Hvala, gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, malo mi je teško da govorim ovako dok oni razgovaraju preko mene, ali dobro.
Član 23. se odnosi na tužbu zbog povrede prava. Tu smo predložili da se stavovi 3. i 4. brišu. Evo i zašto. Oni glase ovako – ako je povreda učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, tužilac može od tuženog umesto naknade štete iz stava 1. tačka 5. ovog člana zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobičajene licentne naknade, koju bi primio za korišćenje prava. Sledeći – pri razmatranju tužbenih zahteva iz stava 1. tačke 3. i 4. ovog člana, sud uzima u obzir srazmeru između ozbiljnosti povrede prava i traženih mera, kao i interese trećih lica.
Mislimo da ovom ovde nije mesto. Zašto nije mesto, po našem mišljenju? Zato što su sudovi, kako su uređeni u našoj državi, nezavisni, samostalni državni organi i njihova nadležnost je uređena Ustavom i nekim drugim zakonima. Vrlo je neobično, pa sam jako blagi izraz upotrebila, da Zakon o žigovima uređuje postupak kojim sud dolazi do pravde. Vrlo je neobično.
U obrazloženju vi kažete, a upravo sam htela da pitam – da li je ovo video ministar pravde? U obrazloženju vi kažete da je ministar pravde ovo video i da je on potpuno saglasan sa ovim. Ovo je vrlo za nas neuobičajeno, pa ćemo pogledati i možda tražiti tumačenje.
Da li se vi pozivate na Direktivu o sprovođenju prava intelektualne svojine. Direktiva je sasvim u redu. Ona uređuje da vi u svom zakonodavstvu imate uređen sudski postupak kako se do nečega dolazi, ali ne u Zakonu o žigovima. To ne može Direktiva da vam uredi, to uređuje Ustav i to uređuju drugi zakoni.
Mislim da je ovo trenutak da odustanete od ovoga što ste rekli. Direktiva, bilo čija, ne može da kaže da vi u Zakonu o žigovima propišete kako će sud doći do pravde. To ne može. Moj predlog je da to povučete dok je vreme, ove stavove 3. i 4, zato što mislim da ćete komplikovati kasnije. Hvala.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 25. odnosi se na privremene mere i ponovo stavovi 3. i 4. Čitam ih zato što možda ljudi koji danas ovo slušaju, a neki od njih su vrlo u materiji, sudije su, moraju da znaju šta mi ovde pokušavamo da vama objasnimo. Ako postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete na strani nosioca prava, sud može da odredi privremenu meru bez prethodnog saslušanja protivne stranke. Sledeći stav kaže – u slučaju iz stava 3. ovog člana sud će odluku o odlučivanju privremene mere da donese u roku od 30 dana od dana podnošenja predloga. Ponovo se Zakonom o žigovima mešamo u sudske procedure i u to kako će sud da dođe do pravde. To prosto nije dozvoljeno u našoj pravnoj praksi.
Opet vas upozoravam. Imali smo jedan slučaj i pitanje – kako ćemo da razrešimo kada smo brzali sa nekim potpisivanjem međunarodnih ugovora i upozoravam vas da je možda trenutak da prihvatanjem amandmana stanemo, napravimo pauzu, da konsultujete i ministra ili nekog jer mislim da ulazimo u nešto što će biti vrlo problematično za kasnije.
Nije samo ovo problem koji se pojavljuje. Imamo jedan drugi problem i možda i treći problem kada su u pitanju sudovi. Intelektualna svojina je oblast koja će biti pravna oblast 21. veka. Počela je u 20. veku, a 21. vek je sigurno vreme u kome će se sudovi baviti ovom problematikom. Srbija nema specijalizovane sudove, a morala bi da ima zato što je to jedna vrlo pipava materija i oblast koja se da lako razrešiti. Postavila sam jedno pitanje čitajući, spremajući se za ovaj zakon – sudski spor oko vode "Vode". To je tako strašno zakomplikovano da ne znam kako će to razrešiti neko ko je običan sudija. Jedan od mojih prijatelja je profesor Pravnog fakulteta i spremajući ovo sam ga pitala – kako se ovo razrešava? On je rekao da se razrešava tako što imamo sudove specijalizovane i obučene sudije koji se bave samo tom materijom. Mi nemamo ni to. Nemamo sudove. Nemamo sudije. Sudije to kao problem i teret prebacuju i gube vreme, jednostavno odlažu rešenje. Usput da kažem da recimo u MUP-u u celoj policiji samo 10 obučenih policajaca se bavi ovom materijom. To je nedopustivo. To će da bude problem koji će morati takođe da razrešava pravosuđe. Očigledno je to problem. To svi znamo i razumemo, ali ovo što ne treba da bude problem da vi regulišete nešto što ne pripada ovom zakonu, mislim da se razrešava time što se prihvataju naši amandmani. Prihvatite amandmane i nećete imati problem. Hvala vam.

Kada ne bih smatrala da je ovo vrlo važno na šta pokušavam da vam ukažem, bilo bi me sramota da se treći put javljam po istoj stvari. Stvarno mislim da činimo presedan koji ne može da nam donese dobro. Opet vas pozivam da pogledate sa nekim ko se ovom materijom bavi.
