Gospodine predsedavajući, gospođo ministre, meni je jako drago što odgovarate zato što zaista mislim da treba da razjasnimo stvari. Pomenuli ste osiguranje u slučaju povrede. To je potpuno druga vrsta naknade od one o kojoj sam ja govorila. Ja sam govorila o ugovoru o radu. Dakle, on će zaista dobiti naknadu, ali to nije sigurno, jer vi u članu 15. kažete da može da bude osiguran. Ne kažete da mora da bude osiguran. Diskutabilno je da li će on dobiti tu naknadu.
S druge strane, ugovor o radu ga štiti na drugi način. On je i te kako važan za profesionalnog sportistu i za vrhunskog sportistu. U slučaju da nema takav ugovor o radu, njemu plata ne teče (uslovno rečeno, plata), on nema socijalno, nema zdravstveno osiguranje. O tome govorim. Onda ga to svrstava u kategoriju – rob. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prosto nisam mogla da prećutim i da se ne javim po ovom amandmanu, pre svega zato što sam jutros bila te sreće da sam zatekla nekoliko bilborda koji su bili neverovatno upečatljivi i koji su mi pokazali da ovo što ste napisali u ovom članu 22. jeste nekakvo stanje, izgleda, nacije ili bar onih koji bi pokušavali da budu savest nacije, to mi je potpuno jasno.
Dakle, jasno je meni da su granski savezi tražili ovakvu odredbu, jer sam dosta u medijima pratila pojedine vrhunske sportiste koji se ne odazivaju, koji nemaju nimalo patriotizma, što pokazuje da rad i uložena sredstva nisu jedini, isključivi način na koji mi možemo da motivišemo naše sportiste da nastupaju za zemlju.
Ja sam neko ko je proveo 18 godina u obrazovanju, pa moram da postavim pitanje – a kako mi to vaspitavamo, na kojim idealima, kakvi su naši školski programi na kojima mi vaspitavamo svoje mlade, svoju decu da učestvuju u nekom predstavljanju svoje zemlje? Da li je to ispravno? A danas sam, rekla sam vam, dobila odgovor. Jedan bilbord jednog univerziteta u zemlji, Megatrenda, glasi ovako – šta ćeš ovde, završi Megatrend i pali. Dakle, zašto bi bilo ko... Inače, ministar prosvete zvanični, današnji, bivši, sadašnji ministar, pre ove izmene članova Vlade a i sada, bio je dekan tog univerziteta i profesor, nisam sigurna da je danas dekan. Moram da pitam da li je moguće da neko na ovaj način reklamira svoj univerzitet i da li je moguće da i dalje vaspitavamo svoje mlade, u trenutku kada nam 30% mladih, fakultetski obrazovanih, odlazi iz zemlje, tražimo od sportista da su u obavezi da nastupaju za zemlju, kaznićemo ih ili ćemo ih motivisati na drugi način, a onda im kažemo – završite vi samo naš fakultet šta ćete ovde, palite? Ne mogu da ne govorim o ovome, zato što mislim da o ovome treba i te kako mnogo razgovarati. To je pitanje koje smo postavili više puta mi iz Demokratske stranke Srbije – kako vaspitavamo i ko vaspitava našu decu? Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj naš amandman u vezi sa članom 30. stav 3. je nešto što smo mi započeli kada smo govorili o članu 3. Zapravo, nama je jasno, vi ste ovde u članu 3. u tač. 21) i 22) lepo objasnili šta radi sportski inspektor, a šta stručni sportski nadzornik; mi i dalje mislimo da je vrlo moguće da ceo taj posao obavlja jedan čovek. Mi smo mu dali funkciju stručnog sportskog inspektora.
Zašto to mislimo? Prosto, zato što smo napravili analogiju sa školskim inspektorom. Školski inspektor ima određeno obrazovanje, ako uzmemo iz oblasti biologije, ali je i te kako stručan da pregleda dokumentaciju u vezi s tim. Nekome ko ima visoko sportsko zvanje, ko ima iskustvo, ko ima sportsko znanje jako je lako da prati dokumentaciju zakona, podzakonskih akata i slično, zato što je u materiji, kao što su u materiji i neki drugi ljudi koji su zainteresovani za tu oblast, a nisu ni visoki sportski funkcioneri, niti bilo šta.
