Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministar, meni je kao ovlašćenom predstavniku DSS zaista bilo teško da u ovih šest predloga, pet zakona i jedne odluke, da pronađem zajednički imenitelj i da nađem neku meru o čemu i kako treba da govorim. Naročito mi je bilo vrlo neprijatno da govorim o našoj saradnji sa Belorusijom. Da podsetim, to je ona zemlja u koju smo mi uveli sankcije, ako se ne varam. Tu mi je moralno bilo vrlo teško da govorim.
Opredelila sam se da govorim upravo o ovoj odluci, o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2012. godinu, upravo iz razloga koje je pomenula gospođa ministar. Isto stvari posmatram tako da vidim šta je to životno za naše građane važno. Smatram da je upravo ova odluka vrlo važna za ono što je njihovo lečenje i potreba da dobiju neke usluge koje su Ustavom, na kraju krajeva, zagarantovane.
Priznaćete svi da je vrlo neuobičajeno da na kraju 2012. godine, kada se donose finansijski planovi za 2013. godinu i mi smo, na kraju krajeva, doneli i usvojili budžet Republike Srbije za 2013. godinu, pa čak i za Fond, govorimo naknadno o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za zdravstveno osiguranje za 2012. godinu.
Evo o čemu se radi. Poslednjeg dana 2011. godine, 31. decembra 2011. godine, na podračunu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, budžetska sredstva preneta, neutrošena sredstva, ostalo je 2.661.000,00, a na budžetskom podračunu za devizna sredstva bilo je 834.078.000 dinara. Moram da kažem da je revizor dao prvi predlog kako da se ova sredstva dalje upotrebe i da se na njegovu intervenciju Fond odlučio da se donesu ovakve izmene. Odnosno, o čemu se ovde radi? Predlogom odluke o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za 2012. godinu ukupni prihodi i primanja su uvećana za 2.661.034, a za toliko su, naravno, uvećani i rashodi i izdaci, tako da sada ukupno planirani prihodi i primanja, rashodi i izdaci iznose 212.805.034 dinara.
Šta ovo znači? Ovo uvećanje je zapravo nastalo samo prenošenjem neutrošenih sredstava na podračunima budžetskih sredstava, sem kada je u pitanju ovaj devizni račun za 2011. godinu, jer sa tog računa se, naravno, leče naši građani u inostranstvu, tako da nije ni mogao da bude prenet.
Ono što je vrlo važno reći, ovi ukupni rashodi i izdaci Republičkog fonda za 2012. godinu uvećani su za isti iznos i u celosti odnose na uvećanja aproprijacije za lekove izdate na recept. To je cela suština ove odluke.
Ono što je meni bilo vrlo problematično, a to piše u obrazloženju ovog predloga odluke, jeste da će Republički fond nastaviti da izmiruje obaveze prema svim apotekama i apotekarskim ustanovama, u skladu sa raspoloživim sredstvima, a u istom procentu od fakturisanog iznosa za lekove izdate na recept za mesec prema starosti duga. Kada se ovako lepo birokratski sročena rečenica prevede na jedan jednostavni jezik, dobijamo samo jednu poruku. Fond će, naravno, nastaviti da izmiruje dug, ali će taj dug biti izmirivan na kašičicu u jako dugom periodu za one koji čekaju izmirenje svog duga.
Zašto to kažem? Prošle nedelje u subotu smo usvojili set zakona iz oblasti zdravstva, gde su bili zdravstveno osiguranje i zdravstvena zaštita i pravljenje javnog duga od duga zdravstvenih ustanova. Poslanici DSS su izrazili zaista sumnju da će sve ono što je u zakonima napisano biti i moguće realizovati, naročito kada je u pitanju javni dug. Prosto, iz diskusije koja je tada vođena, iz svega onoga što je gospođa ministar pokušala da nam kaže, jer neke stvari očigledno ni njoj nisu bile do kraja dostupne, stoji da mi ne znamo, niti to stoji kao poseban deo zakona, zašta se zalagala DSS, ni ko je napravio javni dug, ni koliko on zapravo iznosi, ni zašto je taj dug napravljen, ni šta će snositi oni koji su taj dug napravili, a pretovarili samo građanima Srbije da ga vrate.
Hajde da pogledamo još neke činjenice kada je ovo u pitanju. Vlada je, kada smo govorili o budžetu za 2013. godinu, rekla da je projektovana inflacija u 2013. godini 11%. Budžet Fonda neće porasti čak ni za tu planiranu inflaciju.
Zatim, šta nas još čeka? Očekuje nas podizanje cene lekova minimum za 20%, jer je neophodno da se prvo koriguje vrednost evra, jer imamo jedan nerealan kurs evra pri plaćanju lekova. Taj kurs je nastao u junu 2011. godine, kada je doneta ta odluke da se lekovi plaćaju po kursu od 99 dinara za evro, a danas je on 114, ako sam dobro pratila, mislim da je juče bio toliko.
Veledrogerije prilikom uvoza imaju gubitke preko 20% i upravo iz te činjenice kurs je potpuno nerealan. Predstavnici i domaćih i stranih veledrogerija su upozorili već Vladu da će u jednom trenutku prestati da isporučuju lekove i medicinsku opremu. Znači, ne samo lekove, nego i medicinsku opremu. Traže od Vlade da se taj kurs dovede na onaj nivo na koji je zaista i svuda moguće kupiti evro. Uz to, veledrogerije kažu da su one, kada su to isporučile, već platile carinu i već platile PDV, tako da je njihov trošak mnogo veći.
Naravno, da me ne razumete potpuno pogrešno, nisam ni zagovornik, ni lobista veledrogerija i apotekarskih ustanova, samo sam onaj ko hoće da upozori Vladu na ozbiljnost toga, jer posledice će snositi građani. Oni su pacijenti, oni koriste usluge. Ako lekovi poskupe, to će se, naravno, svakom od građana Srbije videti kada
bude morao da kupi lek.
Takođe, ono što sam zapazila, recimo, za materijal za dijalizu ne postoji uopšte povećanje, povećanje je nula. Čak ni ta inflacija od 11% nije zagarantovana. Dobro, nije uzeto u obzir i nisu povećani izdaci materijala za dijalizu. To je ono najživotnije, jedan veliki broj građana traži ove usluge. Postavljam pitanje – da li je moguće da o tome ne vodimo računa?
Zatim, jedna trećina lekova koji su u upotrebi su iz uvoza, dve trećine su domaći lekovi, ali sa vrlo visokim procentom uvozne komponente, negde od 30 do 50%. To će takođe uricati na poskupljenje lekova. Znači, ovu oblast koja se zove poskupljenje lekova sam samo delimično dotakla. To su vrlo životna pitanja, a mi o njima treba da vodimo računa.
Zanimljiv je deo kada se formira cena lekova. Stvarno zvuči blesavo, najotvorenije reći, zato što u toj odluci nas upućuju, sve one koji su zainteresovani to da pročitaju, molim ih da pročitaju, jer nas tu Vlada donoseći tu odluku upućuje da pogledamo referentne zemlje, daje nam sajtove referentnih zemalja, a za Srbiju su to zemlje Slovenija, Hrvatska i Italija, pa sad imamo sajtove da pogledamo kolika je cena leka tamo. U odluci stavljati sajtove drugih referentnih zemalja za nas je stvarno malo čudno.
