.
Savet za nacionalnu bezbednost, ostali organi bezbednosti, a time i Agencija za sprečavanje korupcije imaće još veće obaveze i odgovornost u otkrivanju i privođenju zakonu svih koruptivnih oblika ponašanja i krivičnih dela. Koliko daleko organizovani kriminal ide zavisi naravno od odlučnosti države da mu se organizovano suprotstavi. Naša država je pokazala, a ovih dana konkretno dokazala da nema povlašćenih, da neće biti ustupaka, nema selektivnih akcija i pokazala je odlučnost da zaštiti i državu i građane.
Mi smo više puta do sada govorili, ja ću iskoristiti vaše prisustvo i ponoviti jasan stav poslaničke grupe SPS, dakle, predsednik republike, Vlada Republike Srbije, nadležni organi, nadležne institucije delima, a ne rečima pokazuju da je jedan od šest ključnih principa i načela na bazi kojih je formirana Vlada Republike Srbije upravo borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. To devalvira pokušajem svih onih predstavnika tzv. elitne opozicije koji su kada je predsednik republike govorio o ključnim zadacima, ciljevima kojima će se baviti Vlada Republike Srbije rekli da je to sezonska predstava, da je za to potrebno nezavisno sudstvo, evo dela govore da nije sezonska predstava, a o nezavisnom sudsku znate, govore oni koji su birali sudije i tužioce preko svojih lokalnih partijskih odbora. Oni daju sebi za pravo da govore o nezavisnom sudsku u Srbiji.
Mi još jednom želimo da ponovimo i posebno da istaknemo da je ovo jedan ozbiljan udarac organizovanom kriminalu u Srbiji, i da je MUP, da je BIA, da je Tužilaštvo za organizovani kriminal odradilo odlično svoj deo posla. Nadamo se da će, i ubeđeni smo, da i u periodu koji je pred nama nastaviti da rade svoj posao kao i do sada. Na ovaj način Srbija pokazuje i spremnost i sposobnost da, pre svega, se građani Srbije osećaju sigurno.
Niko nije jači od države. Ovo je dakle, definitivno, obračun po svaku cenu i taj obračun samo potvrđuje hrabrost i predsednika Srbije, celokupne Vlade Republike Srbije i naravno, nadležnih organa i nadležnih institucija.
Dakle, ovde su stvari potpuno jasne. Kada sublimiramo i sagledamo sve, ja naravno ne insistiram, i nemoguće je da nam vi saopštite detalje, i naravno, ne insistiramo na tome, to je na nadležnim organima i nadležnim institucijama, Srbija je uređena pravna država u kojoj funkcionišu nadležni organi i nadležne institucije. Verujemo u rad nadležnih organa i nadležnih institucija. Mi o tome možemo govoriti tek kada nadležni organi, nadležne institucije daju konačnu reč, konačan stav. Ali, želim da iznesem određene kvalifikacije za koje mislim da su potpuno vidljive.
Dakle, ovde je jedna stvar potpuno jasna, narušen je ustavni poredak. Vi me ispravite ako sam u nečemu pogrešio. Narušen je ustavni poredak, nezamislivo je da se u jednoj državi 1.572 puta prisluškuje predsednik Republike, koji je legitimno izabran na neposrednim izborima i da se prati njegova porodica, i to samo sa jednim jasnim ciljem, zato ovo ističem, zbog cilja koji se želeo postići. Šta je cilj? Cilj je pre svega, destabilizacija Srbije i cilj je da se naruši stabilnost Srbije, jer predsednik je faktor političke stabilnosti Srbije.
Dakle, jaka, ekonomski stabilna Srbija koja misli svojom glavom, ima svoj stav, Srbija koja vodi odlučnu i odgovornu borbu u odbrani nacionalnih i državnih interesa, Srbija koja je danas simbol novih vrednosti u regionu i faktor stabilnosti u regionu, Srbija koja vodi samostalnu spoljnu politiku i koja naravno, neće ulaziti u sukob i neće kvariti odnose sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama, jer, izvinite, u periodu kovida, mogu predstavnici EU da se ljute, ali to su činjenice, u periodu kovida, onda kada je bilo najteže, u martu mesecu, Srbija je mogla da se osloni na dve stvari. Prva stvar su sopstveni resursi, a druga stvar je upravo odnos sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama.
Nemamo ni jedan razlog da kvarimo odnose ni sa Kinom, ni sa Rusijom, ali želimo dobre odnose i sa SAD. Čini mi se da su pred nama u tom pogledu, kada govorim o SAD i EU, čini mi se, da su pred nama veliki izazovi i velika iskušenja. Lepo je kada dobijete čestitku, ali nije lepo kada uporedite novogodišnju čestitku predsednika SAD sa čestitkom koju je predsednik Srbije dobio prethodne godine. Prethodne godine se govori o normalizaciji odnosa, za šta se Srbija zalaže, za dijalog, da kroz dijalog dođe do kompromisnog i pravičnog rešenja, a ove godine dobijamo čestitku o međusobnom priznanju. Što nijednog trenutka nije bila tema. Dakle, ovo pričam iz jednog prostog razloga da bi još jednom ukazao na izazove i na iskušenja pred kojima će Srbija nalaziti u narednom vremenskom periodu.
