Član 4. se odnosi na pojam koji se zove srednja škola i sada objašnjava koje sve vrste postoje. Ono što je na kraju, Vlada određuje unikatne škole i škole od posebnog interesa za Republiku Srbiju.
Mi smo smatrali da je potrebno da se da nekakav rok, da se kaže – pet godina je to vreme kada Vlada zaseda, pravi presek, pogleda sve kako izgleda i isplanira kako će se ponašati u sledećih pet godina. Čini mi se, ako nema vremenskog ograničenja, ako ne postoji neki period na osnovu koga vršimo nekakvu analizu svega toga, da mi onda nemamo prave elemente sa kojima možemo da raspolažemo, kakvi su nam efekti, šta želimo da unapredimo, šta nam nije bilo dobro. Zbog toga mi je, čini mi se, važno da se stavi neki rok. Ne mora to da bude pet godina, ali meni se čini da je to nekakav ciklus gde možemo da vidimo kako stvari idu.
Vi meni odgovarate da nije dobro ograničiti period kada Vlada određuje škole od posebnog interesa. Ne vidim stvarno zašto nije dobro. Kažem, nekad je potrebno da se u kraćem vremenskom roku to odradi. Meni se čini da je dobro imati tačno periode kada ćeš nešto pregledati i videti efekte svog rada. Ako dajemo tako odokativno, sad ću na dve godine, za tri godine, nećemo imati sistem. Pokušavam upravo, to smo, čini mi se, gospođa Banović i ja pokazale kada smo govorile o Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, da imamo sistem, da tačno vidimo nekakve tačke preseka i da na osnovu toga vidimo šta nam valja činiti dalje. To je jedini argument naš. Hvala.

Gospodine ministre, član 15. se odnosi na program karijernog vođenja i savetovanja učenika.
Mi smo imali dve intervencije, na stav 1. i stav 3. U stavu 1. vi kažete – škola omogućava formiranje zrele i odgovorne ličnosti, sposobne da donosi dobro promišljene i odluke o vlastitoj i profesionalnoj budućnosti, da ih sprovodi u delo.
Ne znam da li je škola jedini faktor, ja znam, ona nije jednini faktor koji može da utiče na formiranje zrele i odgovorne ličnosti, i ona može samo da stvara uslove za onaj deo koji ona radi. Omogućava, znači da je ona jedina odgovorna, a stvarati uslove, različiti ljudi stvaraju različite okolnosti i uslove.
Znači, različiti su akteri i to je razlika.
U stavu 3. u drugom delu rečenice, vi kažete, u tom cilju škola prati razvoj učenika, informiše o zanimanjima i obrazovnim profilima, o uslovima studiranja i potrebama na tržištu rada.
Zašto bi to škola radila sama, ako već postoji Nacionalna služba zapošljavanja, gde će učenici dobijati informacije. Ne vidim i smatram da je zaista potrebno da sve institucije u ovoj državi rade svoj deo posla, kako bi se formirala ovakva vrsta ličnosti i kako bi to karijerno vođenje imalo smisla.
Karijerno vođenje, da vas pedagozi i psiholozi u srednjoj školi, obaveštavaju o tome šta je na tržištu rada, nema mnogo smisla, ako to znači opet od onih ljudi koji se time bave. Hvala.

U članu 16. govori se o programu zaštite životne sredine i interesantno je da se govori o tome, zato što među ciljevima nemate. Ne znam zašto vam treba to, ako ne želite da postignete nešto sa tim ovde. Vi kažete da ponovo imate isti onaj sistem definisanja kao i kod osnovne škole koji je dovoljno i širok i uzak ustvari ne znači ništa, kako bih vam rekla.
Kažete – škola se bavi ostvarivanjem zaštite životne sredine zajedničkim istraživanjima i akcijama lokalne samouprave i škole kao i na drugi način u skladu sa zakonom. Mi smatramo da je potrebno na stavu 1. izvršiti sledeće intervencije, da kažemo da ovaj program zaštite životne sredine obuhvata jačanje i razvoj ekološke svesti, kao i očuvanje prirodnih resursa. To ste vi napisali, a mi menjamo rečima. Na razvoj i jačanje svesti o zaštititi životne sredine i očuvanju prirodnih resursa. Vama to možda izgleda kao da nije bitna definicija, ali je vrlo bitna definicija, ja sam i kod osnovnih škola gledala gospodina Radovića očekujući podršku, ponovo očekujem podršku. Čovek je radio ovu oblast, u finim definicijama mnogo se različitih pojmova krije, pa smatram da je ovo kako smo mi definisali mnogo bolje. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sa zanimanjem sam slušala šta kolega Atlagić govori o nacionalnoj istoriji, to je vrlo značajna oblast i takođe mogu da komentarišem na razne načine. Mislim da treba bude mnogo više časova nacionalne istorije, ali će sutra biti jedan od tih članova pa ću videti da li će nam i sutra gospodin Atlagić održati predavanje.
