Hvala gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalaze, zaista ne znam broj ko zna koje, izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.
Poštovani gospodine ministre, znam da vi se ne prezivate Obradović, ali osim vašeg prezimena koje je različito, sve ostalo je ostalo potpuno u maniru bivšeg ministra. Zakoni pred poslanike dolaze u 12,05, ne u pet do 12,00, u 12,05. Nije bilo oktobra poslednjih nekoliko godina, a da pred poslanike nisu došle izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, i to naročito onda kada počne školska akademska godina. Tada se pred nas uglavnom donose izmene i dopune, tada mi u zaista velikoj stisci, nekada i kada štrajkovi studenata krenu uveliko, o tome govorimo, tada se delimo na patriote, one koji će da podrže to što se predlaže, i one koji nisu patriote, jer su ozbiljni, pa hoće da razgovaraju o tome ozbiljno.
Doduše, sada je novost to što vladajuća većina nije želela da ovaj zakon stavi na dnevni red prilikom otvaranja ove sednice u utorak, nego je to odložila za neki drugi dan, tako da mi, u odnosu na taj početni utorak, sedam dana kasnimo. Strepnja 30.000 studenata koji nisu mogli da upišu godinu, njihovih roditelja, puta dva, to je oko 90.000 ljudi je strepelo zbog toga što neko nije hteo da pritisne taster i glasa o tome.
Desio se obrt, čudan obrt rekla bih, nisam videla argumente, ali u redu. Meni se ne sviđa, mislim da ni vama ne odgovara kao ministru ovog trenutka da mandat počnete nečim što nije u skladu sa zakonom. Uslovni upis je nešto što ste smislili da prevaziđete trenutni problem, ali i nije nešto sa čime treba da počnete svoju ministarsku karijeru.
Da vidim šta su to novosti koje izmene i dopune u kratkom zakonu predlažete. Dve grupe, jedan je zaista deo tehničkih izmena koje su, doduše, bile i prethodni put izmene na isti način, samo što se glasalo. Neko je ovde rekao – parlament je pokazao veliku ozbiljnost prilikom izglasavanja prethodnog zakona. Rekla bih da je pokazao veliku ne ozbiljnost, jer sve ovo o čemu treba sada da glasamo smo ukazivali mi poslanici iz opozicije, ali ne zato što smo mnogo mudri i pametni, nego zato čitamo analize i pratimo izveštaje o stanju i o kretanju nečeg što se zove visoko obrazovanje.
Dakle, drugi deo je ono što vi podvodite pod formiranje akademije strukovnih studija nacionalne bezbednosti, jedno sa drugim nema nikakve veze, sem što uslovljavate da glasamo zajednički o svemu tome, tako da oni ljudi koji su, jedne poslaničke grupe, protiv jednog dela, a drugi deo ovog studentskog paketa podržavaju, moraju glasati i za osnivanje ovakve jedne strukovne škole.
Prvi deo, kažete, studentima za upis godine spuštate broj poena sa 50 na 48. U obrazloženju vi kažete da je to zbog ekonomske krize i kažete zbog otklanjanja uočenih problema. Pošto pored vas sedi jako mnogo saradnika koje je i ministar Obradović dovodio ovde - pitam vas da li su ti uočeni problemi mogli biti uočeni i pre nekoliko meseci, kada su ove izmene bile pred nama? Da li su sugerisali ministru da to treba promeniti?
To govorim zbog toga što su u dlaku isti amandmani, kao ovo što vi sada predlažete, bili na dnevnom redu tadašnjeg zasedanja. Poslanici Demokratske stranke Srbije su potpuno isto ovo, što vi danas predlažete, predlagali tada. Sećam se diskusija nekih koji sada moraju očigledno da glasaju o tome i kažu da je malicioznost zato što to ističemo. Moram da kažem – izvinjavam se što smo bili u pravu. Moram da vam kažem zašto smo bili u pravu. Zato što smo vrlo ozbiljno pratili analize i vrlo ozbiljno tada mogli da znamo da recimo fakulteti nisu uradili svoj deo posla kada je u pitanju Bolonjski proces, da udžbenici nisu prilagođeni, da nastavni proces se ne odvija na način na koji je to predviđeno i dala mogućnost Bolonji.
Znači, iz svega toga smo tada mogli da zaključimo da studenti neće biti krivi, ali da neće moći da osvoje 50 poena, što je prirodan prag da se polako penje nivo znanja. Tada je to bilo jasno da se vidi, ne znam zašto tada nismo svi zajedno prihvatili, recimo, naše amandmane.
Šta je sada rukovodilo ovaj vaš predlog? Da li upravo to što ste pročitali takvu jednu analizu? Da li ste analizirali stanje trenutno kakvo je. Mislim da to nije bio slučaj. Znači, analize su izostale, vrlo ozbiljan rad na tom delu je izostao, i vi ste, na kraju krajeva, to i rekli kada ste danas ovde govorili o tome, obrazlagali vaš predlog. Lebdeći štrajk studenata je nešto što vas je opredelilo. Mislim da to nije dobar put. Ozbiljno moramo da se pozabavimo ovom temom, da ozbiljno vidimo gde smo mi trenutno sada, da imamo jedan presek stanja i da vidimo šta nam valja činiti. Ako je jedina stvar o kojoj poslanici treba da glasaju, da li ćemo imati 48 poena, pa ćemo se popeti na 50, pa kada popnete na 50, mi ćemo se opet vratiti na 48, onda je to potpuno pogrešan put.
Hajde da vidimo gde smo, hajde da se zajednički dogovorimo šta je to strategija, hajde da zajednički glasamo o nečemu što treba da uradimo, da bismo napravili iskorak i da bismo zaista išli u pravom pravcu.
Interesantno je, kada sam o tome govorila, eto prošli put je i ministar Obradović branio taj svoj stav 50 poena, on je rekao da se dogovorio sa studentskim organizacijama. Šta je sad? Studentske organizacije izgleda nisu svesne šta su se dogovorile. Vrlo čudno.
Druga stvar koju nam nudite je broj rokova za polaganje ispita, sa pet, vi i dalje smatrate, sada treba popnemo taj rokova na šest. Potpuno smo saglasni, u dlaku iste amandmane smo podneli. Čak smo ponudili da broj rokova bude od četiri do šest i da fakulteti urede svojim aktima kako će da se ponašaju u tome. Niste prihvatili. Ministarstvo nije prihvatilo, većina nije prihvatila, ista ova većina koja danas zagovara ovo da je to prirodno.