Zatim, iz budžeta zavoda vidimo da duguju 17 milijardi i da imaju sredstva samo do juna. Šta je do kraja godine, šta će se dešavati do kraja godine? Na kraju, i Vladin budžet je u deficitu 130 do 140 milijardi u ovom trenutku. Zatim, troškovi ishrane. To su životna pitanja. Troškovi ishrane u budžetu zavoda se vide da su predviđena povećanja troškova za 5% u 2013. godini u odnosu na 2012. godinu. To je u trenutku kada govorimo o toj projektovanoj inflaciji od 11%. Svi znamo, obilazili smo ako nismo bili korisnici, bar smo obilazili ljude u bolnicama i znamo kako se snalaze zdravstvene ustanove i kakav je jelovnik, koliko je kvalitetan, koliko je kalorijski, kolko je za dijetalne, prosto je pitanje šta će da jedu bolesnici, ako nismo našli za shodno da povećamo makar te troškove ishrane za onoliko koliko je projektovana inflacija. Ne treba ni da govorimo o kvalitetu hrane.
Zatim, energenti. Za energente je predviđeno povećanje od 7,04%, a kažem opet inflacija je 11%. Struja, prateći medije ministar energetike najavljuje poskupljenje od 20% u nekom trenutku koji može da bude i sutra. Gas je već poskupeo. Ovde nam je kada smo o tome govorili direktor Srbijagasa govorio da cena gasa ne može biti socijalna kategorija i to je jedna vrlo normalna reakcija nekog ko je istovremeno i direktor Srbijagasa i narodni poslanik, što je zakonski nemoguća kombinacija, ali u ovom slučaju je vrlo uspešna. Zaista, voditi računa o tome, kako će funkcionisati zdravstvene ustanove i povećati troškove energenata za 7,04% je neozbiljno.
U fondu nisu predviđena sredstva za plate 700 doktora medicine, četiri medicinske sestre i 280 zdravstvenih radnika. Nisu predviđena sredstva za plate za zamene onih lekara koji odlaze na specijalizaciju i supspecijalizaciju. To je cifra od 1,8 milijardi dinara i to je sve na osnovu ugovora koje je potpisalo Ministarstvo zdravlja Ugovor o naučnoj podršci zdravstvenih radnika.
Danas je činjenica da zdravstvene ustanove umesto da plaćaju lekove i da plaćaju medicinsku opremu, plaćaju 13.600 zaposlenih lekara više sa kojim ugovore su sklopili mimo RZZO.
Iz svega ovoga što sam rekla može da dovede samo do jednog zaključka, a to je vrlo jednostavno. Znači, kašnjenje sa plaćanjem i izmirenjem dugova će se nastaviti i bivaće iz meseca u mesec sve veće, jer je zakonom kojim smo dug od 13 milijardi pretvorili u javni dug pretpostavljam biti samo prvi od sličnih na tu temu. Očigledno je da će se ovde pojavljivati veliki novi dug. Taj dug, kako ga je moguće vratiti, ako se opet ne pretvori u javni dug, opet na leđa građana Srbije.
Gospođo ministre, moram da upozorim, mi smo u prošlom paketu zakona doneli, bio je i Zakon o rokovima plaćanja. Taj zakon je sasvim u redu sa svih gledišta pre svega privrednika, ali moram da vas upozorim da je plaćanje prema ovom javnom dugu potpuno drugačije. Pa se pitam, da li je moguće da ćemo mi zdravstvene ustanove, taj lanac u vraćanju tog duga izuzeti, dakle primena zakona se neće odnositi na zdravstvo, ili je nešto drugo po sredi. Molim vas da prosto proverite koliko su ova dva zakona potpuno suprotna.
Moram da prokomentarišem još jednu činjenicu koja je očigledno problem i zbog čega je zdravstvo u ovakvom stanju. Fond je banka zdravstva, to je jedini realni izvor finansiranja za zdravstvo i prirodno je da kada je on u ovakvom stanju da je cela piramida koja se na njega oslanja došla u ovo stanje, znači, da se skoro srušila.
Prema podacima poreske uprave poslodavci, preduzetnici, poljoprivrednici trenutno duguju više od 139 milijardi za zdravstvene doprinose. Otprilike 55.0000 poslodavaca ne uplaćuje doprinose za svoje zaposlene za zdravstveno osiguranje, ne uplaćuju uopšte ili u tom plaćanju užasno kasne. Tih 139 milijardi je veliki novac koji nedostaje i koji je očigledno potreban da bi zdravstveni sistem mogao da funkcioniše.
Republički fond je planirao da će u 2012. godini za rad zdravstvenih ustanova i lečenje, a lečenje je za 6,9 miliona stanovnika imati na raspolaganju oko 206 milijardi dinara. Od toga je 143,6 trebalo da bude prihod od doprinosa. Ako od tih 143 milijarde nije uplaćeno 139 milijardi onda možete da zamislite kako treba da funkcioniše Fond. Što je još crnje, od ukupnog duga Fondu na osnovu doprinosa, 30 milijardi dinara uopšte neće moći biti uplaćeno, znaće neće moći da se naplati, zbog toga što su mnoga preduzeća otišla u stečaj, što su izbrisana iz privrednih registara, što su likvidirana i to je dalje problem zato što ta sredstva treba da pripadnu Fondu.
U Srbiji se zdravstveni doprinos prikuplja po stopi od 13,6% na primanja, ali čak i kada bi svih 1,7 miliona zaposlenih i svih 1,6 miliona penzionera uplatili doprinose, a kažem da ne uplaćuje više od 55.000, znači kada bi se ti doprinosi redovno uplaćivali to ne bi bilo dovoljno za lečenje svih 6,7 miliona stanovnika koliko se leči iz Fonda, jer se uz ove koji plaćaju zdravstveno osiguranje leče i članovi njihovih porodica. Uz to se još leči i 1,25 miliona ljudi bez prihoda za čije lečenje Vlada, država izdvaja po pet evra. Volela bih da je ministar zdravlja ovde da i ovo prokomentarišemo. I sada umesto da se kažnjavaju poslodavci, mi smo donosili ovde nekoliko zakona gde je vrlo jednostavno moguće utvrditi ko plaća doprinose, a ko ne plaća, ali umesto da država sada sankcioniše one poslodavce koji ne plaćaju doprinose za svoje zaposlene, država se pojavljuje kao i ona koja sama duguje.
Od 2010. godine Vlada je po zakonu bila dužna da za osiguranje nezaposlenih, izbeglih i raseljenih lica, to je otprilike 1,25 miliona ljudi uplati RFZO 52 milijarde dinara, a uplatila je 1,6 milijardi i u budžetu za 2013. godinu nije predvidela sredstva da ovaj svoj dug namiri.
Ne znam da li sam bila dovoljno ubedljiva koliko je ovo životno važno za građane Srbije, mislim da jesam jer su ovo brojevi, a kad brojevi govore, bogovi ćute, tako kažu Grci. Ono što bih htela da kažem jeste da mi kao država i vi kao Vlada morate da budete mnogo ozbiljniji kada se donose zakoni. Prvo se sudaraju zakoni jedan sa drugim, ovde se oko naplate i oko rokova naplate i to su direktno dva suprotstavljena zakona, a zatim se traži od građana Srbije da preuzmu odgovornost za sve ono što Vlada nije u stanju spremna da sprovede ili je loše planirala.
Mislim da čak i nešto što je, hajde da kažem neuobičajeno, da na kraju 2012. godine govorimo o izmenama i dopunama zakona za 2012. umesto da idemo sa pričom sa 2013. godinom, mislim da ni ovo neće popraviti stvar i da kao i prošli put kada smo o tome govorili morate ući u dublji zakon koji se zove – reforma zdravstva. Očigledno je sistem sklon padu, ne sklon padu, nego gotovo i građani Srbije imaju pravo da budu lečeni, da u bolnici bude toplo, da imaju lekove koje mogu da nabave i da se prehrane za to vreme koje provedu u bolnici. Hvala vam.