Dakle, sada kažete, naslov iznad člana je pokretanje postupka za određivanje privremene mere, odnosno obezbeđenje dokaza. Kažete – u slučaju kada tužba nije podneta u roku iz stava 1. ovog člana, sud će na predlog lica protiv koga je određena privremena mera, odnosno obezbeđenje dokaza, ukinuti rešenje kojim je određena pripremna mera, odnosno obezbeđenje dokaza, obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje. Ponovo, ingerencije suda, ingerencija drugog zakona. Nije ingerencija Zakona o žigovima. Zaista nije ingerencija Zakona o žigovima.
Volela bih da se ovde uključi puno ljudi, koji su dobri pravnici, koji razumeju ovu materiju, ali pravnici koje smo mi konsultovali, ali pravnici koji razumeju o čemu pričamo, tvrde da je ovo nemoguće. Kažu – nadležnost sudova je određena Ustavom, a ne Zakonom o žigovima i da ne činimo smešnim dalji razgovor. Mislim da je najpametnije da se ovo povuče.

Hvala gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 2. koji se odnosi na značenje izraza, u tački 10. vi definišete ko je to poljoprivrednik i kažete da je poljoprivrednik nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se isključivo bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Ovde je akcenat na ovom – isključivo. Nama se čini da to nije dovoljno dobra definicija i da se potpuno okrećete nečemu što je sporedno i periferno, što se nas tiče.
Mislimo da poljoprivrednika mnogo više definiše to što on sopstveni poljoprivedni proizvod iznosi na tržište, nego to da li se on isključivo bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Čini mi se da država definitivno treba da se okrene tom takvom modelu gledanja, da prepoznaje tržišnog proizvođača kao poljoprivrednika ili privrednika, a ne da se bavi nekim perifernim stvarima u ovom delu.
Zbog toga smo mi amandmanom intervenisali i naša definicija je bitno drugačija. Poslušajte kako ona glasi – poljoprivrednik je nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se tržišno bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Mislim da ovo mnogo menja na shvatanju pojma. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa DSS podnela je amandman na član 12. To je amandman koji se odnosi na zelenu knjigu koja se uspostavlja i to je dobro što se uspostavlja. Šta je famozna zelena knjiga? To je godišnji izveštaj o stanju u poljoprivredi na celom terenu Srbije i to u prethodnoj godini.
Odmah da vas demantujem, gospodine ministre. Kažete – ministarstvo podnosi izveštaj resornom odboru kvartalno. Tako je, ali izveštaj o radu ministarstva. Ono što nas interesuje, a govorim u ime DSS koja je podnosilac amandmana, jeste da dobijemo informaciju o stanju poljoprivrede kvartalno. Ne moramo kvartalno. Bilo bi lepo, ali ne moramo kvartalno, zaista.
Uložili smo amandman na član 12. stav 1, gde kažete – ministarstvo u okviru godišnjeg izveštaja o radu u skladu sa zakonom podnosi Vladi godišnji izveštaj o stanju poljoprivrede u prethodnoj kalendarskoj godini, u daljem tekstu – zelena knjiga. Ono što tražimo, sasvim je uredu i slažemo se da Vlada treba da dobije ovu informaciju, mi se zalažemo da je strateška oblast poljoprivreda, dragoceno je da se imaju informacije, ali da u istom vremenskom intervalu jednom godišnje ovakav jedan izveštaj o stanju poljoprivrede bude dostupan i nadležnom Odboru za poljoprivredu NSRS.
Mislim da su ljudi koji sede u ovom odboru vrlo nadležni da dobiju ovakve informacije, vrlo stručni da dobiju ovakve informacije. Za njih je dragoceno, s obzirom da nadležni odbori imaju kontrolnu funkciju i to je takođe zakonom regulisano, da vide kakve su mere sprovedene, da li su dale rezultate, koliko su bile efikasne, šta nam valja činiti u daljem periodu. Ne vidim problem da se na bilo koji način ovakav izveštaj predstavi nadležnom odboru u toku jedne kalendarske godine. Zato smatram da treba da usvojite naš amandman.
Sa druge strane, zaista bih vas zamolila, pošto poslanici DSS čitaju zakone, a čitaju i obrazloženja na amandmane koje ste nam odbili, da kada pišete ta obrazloženja ipak vodite računa o tome da pričamo kao ozbiljni ljudi koji su zaista dobili nadležnost od naroda da brinu o politici ove države. Evropska praksa – u svakom amandmanu koji je odbijen navodi se da vi to odbijate zbog toga što to nije evropska praksa.
Šta je sve evropska praksa u oblasti poljoprivrede? To jako dobro znamo i bilo bi dobro da i vi to nama, na neki način, kažete, a što nije sprovedeni ni u prethodnim vladama, a bojim se da ni sada neće biti.
Pre svega, ovde govorim o tome da je SSP potpisala prethodna Vlada i time poljoprivredu Srbije i sve poljoprivrednike je dovela u nezavidan položaj. To je, na drugoj strani, evropska praksa. Dobra evropska praksa bi bila da subvencionišu države poljoprivredu i poljoprivredne proizvođače. Mi naše, nažalost, nismo doveli u poziciju da budu na isti način subvencionisani, nego su upravo obrnuto.
Znači, molim vas, vodite računa kada pišete obrazloženja, jer ih čitamo.

Hvala gospođo predsedavajuća. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ovom delu sednice, odnosno zakona, mi se bavimo vrstama podsticaja u stočarstvu i ono na šta smo mi ovde podneli amandman, zapravo, hteli smo da intervenišemo na ovaj 24, pa smo ga stavili onda ispred njega, to je 23a, odnosi se na svinjarstvo.