Da li studenti znaju da ih sledeće godine prema zakonu čeka četiri roka? Kada ćemo o tome da razgovarao? Idućeg oktobra? Mislim da to nije dobar pristup i da mi moramo ozbiljno da otvorimo sve karte. Ovde niko nije protiv vas, niti je za vas, nego mi ovde ozbiljno razgovaramo o jednom procesu, o jednoj za državu vrlo važnoj stvari. Ako mi ovde ne budemo videli koliko je važno obrazovanje za državu, ne verujem da će se sama Vlada pobrinuti za to.
Kažete da vi tim što dajete mogućnost šest rokova, povećavate efikasnost studiranja. Istraživanja kažu da je to obrnuto proporcionalno, ali s obzirom da sve one prethodne uslove ni fakulteti nisu ispunili, ni profesori nisu ispunili, ni udžbenici nisu prilagođeni, onda je prirodno da im vratimo mogućnost da imaju šest rokova i da na taj način pokušaju da efikasnost sistema povrate. Opet na njih bacamo lopticu, iako to nije u redu. Ministar Obradović je tvrdio suprotno.
Kažete u obrazloženju da želite studente da uključite kao partnere u oblast visokog obrazovanja. To je sjajno. Demokratska stranka Srbije vas u tome podržava. Zaista mislimo da studenti jesu ozbiljni ljudi sa kojima možete razgovarati o procesu u kome oni jesu partneri i žele da budu partneri, ali ne vidim kako ćete to da pokušate da uradite, ako već sada oni znaju da ne mogu da planiraju, ne daj bože, do sledećeg oktobra, do sledećeg početka godine. Ako ne mogu da planiraju da ne znaju šta će im biti u januaru, vi najavljujete novu izmenu zakona. Znači, danas oni ne mogu da planiraju kako će svoju godinu da počnu i kako će da raspolažu svojim vremenom i kako će da ulože snage u tu godinu.
Drugo, govorite o podeli odgovornosti prava i obaveza. Ko preuzima odgovornost, ko pravo, ko obavezu? Ne vidim, na način na koji smo mi danas ovde postupili, da će neko podeliti odgovornost. Ne, jednostavno loptica je tako pala da su studenti odgovorni zato što nisu prihvatili sva pravila igre koju im nameće zakon, a zakon je napravljen tako da oni zaista ne mogu da prihvate to. Evo to se dogodilo.
Sledeći deo zakona se odnosi na akademiju strukovnih studija. Vrlo je zanimljiva igra brojevima koju treba da pogledamo. Kažete da će se 30 studenata godišnje na trošku budžeta školovati za zanimanje strukovnog inženjera nacionalne bezbednosti. Paralelno sa ovim, mi imamo 2.200 studenata na Fakultetu bezbednosti. Šta ćemo da radimo sa njima, šta će oni da predstavljaju u ovom zbiru ogromnih brojeva, koji ne mogu da se nikada zaposle?
Da li mi uopšte imamo nekakvu predstavu o tome koliko Srbiji treba stručnjaka iz oblasti nacionalne bezbednosti? Kakvi ti stručnjaci treba da budu? Ono što me naročito zanima, šta će da bude sa onima koji za pet godina… Da li ćemo da ispunimo tu kvotu 150 stručnjaka, pa ćemo onda šeste godine ugasiti fakultet? Mislim da je to neozbiljno. Interesuje me kako će to da se odrazi na džepove građana Srbije? Kako će oni, koliko će oni morati da plate?
Ove godine, kada se osnuje nešto što faktički postoji, radi, a vi treba da ga legalizujete, to će koštati 35 miliona dinara, iduće godine 40 miliona dinara. Opet nema projekcije šta će biti za pet godina. Koštaće ih đavo i po, da budemo potpuno jasni. Ne znamo ko će predavati. Vi kažete – zaposleni u državnoj upravi. Mislim da to neće moći baš tako da bude, zato što to poistovećujete sa policijom i vojskom. S jedne strane, to neće moći zakonski da bude tako, ali hajde da vidimo kako ćete vi to da izvedete. Zatim, zajednička diploma. Šta je to zajednička diploma, to bih volela da saznam?
Na kraju, meni nije jasno, da li je potrebno zbog ambicije nekoliko ljudi koji se bave bezbednošću, a koji nemaju akademske titule i koji bi želeli da ih imaju da se ispoštuje, da se osniva škola koja će koštati jako mnogo, školovati kadrove koji neće imati gde da se zaposle, a moglo je da se nađe mnogo elegantnije rešenje, da se, recimo, pri jednom od fakulteta bezbednosti osnuju akademske studije koje će ih školovati u tom pravcu. To bi bilo jeftinije, primerenije i mnogo jednostavnije za naš životni sistem. Hvala vam.

Nisam pomenuta, istina je, ali prosto mislim da ako sada razgovaramo ozbiljno i ako zaista mislimo da radimo u interesu obrazovanja i uopšte svakog zakona koji je pred parlamentarcima, da mi treba da razgovaramo sa različitim argumentima i da se sučeljavamo.
Pomenuta je priča o besmišljenosti Vukove diplome, kao jedna od stvari oko koje se svi saglašavamo ili ne saglašavamo. Mislim da ona sama po sebi nije obesmišljena i da ni u kom slučaju ne treba dovesti decu, koja se zaista trude, u poziciju da im se uzme još i to kao motiv za trud u odnosu na one koji to dobijaju mnogo lako.
Znači, nisu kriva deca, nisu krivi ni roditelji. Kriv je Zakon i, pre svega, mi odrasli, znači nastavnici, ljudi u procesu, koji ćemo ići linijom manjeg otpora. Mi smo ti koji smo je obesmismislili, zapravo pokušali da je obesmislimo.
Zašto roditelji vrše pritisak na nastavnike i zašto nastavnici kasnije vrše pritisak jedni na druge da popravljaju to na većima i slično? Pa, zato što ti vukovci imaju zaista kasnije mnogo više šanse da upišu fakultet sa manje truda u odnosu na neku drugu decu koja imaju manji broj poena u startu. Znači, oni jesu u položaju koji jeste privilegovan u odnosu na neke druge i opet otvaramo priču o tome kakav nam je kvalitet obrazovanja. To je centralna priča što se mene tiče, nije pitanje diploma. Kakav nam je kvalitet obrazovanja? Da li iza kvaliteta obrazovanja stoji vrednost jedne Vukove diplome, kakav on treba da bude ili ne stoji?