Hvala gospođo predsedavajuća.

Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo sam pažljivo slušala kolegu Marijana Rističevića, zato što je ono što je on govorio, poslanička grupa DSS, pretočila i u amandman.

Mi smo smatrali da među onima koji trebaju da dobiju veće pravo, odnosno zdravstvenu zaštitu budu i poljoprivrednici. Rukovodili smo se time što je ministarka na odboru rekla da, kada god otvori zakon ona želi da još jednom kategorijom proširi prava. Mi smo smatrali da je ovo kategorija koja zaista zaslužuje ta prava, pogotovu što je u onoj grupi ovih proširenih prava, bila grupa samohranih roditelja dece do sedam godina, što jeste ustavna kategorija, ali bismo voleli da ta deca makar budu do 18 godina, to je jako mali broj ljudi.

Zašto smo se mi bazirali na ovu priču o poljoprivrednicima? Jeste da nije predizborna kampanja, a u predizbornoj kampanji svi im se obraćaju, mi smo smatrali da treba ovom kategorijom ljudi zaista popričati, jer smo imali jedno istraživanje koje se tiče zdravlja u ruralnoj Srbiji i došli smo do podataka da seosko stanovništvo ima brojne probleme u korišćenju usluga zdravstvene zaštite, pre svega nedovoljna dostupnost zdravstvenih usluga, nedovoljni obuhvat populacije zdravstvenim osiguranjem i neodgovarajući pristup uslugama zdravstvene zaštite.