Inače, u članu 29. koji se odnosi na broj učenika u odeljenju, u stavu 1. kažete da se nastava izvodi u odeljenju do 30 učenika. Tu, čini mi se, iz pedagoških razloga govorim, govorite o materijalnim razlozima, a ja o onim drugim. To je veliki broj učenika i sa tim učenicima je zaista vrlo teško izvoditi nastavu.
S druge strane, stvarnost u nekim školama, pa i u gradu odakle ja dolazim u Valjevu, pokazuje da su uglavnom odeljenja preko 30 učenika, pa i do 40 učenika i da je tek tu nemoguće raditi.
Mnogo smo govorili, dok smo govorili o prošlom zakonu, o tome koji su razlozi za, koji su protiv i opredeljenje je bilo da su isključivo materijalnih razloga. Ali moram da skrenem pažnju na jednu drugu stvar.
Da li mislite da se u Evropi u drugim zemljama baca novac time što su njihova odeljenja sa 25? Da li smatrate da oni uludo daju taj novac? Ne. Oni ga ulažu na najbolji mogući način. to je put u razvoj i u bogatstvo kada uložite novac u obrazovanje. Oni ga ulažu da imaju ta odeljenja, da učenici brže i bolje, efikasnije napreduju, mnogo su efikasniji u radu u takvim odeljenjima, dok je u našim odeljenjima situacija da jednom u tromesečju profesor da pisanu vežbu ili da test i to što vam se zalomi tog trenutka, koliko je raspoložen, to je ocena za taj rad.
Naši učenici mogu da reprodukuju svoje znanje u tom uzrastu, eventualno da ga reprodukuju sa takvim načinom rada. Bojim se da koliko ulažemo toliko i dobijemo. Zato bi bilo dobro da se svi ovde zajedno borimo, jer ovo je bio zajednički stav svih poslaničkih grupa, pa i ministra, da sutra kada dođe rebalans ovde, mi se zaista borimo da se ispoštuje. Ovo je osnovna norma. O tome ne možemo da pričamo, ne možemo da pričamo o nekim stvarima kako ćemo mi da pravimo, ne znam, efikasne ličnosti sa neverovatnim ciljevima i ishodima, kada mi nemamo osnovne uslove da oni imaju elementarno znanje. To je jedina intervencija. Bilo je puno reči o tome, ali sam morala da kažem, pre svega zbog svoje struke i savesti. Hvala.

Hvala.
Prosto nisam, stvarno, kada sam pisala amandmane, shvatila koliko sa kreativna i koliko asocijacije svaki moj amandman može izazvati. Sada vidim da te svari idu tokom. Nije me razumeo kolega Atlagić. Ne držite vi kolega meni čas, niti ja to tako doživljavam. Samo kažem da ćete vi sutra održati čas nacionalne istorije, ali ćemo sutra o tome pričati, a vi očigledno ne znate šta je sutra na dnevnom redu. Hvala.

Slažem se kolega. Sutra ću, posle vašeg glasanja, popričati sa vama o času nacionalne istorije. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća, gospodine ministre.
Član 70. se odnosi na evidenciju o učeniku. Ja sam govorila o evidencijama i kada smo govorili o osnovama sistema. Uverili ste me da ste razgovarali sa gospodinom Šabićem i da je on odobrio sve ovo što se tiče evidencija. Mogu da poverujem, ali ne mogu da zamislim da je odobrio da se ličnim podacima o učeniku, ime, prezime učenika, jedinstveni matični broj građana. Zašto bi jedinstveni matični broj građana bio podatak koji interesuje školu? Stvarno ne razumem. Zašto bi to bio podatak? Naravno, praksa je da se uzimaju i u banci, i kada plaćate parkiranje, samo što vam ne uzimaju taj jedinstveni broj građana, prosto neverovatno. To nije podatak koju interesuje školu. Šta treba škola da uradi sa tim matičnim brojem? Ništa. Stvarno mislim da takve podatke i kada je u pitanju učenik, i kada je u pitanju roditelj, kada je u pitanju nastavnik, vi kažete treba da evidencija sadrži i podatke o plati nastavnika. Šta će vam to? Šta će vam evidencija o platama nastavnika koja se ne menja pet hiljada godina, a pri tom imate sada povećanje od drastičnih 250 dinara.
