Gospodine predsedniče, predlagaču zakona, dame i gospodo narodni poslanici, počeću od nečeg što je vrlo zanimljivo i što bi trebalo da poslanici pogledaju, a to je poslednji Izveštaj UN o perspektivama stanovništva na planeti. Oni kažu u tom izveštaju, do 2015. godine istočna Evropa i Balkan će biti prostor na kome će doći do enormno velikog pada stanovništva. Očekuje se da će pad stanovništva iznosi u Srbiji do 2015. godine 0,5% godišnje. To je ogroman pad stanovništva, ali ono što je interesantno, naši demografi se u potpunosti slažu sa ovom procenom. Kada se ukrste dve vrste podataka, jedno je natalitet, koji je u Srbiji očigledno na vrlo niskoj stopi, i, sa druge strane, očekivane migracije, koje su takođe u velikom broju prisutne na ovim prostorima, jer su posledica socijalnih, ekonomskih, političkih parametara, onda dolazimo do toga da zaista ova prognoza jeste crna, ali je i vrlo istinita.
Kaže, ova prognoza, naši demografi tvrde, da će do kraja praktično 2053. godine u Srbiji biti dva miliona stanovnika manje, a da će do kraja veka u Srbiji živeti samo četiri miliona stanovnika. Ako pogledamo da je sada praktično druga decenija ovog veka, mi ćemo za 80 godina izgubiti više od tri miliona stanovnika. O tome zaista moramo da vodimo računa.
Prvi razlog za ovo jeste negativan prirodni priraštaj i on jeste jako nizak, a naročito posle 90-ih godina. Do 90-ih godina, on je bio negde 2,1%, stopa rađanja je bila 2,1%, a sada je on ispod 1,6%. To je ono da prirodna prosta reprodukcija ne može biti zadovoljena.
Druga stvar jesu, rekla sam, te migracije. To je vrlo ozbiljna tema da bi sada o tome pričala. Mislim da je to tema za neku drugu sednicu. O tome ću kasnije govoriti.
Podatak kaže da 93% opština u Srbiji ima negativan prirodni priraštaj, odnosno imaju demografski staro stanovništvo. Zašto to govorim? Zašto počinjem, kada govorim o ovom zakonu, predlogu ovog zakona, na ovaj način?
Prvo, htela bih da upozorim sva nas, koji smo ovde u Skupštini izabrani od naroda ove zemlje, da vodimo računa o opstanku ovog naroda. Drugo, da obratimo pažnju na one mere podsticanja rađanja koje su postojale i do sada, ali očigledno kada uzmemo sve u obzir one nisu dale rezultat. Tada dolazimo do teme ovog zakona, a to jeste zdravstvena zaštita dece.
Prvo ću pohvaliti predlagača da konačno poštuje definiciju određenu Konvencijom o pravima deteta šta je to i ko je to dete? Mi u našim zakonima, nažalost, imamo različito tumačenje čak i godina koga predstavlja dete.
Moram da kažem još jednu stvar, neću je prvi put reći, moj prethodni govornici su rekli mnogo o tome, materija ovog zakona je zapravo već uređena. Ona je određena Zakonom o zdravstvenom osiguranju i delimično Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, ali praksa pokazuje da sistem ne funkcioniše, da iako je ona uređena, ona zapravo ne može biti realizovana u praksi.
Prema našim zakonima, ovim koje smo pomenuli, moram da pomenem Ustav u članu 68. koji takođe garantuje vrlo široka prava na zdravstvenu zaštitu ovim kategorijama. Dakle, zdravstvenu zaštitu dece do 18 godina, trudnica i porodilja je garantovana ako imaju overenu zdravstvenu knjižicu. Problem nastaje ako knjižica nije overena, a nije overena zbog toga što neko treći, poslodavac u ovom slučaju, ne ispunjava svoju zakonski propisanu obavezu da mora da uplati doprinose kako bi ove kategorije mogle da se leče. To znači u praksi da porodica koja nema overenu knjižicu, a najčešće je jedan član porodice zaposlen, a na osnovu njegove kategorije zaposlenosti ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu drugi članovi porodice, oni, ako treće lice, poslodavac ne uplati te doprinose, ne mogu da se leče.
