Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Ana Novković

Govori

Gospodine ministre, verovatno znate da od 1. januara za najveći broj poljoprivrednih proizvoda neće biti carine i to će biti veliki pritisak na našu ionako nekonkurentnu poljoprivredu i naše seljake. Nažalost, za ovo se nismo ni adekvatno ni na vreme pripremili i zato URS traže da budžet za poljoprivredu bude i veći od 5% a ne manji, kao što ste planirali, a ovim amandmanom tražimo da dodate 2 milijarde u budžetu za investicije u poljoprivredi jer jedino investicijama u poljoprivredi nju možemo modernizovati i učiniti konkurentnim.
Ujedinjeni regioni Srbije traže da poljoprivrednicima date bespovratna sredstva za nabavku sistema za navodnjavanje, za mehanizaciju, plastenike, hladnjače, za linije za preradu poljoprivrednih proizvoda.
Gospodine ministre, na poljoprivredi ne smete štedeti. Vi dolazite iz jedne razvijene zemlje i veoma dobro znate šta znači modernizovati i investirati u bilo koju proizvodnju. Zato me čudi što ste odbili ovaj amandman URS. Očekujem vaš odgovor zašto ste to uradili jer ovakvim odnosom prema poljoprivredi koji imate u ovom budžetu, srpsku poljoprivredu i srpske seljake samo ćete gurnuti u onaj ambis o kojem ste danima ovde pričali.
Hvala.
Gospodine ministre, ovim amandmanom URS žele da isprave nepravdu, jer ste za transfere opštinama u Vojvodini dali oko 830 miliona dinara manje nego prošle godine.
Vi dugo niste bili u Srbiji. Iskoristila bih priliku da vas pozovem da malo obiđete Vojvodinu, jer biste naišli na gradove i sela bez vodovoda i kanalizacije, na nedostatak vrtića, na škole u kojima se radi samo pomoću table i krede. Imali biste priliku da vidite u kakvim ambulantama se leče građani Vojvodine.
Evo, ja vas pozivam da dođete do opštine Kovin gde ja živim. To nije daleko, oko 50 kilometara odavde, od Beograda. Naići ćete uz put na selo Bavanište koje ima oko 7.000 stanovnika. Nema vodu i kanalizaciju. Videćete da do dva sela, na 50 kilometara od Beograda, nema uopšte asfaltnog puta i da u dva sela ljudi moraju da kupuju pijaću vodu, jer voda koju imaju nije uopšte za piće.
Vojvodina već sad beleži pad privrednog rasta, a sa ovakvim odnosom prema opštinama Vojvodine, ona će samo da nazaduje.
Kako ova rasprava o budžetu traje ja sam sve više zabrinuta, jer vidimo da je ovo budžet otpuštanja, budžet teranja investitora, budžet siromaštva, a sada vidimo da je to i budžet koji uskraćuje opštinama da se razvijaju.
Ujedinjeni regioni Srbije su vam rekli gde ima para, jer ministar Radulović je 20 milijardi dao za finansiranje propalih giganta i rekao da će nas to preporoditi. Ja se samo plašim da je on čitavu Srbiju uvukao u jedan opasan eksperiment za koji ne znamo kako će se završiti, a i on je to sam rekao. Hvala.
Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, predstavnici pokrajine, Ujedinjeni regioni Srbije, podneli su amandman kojim tražimo da se izdvoje sredstva za izgradnju brze saobraćajnice između Valjeva i Koridora 11.
Činjenica je da Srbija ima lošu saobraćajnu infrastrukturu, da je jedna od retkih evropskih zemalja koja nema nijedan kompletno završen autoput i gde imamo delove Srbije gde nema ni kilometar modernih saobraćajnica. Ako hoćemo da privučemo ozbiljne investicije i investitore, da zaposlimo ljude i ako želimo bolji kvalitet života za građane, onda moramo planski da ulažemo u saobraćajnu infrastrukturu.
Kolika je važnost dobre saobraćajne infrastrukture govori i činjenica da su od svih investicija koje su došle u Srbiju poslednjih pet godina, više od 80% smešteno uz Koridor 10. Baš zbog toga prioritet mora biti ravnomerni razvoj saobraćajne infrastrukture, kako bi svi regioni u Srbiji imali jednake šanse za razvoj.