Naravno, istraživanje kaže da samo 41% sela u Srbiji ima ambulante i naravno, sada ovde imate jako precizne podatke, da u Vojvodini ima 87% sela, u centralnoj Srbiji 33, u zapadnoj Srbiji 27, jugoistočnoj Srbiji 20. Taj procenat od 41 nije svuda isti.

Zato ne čudi podatak da je 41% ispitanika istaklo da ih život u selu sprečava da posećuju lekara i kada je potrebno i koliko je to potrebno. To je vrlo važno da kažem. Zatim, razlike u zastupljenosti lica bez zdravstvenog osiguranja, one se javljaju između regiona i naročito između poljoprivrednih, mešovitih i ne poljoprivrednih domaćinstava. Naravno da je u pitanju uvek Vojvodina, koja prednjači u tom smislu, da ima najmanje lica bez zdravstvenog osiguranja, da su zapadna i centralna Srbija u proseku 13%, a da je u jugoistočnoj Srbiji najviše 16% lica koja nemaju zdravstveno osiguranje.

Oni koji žive samo od poljoprivrede su u najvećem broju onih koji nemaju zdravstveno osiguranje. Naravno, ovde je više muškaraca nego žena. Sad zamislite ovaj podatak koji je frapantan. 50% ispitanika u ovom istraživanju kaže da se leči samo. Radi se o ruralnoj sredini, radi se o siromašnim ljudima, radi se o ljudima koji su diskriminisani po raznim osnovama.

Samo 28% njih plaća privatne zdravstvene usluge, 27% se samo leči u ambulantama i domovima zdravlja. Znači, 27% naših poljoprivrednika se samo leči u domovima zdravlja.

Dalje, imam jedno istraživanje koje se tiče moje opštine Valjevo. U jednom selu koje se nalazi samo šest kilometara od centra grada, 137 ljudi je došlo na lekarski pregled. Njih 37 je imalo zdravstvene knjižice. Ostalih 100 je imalo zdravstvene knjižice, što iz Federativne Republike Jugoslavije, što do nekih tamo drugih knjižica.

Znači, to je ono zbog čega smo mi smatrali da je potrebno proširiti ovom kategorijom ljudi.

Hvala gospođo ministar na odgovoru, koji me je samo delimično  zadovoljio.

Meni je potpuno jasno da ste vi nasledili potpuno ruiniran sistem, koji je devet godina jedan ministar, iz jedne stranke uredno ruinirao, tako da ne možete da mi kažete da sad imate sredstva kako biste ovo stanje popravili.

Ali, ja sam računala na vašu dobru volju. Ako već imate dobru volju da 13,5 milijardi pretvorite u javni dug, zašto ne bismo onda razmišljali i o nekom javnom dugu, koji će poljoprivrednicima omogućiti da dobiju zdravstveno osiguranje, naravno onima koji zdravstveno osiguranje nemaju.

Ja sam vrlo upoznata sa istraživanjima zdravlja u ruralnoj Srbiji, i znam da postoje kriterijumi po kojima je "Batut" radio, možda bi mogli i vi da pogledate te kriterijuma i da ti kriterijumi budu i pokazatelji vama, kako bi ova kategorija ljudi ipak imala pravo, makar da uđe u ove programe koje ste naveli.

Kolega, ne znam da li ste me dobro razumeli, nisam govorila ni o američkom sistemu, ni o solidarnom sistemu, nego o poštenom sistemu.

Mi ovde dolazimo u celu priču zbog toga što neko nije radio pošteno. DSS se zalaže ne za to da mi ne radimo solidarno i da solidarno lečimo ljude, nego zato da onaj ko je pravio ovo što je pravio, silne koruptivne zahvate, radnje i slično, odgovara za to. Onda kada on bude odgovarao za to, onda možemo da pričamo i o svemu drugom. Dok mi budemo solidarno pokrivali to što je neko radio takve koruptivne zahvate, nećemo moći da govorimo o poštenom zdravstvu, niti o tome da čovek koji je platio zdravstveno osiguranje ima pravo na zdravstvenu uslugu. O tome se radi. Mislim da me u tom domenu niste baš najbolje razumeli. Hvala vam.

Kolega reče da nije nastao dug samo korupcijom. Naravno, nije samo korupcijom. Ima korupcije u velikim količinama, ali nije samo.

Mi iz DSS upravo to pokušavamo da vam kažemo. Sistem je ruiniran, pun je sistemskih problema i sistemskih grešaka. Hajde da vidimo gde su ti problemi i gde su te greške kako bismo ih popravili, a ne samo da gladimo, da donesemo zakone koji gase požar. Oni ne mogu ništa da urade. Oni će trenutno da ugase požar, ali požar će da se pojavi već za nekoliko nedelja, jer vam se svuda u novinama najavljuje da će biti nestašica lekova.

Znači, moramo da govorimo o tome, moramo da popravimo sistem i to da ga reformski popravimo. Sistem ne valja i ne funkcioniše. To mi govorimo.

Borba protiv korupcije je ono za šta se vi kao stranka zalažete, za šta se mi kao stranka zalažemo i niko nam nije rekao ovde u ovoj sali da se ne zalaže za to. Izvinite, ako se svi zalažemo za borbu protiv korupcije, izvolite pa da neko odgovara za to što je korupciju uradio.

Takođe pokušavam da razumem. Ministarka je sve rekla, nisam siguran da sam sve najbolje razumela. No, razumela sam i zahvaljujem se kolegi Zelenoviću što je podržao naš amandman. Isti takav imamo i u Zakonu o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti. Znači pokrili smo oba polja.