Dobro je, što se nas iz DSS tiče, da mere za podsticaj u stočarstvu budu i te kako dobro regulisane, zato što treba da podstaknu stočarsku proizvodnju koja je, kažu stručnjaci, prilično na izdisaju i da je, takođe citiram stručnjake – praktično narušena trajno i da će biti vrlo teško da se pokrene. Zbog toga smo mi ovoliko amandman ovde podneli i zbog toga toliko insistiramo na nekim, kao što je ovaj koji se odnosi na subvencije za mleko.
Ono što nama nije jasno, pokušaću da obrazložim u nekoliko rečenica, pa ću vas moliti, gospodine ministre, da to malo pokušate da saslušate, da dobijemo odgovor, jer vidite da podnosimo neprekidno amandmane u tom pravcu, a odgovor ne dobijamo. Verovatno mi nešto ne pratimo kako treba.
Savremena stočarska proizvodnja zahteva genetski kvalitetna grla, mužjake i ženke, i to u odnosu, kažu u stočarstvu, 1:10 i uz neku savremenu, najsavremeniju tehnologiju u uzgoju to može da donese rezultat da ta proizvodnja bude kvalitetna i da bude velika.
Formiranje kvalitetnih zapata je jedan od najvažnijih preduslova za postizanje dobrih rezultata koji mogu biti konkurenti na tržištu, a mi ćemo imati problem, to sam već naglasila i to su moje kolege iz DSS više puta naglasile, sa konkurentnošću onda kada se otvorimo prema EU, to smo komentarisali mi i kada je potpisivan SSP. Sada je na naplatu došlo ono što smo mi tada upozoravali i mi smo i dovešćemo dotle da naši poljoprivredni proizvođači, naši seljaci, kako to kažemo, zaista dođu do bankrota.
Tu se otvara nekoliko pitanja, sada se vraćam na ovaj naš amandman, vezanih za to, a to je prvo pitanje koje se danas takođe postavilo, to je pitanje veterinarske službe, njihovog statusa, njihove nadležnosti, praktično je prethodnim Zakonom o veterini ta služba došla do toga da je ona nekakav fikus koji se pojavljuje s vremena na vreme u seni, zatim se sklanja, pitanje programa mera i naročito plaćanja tog programa mera, jer od oktobra meseca prošle godine ništa nije plaćeno i pitanje je dokle veterinarska služba može da radi program mera, a izvinite ako želimo da budemo konkurentni prema evropskom tržištu, mi tu moramo da budemo vrlo rigorozni.
Drugo pitanje je promet priplodnih životinja koji se na našem tržištu odvija potpuno stihijski i potpuno neorganizovano. Tu zaista ima velike štete na raznoraznim delovima i velike posledice.
Treće pitanje je pitanje nabavke priplodnog materijala koji zahteva zaista veliku pomoć stručnjaka. Tu se jako malo stručnjaci pitaju i dešava se da ljudi ne znaju ni gde šta da kupe, ni kako to da kupe. Ono što je dobro, što moram da naglasim, jeste da je Institut za primenu nauke u poljoprivredni napravio jednu jedinstvenu nacionalnu berzu, to je dobro, ali vas molim, upravo iz tih razloga, da nam odgovorite zbog čega se ovde finansiraju i država pomaže samo nabavku ženki, a pitanje priplodnih mužjaka ostaje potpuno nepokriveno subvencijama države. Zbog čega postoji u stočarstvu taj jasan odnos 1:10 u korist ženki, ali ne vidim ovde da na bilo kom mestu, kada su u pitanju krave, ovce, jarčevi, svinje, niko ne pominje da će subvencionisati nekog kvalitetnog mužjaka. Hvala.

Hvala.
Gospodine ministre, naravno, pratila sam šta se dešava od onog momenta kada je napravljena ova vlast i naročito šta se dešava u vašem ministarstvu. Znam za velike dugove, za kašnjenja, za dinamiku, kako ste rešili pitanje isplate i svega ostalog, ali sam i razumela da je ovaj zakon jedan od mera za uvođenje reda, konačno, u jednu oblast koja je bila prilično slobodno shvaćena. Tako smo ga i razumeli mi iz DSS. Ali, neće biti povećanja stočarske proizvodnje ako samo finansirate, odnosno subvencionišete ženska grla. Videćete, neće. Razgovarali smo sa stručnjacima, oni kažu drugačije.
Pri tome, u Srbiji, recimo, imate samo 100 priplodnih bikova. Mi iz DSS smo podneli amandman da država subvencioniše svaku jedinku, svakog priplodnog bika sa 100.000 dinara godišnje i onda ćete imati tu mogućnost da imate i mužjake i ženke na jednoj strani. Ovako se bojim da ćete doći do toga da ćete jednom zatvoriti kolo ili ćemo doći do toga da uvozimo seme, a to je prilično skupo i neizvesno. Zato pitajte veterinare pod kojim uslovima moraju da tele krave i sve ostalo. Rade se carski rezovi tamo gde je sve nešto normalno. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naš amandman se odnosi na član 32. i on se nalazi u ovom četvrtom odeljku koji se bavi podsticajima za mere ruralnog razvoja, i podnaslovi – vrste podsticaja za mere ruralnog razvoja.