Meni se čini da to jeste nagomilavanje administracije: imate jednu grupu ljudi, koja će raditi samo papire i drugu grupu ljudi, koja će raditi samo stručni nadzor nad sportskim radnicima. Čini mi se da u ovom trenutku ova država i ovo društvo nisu sposobni da to izdrže. Hvala.

Gospođo predsednice, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, član 86. st. 2. i 3, pošto su amandmani jedan za drugim napravljeni u ime naše poslaničke grupe, obrazložiću i jedan i drugi, jer su povezani, pa nema razloga da se javljam više puta.
Dakle, kako je predlagač napisao u stavu 2: „Sportsko udruženje prestaje brisanjem iz registra“. Stav 3: „O brisanju iz registra donosi se rešenje koje je konačno u upravnom postupku. Protiv rešenja o brisanju iz registra može se pokrenuti upravni spor“.
Mi smo smatrali da stav 3. treba brisati, ali smo u stavu 2. napisali sledeće: „Uslovi i slučajevi iz stava 1. ovog člana utvrđuju se donošenjem rešenja o brisanju iz registra, protiv koga se ne može izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor“. Dakle, mi smo pokušali da stav 2. i stav 3. iz člana 86. spojimo u jedan stav, ali da taj stav dobije glavu i rep.
Ono što ste vi nama napisali u obrazloženju je sledeće: „Amandman se ne prihvata jer se navedenim stavom daje pouka o pravnom leku u odnosu na doneto rešenje“. Šta ste mislili da smo mi želeli da postignemo ovim što smo napisali da se može pokrenuti upravni spor? Upravo to. Mi nudimo pravni lek i kažemo – može se pokrenuti upravni spor. Ali, razlika između ovoga što ste vi napisali i ovoga što smo mi napisali jeste da se u ovom našem slučaju pravno potpuno mogu slediti koraci i, što sam već rekla, ovako napisano ima glavu i rep. Način na koji je to napisano kod vas, pravnici se slažu, nije u redu. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije je podnela amandman na član 108. na stav 1. i stav 2, pa ću… Izvinite, 108…

Izvinjavam se na maloj dekoncentraciji, prosto mi se učinilo da ste rekli 108. Sada je konačno taj amandman na član 108. stav 1. koji je Demokratska stranka Srbije podnela.
Dakle, ovaj član 108. tretira organe Republičkog zavoda za sport i medicinu sporta Republike Srbije. Navodite da su ti organi direktor i upravni odbor. Mi smo smatrali da je sasvim u redu da se uvede i treći organ, da se zove nadzorni odbor. To smo i napisali ovde: „Organi Republičkog zavoda jesu: direktor, upravni odbor i nadzorni odbor“. Posle stava 4. dodali smo novi stav 5. koji glasi: „Nadzorni odbor broji tri člana koja imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije. Za člana nadzornog odbora može biti imenovano lice koje ima visoko obrazovanje.“ Dakle, predvideli smo sve kriterijume na osnovu kojih bi mogla da radi Vlada Republike Srbije.
Zbog čega smo smatrali da je potrebno da postoji nadzorni odbor, za razliku od predloga koji je predlagač ovde u tekstu Predloga zakona dao i kaže da to treba da radi Ministarstvo? Kao odgovor na naš amandman mi smo dobili da se amandman ne prihvata s obzirom na to da je istim članom Predloga zakona propisano da nadzor vrši Ministarstvo. Znate kako, mi amandmane i pišemo kako bismo menjali nešto u tekstu predloga zakona koji ste vi nama dostavili, tako da ne možete da odbijete nešto zato što u originalnom tekstu piše nešto drugo, nego morate da navedete razlog.
Evo, ja ću da navedem razlog zbog koga mi smatramo da ne treba Ministarstvo da radi taj posao. Pre svega, zato što nema razloga da to radi Ministarstvo. Demokratija podrazumeva, između ostalog, i distribuciju moći i odgovornosti. Mi smo vrlo jednostavno predvideli ovde ko treba da bude; po kojim kriterijumima će se birati, to će već raditi Vlada, a Ministarstvo će na vrlo posredan način biti upućeno u to kako se radi.