Mi svi priznajemo kada ovo govorimo da nam kvalitet obrazovanja ne valja, da nismo zadovoljni tim kvalitetom. Hajde njim da se bavimo, nemojmo posledicom. Nije posledica Vukova diploma problem, što se mene tiče. Za mene je kvalitet obrazovanja koji je iz godine u godinu niži. To je problem i problem PISA testova, koji ćemo verovatno nekada otvoriti. Hvala.

Hvala gospodine predsedniče.
Dok se srpska Vlad i njeni ministri šest meseci bave sami sobom i tim da li su na nekoj listi za odstrel, kako da zadrže fotelju, to je tzv. Rekonstrukcija koja se u Danskoj sprovede za jedan dan, kod nas šest meseci i još uvek ne možemo da završimo tu priču, dotle građani Srbije ne mogu u administraciji u ministarstvima da dobiju odgovor ni na jedno pitanje koje ih muči, niti da razreše jedan jedini problem.
Hajde da počnemo, recimo, od poljoprivrednika. Poljoprivredni proizvođači i stočari i voćari i vinogradari i oni koji proizvode žito i pčelari, svi imaju narasle probleme. Zaboravili smo prošle godine je bila strašna suša, ove godine država nije nabavila protivgradne rakete pa su imali problem te vrste. Dakle, oni ne mogu da dobiju odgovor od srpske administracije ni na jedno njihovo pitanje. Zbog toga su, recimo juče, poljoprivredni proizvođači iz Banata, iz Srema traktorima pokušali da dođu pred Vladu da tako nateraju Vladu da govori i da radi svoj posao, ali im je bilo onemogućeno da uđu u grad.
Naravno, njihovo nezadovoljstvo je izazvano time što razni karteli, razni tajkuni, razni monopolisti, formiraju cene i obezvređuju njihov rad i njihove proizvode do te mere da oni danas vrede mnogo manje, dva ili tri puta manje nego što su vredeli prošle godine.
Moje prvo pitanje je za ministra poljoprivrede i premijere – kako država misli da reši problem monopola? Da li je to njegovo posao? Kada misli da se pozabavi tim problemom?
Drugo pitanje se odnosi na probleme koji imaju ljudi poljoprivredni proizvođači iz Kolubarskog okruga iz Mioničkog kraja i zamolili su me da ja posredujem, jer očigledno ne mogu sami da dobiju odgovor na to pitanje – kada će dobiti subvencije za koji je prvi potpredsednik Vučić rekao da su isplaćene. Na njihovim računima oni nisu zabeležena. Znači, nisu ih dobili, nisu stigle pare, pa pitaju kada će dobiti oni te subvencije.
Drugo pitanje je problem sa tim što ne mogu da prodaju stoku nigde jer država nije nabavila dovoljan broj dokumenata o zdravstvenom stanju tih životinja pa tako ljudi po šest meseci ne mogu da prodaju tele, a žive od toga.
Treće pitanje, ponovo za ministra poljoprivrede i ponovo za premijera, jeste pitanje koje se odnosi na pčelare koji sve više problema imaju, a gospodo pčelarstvo je jedno od oblasti poljoprivrede koja ima najveću perspektivu jer med je deficitaran u Evropi i sve što Srbija proizvede može da proda, iako Srbija koristi samo 0,5% svoje paše.
U Pravilniku o podsticaju u stočarstvu, samo se pčelarima traži obavezno posedovanje uverenja o zdravstvenom stanju pčela. To kod drugih grana u stočarstvu nigde ne postoji. Volela bih da dobijem informaciju zbog čega je to tako i da li je ovo neka vrsta diskriminacije.
Drugo, Uprava za veterinu tera pčelare da obavezne mere zdravstvene zaštite pčela vrše samo u jednoj jedinoj zdravstvenoj veterinarskoj stanici. Pitam vas da li je to monopol? Ko je ovlasti državu da u njeno ime monopoliše određene veterinarske stanice koje na taj način mogu da formiraju cene kako im padne na pamet, a proizvođači, pčelari nemaju pravo da biraju onog ko će im pružiti usluge?
Treće su propisi u oblasti pčelarstva koji su potpuno anahroni, koji su potpuno zastareli, koji kad uporedite sa propisima u nekim drugim zemljama EU morate da se nasmejete, oni su na nivou otprilike Turske Srbije. Kada će ti propisi biti potpuno promenjeni? Šta se dešava sa tim propisima?
Zbog čega su oni takvi kakvi jesu tumače na način potpuno različit, recimo, u gornjem delu Srbije u Subotici nego što je recimo u Kolubarskom okrugu. Zbog čega se različito tumače i kada će biti promenjeni. Hvala vam.

Hvala. Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, potpuno podržavam amandman gospođe Travar Miljević i ovim ulazim u jednu vrlo ozbiljnu oblast koja se zove zaštita životne sredine, koja je nažalost u proteklom periodu, od godinu dana od kada je ustanovljena ova Vlada premijera, slagaću da li Dačića ili Vučića, pošto po izjavama funkcionera nikako ne mogu da odlučim čija je Vlada.
Ova Vlada je formirala tri ministarstva koja se bave jednom oblašću, a trebalo bi i bilo bi prirodno i racionalno da jedno ministarstvo vodi računa o oblasti zaštite životne sredine.
Odmah je bilo jasno da ne postoji jasna koncepcija šta je to životna sredina, šta su to prirodni resursi, na koji način se njima upravlja i na koji način se štiti životna sredina. Bilo je jasno zato što su ukinuli ne samo to što su se tri ministarstva bavila jednom oblašću, što nigde ne postoji, pogledajte paralelno i uporedno kako izgleda u drugim zemljama upravljanje ovom oblašću, ne postoji na ovakav način, nego i time što su ukinuli fond za zaštitu životne sredine, koji je bivši ministar Aleksandar Popović ustanovio 2004. godine i koji je najdelotvorniji način finansiranja projekata iz oblasti zaštite životne sredine. Ne postoji delotvorniji. Takođe u mnogim zemljama je ustanovljen, nije to njegov smišljen akt, nego je ustanovljen kao najbolji i najdelotvorniji mehanizam rukovođenja u ovoj oblasti. Zbog toga je bilo važno da ovaj mehanizam opstane. No, taj mehanizam je od 2004. godine pa sve do dolaska ministra Dulića jako dobro funkcionisao. Tada je kada je ukidan nađeno opravdanje, alibi da budu ukinut, zbog toga što je navodno bilo nekih nepravilnosti i lopovluka, krađe ili već kako se to u medijima jako mnogo govorilo pa i moje kolege poslanici iz vlasti su govorile o tome. Kao građanin i kao narodni poslanik bih volela da imamo epilog koji je na pravosudnim organima donet, međutim nemamo, tako da ne možemo da komentarišemo unapred.