Ovde se očigledno radi o tome da su te najranjivije kategorije, dakle deca, trudnice i porodilje u poziciji da apsolutno ne mogu da ostvare svoje zakonom i Ustavom garantovano pravo.
U ovom trenutku više od 50.000 radnika i njihovih porodica ne može da ostvari to pravo. To je jako velika armija ljudi, građana naše zemlje, naših sugrađana.
Uprkos brojnim najavama da ćemo problem rešavati, jer svi vidimo da problem postoji, nažalost, ovo je prvi put da o tome otvoreno govorimo i ovo je prvi put da sem nekih rasprava na Odboru za zdravlje na ovaj način možemo na plenumu da govorimo o ovoj temi.
Moram da kažem još jednu stvar. Propusti su, iako je najavljeno da će ti propusti biti regulisani izmenama pravilnika koji bi trebalo da reši pitanje upravo ovih kategorija, a da knjižice nisu overene, nažalost, ti propusti nisu ispravljeni. Ostao je jedan deo te ranjive kategorije, dakle, i dece i porodilja i trudnica, onih koji su ostali praktično bez doprinosa uplaćenih od poslodavaca posle tog graničnog datuma 9. avgusta 2011. godine. Dakle, sad oni ponovo ne mogu da budu lečeni.
Moram da kažem da u ovom pravilniku imamo još jednu kategoriju koju je vrlo važno da definišemo. To su samohrani roditelji i nezaposleni. Oni takođe imaju pravo na overu zdravstvene knjižice, takođe i socijalno ugrožena lica. U praksi to ne izgleda tako.
Moram da kažem da je jedno od prvih obećanja ministarke zdravlja Slavice Đukić Dejanović, bilo da će se upravo baviti ovom temom i da ćemo upravo rešiti i ovu kategoriju, da ćemo upravo omogućiti pravo ovim ljudima da se leče. Međutim, desilo se to što se desilo. Mi danas prvi put o tome raspravljamo. Sve je trebalo da se reši tim potvrdama koje bi trebalo da reguliše zavod, ali očigledno te potvrde u praksi ne funkcionišu tako jednostavno.
Pomenula sam taj pravilnik koji je donet u novembru 2012. godine i koji je trebalo da reguliše ovo pitanje, da reguliše zapravo da ove kategorije, ako nisu u mogućnosti da overe svoju zdravstvenu knjižicu, dobiju potvrdu o tome i da se leče, ali taj pravilnik je napravio tu selekciju, mogu da kažem, i diskriminaciju, jer je napravio presek sa datumom 9. avgust 2011. godine. Dakle, oni poslodavci koji nisu uplaćivali doprinose do tog datuma su na neki način pomilovani. Treća lica, odnosno deca, porodilje i trudnice na osnovu toga mogu da dobiju potvrdu i da se leče, ali je ostala ova kategorija, da oni poslodavci koji ovo u međuvremenu od 9. avgusta 2011. do danas nisu uplaćivali doprinose, sada su diskriminisane porodilje, trudnice i deca onih zaposlenih kod tih poslodavaca, koji ne mogu sada da ostvare svoje pravo.
Pripremajući se za ovaj zakon, ja sam pogledala još jedan dokument. To je Izveštaj Zaštitnika građana za prošlu 2012. godinu. Kada su u pitanju prava dece na zdravstvenu zaštitu, Zaštitnik građana je u postupku kontrole utvrdio da Fond krši prava deteta na zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zaštitu kada decu ostavlja bez overene zdravstvene knjižice, zbog toga što treće lice, a rekla sam već poslodavci, nisu izvršili svoju zakonsku obavezu uplate doprinosa. Ono što je najvažnije što on konstatuje, kada se pravo na zdravstveno osiguranje ne ostvaruje po drugom osnovu, dete ima zakonom uspostavljeno pravo da bude zdravstveno osigurano po osnovu činjenice da je dete. Ponovo se vraćamo na Ustav, član 68. koji lepo kaže i vrlo jasno kaže – da ako knjižica nije overena, dakle, ako ne može da ide na teret poslodavca lečenje, ono ide na teret javnog budžeta. To je ono o čemu mi treba da govorimo.