Do sada je obično, bio običaj da politika u oblasti poljoprivrede uglavnom definisana uredbama i do sada su uredbe donosile vlade. Predlogom ovog zakona su praktično sve odluke spuštene na nivo ministarstva, zapravo ministra, koji, ako pažljivo čitate, ima jako mnogo diskrecionih ovlašćenja. Uvek se plašim toliko diskrecionih ovlašćenja, zato što tim odlukama, tim uredbama može prilično da se promeni zakon i da, praktično, bez uvida parlamenta, dođemo do nekih stvari koje ne pišu u zakonu.
S duge strane, gospodine ministre, moram da se našalim s obzirom da je ovaj zakon bio u onom čuvenom paketu sa zakonom o zaštiti vazduha. Vama su ovim odlukama da se sve da ministarstvu na odlučivanje, odnosno ministru na odlučivanje, Vlada priznala punoletstvo. Ono drugo Ministarstvo koje se bavi zaštitom životne sredine je ispalo maloletno i njima su sva ta ovlašćenja oduzeta, pa su data Vladi, tako da, s te strane možete biti zadovoljni.
Članom 32, koji se odnosi na mere ruralnog razvoja, moram da kažem da ove mere dalje nisu usaglašene sa jednim drugim dokumentom koji postoji, a to je Nacionalni program ruralnog razvoja. Ne znam zbog čega je došlo do ove kolizije, ali ona zaista postoji.
Kada to sada gledamo, da postoji dokument sa kojim se ove mere koje se ovde u zakonu ne slažu, još se kaže da se ministru prepušta da propisuje vrste i mere ruralnog razvoja, kao i uslovi, način i postupak za ostvarivanje prava na korišćenje tih podsticaja. Kada sve to stavite na vagu, može zaista doći, i već dolazi, do velikog nesklada, do konfuzije oko nadležnosti. Mislimo da bi možda bilo dobro da se ponovo vrati Vladi u nadležnost da o tome odlučuje.
Mislim da je razvoj naših sela, ruralni razvoj, kako ga mi zovemo i kako nas ljudi sa sela malo razumeju, vrlo važna oblasti i mislim da mora biti pokrivena, i već je pokrivena, sa nekoliko dokumenata i nekoliko zakona. Zbog toga se plašim da ta mešanja tih nadležnosti mogu stvarno da dovedu do konfuzije.
Možda je iz tih razloga dobro da Vlada sa više resornih ministara, koji su pokrivali ove zakone ovde u Skupštini, donosi odluke kada je u pitanju ruralni razvoj i mere podsticaja istog. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka Srbije je nekoliko amandmana podnela iz jednostavnog razloga što je primetila da ovaj zakon koji ima jako mnogo nedostataka kao osnovni nedostatak kojim pokriva te neke druge je nerazumljiv jezik. Znači, nama je potpuno jasno kako se došlo do ovog prevoda, taj prevod kao da ste ukucali u "Gugl" i prevodili na taj način. Ovde nema nikakve veze sa duhom jezika ovo što ste vi napisali, sa duhom srpskog jezika, ima sa nekim drugim jezikom, sa engleskim naravno, ali prosto mi koristimo srpski jezik za srpske zakone.
Tako da smo mi u ovom članu 5. koji se inače odnosi na državnu pripadnost i koji glasi – nad plovilima državne pripadnosti Republika Srbija ima pravo i obavezu da vrši upravni, tehnički nadzor i ekonomsko-socijalni nadzor. Da li je nekada neko čuo da se u srpskom jeziku ovako formira rečenica? Nekoliko zadnjih dana osećam se kao lektor Vlade jer nad ovim zakonima stvarno neko treba lektorski da se pozabavi. U onom koji se odnosio na žigove, koji će doći, tamo nismo napravili razliku između pisanog i pismenog podneska, tako da sam se tamo bavila ovim. Neko će reći da sam ja profesor srpskog jezika, a nisam, ja samo govorim srpski jezik, pa mi zato samo strašno smeta što u ovim zakonima rečenice zvuče ovako.
Mi smo napravili amandman i slušajte kako zvuči rečenica koja je napisana srpskim jezikom, a ima to isto značenje, znači – Republika Srbija ima pravo i obavezu da vrši upravni i tehnički nadzor nad plovilima koja imaju državnu pripadnost Republike Srbije. Ova rečenica ima i rep i glavu i potpuno je jasno šta hoće da se postigne ovim zakonom.
Prosto, ne znam zašto ovo naše nije prihvaćeno zato što ne menja suštinu koju ste napisali ovde, ali i te kako menja ovu rogobatnost koja nema nikakve veze sa duhom srpskog jezika. Ne znam kako se vi osećate kada čitate ovo napisano, ja znam da se loše osećam kad nešto više puta čitam i onda više nemam jedan jasan uvid kako sam to napisala i da li je to smisleno. Dajte još nekome da pročita ovo, ovo stvarno zvuči strašno, sramotno kada se nađe u srpskom parlamentu. Hvala.

Narodni poslanik koji se oseća kao dežurna učiteljica, ali izgleda da mora neko to da radi, jer neko ko je zadužen za to, ne radi.
U članu 16. u stavu 2. se kaže – ministarstvo dostavlja organizaciji iz člana 15. stav 1. ovog zakona sledeće podatke o kompaniji ili o registrovanom vlasniku pomorskog broda. U tački 2. se kaže –dostavlja država registracije kompanije, odnosno vlasnika pomorskog broda.