Gospođo ministarka prepoznajem i vašu dobru volju, pa ako ste spremni da mi svoj amandman tehnički prepravimo, da bi mogao da bude prihvaćen, mi smo spremni da prihvatimo jer ogromna kategorija ljudi je u pitanju. Hvala.

Gospodine predsedavajući, javljam se po članu 107, jer smo koleginica Milica Radović i ja podnele ovaj čuveni amandman o kome se ovoliko priča, zato što ne želimo da jednostavno taj amandman na takav način bude odbačen.
Potpuno sam sigurna i stojim iza toga da je taj amandman i kvalitetan i u materiji i iznad svega gramatički ispravan. Ne bih volela da sada razgovaramo o tome da li umemo gramatički i ispravno da napišemo amandman? Umemo.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Radović i ja smo u ovom amandmanu u stvari intervenisali na član 4, koji se odnosi na obrazovanje centralne komisije za lekove, i to smo intervenisali na više stvari.
U prvom stavu, u stvari u stavu 3, mi smo insistirali da se unesu kriterijumi, i to poznati kriterijumi u izbor članova centralne komisije za lekove. Vi u zakonu kažete da će ministar, direktor Fonda i zajednica medicinskih fakulteta, predložiti uvažene članove, ali mi ne znamo po kojim kriterijumima će se to dešavati. Samo reći "uvažen" je vrlo komplikovano za nas, jer to je kriterijum koji ne možemo svi da pratimo. Smatramo da kriterijumi moraju da budu javni, poznati, da budu objavljeni u nekom dokumentu, nekom podzakonskom aktu i tek na osnovu toga onda mogu da se biraju članovi centralne komisije za lekove.
To će, naravno, i vama jako mnogo olakšati posao, jer vi ovde meni u odgovoru kažete da ne možete da prihvatite to, jer ćete navodno vi kao ministar, zatim direktor Republičkog fonda, kao i zajednica medicinskih fakulteta, voditi računa da se predlože istaknuti stručnjaci iz oblasti medicine.
Znate, prosto, ja nisam sigurna da jedinstveni kriterijumi mogu tu da se uvedu na ovakav način, vodićete računa. Šta to znači? Dajte poznate kriterijume, na osnovu tih kriterijuma vama će biti mnogo jednostavnije.
Ako se prihvati ovaj prvi deo našeg amandmana, onda naravno se u članu 43b, stav 4. briše, nepotreban je. Na šta još želimo da ukažemo? U članu 43b, posle stava 5, mi smo dodali novi stav 6, koji kaže – centralna komisija za lekove, dva puta godišnje podnosi izveštaj Odboru Narodne skupštine Republike Srbije, nadležnom za oblast zdravlja. Taj odbor o izveštaju obaveštava predsednika Skupštine i poslanike iste Skupštine.
Zašto to radimo? Želimo, pre svega, javnost, želimo, pre svega kontrolu. Iz vama potpuno jasnih razloga, ja mislim da ovde u ovoj sali danas nikoga nema kome ovi razlozi nisu jasni, zato što samo jednom kontrolom koja podrazumeva sve ono što se radi u ovoj komisiji i u Fondu, mi možemo nešto da uradimo da se uštedi novac, kako bi se našao za neke druge stvari, koje smo danas ovde svi zaista imali prilike da izložimo. Zato su neki od nas, mi naravno nismo, bili vrlo spremni da glasamo da se svi doprinosi oproste onima koji nisu doprinose uplatili, ali smo očekivali da Fond radi.
Šta smo još želeli da postignemo? U članu 43b, postojeći stav 6, mi smo ga prekrstili u stav 7, promenili smo ga i glasi – visina naknade iz stava 4. ovog člana, utvrđuje se na nivou dva prosečna lična dohotka. Naravno, aludiramo na ono što u zakonu piše, članovi centralne komisije za lekove, primaju nadoknadu za svoj rad i mi naravno ne bežimo od toga, jer je to nešto što je regularno, ljudi rade, treba da dobiju nadoknadu, ali u vreme siromaštva, mislimo da je zaista nedopustivo ostaviti upravnom odboru da on sam o tome odlučuje.
Zašto to kažem? Evo vam primer poslednji koji sam u medijima pročitala, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, upravni odbor je odredio da direktor ima platu od milion dinara mesečno. Mislim da to, to jeste pokriveno odlukom upravnog odbora, ali zaista nema logike. Ako je kriza i ako se prava iz zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite zaista minimalno primenjuju i građani imaju problem da dobiju zaštitu kakva im pripada po Ustavu, onda zaista ne treba upravnom odboru dozvoliti da on sama to radi, zato što mislimo da to lako može da izađe iz nekog okvira.
Predložili smo dva prosečna lična dohotka. Mislimo da je i to mnogo. U vreme krize svi moramo da stežemo kaiš, a ne samo građani.
Zaista mislim da grešite ako ne prihvatite ovaj naš amandman.

Ponovo ista priča. Neću dugo, zato što sam već jednom govorila. Govorim o tome koliko treba da budu prednadležnosti članovi komisija. Mi se ne slažemo da samo građani treba da podnesu teret krize i ljudi koji rade u ovakvim stručnim komisijama treba da jednim delom podnesu taj teret krize.

Opet ograničavamo to na dva prosečna lična dohotka, što uopšte nije malo za rad. Mislimo da treba da prihvatite naš amandman. Žao mi je što nema ministarke da to uradi.