Dakle, mi imamo uređeno ovo pitanje zakonima, ali se iz nekog razloga to pitanje stalno ne rešava i krši. Hajde da pogledamo kakvo je stanje u drugim zemljama u okruženju. Sve zemlje u okruženju govore o tome da deca, porodilje i trudnice, ove vrlo ugrožene kategorije i vrlo ranjive kategorije, imaju pravo na povećanu pažnju
zajednice i, pre svega, pravo na zdravstvenu zaštitu. To govorimo kada govorimo i o nekim drugim zemljama, pa hajde da pomenemo i zemlje visokog standarda: Švedsku, Norvešku i druge zemlje, zaista vrlo visoku zdravstvenu zaštitu, ali je očigledno da to u Srbiji ne funkcioniše na taj način, iako imamo sve osnove u zakonu jasno određene.
Ponovo komentar Zaštitnika građana, pa da deca ne ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja kao članovi porodice osiguranika, bez obzira na to što su tako prijavljeni. Ispunjen je zakonom propisan uslov za primenu alternativnog osnova za osiguranje, a to je pripadnost posebno osetljivoj grupi, a to su deca. Zato je i preporuka Zaštitnika građana bila Fondu da overu zdravstvene knjižice deci i u slučajevima kada poslodavac nije uplaćivao ove doprinose. Deca nikako ne treba da budu žrtve jednog, da kažem, i vrlo bahatog odnosa nekih trećih lica.
Sada meni ovde nije jasno, kada sve ovako lepo piše u zakonima, kada to imate počev u vertikali od Ustava, pa u ovim zakonima, kako je moguće da Fond, taj koji treba da radi posao koji je propisan zakonima, taj posao ne radi, nego nailazimo na neverovatna tumačenja kada su u pitanju neke elementarne stvari koje se odnose na zdravstvenu zaštitu i na zdravstveno osiguranje.
Fond u poslednje vreme tumači da treba da se van sistema napravi jedan humanitarni fond za lečenje dece. Ne može da bude van sistema bilo šta. Sve mora da postoji lepo napisano u sistemu.
Onda imamo skaradno tumačenje da Ustav ne dozvoljava promenu pravilnika i da Ustav ne dozvoljava da se deca leče u inostranstvu, što je potpuno smešno. Ne znam kako ste vi, predsedniče, upravo u obrazloženju našli tumačenje u Ustavu da ovo sve lepo u Ustavu stoji i da u Ustavu mora da se omogući lečenje dece.
S druge strane, posle izmena i dopuna tog pravilnika o kojima sam govorila, o ispravi i zdravstvenom osiguranju, posebno o ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite, rekla sam već, ostala je jedna grupa dece, porodilja i trudnica kojima zdravstvene knjižice nisu overene posle 9. avgusta 2011. godine, potpuno diskriminisana. Ona ovog momenta ne može da se leči i ovaj zakon bi mogao da se primeni, recimo, upravo na ovu kategoriju. Ovaj zakon zapravo reguliše pitanje cele populacije u jednom vrlo dugom vremenskom periodu, neograničavajući se na neki poseban period, neograničavajući se na neki poseban presek koji zapravo nigde nije ni dokazan kao racionalan presek, da znamo da je baš tog datuma bilo nešto, pa eto, tada možemo da ga napravimo kao presek.
Očigledno je potreba da se i ovaj problem reši trajno. Očigledno je dobro što imamo ovakav zakon, mada je moja dilema, ako već imamo regulisao ovo pitanje i jednim zakonom, kako će onda to izgledati u praksi? Vidimo da Fond pronalazi razne načine da se ogradi od svojih obaveza, onda očekujem da će se on pozivati na onaj Zakon o zdravstvenom osiguranju. Vi kažete da je ovo leks specijalis. Ima logike da zakon koji je kasnije donet bude primenjivan, ali ja se bojim da to nakaradno tumačenje koje nam Fonda stalno servira neće biti u korist ovih kategorija i da ćemo opet dolaziti do toga da ćemo morati ovde u Skupštini da rešavamo pitanje, profesor Korać je pomenuo, osoba sa invaliditetom, da ćemo na neki drugi način pokušati da rešimo pitanje poljoprivrednika. Volela bih da to uredimo jednim zakonom, a to već negde imamo i da se taj zakon konačno i primenjuje.