Za nas je, pošto je Republički zavod za sport i medicinu sporta ustanova od opšteg i velikog društvenog značaja, vrlo značajno da se samo društvo uključi u rad preko pojedinaca koji su članovi tog nadzornog odbora. Ne mora sve Ministarstvo da radi, prosto zato što mislim da Ministarstvo ima dovoljno drugih poslova da nadzire rad Republičkog zavoda za sport i medicinu sporta. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice. Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, član 114. govori o opštem interesu u oblasti sporta i navodi 13 važnih oblasti koje su od posebnog interesa u oblasti sporta.
Mi smo stavili novu tačku, stavili smo je kao prvu i po nama ona treba da glasi: „Obezbeđivanje uslova za ostvarivanje sportskih programa svim građanima, bez obzira na uzrast, pol, socijalni status, versku i nacionalnu pripadnost, funkcionalne i druge razlike i specifičnosti“. Onda se svaka od sledećih tačaka prebacuje, tačka 1) kao tačka 2) i tako redom.
Zaista smo smatrali da ovim amandmanom popravljamo ovaj predloženi član i to tako što uvodimo određenje koje eliminiše diskriminaciju. Nažalost, u sportu smo više puta bili svedoci, što preko medija, mogli smo da pročitamo i pogledamo, što ličnim iskustvom, prisustvujući raznim događajima, da je bilo mnogo diskriminacije. Da ne pominjem onu čuvenu aferu sa ulaskom na bazene i korišćenjem bazena, kada romskoj deci nije bilo omogućeno da to koriste.
Čitam vaš odgovor zbog čega ne prihvatate amandman, kažete: „Amandman se ne prihvata jer je rešenje iz Predloga zakona preciznije u pogledu opšteg interesa.“ Verujte, u svih 13 tačaka koje ste ovde naveli ni u jednoj se ne pominje ovo što sam napisala. U kom delu ste vi precizniji? Stvarno to ne prepoznajem. Volela bih da mi na to odgovorite.
Smatram, i DSS smatra da je društveni interes da u srpskom sportu i srpskom društvu nema diskriminacije. Zbog toga smo ovo predložili. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice. Gospođo ministre, dame i gospodo poslanici, Demokratska stranka Srbije je podnela amandman na član 118. stav 1. Taj član 118. stav 1. glasi u zakonu: „Ministar obrazuje stručnu komisiju za izbor programa i projekata koja analizira i ocenjuje podnete predloge godišnjih programa.“ Smatrali smo da ovo „1. jul – ministar obrazuje stručnu komisiju za izbor programa i projekata koja analizira i ocenjuje podnete predloge godišnjih programa“ treba izbrisati.
Zbog čega smo to smatrali? Interesantno je da Ministarstvo u članu 119. kaže da ministar ima nadležnost da bliže uređuje kriterijume i način odobravanja programa i dodele sredstava, tako da zaista smatramo da je ovo formalnost, praviti komisiju koja treba da analizira i ocenjuje programe.
Evo kako sada to izgleda pošto ste odbili naš amandman koji se odnosi na formiranje nadzornog odbora kod Republičkog zavoda za sport i medicinu sporta. Tamo nadzorni odbor, kome treba da delegirate moć i odgovornost, nije bio potreban, jer vi kažete, shodno tome, da su oni budžetski korisnici, vi treba da imate nadležnosti, iako to ne stoji, ali ovde, kada treba da se formalno kaže da nešto postoji kao demokratska institucija, to je ta komisija, ona se formira. Dakle, za mene bi decentralizacija i prava demokratija bila da formirate komisiju, prema kriterijumima koje su odredili ministar i Ministarstvo, ali isto tako i da podelite odgovornost i moć, da predate moć zapravo nadzornom odboru Republičkog zavoda za sport i medicinu sporta.