Ovo je podatak koji vam uopšte ne treba. Imate gomilu nepotrebnih podataka koji skuplja ne samo Ministarstvo obrazovanja, nego i Ministarstvo pravde, Ministarstvo saobraćaja i ostali. To su podaci koji se ne daju. Zbog toga se i zovu poverljivi podaci. Ne mislim da to treba, a kako sledeće nedelje planiramo da usvajamo izveštaje i poverenika, ja ću stvarno iskoristiti svoje pravo da ga pitam, zašto je potrebno da jedinstveni matični broj bude dat kao podatak o učeniku. Hvala.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, više ne smem ni da kažem da ministar nije tu, pošto sam prošli put to rekla, a čovek je sedeo, a li sada stvarno vidim da nije tu.
Ovaj član 76. se odnosi na vođenje evidencija i ja tu neću biti vickasta kao moja koleginica Donka Banović, zato što je ovde stvar malo ozbiljnija. Govorite o prikupljanju podataka koji čine osnov za vođenje evidencije i kažete da će se evidencija voditi na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, a latičnim, u skladu sa zakonom.
U Ustavu u članu 10. ne kaže da će se voditi na ovakav način, ali kako se držite Ustava i kako ga koristite kao alibi za to što nemate para da napravite odeljenje sa 25 učenika, a kamo li da uvedete srednje obrazovanje, kao obavezno, tu moramo da budemo potpuno jasni. Ne razumem kako možete da pričate o tome da vam je Ustav jedina smetnja, ako je jasno da ne možemo da napravimo odeljenje sa 25 učenika. Postoje i druge objektivne smetnje koje se zovu materijalni uslovi, ali lakše je skloniti se iza Ustava, pa proturiti još što šta kada se o njemu priča.
Niti Ustav, niti drugi zakoni govore o ovome, kako ste vi napisali u stavu 4, ali stav 6, a stav 5. prvo kaže – kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje i na jeziku nacionalne manjine, evidencija se vodi i na jeziku i na pismu te nacionalne manjine. U redu, vode se dve paralelne evidencije, jedna na srpskom jeziku, a druga na jeziku nacionalne manjine i to je sasvim u redu.
Sledeći stav – evidencija se može voditi i samo na jeziku i pismu nacionalne manjine, na obrascu koji propisuje ministar kao deo podzakonskog akta iz stava 3. ovog člana. Pazite, može se voditi i samo na jeziku nacionalne manjine. Od čega to zavisi? Od toga kako vi uredite podzakonskim aktom koji mi nećemo videti?
Ne razumem, da li se tako u Rumuniji vode evidencije o srpskoj deci? Zaista bih volela da mi neko da odgovor, svi ste savili glave, niko ne gleda, pa hajde da dobijemo odgovor na ovo, zašto je potrebno da u jednom članu zakona imate tri odredbe kako se vodi dokumentacija, može ovako, može onako. Od čega zavisi? Hvala.

Osim što smo se danas obukle isto, mi danas hoćemo i o istim amandmanima. Zaista smo se umorili i toplo je u sali, zaista je teško biti koncentrisan jer se intenzivno radi.
Dakle, opet pravo na štrajk zaposlenih. Govorili smo dugo o Zakonu o osnovnim školama, ali sada imamo potvrdu mi iz DSS da smo potpuno bili u pravu kada smo govorili o tome, o osnovnim školama u stavu 1. Šta piše? Zaposleni u školi ostvaruju pravo na štrajk u skladu sa zakonom, ovim zakonom. Kojim prvim zakonom? Zakonom o radu, ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje štrajk.
Da li je smešno pomisliti da se vi pozivate na zakon koji nije donet? Naravno da nije. Zakon postoji. Gospodin Palalić vam je objasnio da smo mi nasledili taj zakon iz savezne države i da je taj zakon potpuno u skladu sa mnogim stvarima koje ste vi napisali i ne možemo da zaboravimo da ga imate. Ako ga nemate, ako vi ne znate da on postoji, mi vas upućujemo, pogledajte, i onda će vam biti jasno.