Hvala, gospođo podpredsednice.
Hvala, gospodine ministre. Mislim da sam dobro razumela ovo što ste sada rekli. Fond odobrava sredstva pod određenim uslovima, ali ne kontroliše kako se ona primenjuju. To isto piše revizor u izveštaju, kada je kontrolisao rad Fonda i to vrlo eksplicitno navodi primere gde je on ustanovio da se to dešava. Mislim da to nije naročito ozbiljno i mislim da zaista treba da vodimo računa o tome, jer to je zapravo ogledalo jedne države, kada plasirate i pokušavate da pomognete da se proizvodnja poveća, da preduzetništvo uzme zamah, a istovremeno ne kontrolišete kako koristite novac.
Meni je jako žao što ovu priču o zaštiti životne sredine, koju vi očigledno razumete, ali nekako ne čitate naše amandmane najbolje, nismo završili. Niste nam rekli šta je bilo sporno u prethodnom amandmanu, znači, samo da se unese te tri reči: "i zaštite životne sredine", pogotovu što je jedna osoba u pitanju.
Hajmo sada na ovaj sledeći amandman, a to je amandman na član 6. DSS briše novododatu nadležnost upravnog odbora Fonda za razvoj koja je data u tački 14a. Dakle, mi brišemo ovu tačku 14a, koja glasi – da upravni odbor ima sledeću nadležnost: da odlučuje o zaduživanju u zemlji i inostranstvu. Naši razlozi za ovo brisanje su sledeći. Prvo, Srbvija je prezadužena zemlja i to nije po mišljenju DSS nego po svim parametrima, 60% BDP je zaduženo, odnosno u novcu to je 16,5 milijardi evra. Za četiri godine zaduženje Srbije je duplirano, što je enormno, prvo brzina i količina zaduživanja je enormna.
Iz tog podatka proizilazi da je svaki stanovnik Srbije zadužen sa po 2.500 evra. Srbija koja je siromašna zemlja, siromašnih stanovnika, zadužuje svoje građane da plaćaju i to po još 2.500 evra.
Ovako kako stvari stoje, Srbija neće moći da servisira svoje dugove i to najbolje znate i vi, gospodine ministre, kada nam govorite da moramo uzimati neke nove kredite, nego će morati da reprogramira svoje obaveze. Ako se ne zadužimo više ni dinara od današnjeg dana, svoje dugove nećemo moći da vratimo do 2042. godine. Mi smo sva pokoljenja zadužili.
Osim toga, iz ovog što smo ovde u obrazloženju mogli da pročitamo za ovaj zakon, prošli upravni odbor Fonda, koji su takođe činili ministri, je zadužio Fond sa 3,8 milijardi dinara, što je isto podatak koji moramo imati u vidu kada govorimo o tome da treba dati još jednu nadležnost da se oni zadužuju u zemlji i inostranstvu.
Osim toga, da budemo još precizniji, bar 2/3 prethodnih članova Fonda će biti i sada u upravnom odboru Fonda. Članovi upravnog odbora Fonda su ministri, a garancije za to zaduživanje treba da da Republika Srbija. Mislim da Republika Srbija ne može da daje garancije te vrste ako Skupština Srbije ne bude imala uvid u to što se dešava i ne bude dala svoje mišljenje o tome da li hoće da Srbija daje garancije ili ne.
Mi smatramo da zaista ne treba ostaviti ovu tačku 14a. Ne treba ni u kom slučaju ostaviti bilo kome da zadužuje pokoljenja građana Srbije bez kontrole i bez javnog uvida u to.Hvala.