Ovako kako ste rekli, znači, tamo gde je važno, gde postoje velika sredstva, tu apsolutno želite da imate uticaj, a tamo gde komisija treba da procenjuje nešto dajete im mogućnost da oni procenjuju, a vi o tome odlučujete. Bojim se da to nije suština ni demokratije, ni decentralizacije za koju se zalažete, i vi kao pojedinac i stranka. Hvala.

Izvinjavam se, samo jednu rečenicu da kažem. Ono što se odnosilo na prethodni amandman odnosi se i na ovaj, samo što su ovde drugi datumi. Prosto, to je to.

To je član 142. stav 2. tačka 5). Odnosi se na strategiju razvoja sporta u Republici Srbiji. Vi kažete: „Strategijom se utvrđuje...“, pa ređate u tačkama od 1) do 6). Tačka 5) glasi: „obaveze i zadaci nosilaca javne vlasti svih nivoa i nosilaca sportskih programa na realizaciji postavljenih sportsko-razvojnih ciljeva.“
Mi smo smatrali da ovo „javne vlasti“ treba izbrisati i da to budu nosioci državnih funkcija. Kada napišete u nekom zakonu „javne vlasti“ onda to implicira da postoji tajna vlast. U Srbiji je to moguće, zato što kada posmatramo javnu vlast Srbije javni premijer je Mirko Cvetković, ali svi u Srbiji znaju da postoji i tajna vlast i da se taj tajni premijer zove Boris Tadić. Znači, mogu da razumem zbog čega ste ovo ovde stavili.
Šalu na stranu, pravni sistem Srbije ne poznaje termin „javna vlast“. Poznaje termin „državna funkcija“. Mi smo zbog toga promenili to – nosioci javne vlasti, u – nosioci državnih funkcija. Smatram da time doprinosimo tekstu zakona, jer ovo je pravni sistem Srbije, on poznaje termin „državna funkcija“, „državni funkcioner“. Ne poznaje javnu vlast. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da zaključim i da kažem nešto zajedno, pošto imamo amandmane na član 143, st. 6. i 7, jedan za drugim, nema razloga da posebno govorimo o jednom i o drugom amandmanu.
Dakle, član 143. govori o školskom sportu. Stav 6. kaže: „Bliže uslove i pravila za organizovanje školskog sporta propisuje ministar nadležan za obrazovanje, po pribavljenom mišljenju Ministarstva.“
Mi zaista podržavamo priču o školskom sportu. Kada sam govorila u načelu govorila sam koliko je to važno. Smatrala sam da je ovo jako malo za jedan zakon koji je obiman i ima 194 člana, da se samo jedan član bavi školskim sportom i da se još u dva pominje, jer mislim da to treba da bude uređeno ovim zakonom. Tada sam rekla da Ministarstvo obrazovanja takođe mora da učestvuje u donošenju svega ovoga, ali takođe smatramo da i Republički zavod treba da bude uključen i da učestvuje u procesu određivanja uslova i pravila za organizovanje školskog sporta. Ovo je jedan širi okvir, Republički zavod prati kako izgleda zdravstvena slika naših osnovaca i srednjoškolaca. Mislim da treba iskoristiti njihovo znanje i iskustvo i treba da učestvuju u procesu određivanja uslova i pravila za organizovanje školskog sporta.
Kada smo već kod svega, ne mogu da ne pomenem i ovaj stav 7. gde smo posle reči... Pročitaću taj stav 7. da biste mogli da pratite, stav 7. kaže: „Učenici i studenti ne mogu biti uključeni u vannastavne sportske aktivnosti i sportska takmičenja ako nije prethodno utvrđena njihova zdravstvena sposobnost za bavljenje školskim sportom.“
Naglasila sam i u načelu da je i te kako važno da bude zaista utvrđena njihova zdravstvena sposobnost za bavljenje školskim sportom, pre svega zbog činjenice da se ti formalni lekarski pregledi koji se obavljaju za nastavnu aktivnost, za učešće na časovima fizičkog, zaista obavljaju vrlo rutinski i zaista ne mogu da ustanove ništa. Rekla sam vam da sam radila u školi 18 godina i da imam primere kojima mogu da potkrepim ovo što sam rekla.