Izgradnja ove saobraćajnice mnogo bi značila za Valjevo i za čitav Kolubarski region, jer u Valjevu živi oko 90 hiljada ljudi, od toga je 10 hiljada nezaposleno, a nezaposleni mlađi od 30 godina učestvuju sa skoro 29%.
Žao mi je što nije ovde gospodine Radulović, a i vi slabo slušate naša obrazloženja, jer on jednostavno jedno priča, a drugo radi. Zalaže se za dobar poslovni ambijent, a vidimo da toga ovde nema, jer preduslov dobrog poslovnog ambijenta je dobra saobraćajna infrastruktura.
Kroz ovaj budžet on negde finansira propale gigante. Stavili ste rampu za ozbiljne strane investitore koje ste proglasili kapitalnom budalaštinom i ne vidim kako ćete ih privući, ako još u budžetu niste odvojili sredstva za razvoj saobraćajne infrastrukture u čitavoj Srbiji.
Sada ne znam, ali čini mi se da imam prvo na repliku. Da li ćete mi dati pravo na repliku ili na povredu Poslovnika, jer ministar je tek sada odgovorio negde na naša pitanja koja smo postavili kroz obrazlaganje amandmana. Prosto, mislim da treba da nam sada date pravo na repliku jer nismo imali posle izlaganja.
Veliki broj amandmana URS se odnosio upravo na stvaranje povoljnih uslova za investiranje. Žao nam je što niste prihvatili zaista nijedan amandman, a znate u kakvom stanju je putna infrastruktura u Srbiji. Činjenica je da je 80% investitora u poslednjih pet godina došlo u mesta koja se nalaze duž autoputa.
Mi u URS smatramo da i ostali delovi Srbije treba da dobiju istu takvu šansu i da putna infrastruktura mora da bude ravnomerno regionalno urađena. U Vojvodini, verujte, nemamo, bez obzira što je ravnica i lako je raditi puteve, nemamo dobro razvijenu putnu infrastrukturu.
Još jednom, niste mi odgovorili, na koji način mislite da privučete investitore? Ukinuli ste subvencije za otvaranje novih radnih mesta, niste doneli adekvatne zakone, 20 milijardi dajete gubitašima. Na koji način vi mislite, puteve nećete graditi, na koji način vi mislite da se pokrene privreda, proizvodnja u Srbiji, da se ovi mladi ljudi zaposle? Prosto se plašim da se nećemo zaustaviti na ivici onog ambisa kao što ste rekli, već da ćemo da se survamo.
Hvala.
Prošle nedelje Ustavni sud Srbije odlučio je da pojedine odredbe Statuta AP Vojvodine nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije i dao rok od šest meseci da se Statut uskladi sa Ustavom. Odluka Ustavnog Suda mora se poštovati i potrebno je pronaći način da se Statut Vojvodine uskladi sa Ustavom. Na tom putu moraju da sarađuju i republička i pokrajinska administracija. Zato danas postavljam pitanje predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije gospodinu Stefanoviću i predsedniku Skupštine AP Vojvodine, gospodinu Pastoru - šta će uraditi i koje mere će preduzeti da se ispoštuje rok od šest meseci koji je dao Ustavni sud kako građani Vojvodine ne bi trpeli? Vojvodinom više ne možemo da se bavimo samo usput iz ugla stranačkih i republičkih interesa ili kada nas opomene Ustavni sud, već Vojvodinom moramo da se bavimo državotvorno, jer u suprotnom od riznice Srbije napravićemo pustinju. Već sada je Vojvodina nerazvijen region sa nezaposlenošću iznad i prosekom plate ispod republičkog proseka sa poljoprivredom koja je neiskorišćen resurs.
Ono što takođe brine je i da je Vojvodina unutar sebe centralizovana i neravnomerno razvijena. Ujedinjeni regioni Srbije podržavaju autonomiju Vojvodine, ali višeslojnu autonomiju što podrazumeva formiranje Srema, Banata i Bačke kao posebnih oblasti i uspostavljanje specijalnog statusa za grad Novi Sad što bi omogućilo da se Vojvodina ravnomerno razvija i da svi građani Vojvodine osete blagodeti autonomije. To podrazumeva da se bez dodatnih troškova izbora od postojećih poslanika koji su izabrani za Skupštinu Vojvodine formiraju saveti ili oblasne skupštine za svaku oblast Srem, Banat i Bačku koji bi zatim dalje birali takozvanu lokalnu Vladu kojoj bi bile poverene određene nadležnosti, prvenstveno iz oblasti ekonomskog razvoja, infrastrukture, ekologije, kulture i sporta.