Opet je ona ista primedba. Nejasno je šta je šta, šta se kome dostavlja i ostalo. Pogledajte kako zvuči onako kako smo mi napisali – dostavlja ime države u kojoj je kompanija, odnosno vlasnik pomorskog broda registrovano. Znači, znamo šta treba da dostave.
Prosto mislim da kada neko bude došao do toga da treba da koristi ovaj zakon, bilo da nadgleda primenu ovog zakona, da će taj imati debele probleme, jer neće znati šta treba zapravo da radi. Teško je i onome ko bude kontrolisao primenu ovog zakona, ko treba da vodi računa da obezbedi podatke iz ovog zakona. Znači, vrlo široko može da se shvati šta je napisano, a ne bi trebalo tako. Ipak mora da se zna u zakonu šta je šta.
Još je smešnije to šta ste meni odgovorili kao razlog zbog čega ne prihvatate amandmane koje smo podneli. Pozivate se na konvencije o pravu, koja mora da bude uređena, obaveza države strane ugovornice ove konvencije da obezbedi … Pazite, odgovor tek ništa ne razumeš. Samo razumeš to da postoji neka konvencija na koju se vi pozivate, a ta konvencija nije u vezi sa pismenošću izgleda. To je neka konvencija od koje ne možemo da razumemo ni šta je glava, ni šta je rep.
Ljudi, ovaj zakon mora da bude pismen, pre svega. Mora da se odnosi na pravopis srpskog jezika. Zamislite rečenicu koja kaže – ministarstvo dostavlja organizaciji sledeće podatke, država registracije, kompanije, odnosno vlasnika pomorskog broda? Šta treba da dostavi?
Ne razumem zašto niste prihvatili? Nema to veze s konvencijom, to ima veze sa pismenošću elementarnom. Dajte lektoru pre nego što dostavite i parlamentu. Ne znam kako su ministri glasali na Vladi? Pretpostavljam da im je neko objasnio o čemu se radi i ljudi su prihvatili na "dođem ti", "časna reč" itd.
Molim vas, čitajte. Gospodine Kneževiću, ozbiljan ste čovek, čitajte zakone, molim vas. Svašta ima u zakonima. To ne liči na parlament i ne liči na Vladu. Mi hoćemo da budemo ozbiljna država? Podržavam vas u tome da budemo ozbiljna država, ali, molim vas, budimo pismeni. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ne znam da li je predlagača sramota da ja po stoti put govorim o istoj stvari? Mene je sramota. Stvarno moram da priznam da me je sramota da ispravljam, upoznajem sa jezikom. To nije nadležnost poslanika, ali, izgleda da moram.
Sadržina nije primerena jeziku. U Srbiji se kaže – sadržaj. Ne vidim šta je bilo sporno da to i prihvatite?
Sada sam uspela da rastumačim da vi niste prihvatili amandman, tako bar kaže predlagač zakona, zbog toga što se poziva na Konvenciju o pravu mora. Konvencija o pravu mora zabranjuje da se koriste srpski izrazi za srpski zakon.
Ne znam da li postoji konvencija o pravilnoj upotrebi srpskog jezika, ali bi je svakako trebalo napisati i prihvatiti u ovom parlamentu, da bismo mogli da razumemo zakone koji su pred nama. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 40. se nalazi u delu koji se odnosi na tehničke zahteve za upis brodova u domaći upisnik. U prvom stavu kaže – za upis u upisnik brodova unutrašnje plovidbe, brod unutrašnje plovidbe mora da ima važeće brodske isprave izdate od strane organa uprave nadležne za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu ili poznatom klasifikacijom društva, kao i da ispunjava tehničke i druge uslove propisane zakonom.
Prema onom što međunarodni propisi traže, pored tehničkih uslova, brod mora da ispunjava i ekološke zahteve i to mora da stoji u zakonu.Vrlo su strogi propisi koji određuju ove ekološke zahteve, vrlo su strogi u svetu, naročito su evropski propisi tu jako strogi.
U obrazloženju zbog čega niste prihvatili amandman vi mi navodite da tehnički propisi podrazumevaju i ekološke. Ne, tehnički propisi podrazumevaju ispravnost i neke druge stvari. Ekološki propisi su vrlo precizni i volela bih da ste malo bolje pogledali to.
S druge strane, mi smo intervenisali na poslednji stav, gde kaže – Vlada propisuje najvišu dopuštenu starost brodova za upis u jedan od upisnika brodova. Ne čini li se da, recimo, treba da stoji – Vlada, mi Vlada - menjamo Ministarstvo, znači ministar resorni, treba da propiše, pa sad, najvišu dopuštenu starost, kako ste vi napisali, a mi kažemo – maksimalnu dozvoljenu starost brodova. Možda mi drugačije razumemo jezik, prosto mislim, nekad kad gledam kako reagujete, meni se čini da ja stvarno ne govorim isti jezik kako vi.
Vi verovatno razumete jezik kojim ste pisali kao predlagač. Ja znam da ne razumem, ali sam razgovarala sa ljudima iz nekih drugih oblasti koji takođe kažu – ovo je jezik koji je vrlo teško razumeti, zato što je prevođeno tako kako je prevođeno. Ili tražite drugog prevodioca ili lektora, nešto morate menjati. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno premijeru, upućeno je ministru trgovine i ministru poljoprivrede. Od kada se u javnosti pojavila informacija da će sa pristupanjem Svetskoj trgovinskoj organizaciji Srbija morati da otvori svoje granice za genetski modifikovane organizme, odnosno genetski modifikovanu hranu, javnost je vrlo uznemirena i vrlo pažljivo posmatra šta se dešava na ovom planu.