U stavu 7. člana 143. posle reči „uključeni u vannastavne“ dodali smo – i u nastavne aktivnosti.
Kako izgleda primena onog čuvenog recepta – tri časa fizičke aktivnosti u školama najbolje pokazuje zdravstveno stanje naših osnovaca; znači, formalizovano do kraja. Nije nemoguće da to pratite kao činjenicu koja dalje sledi, a to je da je tendencija Ministarstva obrazovanja (to vama govorim zato što zaista treba da sednete sa ministrom obrazovanja pa da porazgovarate o tome) da iz redovne nastave u nižim razredima od prvog do četvrtog razreda izbaci stručne ljude, profesore fakulteta, koji su i te kako stručni da rade sa tim uzrastom. I sami ste naglasili da ste insistirali da uzrast dece prati odgovarajući stručni rad. Sada predaju učiteljice.
Zbog manjka kadra došli smo u situaciju, odnosno zbog manjka sredstava, kadra ima, da ceo proces koji je uznapredovao vratimo na početak i da imamo probleme sa potpuno nestručnim ljudima koji treba da vode ovu oblast.
Molim vas da prihvatite naš amandman i da na neki način utičete na ovaj razgovor sa ministrom obrazovanja, jer ministar obrazovanja kome škole štrajkuju, ulaze u devetu nedelju u ponedeljak, a za sutra je zakazan veliki štrajk, ne pokazuje nimalo sluha za to da sedne i porazgovara sa prosvetnim radnicima o tome šta će da se desi, a ne daj Bože da razgovara sa roditeljima čija deca idu u škole i čija deca trpe to što on nema sluha da reši problem. Hvala.

Hvala, gospođo ministre. Meni je jako drago i pretpostavljam da ste tražili mišljenje, vezano za ova istraživanja koja je naručilo Ministarstvo sporta. Ja sam, na kraju krajeva, skupila sve ove stvari koje me interesuju upravo iz ovih istraživanja.
Znači, jedna je stvar kada vi u zakonu imate jasnu odrednicu da je bilo koje ministarstvo dužno da traži mišljenje Republičkog zavoda za sport i medicinu sporta, a druga je stvar kada ministar smatra da je to potrebno, pa će tražiti. Dakle, ono što smo mi hteli jeste da u zakon uđe odrednica da se zaista traži mišljenje Republičkog zavoda za sport i medicinu sporta, zato što je to zaista obaveza onog ko je ministar. Razumem da vi razumete zašto treba da tražite to mišljenje, ali se bojim da to ne treba ostavljati na savest svakom budućem ministru. Zbog toga smatramo da je nužno da to uđe u ovaj zakon.
S druge strane, poštujem vaš kolegijalan odnos, naravno, vezan za onaj čuveni član koji se u narodu zove „omerta“. Znate, to je pravilo koje je sicilijanska mafija koristila da se nijedna vest iz kruga slučajno ne bi pustila negde. Tako narod zove taj čuveni član, zavet ćutanja, kojim se zabranjuje da ministri govore van onoga što premijer odredi. Dakle, te čuvene procedure koje vi hoćete da nazovete tim imenom, a prosto nisu tako, traju već punih osam nedelja. Te čuvene procedure mnoge roditelje učenika osmog razreda i završnih razreda srednje škole mnogo koštaju. Bogami, koštaju i ceo sistem. Bilo bi dobro da se procedure malo ubrzaju, jer je najavljen generalni štrajk za ponedeljak. Ja sam majka gimnazijalaca, dakle, najavljeno mi je da će se to produžiti i sledeće nedelje. Ne bih volela da deca ispaštaju. Očigledno je da decu smatramo kolateralnom štetom svi, i Ministarstvo i prosvetni radnici. Molim vas, na prvom mestu se nalaze deca. Hvala vam.

Gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, približava se kraj ovim našim amandmanima. Znam da ste umorni od nas koliko i mi od vas.