Ujedinjeni regioni Srbije podržavaju decentralizaciju Vojvodine sa jednakim šansama za sve gradove i opštine. Kada Vojvođani pitaju – gde su naši novci, oni treba ne samo da pogledaju ka Beogradu, već treba da pogledaju i ka Novom Sadu. Tada verovatno ne bismo došli u situaciju da se iz pokrajinskog budžeta odvoji 300 miliona dinara za suzbijanje komaraca, a samo 200 miliona za ravnomerni regionalni razvoj Vojvodine ili samo 160 miliona za politiku zapošljavanja. Da li su komarci u Vojvodini duplo veći problem od nezaposlenosti?
Očigledno je da je i sazrelo vreme za promenu Ustava kojim bi se omogućila politička regionalizacija Srbije. Tada se Vojvodinom, ali ostalim delovima Srbije ne bismo bavili ad hok. Ustavne promene su neophodne kako bi u Srbiji svi dobili šansu da formiraju svoje regione i kako bi koncept regionalizacije i decentralizacije mogao da bude sproveden u praksi. Ujedinjeni regioni Srbije traže promenu Ustava kojom bi Srbija trebalo da postane zemlja sedam regiona sa tri nivoa vlasti, republičkom, pokrajinskom i lokalnom. Hvala.
Ovaj moj amandman je logična posledica amandmana od juče, kojim sam tražila da Kovin dobije sud, jer je to opština višenacionalna sa 40.000 stanovnika, sa sudom od 130 godina dugom tradicijom, pre nego što nam je uzet, sa zgradom koja je namenski građena i koju ima retko koja opština u Srbiji, sa kvalitetnim kadrom. Ono što je najvažnije, ukazala sam na problem da se prepliću nadležnosti MUP Pančevo i Tužilaštva u Smederevu kada su u pitanju krivična dela. Bojim se da će to uticati negativno na bezbednost i sigurnost građana u opštini Kovin. Zato predlažem da se usvoji amandman da Kovin dobije sud i da nadležnost Višeg suda bude u Pančevu, a ne u Smederevu.
O ovim problemima govorio je i gospodin, odnosno kolega, Srđan Miković, ukazujući na to da će u čitavom pravosuđu na teritoriji južnog Banata biti problema ako se ne usvoje naši amandmani.
U Pančevu trenutno ima oko 20% predmeta krivičnih koji su sa teritorije opštine Kovin i moje je pitanje – da li će se ti procesi sada prekinuti i vratiti na početak? Da li tu onda možemo da govorimo o efikasnosti?
Juče nije usvojen maltene ni jedan amandman poslanika i stoga će trećina opština u Srbiji biti i bez suda i bez sudske jedinice, odnosno neće imati dostupnost pravdi.
Tada sam rekla i sada ponavljam da se Srbija prazni. Nastaviće se tako u mestima unutrašnjosti nemamo institucija, a država mora da im omogući da se vrate, jer sa odlaskom institucija iz tih mesta odlazi ono što je najvrednije, a to su mladi i obrazovani ljudi. Oni se neće vratiti sami od sebe, već država mora da im omogući da se vrate, a donošenjem ovakvih i sličnih zakona to nećemo nikako uraditi, već će ta mesta iz unutrašnjosti samo nastaviti da se prazne. Hvala.
Hvala.
Ujedinjeni regioni Srbije su podneli amandman kojim tražimo da zvanje sudskog savetnika postoji, ne samo u sudovima republičkog ranga i u apelacionim sudovima, kako je predloženo, već i u višim i osnovnim sudovima.
Mi smatramo da je ovaj naš amandman u skladu sa usvojenom Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa, koja upravo predviđa potrebu za visokim stepenom profesionalizacije rada sudijskih pomoćnika u svim sudovima u Srbiji.
