Hvala.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 31. se odnosi na nastavu. U zakonu piše da su pored redovne nastave škole dužne da organizuju dopunsku, dodatnu i pripremnu nastavu.
U stavu 4, što je za svaku pohvalu, da su konačno prepoznati talentovani učenici, učenici sa posebnim sklonostima i interesovanjima, kažete sledeće – za učenike od četvrtog do osmog razreda sa posebnim sposobnostima, sklonostima i interesovanjima za pojedine predmete, škola organizuje dodatnu nastavu. Ali, nigde ne kažete ko će opredeliti ove učenike za koju vrstu nastave, za koju vrstu interesovanja, odnosno šta žele, šta je njihovo interesovanje.
Interesantno je, sada kada pogledamo ovaj član i uporedimo ga sa članom 21, gde su ciljevi osnovnog obrazovanja, pa kažete sledeće – da se osim intelektualnog, emocionalnog, socijalnog razvoja, sticanje kvalitetnih znanja i veština i formiranje vrednosnih stavova, jezičkih, matematičkih, naučnih itd, pa zatim razvoj stvaralačkih sposobnosti, kreativnosti i estetske percepcije i ukusa, pa razvoj sposobnosti pronalaženja i analiziranja, primene, saopštavanje informacija uz vešto i efikasno korišćenje medija, pa osposobljavanje za rešavanje problema povezivanja i primene znanja i veština u daljem obrazovanju i svakodnevnom životu, pa razvoj i motivacije za učenje i osposobljavanje za samostalno učenje, pa razvoj svesti o sebi, samoinicijativa, sposobnost samovrednovanja. Ovo sve navodim.
S jedne strane, to su sve ciljevi koje mi želimo da postignemo, a sa druge strane, u članu 31, samo deset članova posle toga, vi tim učenicima koji su i te kako sposobno da sami odrede šta je to i čime žele da se bave, zabranite to pravo, nego kažete na naš amandman, dakle, mi smo smatrali da ovde treba dodati da se učenici opredeljuju posle sprovedene ankete među učenicima.
Šta je cilj našeg amandmana? Mi tu decu koja su sposobna da sve ovo izvrše, što sam ja rekla ovde, mada su oni samo jedni od onih koji su sposobni za sve ovo što ste im naveli u ciljevima, da valjda mogu sami da se opredele i da kažu šta su to njihova interesovanja. Mi ne znamo ko opredeljuje tu decu za sve to, koji su kriterijumi da ih opredeljuje za pojedine stvari koje im nudite, koje škola organizuje.
Dolazim iz škole. Znam kako se to radi. Moja sklonost kao profesora je to i to. Ja prepoznajem talentovanu decu, odlučujem u njihovo ime da će doći na dodatnu nastavu koju im nudim, a naravno odlučujem u njihovo ime i koja će takmičenja da pohađaju, jer jako dobro znam, ja sam ta koja to odlučuje. Naravno, ne govorim u svoje ime. Govorim samo o praksi škole u tom smislu.
Izvinite ako imate decu koja zaista imaju posebna interesovanja, ako su spremna da sve ovo što ste im ovde naveli među ciljevima zaista i ispune, da takvi izađu iz osnovne škole, onda im dozvolite da se makar sami izjasne o tome na koji način oni hoće da pohađaju tu dodatnu nastavu i čime žele da se bave na toj dodatnoj nastavi.
Bilo je profesora koji su vrlo kreativno, recimo, dodatnu nastavu, ja sam se takmičila iz oblasti nemačkog jezika, mi smo prevodili savremene časopise i ostalo, ali sam posle toga imala profesora kod koga je to bilo strogo knjiški i nismo želeli da idemo na takav način.
Govorim vam o tome da je vrlo važno da se deca sama opredele, jer to onda uključuje da će se baviti time čime žele i da će zaista napredovati i vrlo rado pohađati tu nastavu.
Sada vi meni odgovarate. Naravno, ja sam ovo napisala i u skladu sa tim što ste vi dali mogućnost školama da one sprovode ankete i kad su u pitanju roditelji i kada su u pitanju učenici. Ne vidim zašto ne bi bilo moguće sprovesti jednu takvu anketu i nakon nje dati pravo učenicima da se opredeljuju. Sad opet tumačim ovo što ste mi napisali u obrazloženju - amandman se ne prihvata iz razloga što odredba Predloga zakona omogućava školi da sprovede anketiranje učenika, naravno, iz tih razloga sam i navela ovo, ali ostavlja mogućnost da upotrebi i neku drugu tehniku ispitivanja.
Izvinite, gospodine ministre, kažite mi koja je to tehnika kojom bi se ispitivala učenička interesovanja? Baš me interesuje koja je to tehnika, ako to nije tehnika u osnovnoj školi. Zaista, smešno mi je to reći, učenik od četvrtog do osmog razreda, kojom ćete tehnikom da ispitate njegova interesovanja, a da to nigde ne piše? Nigde ne piše da ćete ga anketirati. Ne piše koji su kriterijumi za izbor tog deteta, ali vam kažem da zaista u praksi to poprimi potpuno drugi oblik i ne doprinese sklonostima tog deteta i ne doprinese ničemu nego se aktivira nastavnik koji će kazati – ja imam dete koje je na republičkom postiglo to i to, iako dete to ne želi da radi, ne želi time da se bavi.
Mogu da vam navedem iks primera dece koja su bila vrhunski matematičari, ali nisu želeli da se bave matematikom. Želeli su da se bave društvenim naukama. Ali, bili su na takmičenjima, čak istog dana na tri takmičenja, iako to zakon ne dozvoljava. Dozvolite im da sami kažu – to želimo, tu ćemo biti odlični. Ne vidim da je išta sporno u ovom amandmanu koji sam napisala. Hvala.