Sa druge strane, moram da kažem još jednu stvar. Ostao je princip – zagađivač plaća. Zagađivači u ovoj zemlji enormna sredstva uplaćuju u budžet Srbije, ali da li građani Srbije znaju gde idu ta sredstva? Da li idu u zaštitu životne sredine? Ne idu. To jedino pouzdano mogu da kažem. Ne idu u zaštitu životne sredine. Idu na neka druga mesta, to ne možemo da znamo.
Godinu dana na odborima poslanici čuju samo jednu rečenicu – mi ćemo napraviti bolji i delotvorniji mehanizam finansiranja. Još uvek ga nema. Ne postoji bolji i delotvorniji. Molim vas, napravite zato što je potrebno da se finansiraju projekti, ali ne postoji delotvorniji.
Sada čujemo, prema izjavama, da će se stvoriti budžetski fond. Moram odmah da vas upozorim, i ako ga napravite, neman ništa protiv, to je samo gubljenje vremena. Šteta se ne može ispraviti, šteta od godinu dana na taj način, jer to nije način na koji treba da radi.
Finansiranje životne sredine, gospodo, mora da bude javno, moraju da postoje jasni principi, jasni kriterijumi i građani moraju da imaju povratni mehanizam da dobiju sve informacije gde su otišla sredstva koja oni plaćaju.
U ponedeljak sam čula da su mnoge moje kolege iz dve sada velike stranke u vlasti, znači iz SNS i SPS, govorile o tome da je potrebno formirati jedno jedinstveno ministarstvo koje će se baviti zaštitom životne sredine. Ja to jako pozdravljam i drago mi je, jer to DSS govori godinu dana i niko je ne čuje.
Naravno, ono što je rekao i prvi potpredsednik ovde u ponedeljak je bilo vrlo značajno. Rekao je da nisu imali hrabrosti da formiraju ovo ministarstvo, takvo kakvo treba da bude, znači, jedinstveno ministarstvo koje će se time baviti. Zaprepašćena sam. Čovek koji je zajahao tigra nema hrabrosti da napravi jedno jedino ministarstvo zaštite životne sredine. Kakva strašna zver stoji iza ovoga? Neki tiranosaurus reks. Prosto sam zbunjena. Svi shvatamo da tako mora da se formira ministarstvo. Svi o tome govorimo, a ministarstva nema.
Naknadna pamet je sjajna, kada posle naknadne pameti popravimo ono što smo pokvarili. Ali, posle godinu dana mi nismo popravili to što smo pokvarili, nego smo nastavili po starom, jer ne želimo da prihvatimo da smo sami uradili nešto što je loše.
Dalje, uzeta su značajna sredstva koja su pripadala lokalnim samoupravama, a koja su se odnosila na takse pri registraciji vozila. Da li je to popravilo budžet građana Srbije? Nije. To su male takse. Ali, one nisu otišle u takse lokalnih samouprava da one mogu da rešavaju pitanje.
U Valjevu je problem svih šuma i svih parkova u gradu. Zamislite odakle bi ta sredstva mogla da budu. Jasno nam je da su lokalnim samoupravama sredstva zapravo uzeta zbog toga što moramo da kažemo onu priču o niklu i zbog toga što se ljudi iz lokalnih samouprava jednostavno nisu složili sa vizijom ministra Bačevića, da će se u Srbiji nikl eksploatisati, do sada nepoznatom, ali neverovatno čistom tehnologijom koja je potpuno neškodljiva. Naravno da je to naučna fantastika. Zbog toga mi je žao što nije prihvaćen amandman gospodina Milivojevića.
Demokratska stranka Srbije je i do sada jedina govorila o ovoj stvari, jedina se borila na pravi način, argumentovano, sa jasnim kriterijumima i svim ostalim. I dalje ćemo govoriti da ste pogrešili i da treba da popravite. Ono što ne znate, pitajte i slušajte. Hvala.

Hvala.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju koje prati ovaj zakon rekli ste da je donošenje izmena i dopuna zapravo zbog sledećih stvari - adekvatnog regulisanja statusa zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, naravno, samo ovih geodetske struke, a to smo već danas više puta govorili i drugi razlog je motivisanje radnika geodetske struke koji rade pod teškim uslovima, imaju povećan obim poslova, imaju niske plate i često su u štrajku.
I ono što ste takođe napisali u obrazloženju, a što je komentarisala gospođa Banović, moja koleginica, to je da je potrebno povećati plate geodetskim radnicima zbog toga što na taj način sprečavamo korupciju, što naročito ne bih komentarisala, mislim da je dovoljno samo za sebe.
Naravno, moram da naglasim da ove plate, zapravo u našim uslovima, u ovim današnjim uslovima u Srbiji nisu toliko niske, recimo da je u decembru mesecu radnik sa SSS primio 45.837. dinara. Ja sam profesor i znam da profesori širom Srbije primaju tolike plate sa fakultetom koji su završili, a takođe radne neki vrlo odgovoran posao pod otežanim uslovima.
Sa fakultetom početnik zarađuje 52 hiljade, samostalni savetnik 76 hiljada, viši savetnik kojih je 214, primaju preko 105 hiljada dinara primaju zaradu. Ako se plate sada povećaju u rasponu od 3% do 50% koliko ste naveli, to je prilična svota novca. Ne znam kako to treba da budu stimulisani samo ovi radnici, dok drugi radnici koji su zaposleni u javnom sektoru, rebalansom budžeta su predviđena sredstva povećanja zarada za njih od 0,5%, što je praktično ili manja svota nego što je danas, uključujući inflaciju, ili u svakom slučaju nije povećanje.
Kako da objasnimo sada ovo povećanje samo radnicima geodetske struke, onim 750 hiljada nezaposlenih ljudi. I oni mogu da rade neke poslove za državu.