Takođe, smatramo da je profesionalizacija potrebna na svim nivoima i u sudovima. Negde smo mrežom sudovima umanjili dostupnost pravde građanima, pogotovo onima u manjim sredinama, ali smatramo da je nedopustivo da i kada je profesionalizacija rada u sudovima dovodimo sudove u ovakvu razliku.
Zato vas, gospodine ministre, još jednom pozivam da razmislite i da omogućite da zvanje sudijskog savetnika postoji i u višim i u osnovnim sudovima. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, kada pogledamo ovaj amandman, drago mi je da će Kovačica dobiti sudsku jedinicu, jer sam to tražila mojim amandmanom. Međutim, nisam zadovoljna jer će mnoge opštine ostati bez sudske jedinice. U raspravi u načelu sam rekla da 18 opština u Vojvodini neće imati ni sudsku jedinicu i na taj način je oko 350.000 građana Vojvodine dovedeno u težak položaj kada je u pitanju dostupnost pravde.
Oni će svi morati da putuju po više desetina kilometara kako bi, na primer, ostvarili pravo na alimentaciju, majke dobile starateljstvom nad detetom, ostvarili pravo na neisplaćene zarade od strane poslodavca ili ostvarili svoje pravo ako su dobili nezakonito otkaz. Moraće da putuju građani, u nekim slučajevima sudije, a moraće da putuju i advokati. Imam utisak da će najteže proći građani i da će se sav teret donošenja ovog zakona bukvalno svaliti na građane. To je jedan aspekt, a drugi aspekt je da će to dovesti do institucionalnog propadanja opština.
Svi mi rado govorimo o decentralizaciji, o ravnomernom regionalnom razvoju, ali očigledno samo o tome rado govori, a malo na tome radi. Mislim da ovaj zakon ne doprinosi ravnomernom razvoju Srbije. Naprotiv, samo na neki način pospešuje odlazak ljudi iz mesta u kojima su rođeni.
Slažem se, o tome je bilo govora, da je nemanje posla najveći razlog za iseljavanje iz nekog grada ili opštine. Međutim, kada razgovarate sa ljudima, videćete da njima to nije jedini razlog za odlazak iz svojih sredina u velike gradove, već je i to što nemaju adekvatan pristup institucijama, obrazovanju, zdravstvu i pravdi. Vi na neki način stičete utisak da vas je država zaboravila. Država je ta koja treba da stvara uslove da se ne prazne pojedini delovi Srbije. Država je za to najviše odgovorna. Imam utisak da će građani koji žive u ovim opštinama u kojima neće biti sudskih jedinica imati gorak ukus da ih je država negde ostavila na cedilu.
Bilo je reči o sudećim danima, ali nigde nisam videla da će biti obaveza da sudećih dana bude u mestima gde nema sudskih jedinica. Imam utisak da je to po sistemu može da bude, a i ne mora.
Gospodine ministre, ja se sa vama apsolutno slažem da svako mesto ne može da ima aerodrom, ali ja kao neko ko dolazi iz unutrašnjosti i tamo živi, zaista ću se svim snagama boriti za te ljude koji tamo žive.
Za mene je nedopustivo da 350.000 građana Vojvodine neće imati adekvatan pristup pravdi. Znam da nemaju aerodrom, ali mislim da moraju da imaju bar sudsku jedinicu, jer vi znate da se najveći broj građana upravo obraća osnovnim sudovima za zaštitu svojih osnovnih prava.
Znam dobro i kakvi su putevi i u Srbiji i Vojvodini i baš zato mi je žao jer ti građani, em će morati da putuju po više desetina kilometara, em će to sve morati da plaćaju. Nisu u pitanju male opštine. Opština Odžaci ima oko 30.000 stanovnika i udaljena je 37 kilometara od Sombora, Beočin, koji ima 25-26 hiljada stanovnika. Zar su to male opštine? Verujte mi, ja ću se boriti i za onu čak i najmanju opštinu i smatram da je država ta koja treba da doprinese da svi mi koji živimo u unutrašnjosti imamo približno jednake uslove za život kao i oni u većim gradovima. Hvala.
Povreda Poslovnika, reklamiram član 27.
Predsedniče, zaista vas molim da se starate o redu na sednici i da ne dozvoljavate ovakav tok sednice. Uz svo uvažavanje kolege, on se javio po amandmanu koji se odnosi na Vlasotince, a ispričao je o svim svojim amandmanima.