U članu 150. u stavu 2. predlagač je napisao: „Školski sportski objekti mogu se, u skladu sa ovim zakonom, davati na korišćenje drugim licima samo kada su zadovoljene potrebe nastavnih i vannastavnih sportskih školskih aktivnosti, u skladu sa godišnjim programom rada škole“, što bi bila ingerencija Ministarstva obrazovanja, ali kad vam treba taj argument vi se pozovete na njega, a kad vam ne treba takođe se pozovete na njega.
Mi smo napisali amandman koji se odnosi na nešto što treba da stoji posle ovog, stav 3: „Način i uslovi korišćenja sportskih objekata od strane drugih lica biće propisani podzakonskim aktom od strane Ministarstva u saradnji sa Ministarstvom prosvete.“ Uporno insistiramo na tome da Ministarstvo obrazovanja i Ministarstvo sporta moraju da sarađuju u ovoj oblasti. I te kako je važno ovo što smo mi ovim amandmanom pokušali da regulišemo ovu oblast do kraja. Ovako, ta podzakonska akta su (imala sam prilike da zaista budem upućena u njih) potpuno neregulisana, ništa ne regulišu zapravo.
Pošto škole zaista nemaju sredstava da se izdržavaju na bilo koji drugi način, u mnogim školama je jedini način da iznajmljuju svoje sportske terene, svoje sportske sale. Onda prioritet zapravo imaju građani i razni sportski klubovi, a na uštrb učenika te škole i njihovih vannastavnih aktivnosti. Kad god se žalite školskom odboru obrazloženje je – pa, moramo od nečega da živimo. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsednice. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku ću samo da se izvinim za jedan lapsus koji sam napravila u četvrtak, a ne bih volela da ostane na tome, pa ću kasnije preći na ovaj amandman koji smo potpisali.
Naime, kada smo u četvrtak govorili o onoj tački o saradnji Srbije i BiH u oblasti veterine napravila sam lapsus u onom delu kada sam govorila o švercovanom mesu iz Brazila, pa sam nenamerno pomenula „Zlatiborac“, umesto „Zlatibor“. Prosto, ne bih volela da to ostane nerazjašnjeno, jer sam videla naknadno u stenogramu da sam to rekla.
Sada ću se vratiti na ovaj amandman. U članu 3, koji govori o ciljevima socijalne zaštite, u tački 4) ste stavili: „očuvati i unaprediti porodične odnose, kao i unaprediti porodičnu i međugeneracijsku solidarnost“. To smo želeli da ispravimo i naš amandman glasi: „4) pomoći u očuvanju i unapređenju porodičnih odnosa, kao i u unapređivanju porodične i međugeneracijske solidarnosti“.
Na prvi pogled ovo izgleda kao jezička intervencija, jedan jezički pogled na koji reagujemo, da svako može da pomogne nekom trećem licu u nečemu, u očuvanju i unapređenju porodičnih odnosa. To nije sporno, ali kada se malo bolje razmisli, ovde se pravi razlika između dva koncepta, koncepta koji vi nudite kao predlagač, a to je da socijalna služba ima proaktivnu ulogu u očuvanju i unapređenju porodičnih odnosa. Mislim da to nije u redu, jer vi možete da budete pomagač. Mi smatramo, naš koncept je da je korisnik taj koji treba da bude proaktivan, a služba treba da mu pomogne u tome.
Kasnije se vidi u nizu članova i u onome što smo pisali kao amandmane da se razlikujemo u tome. Smatramo da socijalna služba mora da ima samo ulogu pomagača, a nikako da ona čuva porodične odnose i unapređuje ih. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, to je priča koja se nastavlja posle onog prvog amandmana na član 3. koji smo kao poslanička grupa podneli. Prosto, moram da apelujem na to da je Srbija ratifikovala silne konvencije i da moramo da govorimo o ljudskim pravima zato što je to nešto na šta smo se obavezali kao država, da trajno obezbedimo građanima Srbije ljudska prava koja smo potpisali konvencijom.
Zbog toga mislim da je identifikovati potrebe nešto niža kategorija i zato bih volela da ostanemo na nivou toga da su to ljudska prava i da u zakonu stoji. Ovde se radi o ljudskom pravu na socijalnu zaštitu. Potpisnici smo te konvencije. Mislim da to nije sporno i da to treba da stoji u zakonu. Hvala.