Naši zakoni inače formalno pružaju snažnu podršku materinstvu i deci, ali je vrlo česta situacija da se u praksi to ne dešava na taj način. Imamo problem i što građani ne znaju svoja prava do kraja, naročito žene, naročito
marginalne grupe i žene iz marginalnih grupa ne znaju svoja prava i jednostavno nisu u situaciji ni da traže da ona budu ostvarena, a i oni koji svoja prava znaju, dolaze u situaciju da ne smeju da se zamere poslodavcu, jer će biti sankcionisani, jer će izgubiti posao u ovim vremenima, a to je vrlo neodgovorno ponašanje što se poslodavaca tiče, jer poslodavci neprekidno ističu obaveze zaposlenih, a nigde ne ističu svoju obavezu da plaćaju doprinose. Mada, kada pogledam s druge strane kakva je situacija, ni firme više ne mogu da opstanu sa zakonima koje mi ovde u Skupštini donosimo.
S druge strane, meni to pokazuje da i građani nemaju poverenja u državu ako nisu u stanju da se bore za svoja prava. Izveštaj Zaštitnika građana u ovom drugom delu, koji se odnosi na ugrožavanje zdravlja i ugrožavanje zdravstvene zaštite, neispunjavanja zdravstvene zaštite zakonom osigurane za kategoriju trudnica i porodilja, takođe pokazuje primere kršenja i takođe pokazuje da Fond tumači vrlo kreativno svoje obaveze, pa tako, recimo, preventivne preglede karcinoma materice i dojke, koji su zakonom određeni da budu jednom godišnje, Fond plaća jednom u tri godine.
Sada da kažem konačno nešto o samom zakonu. Demokratska stranka Srbije će glasati za ovaj zakon. Podneli smo jedan broj amandmana i jesmo zaista izrazili jednu otvorenu sumnju kako će biti primenjivan samo specijalno ovaj zakon i da li ćemo morati sada da pravimo nove zakone za nove kategorije.
S druge strane, ti amandmani i jesu, o njima ćemo govoriti kada dođe vreme, kada budemo govorili o amandmanima, negde terminološki možda u nekim delovima, a negde smo proširivali vreme za koje neke kategorije stanovništva mogu da ostvare svoja prava. O tome ćemo kasnije govoriti.
Podržaćemo zakon. Moramo samo da otvorimo još jedno pitanje – zašto kao predlagač niste otvorili pitanje kategorije žena koje rađaju treće dece, do koje granice će to vremenski njihovo pravo biti omogućeno?
S druge strane, zaista moram da kažem da je vrlo tužno da uopšte govorimo o tome da trudnicama i porodiljama ograničavamo pravo na zdravstvenu zaštitu godinu dana, 12 meseci po rođenju deteta, a govorimo o potrebi natalitet u državi povećamo, govorimo o potrebi da se pažnja društva konačno posveti i nekim drugim grupama. To me negde ljudski jako boli i mislim da bi to trebalo otvorimo kao temu i da o tome razgovaramo.
Ono što je moje veliko pitanje su sredstva. Vi ste rekli i piše u obrazloženju da je direktor Fonda Babić rekao da su sredstva pronađena u okviru postojećih sredstava Fonda i da će se raditi o sredstvima od 500 miliona i da neka druga sredstva neće morati da se traže, ali pronašla sam izjavu gospodina Babića koji je rekao da su sredstva za tu kategoriju pronađena u okviru postojećih, iako će onda možda biti umanjena i rebalansom budžeta, jer ovde se govori o izjavi koja je išla nakon onoga što ste vi u junu mesecu rekli, da ćemo mi o ovom zakonu raspravljati u julu, pa nismo. Eto, sada je novembar. Znači, izjava je iz tih vremena. On kaže da će sredstva možda biti umanjena i rebalansom budžeta, tako da će i na godišnjem nivou za ovo biti potrebno izdvojiti neka dodatna sredstva.
Stvarno nisam pogledala budžet u tom delu. Videću da li su odvojena ta sredstva, ali prosto mi se čini da je vrlo važno da ta sredstva budu i opredeljena ako ćemo se već opredeliti da glasamo za ovaj zakon. Dakle, DSS će glasati za ovaj zakon.