U ovoj kontinuiranoj, odlučnoj, neselektivnoj borbi protiv kriminala i korupcije naravno da ćete uvek imati podršku poslaničke grupe SPS, naravno da je i celokupan parlament pokazao podršku u ovoj borbi. Mi smo pre nekoliko dana razgovarali o jednom veoma važnom zakonu, a to je Zakon o poreklu imovine i time, ponoviću, je napravljena jedna jasna potvrda političke volje. Uvek naglašavam političke volje, jer nas Evropejci stalno opominju da nema političke volje u Srbiji da se Srbija obračuna sa organizovanim kriminalom. Evo, jasna politička volja da Srbija želi i da se Srbija obračunava kontinuirano i odlučno i neselektivno, beskompromisno sa organizovanim kriminalom.
Dakle, ono što je suštinski važno za Srbiju na jednoj strani cilj nulti stepen tolerancije kada govorimo o korupciji, a na drugo strani imamo jednu jaku sinergiju normativnu i praktičnu u borbi protiv korupcije.
Ne znam odakle nervoza pojedinaca kada smo usvojili Zakon o poreklu imovine. Pretpostavljam da postoji opravdan razlog za to. Ja ne želim da prejudiciram, tu su nadležni organi, tu ste vi, tu su nadležne institucije, ali neće ovde biti, ne treba da se plaše oni, neće ovde biti selektivnih meta i nije tema zakona o kojem smo govorili da na pravimo prostor kako bi politički proganjali političke neistomišljenike. Ne, ovde je stvar da se oni plaše uređene i pravne države u kojoj će funkcionisati institucije sistema.
Ako predsednik Srbije kaže – želim da budem prvi predmet provere, i ako mi svi u ovoj sali kažemo da želimo da budemo predmet provere, danas dnevna štampa kaže da je tamo neki vlasnik "Krika", jel se tako zove koleginice, vi ste u medijima, "Krik" jel tako? Taj "Krik" je nas prošle godine, ja sam obavljao funkciju potpredsednika zajedno sa gospodinom Arsićem, Marinkovićem, gospođa Maja Gojković je bila predsednik parlamenta, pa ispitali su nas uzduž i popreko. Šta su dobili sa time? Jesmo se mi plašili? Ne, rekli smo im – izvolite, nemamo ništa protiv. Odakle strah kod njih? Osim ukoliko postoji nešto što mi u ovom trenutku ne znamo.
Takođe, Narodna skupština daje doprinos time što smo pre nekoliko dana izabrali sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i pred njima je veoma važan posao. Znate, prilikom izbora sudija koje smo prvi put birali na sudijsku funkciju, ja sam rekao da ja nisam pravnik i tada sam rekao da bi prof. dr Aleksandar Martinović kao vrstan pravnik, sigurno to bolje govorio od mene i moj uvaženi kolega Toma Fila. Ali, znate, kada neko kaže da je pravda spora, ali dostižna, ja to sagledavam pre svega kao krajnju ideju. Suštinski je najvažnije da pravda bude efikasna i da bude brza. To je ono što mi očekujemo od Ministarstva pravde, od nadležnih organa i nadležnih institucija.
Već sam rekao na koji način su birane funkcije, na koji način su oni koji danas govore o nezavisnom sudstvu birali sudije, birali tužioce uz pečate na jednoj strani predsednika partije, pa pečat partije, na drugoj strani potpis predsednika opštine, pa pečat predsednika opštine i to je bilo nezavisno sudstvo.
Dakle, nezvanično izneću samo jedan podatak, neću da govorim danas o prošlosti, jer smatram da iz te prošlosti, od prošlosti iz prošlosti mnogo puta do sada sam rekao da se ne živi, ali treba da izvučemo pouke, da afirmišemo ono što je dobro, da gledamo sadašnjost i gradimo temelje nove budućnosti.
Ali, iz prošlosti samo jedan podatak. Nezvanično, pre 2000. godine, a i 2000. godine, bile su poznate informacije i ocene instituta SAD i Velike Britanije da je do 2000. godine država bila jača i u situaciji da kontroliše podzemlje, a 2000. godine podzemlje kontroliše država. E, onda, nakon svega toga što se dešavalo posle 2000. godine sledi ta uspešna nazovite reforma pravosuđa, gde od 3.000 sudija 900 sudija ostaje bez posla.
Završavam, gospodine Orliću, zahvaljujem.
Što se tiče konkretno predloga koji se odnosi na vaše ministarstvo, mi ćemo kao poslanički klub, naravno, još jednom sagledati sve kandidate koje ste prosledili i glasati za one koji zavređuju pažnju i za koje smatramo da će na najbolji način obavljati ovaj posao. Zahvaljujem još jednom.