Takođe mislim da raspon zarada koji je predviđen između onih koji imaju SSS i onih koji imaju VSS nije prava mera, i mislim da je to prostor u kome treba tražiti povećanje, odnosno smanjenje plata. Čini mi se da ovako kako ste vi predvideli, to je jako veliki raspon, i drugo, taj raspon zavisi isključivo od dobre volje direktora daje prilično veliki prostor da se ta dobra volja direktora, na bilo koji način reflektuje. Znači ovlašćenja koja se daju direktno direktoru su prevelika i smatramo da treba da smanjimo. Pritom, taj raspon od 3% do 50% nije naročito, čini mi se, precizan i mislim da je bolja formulacija koju smo mi dali, iako ste vi ovde odgovorili u obrazloženju da je predloženo rešenje prikladnije i da sve ne prati koncept zakona koji ste vi dali.
Mogu da se složim sa vama da ne pratimo vaš koncept, mi smo pokušali da popravimo nešto što možemo da popravimo. Na ovakav način kako ste ovde napisali, mi vršimo, u stvari vi vršite dvostruku diskriminaciju. Diskriminaciju u okviru geodetske struke, sada ste rekli da se konačno razmišlja i o tome da neke druge struke koje rade u RGZ mogu takođe da imaju ovakve iste uslove rada, ali, boga mi, vršite diskriminaciju ljudi koji su zaposleni u javnom sektoru.
Znači, meni se čini da to nikako neće doprineti nekom poboljšanju stanja. Ovako kako se stvari sada tumače, sutra će policajci da traže isto ovo, a očekujem da će i prosvetni radnici da traže ovo, a onda to što smo se opredelili kao država za koncept štednje, ni u kom slučaju neće da se ostvari.

U praksi se to, gospodine ministre zove – varanje sistema. To mora, i to jeste dobra ideja da se to sve ozvaniči, i da to na jedan način bude vidljivo kao zarada.
Ali, ono što jedino mogu da kažem, a to sam rekla i u ovoj diskusiji, vrlo je važno da se to odnosi na sve radnike u javnom sektoru. Ovako, u ime profesora koje mogu da zastupam jer i ja sam taj, mogu samo da kažem da posle rekonstrukcije Vlade očekujem da vi budete ministar prosvete, jer ako se borite za jednu struku, volela bih da se neko bori i za nas na taj način.

Hvala.
Gospodine ministre, dame i gospodo, u ovom članu 6. koji se odnosi na geodetske licence prvog i drugog reda, ali i u drugim članovima sledećim: 7, 8, 9. i 10. zaista se prave velike i potpuno neprimerene uravnilovke između različitih nivoa obrazovanja zaposlenih u RGZ. To je jedan vrlo opasan način koji urušava sistem obrazovanja, ako sistem obrazovanja u ovoj zemlji još uvek postoji kao sistem posle svih ovih problema i turbulencija sa maturom, kupovinom ispita, sa nivoima znanja koje imaju svršeni učenici srednjih škola ili fakulteta.
Meni je potpuno jasno, i to je ministar ponovio, da on zapravo pokušava da razreši ovu situaciju koja se odnosi na male sredine, na mala mesta, da nema stručnih kadrova koji bi mogli da rade stručne poslove i da pokušava da razreši tu situaciju, ali mi se čini da postoji možda neki bolji i kvalitetniji način da se to razreši, tipa stipendije koje daju te male sredine da stručnjaci ostaju u njihovom kraju. To bi možda mogao da bude jedan od načina da se kvalitetno radi na duže staze. Ovako, na ovakav način, kao što se to predlaže ovde u ovom zakonu i naročito u ovom članu 6. nećemo dobiti nikakav novi kvalitet, nećemo povećati efikasnost, jer efikasnost i kvalitet bi trebalo da budu primarni u ovom trenutku, nego ćemo samo dovesti do toga da se jedan sistem obrazovanja degradira do krajnjih granica tako što ćemo spustiti sve moguće kriterijume da ljudi koji nisu stručni rade neke stručne poslove koje treba da rade inženjeri.
Vi ovde govorite o licencama prvog i drugog reda i oba kriterijuma – i nivo obrazovanja i nivo radnog iskustva zaista spuštate do krajnjih granica. Našim amandmanom mi pokušavamo da podignemo taj kriterijum i jedan i drugi, dakle, i nivo obrazovanja s jedne strane i godine radnog iskustva, koji takođe smatramo važnim, ali izvinite, to ne može da bude jedini kriterijum, jer neko ko 12, 15 ili 20 godina radi jedan posao za koji se školovao, ima nivo obrazovanja za taj posao, naravno da ne može preći u sledeću stepenicu samo zato što ima godine staža. Primer za to, vidim da su ovde sad ta lekarska zanimanja vrlo popularna da upoređujemo, ali nijedna medicinska sestra koja radi u hirurškom bloku neće ući da operiše. Naš amandman naravno da nije u konceptu, kako vi kažete, zakona, ali mi smo pokušali da taj koncept podignemo malo više. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman na član 9. se odnosi na dužnost lica koja izvode geodetske radove, i ja sam pisala amandman na stav 4. tačku 1. To je oduzimanje geodetske licence, pečata ili legitimacije i zabranu izvođenja geodetskih radova.
U Predlogu zakona kažete da će zabranu od tri meseca do godinu dana dobiti lice sa geodetskom licencom ako ne izvodi geodetske radove u skladu sa ovim zakonom, drugim propisima i standardima i tehničkim normativima. Smatram da su ovo zaista veliki prekršaji i veliki prestupi i da bi bilo jako uputno, a naročito ako se pogleda iz ugla kvaliteta radova i efikasnosti rada, ako bi se ovde govorilo samo o jedinstvenom periodu od godinu dana.
Dakle, ako ne budemo pravili određeni raspon kazne u odnosu na raspon prekršaja i ako bismo ovde jednostavno predvideli samo mogućnost da se kažnjava lice na godinu dana, onda bi zaista vodili računa ljudi koji rade taj posao, a podvlačim da će ga raditi i ljudi koji nisu stručni i onda na neki način moramo makar zakonskom normom da im predočimo da moraju da jako dobro vode računa o tome što rade kako bi taj kvalitet radova možda mogao da ostane na nekom nivou.