Dakle, vi u stavu 1. konstatujete da postoji i Zakon o štrajku, konstatujete da postoji Zakon o radu koji reguliše pitanje štrajka i konstatujete ovo kao treći zakon koji se odnosi na istu oblast.
Da li je potrebno da tri zakona u državi Srbiji uređuju istu oblast, kao što je štrajk prosvetnih radnika? Da li je moguće? Nije moguće. Jedan zakon to uređuje. Molila bih vas da pogledate kako izgleda pravni sistem Srbije u tom delu.
Ponovo insistiram da članovima koji regulišu štrajk zaposlenih nije mesto u ovim zakonima. To regulišu drugi zakoni. Upućujem vas da ozbiljno razmislite da ste napravili pogrešku kada niste prihvatili naše amandmane da se brišu čl. 77. i 78. u osnovnom zakonu.
Gospodine Kostiću, nateraćete me, vrteći glavom, da ja zaista pokrenem pred Ustavnim sudom ovo pitanje, a to ću jako rado pokrenuti. Hvala.

U članu 4. koji se odnosi na ciljeve obrazovanja odraslih, mi smo u stavu jedan dodali novu tačku 3. koja glasi: "promovisanje značaja  celoživotnog učenja".
Sama reč koju ste upotrebili u članu 3, celoživotnost, je meni potpuno nepoznata, ali u redu. To ste prihvatili i mogu da ispravim, ali celoživotno učenje može da stoji.
Predvideli smo i tačku 4. koja glasi: "kontinuirano stručno usavršavanje". To su stvari o kojima zaista treba da se razmisli kada su u pitanju ciljevi obrazovanja odraslih i ne vidim šta je sporno da se to prihvati, s obzirom da je potpuno u skladu sa onim što vi kažete, da su principi obrazovanja odraslih u članu 3. Ovo što smo naveli i ovo što ste vi tražili je u skladu. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 9. se govori o upotrebi jezika i kaže da obrazovanje odraslih se ostvaruje na srpskom jeziku. Za pripadnike nacionalnih manjina obrazovanje odraslih se ostvaruje na maternjem jeziku, odnosno dvojezično ako se za to opredeli prilikom upisa u program najmanje 50% polaznika ili kandidata.
Sad, ponovo se govori o pripadniku nacionalne manjine, ali se ne kaže šta će se dogoditi kada se obrazovanje odraslih ostvaruje na jeziku i pismu nacionalne manjine, a organizator mora da organizuje i polaznike i kandidate za nastavu srpskog jezika.
Predlažemo da to bude novi stav 4. koji glasi: "Kada se obrazovanje odraslih ostvaruje na jeziku i pismu nacionalne manjine, organizator aktivnosti je u obavezi da za polaznike i kandidate organizuje nastavu srpskog jezika".
Gospođa Banović je, govoreći o Zakonu o osnovnom obrazovanju, rekla jedan primer iz Stare Moravice. Ne bih da pominjem drugi primer, zaista je ružno, zato što bi rekli da pripadnik većinskog naroda pokušava da uskrati prava nacionalnim manjinama. Apsolutno ne.
Nacionalne manjine, što se tiče DSS, treba da imaju sva prava, ali i pripadnici većinskog naroda su u nekim delovima ove zemlje manjina i potrebno je da i oni imaju mogućnost da se školuju na svom jeziku. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 15. se odnosi na savete za obrazovanje odraslih i u stavu 1. se kaže da onda jedinice lokalne samouprave da ih osnivaju radi efikasnijeg praćenja i ostvarivanja obrazovanja odraslih i sada u stavu 3. se govori ko treba da čini ovaj savet i vi ste predložili da to budu predstavnici jedinica lokalnih samouprava, organizacije nadležne za posao zapošljavanja u lokalnoj samoupravi, poslodavci, sindikati i udruženja.
Kako imamo jako mnogo lokalnih samouprava u kojima ima i drugih problema, malo smo proširili sastav, pa smo pored vaših predloženih članova predložili – savet čine predstavnici jedinice lokalne samouprave nadležni za poslove obrazovanja i zapošljavanja, opštinski prosvetni inspektor, poverenik za izbeglice i raseljena lica, predstavnici poslodavaca, sindikata i udruženja građana kao i predstavnici interresorne komisije. Zaboravili ste da treba da uključimo i ovu grupu ljudi. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre ceo dan vas oslovljavam, ali da razjasnimo. Mi na član 19. imamo dva amandmana. Jedan je prihvaćen, jedan nije. Taj koji nije prihvaćen smo branili, a ovaj koji je prihvaćen smo želeli da čujemo da je prihvaćen, jer se prosto nije pojavio.