Naravno, ljudi su sa pravom uznemireni, jer su im putem interneta dostupni rezultati mnogih istraživanja koji ukazuju kakve sve velike posledice može imati genetski modifikovana hrana na zdravlje građana. Počev od toga da će imati probleme sa organima, sa tumorima, sa sterilitetom i na kraju sa vrlo visokom smrtnošću. Vrlo je važno da razmišljamo u pravcu da to što neka država ima dovoljno hrane znači da može biti i suverena zemlja. Samo ona zemlja koja ima svoju hranu može govoriti o suverenosti.
Na kraju, moram da se pozovem na Deklaraciju koju je 1997. godine doneo UNESKO, a čiji je Srbija potpisnik. To je deklaracija o odgovornosti sadašnjih generacija prema budućim generacijama. Javnost je bila toliko uznemirena da je poslanička grupa DSS, dakle stranke koja se vrlo dosledno i sa mnogo argumenata zalaže protiv uvođenja genetski modifikovane hrane u Srbiju, bila poplavljena pozivima i mejlovima pre nekoliko dana kada je na dnevnom redu Skupštine bilo potvrđivanje Međunarodnog ugovora o biljnim i genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu. Dakle, zakonom koji nema direktne veze sa genetski modifikovanom hranom, ali može da nanese štetu Srbiji.
Odbor za zaštitu životne sredine se bavio ovom temom 13. novembra kada je bilo veliko javno slušanje sa 120 učesnika, vrlo stručnim ljudima iz nevladinog sektora koji se bave ovom problematikom i gde se skoro konsenzusom došlo do toga da genetski modifikovana hrana nema mesta u Srbiji. Odbor će se ovom temom baviti i 6. februara kada će pozvati javnost da učestvuje u ovome.
U moru neizvesnosti oko genetski modifikovane hrane, hoće li se uvoditi, neće li se uvoditi, jedna od lepih vesti, a na kojoj ja baziram svoje pitanje jeste to što je u Berlinu, 19. januara, u vreme tzv. Međunarodne zelene nedelje državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gospodin Danilo Golubović, potpisao tzv. Deklaraciju "Dunav soja". Šta podrazumeva ova deklaracija koju je, inače, moram da kažem, meni jako važna, potpisalo sedamnaest zemalja dunavske regije? Dakle, počev od Nemačke, odnosno Bavarske u ime Nemačke, Švajcarske, Mađarske, Austrije, Slovenije, Hrvatske i dobro je što je to potpisala Srbija.
Cilj Deklaracije je postavljanje nove politike u oblasti gajenja soje sa visokom nutritivnom vrednošću, ali soje bez genetski modifikovanih organizama, koja bi služila kao hrana za ishranu ljudi i životinja. Država se, prema onome kako sam ja to razumela, opredelila za gajenje soje bez genetske modifikacije. Dakle, potpuno zdrave, prirodne soje, kao i uljane repice.
Moram da kažem da iako država ne priznaje, ministarstvo ne priznaje da u Srbiji postoje brojne parcele koje su zasejane genetski modifikovanom sojom. Žena, kojoj treba verovati, dr Mirjana Milošević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo tvrdi da se radi o hiljadama hektara. Dakle, u Srbiji genetski modifikovane soje ima i zbog toga je mnogo važno ovo opredeljenje kako bismo se od sada bavili samo zdravom sojom. Znači, bez genetske modifikacije.
Moje pitanje premijeru, ministru trgovine i ministru poljoprivrede jeste – da li potpisivanje ove deklaracije znači da se država Srbija, odnosno Vlada države Srbije konačno opredelila i da je definitivno prelomila da Srbija neće dozvoliti ulaz genetski modifikovane hrane na njenu teritoriju ili je, nedaj bože, ovo još jedan manevar da se prevare građani Srbije? To je pitanje o kojem treba da razmislimo i građani i poslanici. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da počnem od jednog mog utiska iz 2009. godine, kada je ovaj zakon donošen. Ja se danas, četiri godine posle 2009. godine, posle tog trenutka kada se zakon spremao, sećam svoje neprijatnosti dok sam čitala zakon. Da budem vrlo blaga, da ne kažem da je bio potpuno nepismen, ali je zakon bio u velikim suprotnostima sa važećim pravopisom Republike Srbije. Tu nije bilo pitanje jezika kojim je zakon pisan, kao što je bilo juče ili prekjuče, kada smo govorili o Zakonu o plovilima. Tu se moglo postaviti to pitanje. Ovde je bilo reči o tome da je zakon zaista u problemu vezanom za pravopis. Navešću koji su to problemi. Nekako sam imala utisak kao da je pisan prema onom vašem uputstvu, gospodine ministre, da profesori priznaju odgovor učenicima – Jovan Jovanović Zmaj napisan malim slovom. Tako je izgledao taj moj utisak.