Sa druge strane, u obrazloženju kažete da ne pratim vaš koncept, jednostavno ga nisam uočila zaista, i vi predviđate da mora da postoji određen raspon u zavisnosti od težine prestupa. To je vrlo delikatan posao i vrlo delikatno je odrediti ovaj način kažnjavanja. Želim vam svu sreću ali mislim da kvalitet i ono što građani treba da dobiju od ove službe neće biti zadovoljeno. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član se odnosi na formiranje komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnosti i stvarnim pravima nad njima. Ovu komisiju, inače, formira zavod i među članovima te komisije vi predlažete da se nađe jedno lice iz reda građana sa područja katastarske opštine, za koju se vrši osnivanje katastra nepokretnosti. Mi smatramo da bi bilo mnogo uputnije da se ovo briše i da se menja, da se tu kao član komisije pojavi lice koje je zaposleno u opštinskoj upravi lokalne samouprave, na čijoj se teritoriji vrši osnivanje katastra nepokretnosti.
Zašto mi to predlažemo i zašto smatramo da je bolje da to bude neko ko je zaposlen u instituciji? Zbog toga što bi onda, osim struke, morao da ima i jednu potpuno profesionalnu objektivnost i vrlo je važno da tu objektivnost zadrži kada su ove stvari u pitanju, jer svaki građanin će se zalagati pre svega za svoje interese, za interese svojih komšija, prijatelja, svojih sugrađana, a to neće doprineti ni kvalitetu ni nivou usluge. Zbog toga smatramo da je mnogo važnije da se zadrži taj objektivni odnos i da se objektivni kriterijum koristi kao osnovni.
U prilog tome je i ovo što se sada dešavalo na sednici, ovaj objektivno-subjektivni pristup Zakonu o visokom obrazovanju i toliko pre treba da podržite i prihvatite ovaj amandman, zato što ta objektivnost prilikom rada ove komisije, odnosno objektivnost prilikom tumačenja Zakona o visokom obrazovanju, u svakom slučaju će doprineti kvalitetu rada. Bojim se da je siromašnih opština mnogo, da je siromašnih građana mnogo i da bi taj subjektivni pristup samo još doprineo problemima koji nastaju. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, članom 14. predviđeno je da, na zahtev zavoda, organ nadležan za overu ugovora dostavlja zavodu kopije overenih kupoprodajnih ugovora i ugovora o zakupu, a sve za potrebe procene vrednosti nepokretnosti. Naravno da se ovde odnosi samo na onu imovinu koja je upisana u katastar nepokretnosti.
No, zaista i kada je zakon prvi put donet, ovaj zakon čije izmene i dopune sada donosimo, i tada je ovo tumačenje bilo prilično problematično i jako mnogo komentara je tada bilo. Mislim da ovaj član koji je ostao ničim ne doprinosi kvalitetu ovog zakona. Postoje drugi organi koji se bave procenom vrednosti imovine, to ne treba da radi zavod i zbog toga smatramo da je jednostavno ovaj član najbolje i najpametnije izbrisati. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, samo ću jednu rečenicu u prilog onoga što je govorila moja koleginica Bojana Božanić. Nisam htela da se javljam, da uzimam vreme, ali kada su pitanju takse koje se podrazumevaju, u praksi to izgleda potpuno drugačije, nego što piše u zakonima i onog što se podrazumeva.
Za mnoge korisnike socijalne pomoći nemoguće je da dođu do svoje socijalne pomoći, jer im je potrebna potvrda da nemaju vlasništvo nad imovinom bilo kojom koju mogu da dobiju u katastru. Zakon predviđa da oni na to ne treba da plate taksu. Nažalost, uredno im se traži takva taksa, tako da to što se podrazumeva i što piše u nekom zakonu, ne mora uvek da se primenjuje.
Sada da pređem na ovaj amandman na član 24. koji je zapravo izmenjen onaj član 179. u zakonu, koji se menja. On se odnosi na uslove stručne i uslove povodom radnog iskustva inspektora koji treba da vodi kontrolu rada geodetskih organizacija.
U stavu 1. su ti uslovi koji se odnose na poslove inspektora inspekcijskom nadzoru nad geodetskim organizacijama.
U sledećem stavu je dodat još jedan deo koji se odnosi na uslove koje treba da ispuni inspektor nad izdavanjem kartografskih publikacija i zapravo su i ovde precizirani uslovi koje on treba da ispuni kada je u pitanju staž, odnosno prethodno radno iskustvo i struka.
U ovom prvom slučaju u stavu 1. ovo je sve u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i tu nemamo šta da dodamo, ali sada, kada je u pitanju ovaj drugi stav, moram da vam pročitam ono što ste vi napisali u zakonu. Dakle, poslove inspektora u inspekcijskom nadzoru nad radom geodetske organizacije može da obavlja lice geodetskih struke sa masterakademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, odnosno sa osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, specijalističkim strukovnim studijama u ukupnom trajanju od najmanje četiri godine, odnosno 240 bodova, položenim državnim stručnim ispitom i radnim iskustvom od najmanje sedam godina.
Stvarno nisam prepoznala zbog čega je uzeto baš sedam godina? Šta je to te sedme godine toliko bitno različito da baš sedam godina mora da bude ili je tu još neka slika samo falila?
U stavu 2. poslove inspektora u inspekcijskom nadzoru nad izdavanjem kartografskih publikacija može da obavlja lice geodetske ili geografske struke sa masterakademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, odnosno osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, specijalističkim strukovnim studijama u ukupnom trajanju od četiri godine, opet onih 240 bodova, položeni državnim stručnim ispitom i radnim iskustvom od najmanje sedam godina u struci. Nejasno mi je zbog čega je uzeto baš sedam godina?
Mi smo smatrali da je tu mnogo uputnije reći da bude pet godina. To je nekakav presek. Pet godina je minimum da se ti uslovi ispuni i da može čovek da radi kao inspektor, ali sada ide ono drugo obrazloženje.
Pošto je koleginica Batić lepo primetila da imate dve vrste obrazloženja, kod mene je slučaj ovog drugog obrazloženja – amandman se ne prihvata jer je predloženo rešenje prikladnije. Stvarno bih volela da dobijem odgovor šta je prikladnije u odnosu na to da neko sedam godina? Šta se događa sedme godine staža? Imam više nego tih sedam godina, pa prosto mi je interesantno zašto je sedam godina uzeto kao neko merilo?

Hvala gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao ni svih ostalih do sada 44 amandmana, ni 45. nije prihvaćen, što nije neki veliki uspeh za nas koji smo se trudili da pročitamo, razumemo i pokušamo da popravimo Predlog zakona, sve u saradnji sa ljudima koji su iz struke.
