Hvala gospođo predsedavajuća. Gospodine predsedniče Skupštine, predlagača ovog zakona i dame i gospodo narodni poslanici, DSS je shvatila intenciju ovog zakona i što se nas tiče, mi ćemo zakon podržati, iako smo amandmanski reagovali na svaki član. Naša namera je bila da popravimo ono što nam se činilo da je nedorečeno.
Naravno, potpuno smo svesni da je zakon došao možda i u zadnji čas, iako smo očekivali da kompletan paket Zakona o radu bude pred nama, pa u okviru tog paketa da raspravljamo i o ovoj tematici, ali ovo je pred nama, o njemu možemo da raspravljamo. Naravno da razumemo da zakon treba da unapredi položaj žena i da doprinese promovisanju rodne ravnopravnosti u oblasti rada i s te strane pokušali smo da sagledamo ovaj član 1.
Član 1. kaže ovako – poslodavac je dužan da zaposlenoj ženi koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada, u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlenoj ženi iznosi šest ili više časova.
Dakle, potpuno je jasno, ovo su stvari koje, na kraju krajeva, možemo pročitati u nekim drugim zakonima koji se odnose na oblast rada i to je za mene sasvim prihvatljivo. Bojim se da mnogi problemi u praksi nastaju upravo kada se dogodi da je zakon neprecizan u nekom delu ili kada se, sa druge strane, ne dogovori sa svim akterima koji treba da ovaj zakon praktično sprovedu u delo.
Hoću da kažem da meni i mojoj poslaničkoj grupi nedostaje saradnja sa Unijom poslodavaca, jer će poslodavci biti u situaciji da treba da omoguće ženi da praktično dva sata dnevno izostaje sa posla.
Ovom prilikom, stvarno moram da kažem da je ovo jedno od prava koje je u EU već standard i tamo se zna kako se ono sprovodi, ali ako mi ne budemo u svoj zakon uneli i te uslove pod kojima će se sprovoditi ovo pravo, bojim se da će poslodavci koristiti svaku priliku, a imamo istraživanja koja kažu da se zaista vrši velika diskriminacija i kršenje ljudskih prava upravo kod privatnih poslodavaca. Oni su i reagovali, na kraju krajeva, na ovaj zakon, jer praktično računaju da će se sav teret socijalnih usluga prebaciti na njihova pleća i da budemo pošteni, dva sata dnevno kada radnica odsustvuje sa posla, to je prilično vremena, ako radi šest sati, to je trećina vremena.
Bilo bi sasvim logično da smo u ovom delu obezbedili i podršku poslodavaca i dali neku mogućnost da i oni regulišu taj status žene, ali pošto nismo, nama se čini da bi bilo dobro da razjasnimo odmah u startu pod kojim uslovima će žena koristiti ovo svoje pravo. To pravo je, naravno, prirodno, sjajno što se država koja ima problema sa demografijom tiče zaista potrebno i nužno, ali šta mislite da li je potrebno da žena koja se posle sedam dana vrati na posao sa svojim poslodavcem dogovori, naravno pisanim putem, jer je to ozbiljan način i ozbiljan pristup, pod kojim uslovima će ona koristiti ovo svoje pravo?
Pri tome, ako imamo u vidu, to će biti problem. U nekim zemljama EU postoji mogućnost da pri fabrici, ili ustanovi u kojoj radi, postoje prostorije gde će doći neko sa detetom, gde će neko čuvati dete i slično. To u Srbiji nije reč. Šta mislite da li je ženi, koja živi u Beogradu i radi, recimo, na jednom kraju grada, a na drugom kraju grada stanuje, da li joj je 90 minuta u jednom paketu, u jednoj celini, dovoljno da to uradi? Da li će moći da to podeli u više delova? Da li će poslodavac da kaže – ja tražim samo da znam pod kojim uslovima ćeš ti koristiti svoje pravo?
Zato je naš amandman, što se DSS tiče, vrlo smislen. Jednostavan je jer poslodavac i žena, majka, će vrlo jednostavno rešiti svoj ugovor, dogovor, jednim dogovorom koji je ozvaničen pisanim putem. Bojim se da ako ovako ostane, to je divno pravo, potpuno podržavam predlagača. Ali, se bojim da ako ostane ovako neregulisano, jednostavno će doći do situacije da će biti najčešće kršeno i žene koje imaju pravo na to, svojih 120 minuta u toku dana, neće imati to pravo, jer će poslodavac od danas do sutra tumačiti to pravo na razne načine.
Zato vas molim da još jednom razmislite, jer mi se čini da ovo pokušava da bude na tragu onog što ste vi želeli. Hvala.