Hvala, gospodine ministre. Zaštita životne sredine je treći stub održivog razvoja Srbije za koji se deklarativno zalažemo, naročito kada o tome sada govorimo. U svakom slučaju, hvala vam. To ima smisla.
Zaista smo pravilni amandman, znajući, ovo je moj četvrti mandat, svaki put kada se promeni Vlada, menjaju se i zakoni, u skladu sa onim što je trenutno stanje. Tako se promenilo i ovo stanje. Smatramo da treba životna sredina da bude u ovome i hvala vam na tome.
Kada ste pomenuli neka druga vremena kada se u Fondu radilo malo drugačije, zaboravili ste samo jedan dodatak na to, kada je ta ista tačka stajala u vreme Vojislava Koštunice, Vlade Vojislava Koštunice. Jeste. Samo, tada je zaduživanje Srbije bilo mnogo manje. Tada je javni dug bio 29% BDP, a ne 60 i tada je nominalna vrednost bila 8,9 milijardi a ne 16,5. Tako da taj dodatak ne možete da koristite ovom prilikom, pa kada kažete da je i u drugim zemljama ista situacija, nisam sigurna da sigurna da su i druge zemlje u istoj situaciji u kojoj je Srbija, pogotovo kada pogledam put prema EU, ni jednoj se ne traži ovo što se traži Srbiji.
Dakle, vodimo mi računa o tome šta je ono što je naš interes i naše okolnosti u kojima pravimo zakone, pa onda nećemo dolaziti u situaciju da nam jednom nešto bude prihvatljivo, a drugi put ne. Hvala.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, DSS neće moći da se pohvali da će glasati za ove predloge. Zato što je vrlo neozbiljan način na koji mi danas govorimo o njima, jer je u objedinjenoj raspravi stavljeno osam vrlo važnih zakona o kojima treba da govorimo otprilike po dva minuta. Mnogi od tih zakona nisu bili na javnoj raspravi. Oni imaju velike posledice po privredni život i građane Srbije i bilo bi vrlo ozbiljno da malo drugačije o tome govorimo.
Govoriću samo o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Srbije. Moje kolege će kasnije govoriti o nekim drugim stvarima.
Vrlo je teško govoriti posle svih onih afera, koje su se otvarale u vezi sa "Agrobankom", "Razvojnom bankom Vojvodine", pa i samim Fondom za razvoj Srbije, upravo o ovoj temi. Mnogi građani Srbije koji su imali posla sa bankama i privrednici koji su konkurisali kod Fonda za razvoj Srbije za sredstva komentarišu, to je javna tajna, da mnogo više od onih kriterijuma koje propisuju i banke i Fond važe kriterijumi koji se tiču prijateljske preporuke, rođačke, kumovske ili partijske preporuke.
Najbolji primer za ovo o čemu ja govorim jeste izveštaj državnog revizora o stanju u Fondu za razvoj Srbije. Govorim o izveštaju za 2010. godinu. Iako je revizor uradio izveštaj na 200 strana, što je prilično materijala, morate priznati, on je to potkrepio činjenicama i brojnim zloupotrebama, ali nije našao za shodno da da svoje mišljenje o finansijskom poslovanju i uopšte o poslovanju ovog Fonda za razvoj Srbije. To je, morate priznati, čudno i izgleda da posle 200 strana i posle toliko materijala nešto je nedostajalo revizoru da to finalizuje. Izgleda da je u pitanju hrabrost.
Hajde da pogledamo nekoliko činjenica u izveštaju. U izveštaju revizor navodi da Fond ne kontroliše namensku upotrebu sredstava koje sam dodeljuje po raznim osnovama. Krediti nisu davani u skladu sa zakonskim procedurama i kriterijumima koje je sam Fond propisao.
Dalje, komentariše da je sam Fond objavio podatak da potraživanja koja podležu usaglašavanju, a neusaglašena potraživanja su 141 milijardu, znači ta koja podležu usaglašavanju su najvećim delom pokrivena garancijama na imovinu ili menicama banke, a samo 18 takvih kredita je pokriveno. Osamnaest kredita ima ovu garanciju i pokriće. Svi ostali nemaju garanciju.
Fond je odobravao desetine kredita klijentima koji nisu dobili pozitivnu bonitetnu ocenu ni od stručne službe samog fonda. Sada vi meni recite – ko je onda na osnovu negativne ocene ili ako je davana ocena davao kredite ljudima? Biće da je neko.
Revizor navodi brojne primere nenamenskog trošenja kredita. Najbolji primer za to je kredit koji je dobila "Galeb grupa" iz Šapca u aprilu mesecu 2010. godine. Tada je tražila i dobila 280 miliona dinara na rok od dve godine sa grejs periodom do kraja te 2010. godine i sa kamatom od 3,5%, a sve prema programu Vlade o ravnomernom regionalnom razvoju.
Naime, "Galeb grupa" je bila na čelu konzorcijuma koji je kupio vranjansko preduzeće "Zavarivač" i sredstva ovog kredita su trebala da budu plasirana u proizvodnju metalnih konstrukcija u "Zavarivaču". Ono što je sad problematično sledi. U programu kojim je "Galeb grupa" aplicirala za ovaj kredit, ona kaže da će otpustiti 110 radnika, a to je naravno potpuno suprotno od onoga za šta se daju krediti, šta je namena kredita.
Tokom 2011. godine korisnik kredita je kasnio sa otplatom. Tada je već dugovao 663.000 evra. Fond nije aktivirao menice, nego je "Galeb" tražio mogućnost da mu se reprogramiraju dugovi. Fond je to odobrio, što nije neuobičajena praksa.
Agencija za privatizaciju je samo tri meseca posle kupovine i posle dobijanja kredita raskinula ugovor sa konzorcijumom koji vodi "Galeb grupa" i ona je postala vlasnik preduzeća "Zavarivač" u Vranju. Najčudnije od svega jeste da je doneta odluka da kredit koji je uzeo jedan korisnik, dakle "Galeb grup" i konzorcijum, treba da vrati "Zavarivač", jer je navodno 280 miliona dinara uloženo u "Zavarivač". To je činjenica koju treba proveriti.
Takvih primera u ovom izveštaju ima jako mnogo. Uzela sam jedan koji mi se učinio dobar za ovo o čemu želim da pričam.
Mislim da nije problem reći i nikog ne treba da čudi činjenica da je Fond za razvoj prošlu godinu okončao sa gubitkom od 3,8 milijardi dinara. ako je poslovao na ovakav način, taj gubitak i nije toliko veliki.
Ova priča je trebala da posluži kao uvod u ono što ste vi u ovom zakonu predložili, a to je da ste u članu 6. povećali nadležnosti upravnog odbora. Fond za razvoj je i u prošlom mandatu i u prošlom periodu imao upravni odbor koji je odobravao štošta, imao je i upravni odbor koji je činilo manje članova nego što ste vi sada ovde preporučili, iako ste rekli da ćete smanjivati upravne odbore. Nema veze.
Ono što hoću da kažem jeste da Srbija koja je na pragu dužničke krize i dužničkog ropstva sa stravičnim dugom od 60% od nacionalnog dohotka i sa 16 milijardi dinara je u vrlo teškom stanju. Mislim da ne treba povećavati nadležnosti Fonda da im na taj način dajete pravo i da se zadužuju u zemlji i inostranstvu. Nema smisla bilo kome, bez nadzora ove Skupštine, dati takvo pravo.
Hoću da kažem još jednu činjenicu. Povećavate broj članova upravnog odbora sa devet na 11, ali nema veze, opet ne nalazite mesto za predstavnika koji predstavlja zaštitu životne sredine, iako strateški dokumenti Srbije kažu da je zaštita životne sredine treći stub razvoja. Stavljate ministra energetike, u ovom slučaju to je jedan isti čovek, pa makar pomenite da se radi o tome da zaštita životne sredine ima svog predstavnika u ovom upravnom odboru.
Ovo su samo neke stvari zbog kojih mi ne možemo da glasamo. Moje kolege će govoriti o još mnogim stvarima. Mislim da ovako neozbiljan način rasprave nije uredu. To se ne upućuje vama gospođo ministar, nego predstavnicima Skupštine, predsedniku Skupštine. bilo bi mnogo ozbiljnije da mi ovde govorimo otvoreno o zakonima koji predstavljaju suštinu života građana Srbije. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče, što ste mi dali reč.
Gospođo ministarka, kada budete odgovorili na pitanje koje ću vam postaviti, javnost će znati zbog četa hvalite ovoliko Fond. Koja je vaša funkcija bila u Fondu za razvoj Srbije, a koja je danas?
Nisam pominjala nikakav kontekst "Agrobanke", niti bilo čega, to sam dala samo kao jedan okvir vremenski u kome se stvari dešavaju. Ono na šta sam pravila aluzije jeste izveštaj državnog revizora. Zvaničan državni revizor je dao izveštaj o svemu tome. Nisam izvlačila stvari iz konteksta, čitala sam izveštaj. Ovo što sam navela tačno su taksativno navedene stvari koje pišu u izveštaju.
Drugo, nisam izmislila gubitak tog fonda. To najbolje govori o tome kako je on radio i koliko je plasirao sredstva sigurno. Taj izveštaj kaže da je gubitak Fonda bio 3,8 milijarde dinara. Hoćete da demantuje? U redu, izvolite.
Dalje, nisam komentarisala broj članova i njihove prinadležnosti, komentarisala sam samo da vi povećavate broj, iako govorite o smanjenju i svemu tome. I ranije su članovi Upravnog odbora bili ministri, a i dalje su ministri. Iako su članovi bili ministri, dešavalo se ovo što se dešavalo, što navodi revizor. Dešavalo se i da imamo gubitak.
Ništa naročito se neće promeniti u tome što su dve trećine istih članova bili u prošlom mandatu članovi Fonda i sada su ti isti ljudi članovi Fonda. Na kraju krajeva, vi ste predstavnik i prošle Vlade i sadašnje Vlade u Fondu. Prosto, ništa naročito se neće desiti, a to sam i govorila.
Da li smo vi i ja zadovoljni izveštajem revizora, to je manje bitno, gospođo ministarka. To je najmanje bitno, to vi i ja možemo da pričamo na nekom drugom mestu. Da li su građani Srbije i da li je privreda Srbije zadovoljna izveštajem revizora o tome kako su trošena sredstva? Ja vam kažem da nije, tvrdim da nije. Oni komentarišu da su davana sredstva na ovakav način na koji to komentariše i revizor. To je ono o čemu možemo da pričamo. To piše na papiru, gospođo, to je neko potpisao.