Ovaj član 26. se odnosi na kazne za prekršaje, za pravno lice koje se bavi izdavanjem kartografskih publikacija, kao i na kazne za prekršaje za odgovorna lica. Predvideli ste da ta kazna u stavu 1. bude 100 hiljada u duhu zakona. Mi smo predvideli da bude 300 hiljada. Znači povećali smo je tri puta.
Dalje, u stavu 3. ste predvideli ste 100 hiljada, mi opet smatramo da je to stvarno malo, jer se radi o kršenju zakona i to u vrlo važnoj oblasti, kada govorimo o tome u kakvom je stanju Srbija kada je u pitanju katastar. Takođe smo je povećali tri puta, na 300 hiljada.
U stavu 4. ste predvideli da se lice kazni kaznom od 25-50 hiljada, a mi smo je povećali na 50-100 hiljada. Dakle, rukovodili smo se onim za šta smo smatrali da treba da bude duh zakona.
Smatrali smo da je duh zakona kvalitet, efikasnost i odgovornost službe i svakog zaposlenog u toj službi. O tome najbolje građani mogu da vam kažu.
Takođe smo se rukovodili još jednim delom koji se zove realnost. Dakle, svi koji su zaposleni i oni koji, nažalost, nisu zaposleni, a mnogo ih je mnogo, skoro milion, žive u realnosti, znaju koji su uslovi. Zaista, razumem da nema dovoljno kvalitetnih i stručnih ljudi, ali ne mislim da se to može nadomestiti na način na koji je predloženo u ovom zakonu. Zato ne mogu da govorim o tome da je to duh zakona. Jer, ako tako tumačimo, onda je duh zakona da nestručni rade stručne poslove, a to ne može biti duh zakona, jer onda to nije u redu.
Dakle, mi smo smatrali da treba zaštiti i one koji rade i geodetsku i druge struke koje rade u zavodu. Ali, moram da postavim pitanje - a ko štiti građane? Volela bih da je neki od poslanika, koji je ovde govorio sa aspekta toga da tumači duhove zakona, malo razgovarao sa građanima na tu temu. Volela bih da vam kažem samo jedan slatki mali primer koji se odnosi na mene lično. Dakle, živim u kući koja pet generacija pripada mojoj porodici, koja se svaki put preziva Vojić. Neko je u katastru svojom rukom upisao da se ja prezivam Vujić i ja treba da snosim odgovornost, da ispravljam grešku toga. To je malo mnogo.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poslednjih meseci Ministarstvo prosvete potresaju brojne afere i skandali, malo mi je pet minuta da navedem sve koje su postale ogromne. Opšte je mesto skandal oko završnog ispita osnovaca i on pokazuje u kakvom je zapravo stanju naša prosveta, a istovremeno pokazuje i svu nestručnost, zatim neodgovornost i nedostatak morala koji caruju u Ministarstvu prosvete.
Ni poslanici, ni roditelji, ni učenici, ni stručna javnost, ni sindikati, ni Agencija za borbu protiv korupcije, ni Zaštitnik građana, svi mi nismo imali dovoljno argumenata da ubedimo ministra prosvete da ima svoju odgovornost u ovome što se dogodilo i da odgovornost ne može prebacivati na štampariju i na radnicu koja je navodno uzela te testove.
Isto tako, za osudu je i reakcija premijera, sada u ulozi ministra policije, tu ulogu inače ređe igra, koji je javnosti poručio da je ovaj slučaj zaključen hapšenjem radnice, ali je ostao dužan javnosti da kaže kako je ova radnica uspela da organizuje tako dobro mrežu, da budu pokriveni baš svi punktovi i pijace i školska dvorišta i internet, sva mesta gde roditelji i učenici mogu da kupe testove.
Takođe, ministar Dačić nam je ostao dužan odgovor – da li je to ista osoba koja je i prošle i pretprošle godine uzimala testove, pošto se sve to znalo i prošle i pretprošle godine? To je moje pitanje ministru Dačiću. Da li je ista osoba bila otkrivena i prošle i pretprošle godine, odnosno bila kriva za to?
Zatim, od skandala dalje da kažem, tu je udžbenik matematike za prvi razred osnovne škole, "Matematika 1", čije je izdavačko-preduzeće "Novi logos", a čije je štampanje odobrio Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. To je jedan neverovatan udžbenik u kome ima toliko materijalnih grešaka, koji ima potpuno pogrešne definicije, koji ima potpuno pogrešne savete, koji ima toliko pogrešnih stvari, da su se uključili ljudi iz stručne javnosti, prof. dr Milačić je ukazao javnosti na ono što se događa sa ovim udžbenikom. Uz to, od 166 strana, samo 57 nema pravopisnih grešaka. Pošto ja ovde ukazujem samo na pravopisne greške i greške kada su u pitanju zakoni, onda mi je milo da vidim da još neko primećuje kada je neko nepismen.
Poslednji u nizu skandala je protest naučnih radnika koji je posledica potpuno nestručnog i laičkog odnosa Ministarstva prosvete prema ovoj oblasti, ali je i posledica dugo akumuliranih problema od početka ove godine. Evropska investiciona banka je zapretila da će stopirati novac za neke projekte u nauci, jer ti projekti kasne ili su loše urađeni. Na primer, "Naučno-tehnološki park Zvezdara" ili "Izgradnja stanova za mlade naučnike".
Zatim, sledeći problem od početka godine, zbog manjka novca u budžetu, kasnilo se sa uplatom godišnje članarine CERN, pa je bio blokiran pristup "Oxford University Press", jednoj od najuticajnijih elektronskih baza naučnih časopisa. Zatim, nije bila plaćena članarina, pa je na kraju plaćena, pa je onda bio problem sa novcem za ovogodišnje naučne projekte. Šta je sada bila kombinacija svega toga? Naučni radnici nemaju ni najosnovnija sredstva da rade, plate im kasne mesecima. Mi se našim naučnicima dičimo samo kada treba da kažemo kako, eto, imamo povećan broj radova u 2011. godini, 5.356, hiljadu više nego što je to bilo 2011. godine.
Hajde da ne govorimo o statusu Petnice, jer sam Valjevka, pa sam možda i zainteresovana više za Petnicu, koje se takođe setimo samo kada treba da se pohvalimo, a istovremeno i dodelimo jednu sedminu sredstava koje smo joj dodelili u 2010. godini. Ovakav stav Ministarstva prosvete je zaista nedopustiv i ne može se pravdati krizom i time što stežemo kaiš. Najveći broj razvijenijih zemalja koje su takođe u krizi i koje takođe stežu kaiš, upravo ulažu u obrazovanje i upravo imaju povećano ulaganje u obrazovanje i nauku, jer će ih oni izvući iz krize.