Volim da govorim konkretne stvari i činjenice, pa ću da vam pročitam, prosto da i vi vidite o čemu se radi. Recimo, kaže – nadležni organ će pismenim putem pozvati. Neće pismenim putem, nego će pozvati pisanim putem nadležni organ, a možda će to biti pismeno ili nepismeno. Onda kaže sledeće – ugovor o prenosu prava se sastavlja u pismenoj formi. Ne, ugovor se sastavlja u pisanoj formi, ali ne znam da li će biti pismeno ili nepismeno, to zavisi od toga ko će ga pisati. U članu 43. – da bez pismene saglasnosti nosioca čuvenog žiga druga lica neće moći da koriste isti ili sličan znak. Verujte, namerno sam navela tri primera, da ne bude da sam zlonamerno pronašla jedan, pa sam ga servirala. Mogu da vam čitam, od člana do člana imate ovakve primere. Mislim da je ovo sasvim dovoljno da potkrepim ono o čemu hoću da kažem.
Zaista mislim da zakoni koji se u Srbiji donose, pre svega moraju da budu pismeni. Sve dalje možemo da govorimo da li su dobri, da li su efikasni, ali pre svega moraju da budu takvi. Prosto ne mogu da zamislim koliko su se loše osećali ministri dok su usvajali ovaj zakon na Vladi. Da li je moguće, gospodine ministre, da niko nije primetio ovo što smo mi primetili? Zbog toga sam se obradovala kada sam u obrazloženju, a moram da kažem da ja, kada počnem da čitam novi zakon, uvek prvo pročitam obrazloženje, naročito kada su u pitanju izmene i dopune, u obrazloženju ste napisali sledeće i to me je jako obradovalo. Kaže da se izmene i dopune donose da bi rešenja predviđena ovim izmenama i dopunama imala za cilj da otklone prvenstveno izvesne uočene nedostatke. No, nepismenost, ona je ostala. Ili nije uočena, ili nije uočena kao nedostatak.
Ne bih volela da zvučim, zaista, zlonamerno, mislim da razumete zbog čega ovo govorim, ali mi smo u DSS uočili i nedostatak, i uočili smo ga, pa smo vrlo pedantno ispravljali, bar u ovim članovima u kojima ste vi izvršili izmene, ovo što ste vi propustili.
Mislim da ćete prihvatiti te amandmane, jer oni zaista doprinose boljitku teksta, ali bih volela da uđete u izmene i dopune, makar u ovom delu, i onoga što ovde piše. Zakon je veliki, vrlo je važan, čitaće ga i ljudi koji ne dolaze samo iz naše zemlje i neće se dobro osećati kada vide ono što smo mi ovde napisali.
Drugi razlog donošenja izmena i dopuna je potvrda usklađivanja sa izvesnim direktivama, o kojima je moja koleginica Donka Banović govorila, i ovde se radi, pre svega, o direktivi iz 2004. godine, 48 Evropskog parlamenta i Saveta, koja se odnosi na sprovođenje prava intelektualne svojine, jedne oblasti koja je praktično jedna pravna oblast 21. veka. Ja to kažem na početku 21. veka, ali mislim da će to zaista biti izuzetno važna oblast u ovom veku.
Druga direktiva je 2008/95 o usklađivanju zakona država članica u oblasti žigova i član 4. koji ste ponudili, izmene i dopune, se i te kako odnosi upravo na usklađivanje sa ovom direktivom. Ne mislim da su one loše u tom smislu i mislim da su nas kolege potpuno pogrešno razumele kada smo govorili o tome. Reč "direktiva" i "ja usklađujem zakon zbog direktive, a ne usklađujem ga zbog potrebe da popravim standarde u svojoj zemlji i zakone u svojoj zemlji" je ono što nama smeta.
Moram da kažem da pojedine izmene i dopune zaista imaju smisla i mi možemo da ih podržimo jer su sasvim u redu, kao što je, recimo, član 3, odnosno bivši član 10, u kome kažete ovako – svako strano, fizičko ili pravno lice u postupku pred nadležnim organima mora imenovati zastupnika koji je registrovan u registru zastupnika koji vodi nadležni organ ili kod domaćeg advokata. Naravno, ne znam iz kojih razloga je donet tada upravo ovakav tekst, jer je sasvim logično da punoletna i poslovno sposobna osoba, lice, može zastupati samo sebe, to naši zakoni predviđaju, dozvoljavaju i dobro je što ste to uočili. To je bio jedan od amandmana 2009. godine koji je moja poslanička grupa podnela, nije prihvaćen, jako mi je drago da je danas prihvaćen.
Zaista moram da kažem da mi se mnogo manje sviđa to što ste prihvatili direktivu Svetske trgovinske organizacije koja smatra da su pojedine odredbe zakona koje vi sada popravljate i menjate ih, kažu da ovakva rešenja dovode u neravnopravan položaj strana lica i da je to favorizovanje domaćih lica. Bila sam vrlo spremna da pogledam mnoge zakone koji se u ovoj oblasti donose u drugim zemljama. Nema ozbiljne zemlje koja ne favorizuje domaće stranke. Mislim da je za Srbiju mnogo bolje, naročito u ovo vreme u kojem živimo, a ono dugo traje kao teška ekonomska kriza, da zaista počne da gleda na svoje građane i na one koji u ovoj zemlji nešto privređuju i doprinose, da ih favorizuje, pa neka to tako i zvuči.
Prosto, ako to mogu da rade mnogo jače i veće zemlje od nas i uglednije, u smislu da su članice EU, uvažene članice EU, zašto Srbija ne bi mogla da radi svojim građanima?