U članu 20. imamo ostvarivanje obrazovanja odraslih, vi kažete kako se može ostvarivati obrazovanje odraslih – putem predavanja, obuka, kurseva, seminara, radionica, tribina, savetovanja i drugih oblika učenja i obrazovanja. Smatramo da su tribine mesto gde se zaista ne može na takav način govoriti o obrazovanju i zato smatramo da ta tribina treba da izostane iz ovog stava 1. Sve druge oblike učenja i obrazovanja možemo da prihvatimo i oni jesu jedan od načina. Tribina svakako nije način obrazovanja, jeste informisanja, ali ne i obrazovanja. Mislim da govorim o obrazovanju.
Kod stava 2. brišemo ove reči – dopisno konsultativnom nastavom, obrazovanje odraslih može se izvoditi dopisno konsultativnom nastavom. Jeste ovo era informatičke pismenosti, ali stvarno još i da ne vidite čoveka i da ne pomognete, ovde se radi o onima koji imaju potrebu za konsultacijama lične prirode. Radi se sa ljudima kojima treba podrška na razne načine i mislim da je ovo predviđeno za ljude koji mogu da samostalno rade stvari. Ovim ljudima je potrebna pomoć da napreduju i pomoć sa svih strana. Mislim da je tu lični kontakt mnogo potrebniji.
Na kraju, kod stava 3. predvideli ste ko ostvaruje obrazovni program, pa kažete – izvođači programa obrazovanja, odrasli, nastavnik, predavač, trener, voditelj, instruktor i drugo. Ne znam za voditelja šta bi trebao da radi u ovom sistemu. Mi smo – voditelj zamenili rečima – nastavnik praktične nastave. Mislimo da je on mnogo potrebniji ovde nego reč – voditelj. Voditelj je jedna univerzalna reč koja znači da neko nekog vodi. Grčki bi rekli pedagog, ali ne znam kako bi ovde mogli da stavite tog voditelja. Šta taj voditelj treba da radi? Hvala.

Hvala.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 45. ovog zakona se odnosi na programe formalnog osnovnog obrazovanja odraslih i mi smo
intervenisali na stav 5, gde vi govorite o broju odraslih u grupi, odnosno u odeljenju, pa kažete – broj odraslih u odeljenju, odnosno u grupi ne može biti manji od 15 ni veći
od 20.
Mi smatramo da su to velike grupe. Tu treba uložiti veliki napor, veliku podršku i smatramo da te grupe ne treba da budu manje od 10 osoba, a veće od 15. To ne predlažemo zato što smo iz opozicije, pa sad znamo da je ekonomska situacija teška, pa to ne možete ispuniti, nego zato što je to zaista nemoguće i pedagoški principi i norme o kojima se danas ovde i te kako govori, zaista su takvi da je ovo velika grupa i da je potrebno smanjiti i taj minimalni i maksimalni broj. Hvala.

Hvala.
Ovo me danas podseća na jednu scenu iz filma "Lajanje na zvezde", ko će se prvi pomeriti.
Danas, iz poslaničke grupe DSS, sa ove strane pokušavamo da vas ubedimo da more stvari koje ste napisali u zakonima ima problem i da treba popraviti, ali sa druge strane, nailazimo na zid ćutanja, vi tvrdo stojite na vašim pozicijama. Malo je to prihvaćenih, moja koleginica dobacuje. Malo je to prihvaćenih, od 140 amandmana prihvatili su nam 18, to je malo.
Ovaj član 49. se odnosi na, verovali ili ne, izvođače programa obrazovanja odraslih. Zaista se malo teže snalazim sa ovim novim zanimanjima i funkcijama. Zamislite, sada imamo i izvođače programa. Nije postojala ni jedna druga reč da se koristi reč izvođač, nego se koristi upravo ona.
U stavu 3. vi navodite ko su svi ti izvođači, pa kažete, to su između ostalog, ponovo onaj voditelj, koga smo već intervenisali. Mi smo smatrali da je nastavnik praktične nastave mnogo prihvatljivije rešenje i više potreban ovom procesu, nego što je voditelj.
Konačno, stvarno bih molila da mi neko objasni šta je voditelj, šta je njegova funkcija, šta on radi i gde on to vodi i koga vodi? Hvala.