Imala sam ovim povodom jako mnogo pitanja koja bih uputila ministru prosvete, ali shvatila sam da to zaista nije adresa koja treba da mi odgovori. Osim toga, imam samo jedno pitanje – šta još treba da se desi pa da ministar sam oseti ličnu odgovornost i podnese ostavku? Hvala.

Hvala.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 2. vi kažete da će se iz Trezora u nekim ekstremnim uslovima koristiti sredstva. Mi smatramo da je vrlo važno da se kaže da će se ta sredstva koristiti prema jasno utvrđenim i poznatim kriterijumima.
Zbog čega to tražimo? Obrazložiću vam. Da se u javnosti može čuti da javni dug Srbije u 2013. godini opada, da se smanjuje, a zapravo, on raste i to raste jako brzo. On je 31.12. bio 17,6 milijardi dinara, a krajem aprila 2013. godine on je porastao za otprilike 1,8 milijardi i bio je oko 19,8 milijardi evra. To je otprilike 56,1% BDP.
Prema MMF, oni kažu da će taj dug vrlo moguće do kraja 2013. godine narasti na preko 65% BDP. Onda je potpuno jasno da ste vi morali da stavite u članu 2. i ogradu da u slučaju preke potrebe morate imati neku rezervu sredstava koja će služiti za pokriće budžetskog deficita, za pokriće dospelih kreditnih obaveza i to je u redu. Ali, bojim se da sa ovako naraslim potrebama ta zahvatanja iz Trezora mogu biti česta i mogu biti zaista takva da dovedu u pitanje i ta trezorska sredstva. Zbog toga je vrlo važno napraviti ovu ogradu, uspostaviti javne kriterijume, a ti kriterijumi su svima poznati i onda po tim kriterijumima je to moguće izvesti. Ovako, bojim se da će se sredstva zahvatati prilično nekontrolisano i da će ugroziti i ovu trezorsku rezervu. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, ja sam jedva dočekala da dođete da slušate ovo što ću pričati, a izgleda da nećete moći to da čujete.
Dakle, ja sam ovim amandmanom smatrala da je potrebno skinuti sredstva sa Kancelarije za brze odgovore i to u kompletnom iznosu od 30.505.000 i da se sva ta sredstva prebace budžetskom fondu za vanredne situacije.
Vlada je uredbom osnovala Kancelariju za brze odgovore i opredelila joj 30.000.000. Ja sam takođe, kao i moj kolega Kenan, koji je govorio o tome šta su nadležnosti ove kancelarije, uspela da dobijem da ona treba da podigne efikasnost rada svih organa državne uprave. Moj stav o tome je da zapravo Državna uprava mora sama da bude efikasna, a ne da se formira nova kancelarija koja će to da joj omogući.
Moram da vas podsetim na oktobar 2012. godine kada smo takođe vi i ja, doduše ja sa onog dela sale, govorili o tome, kada ste ukinuli budžetski fond, zapravo Fond za zaštitu životne sredine, kada ste ukinuli tri agencije iz oblasti zaštite životne sredine. Tada ste mi, kao razlog za ukidanje svega toga, osim lopovluka enormnog, rekli da je razlog strašna štednja. U međuvremenu niste ukinuli ni jednu agenciju više, ostalo ih je 130, iako su to bila neka od vaših obećanja. Sto trideset agencija danas radi, sem onih koje su radile u oblasti životne sredine, one ne rade. Zato i mi imamo problem i trenutno se gleda, vaše kolege u Vladi, kako se prevazići taj problem.
Sa jedne strane ugasili ste neke institucije koje su postojale, koje su radile neki posao i bile su osnovane na osnovu zakona, a sad mi obrazlažete da formirate novu instituciju, kancelariju kojoj opredeljujete 30.000.000 čim je osnovana i smatrate da je to iz razloga štednje.
Sa druge strane, Sektor za vanredne situacije je imao mala sredstva i u budžetu. Rebalansom su ona skinuta na 380.000.000. Nepogode kakve su ovih dana bile u Inđiji, u Nišu, u Ćupriji, u Paraćinu, u Jagodini, ostavile su ogromnu materijalnu pustoš, opustošeno je, samo kada se tiče poljoprivrednih kultura, više od 8,5 hiljada hektara. Da ne govorim o materijalnim troškovima od oštećenih objekata, da ne govorim o tome da su stradali ljudi. Iza svega toga ostaje ogromna materijalna šteta. Šta je razlog svemu tome? Nedostatak protivgradnih raketa. Godišnje je potrebno Srbiji 15.000 raketa, to je 350.000.000 godišnje. Dakle, opredeljujete 380.000.000, to je otprilike da kupite te protivgradne rakete, ako vam je to ideja, i da 30.000.000 uložite u preventivu da zaštite zemlju od požara i da uradite nešto kada se požari pojave, o bujicama i poplavama.
Dakle, ovog trenutka u Srbiji postoji 1.608 protivgradnih stanica, po zakonu koji smo ovde doneli i koji sigurno znaju vaš ministar policije, odnosno premijer koji pokriva ovu oblast, da na svakom tom mestu treba da bude minimalno 15 raketa. Ovog trenutka u Srbiji ih ima tri. Znači, imate 204 od tih protivgradnih mesta koji nemaju ni jednu raketu. Zbog toga i nastaju štete.
Neću da govorim o tome koliko je ovo zastareli sistem. Ovo je potpuno zastareli sistem, ali neke modernije sisteme, kao što je zasejavanje oblaka, kao što su protivgradne mreže, možete da usvojite takođe, ali oni koštaju.
Moram da vas podsetim na prošlo žarko leto i štete koje su nastale od požara. Da li se sećate tih šteta? Koliko one iznose? Koliko iznose štete od poplava i bujica od prošlog proleća? Svaki dinar koji se uloži u preventivu za ovaj sektor isplati se 10 puta.
Moram da vas zamolim, jer ste racionalan čovek, da prihvatite amandman, da upravo tražite od Državne uprave, od organa Državne uprave da rade efikasno, da brzo odgovaraju i da doprinesu svemu ovome jer nadležnost imaju, a da ovaj novac uplatite tamo gde on može da pomogne Srbiji. Hvala.