Ono što DSS ne može nikako da prihvati u ovim izmenama i dopunama, to je pitanje sudova, odnosno direktiva koje vi dajete sudovima i prosto im propisujete postupke i ugrožavate njihovu samostalnost i njihovu nezavisnost. Sudovi su u ovoj zemlji još uvek nezavisni državni organi, samostalni državni organi. Njihova nadležnost je propisana i Ustavom i drugim zakonima. Prosto je nemoguće, to kažu zaista vrlo ugledni pravnici i pravnici kojima mogu da verujem, dakle, oni kažu da je nemoguće Zakonom o žigovima propisivati sudovima kako oni treba da rade i šta treba da rade kako bi došli do pravde. Prosto, to nije moguće uraditi ovim zakonom.
Meni je jasna namera zbog koje vi ovo radite. No, mi znamo i tu se slažem sa mnogim kolegama koje su govorile, da mi specijalizovanih sudova nemamo. Ovo je vrlo teška i komplikovana oblast koja dotiče ne samo domaće zakonodavstvo, nego i zakonodavstvo drugih zemalja i u drugim zemljama je ovo zakonodavstvo mnogo razvijenije nego kod nas. Vaša potreba je, koliko sam razumela, upravo to, da je moguće neke sporove, a ja ću o jednom kasnije govoriti, o tom čuvenom brendu "Voda-voda", nekako rešiti, dovesti ih do kraja. To naši sudovi najčešće nisu u mogućnosti i bilo bi onda dobro da se radi o specijalizaciji sudova, pogotovo zato što imate samo desetak ljudi koji rade ovakvu vrstu posla u MUP-u.
Šta je još za nas prihvatljivo i što je u redu? Ono što ste regulisali u dosadašnjem članu 5. stav 1. tačka 6) odnosi se na definisanje tzv. prevarnih znakova. To su oni znakovi koji treba da dovedu kupce, odnosno stranke u postupku prometa, u zabludu. Naročito je dobro što ste to regulisali sada, zato što se naročito stariji kupci ili oni kupci koji rade nešto na brzinu dovode u zabludu time što kupuju robu za koju misle da je određena, kao što su recimo, sada mi je palo na pamet, one čokolade "Milka", sa potpuno istim bojama, sa potpunim istim znakom koji se samo u detaljima razlikuje, pojavljuje se na tržištu druge vrste čokolada koje po kvalitetu, naravno, nisu iste.
Zanimljiv mi je i primer upotreba žiga "Voda-voda". To mi je upravo bilo zanimljivo iz razloga koji sam navela kada sam govorila o sudovima. Moram tu da citiram nekoliko stvari koje su upravo primer za ovo o čemu smo govorili, o potrebi specijalizacije sudova. Citiraću, to je izjava iz jednih novina advokata bivšeg "Glasnika", kaže da žig "Voda-voda", popularan brend, kako on kaže, nikada nije prodat, niti je bio predmet transakcije u kupovini između raznih kupaca, da je on samo bio zakupac žiga, taj jedan od kupaca i da je taj odnos zakupništva žiga prestao 2009. godine. On dalje kaže – svaka upotreba žiga "Voda-voda" bez saglasnosti vlasnika brenda je nezakonita. To što ste me pitali vezano je za postupak. Radi se o postupku brisanja iz Registra žigova, ali to samo služi obaveštavanju trećih lica i time se ne stiči nikakva prava, niti prestaju. Ugovor je osnov, on je prestao da postoji, otkazan je. Društvo "Voda-voda" nema nikakva prava nigde u svetu, a kod nas ne postoji jasno pravno razumevanje, to je društveni problem.
Naravno, nemam nameru da budem ničiji lobista, niti da zastupam niti jednu niti drugu stranu. Ovo navodim upravo iz jednostavnog razloga, ovo je odličan primer koliko je to komplikovana materija, koliko je to osetljiv teren i koliko je potrebno da se uđe u specijalizaciju i sudija i specijalizovanih sudova da bi sve ovo moglo da se izvede i da bi, rekla sam, intelektualna svojina, kao zaista jedna kompleksna oblast i vrlo važna oblast u 21. veku, ne samo u Srbiji, nego i u svetu, mogla da se realizuje i u Srbiji.
Ovo sam pročitala i zbog toga što bih volela da dobijem mišljenje, gospodine ministre, pošto ste vi zastupnik ovde Vlade, o ovome što sam pročitala. Da li će sada izmene i dopune sa ovim što ste naveli, nadležnosti sudova, doprineti da se ovo pitanje reši, zapravo, da se ispravi ovo o čemu se ovde govori?
Ono što me dalje interesuje je pitanje - dokle je Srbija stigla sa usklađivanjem i primenom zakona u oblasti zaštite intelektualne svojine, u propisima EU i uopšte u smanjenju piraterije i krivotvorenja, s obzirom da se Srbija obavezala da će 2013. godine uspeti da svoj nivo zaštite dostigne otprilike i popne na nivo kakav je u EU?
Jasno mi je stanje zbog čega ste ušli u ove izmene i dopune. Jako vas molim da popravite ono što sam rekla, zato što to doprinosi imidžu svih nas, i ovde i u svetu. Volela bih da dobijem odgovor na ono što sam pitala. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u 17,40 časova narodni poslanik Milica Vojić Marković je tu, ali nijedan ministar o zakonima o kojima sam htela da pričam nije tu.