Hvala gospodine predsedniče, hvala gospođo ministar, sve što se rekli je zapravo odgovor na ono što sam htela da čujem, a ne zbog sebe, nego zbog građana Srbije, dovoljno ste rekli. Inače, od vas sam očekivao da vi malo više govorite o Fondu, vi ste predsednik Upravnog odbora fonda, to bi bilo u redu da se čuje. Revizor je sve sam rekao u svom izveštaju i ja sam samo citirala to što je on rekao. Sa druge strane, građani su ti koji su i vlasnici i zaposleni i članovi privrednih društava, građani su ti koji daju novac, oni su poreski obveznici i moraju sve da kontrolišu. Hvala lepo.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, da vas podsetim ovo je parlament Srbije i vi i ja, verovatno, koja sam od pola dva čekala ovaj amandman to nisam mogla da zaključim.
Dakle, kada smo poslednji put vi i ja pričali tada je ukidan Fond za zaštitu životne sredine, tada ste rekli da će sredstva od zelenog dinara biti u budžetu vrlo vidljiva i da nećemo morati da ih mnogo tražimo. Usput, Zakonom o ministarstvima, oblast zaštite životne sredine je podeljena na dva ministarstva, vrlo nesrećno. To su otežavajuće okolnosti kako bi mogao da se prati taj zeleni dinar.
Verujte, vrlo je teško bilo ispratiti i da nije bilo ljubaznosti vaše koleginice koja je bila na Odboru za zaštitu životne sredine, nikada ne bismo saznali procenat koji je ova Vlada opredelila za zaštitu životne sredine. On iznosi 0,4%. Ispalo je da su ovi iz kulture pravi bogataši u odnosu na zaštitu životne sredine.
Podsetiću vas, gospodine ministre, vi ste takođe glasali za jedan dokument koji je donet na Vladi, a zove se Strategija održivog razvoja. Taj dokument zaštitu životne sredine tretira kao treći stub održivog razvoja. Sada zamislite kakav je treći stub održivog razvoja Srbije u koji je država Srbija i Vlada Srbije uložila 0,4% budžeta.
Sada moram da prokomentarišem i kako se raspodeljuju sredstva u samom ministarstvu. Govoriću o Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Ma šta ja mislila o konceptu koji postoji u tom trenutku, ovaj deo o Agenciji za zaštitu životne sredine je opredeljeno 27 miliona za posao monitoringa. Dakle, ne govorim o konceptu za koji se ja u potpunosti ne slažem, za poslove monitoringa zaštite životne sredine u Srbiji.
Istovremeno, 200 miliona je opredeljeno nevladinim organizacijama koje će raditi u okviru zaštite životne sredine. Ne čini li se i samom predlagaču ovog budžeta da je ovaj odnos 27 miliona za kompletan monitoring i 200 miliona nešto o čemu treba da razgovaramo. Hvala.