Mislim da to nije u redu i da bi trebalo da se starate o redu na sednici jer bi sada svako od nas mogao da priča o svojim amandmanima ako eventualno žuri kući ili ne znam šta. Molim da uvažite svakog poslanika i da rasprava ide o onom amandmanu koji je na dnevnom redu. Hvala.
Ja sam svojim amandmanom tražila da se Kovinu vrati osnovni sud, odnosno da Kovin više ne bude sudska jedinica, nego da ima svoj sud.
Videli smo i u toku današnje rasprave da su mnogi poslanici govorili i iz pozicije i iz opozicije da će građani opštine Kovin imati velike probleme. Pričalo se i o tome da li je lakše ili teže da putuju do Pančeva, ili Smedereva i baš iz tog razloga mislim da bi gospodin ministar trebalo da prihvati moj amandman i da razrešimo ovu dilemu i da Kovin dobije osnovni sud.
Naravno, osim toga, postoje i argumenti zašto Kovin treba da ima sud, a to je da je opština sa oko 40.000 stanovnika, gde je višenacionalna sredina, da sud ima svoju tradiciju da je osnovan 1872. godine i da je nekada, odnosno da je Kovin imao sud čak kada ga i Pančevo nije imalo, da postoji zgrada koja ispunjava sve prostorne i tehničke uslove i ono što je meni posebno važno jeste da je ovim zakonom predviđeno da Kovin bude sudska jedinca Osnovnog u Smederevu, a znamo, kada je u pitanju Ministarstvo unutrašnjih poslova da Kovin potpada pod nadležnost Pančeva.
O tome je govorio i kolega Srđan Miković i mislim da će tu biti problema, kada se na teritoriji opštine Kovin dogodi neko krivično delo gde će iz Pančeva, odnosno Kovina trebati da reaguje inspektor a tužilac će morati da dolazi iz Pančeva. Mislim da će ovo negativno uticati na bezbednost i sigurnost građana opštine Kovin.
Drugi deo mog amandmana odnosi se na to da se opštinama Alibunar, Plandište i Kovačica dodele sudske jedinice. Videli smo da je predlogom odbora rečeno da će Kovačica imati sudsku jedinicu, što je u redu, ali smatram da i Alibunar i Plandište treba da dobiju svoje sudske jedinice. Alibunar je na primer 38 kilometara udaljen od Pančeva. Tu živi oko 20.000 građana i svi će oni morati da putuju u Pančevo da bi ostvarili svoja osnovna prava ili interese.
Vi ste mi, gospodine ministre, još negde u načelnoj raspravi ostali dužni odgovora – da li je urađena detaljna analiza troškova i uštede ovakve mreže i kolika će ušteda da bude? Konkretno sam pitala za sud u Alibunaru koliko tamo radi sudija, da li te sudije žive u Alibunaru i da li to sada znači da će oni zajedno sa svim ovim građanima morati da putuju na posao u Pančevo i da li će država plaćati, naravno te putne troškove kao i šta je sa zapisničarima, upisničarima, da li će i oni svi putovati u Pančevo i koliki će to troškovi biti, jer ispada da ovde i država ima troškove a i naravno građani koji, em će morati da putuju, em će taj put morati da plaćaju, koji nije ni malo danas jeftin?
Ovde vidimo, kroz ove amandmane koje sam predložila da će prosto donošenjem ovog zakona negde građani biti najveći gubitnici, a i ono što je nama iz URS posebno važno jeste da se ljudima koji žive u unutrašnjosti omoguće uslovi da oni mogu tamo i da ostanu. Jedan od osnovnih preduslova da bi ljudi ostali u mestima u kojima žive jeste da imaju dostupnost institucija, državnim institucijama. U ovom slučaju čini mi se da se njima to pravo negde narušava i da im se šalje loša poruka jer oni neće ostati u svojim mestima zbog lepih obećanja. Složićete se i vi, najskuplje je kada se gradovi prazne i kada nam ostaju bukvalno prazne teritorije bez ljudi. Hvala.
Ovim amandmanom smo tražili da u Sečnju, Novoj Crnji i Bačkom Petrovcu i Titelu ostanu sudske jedinice. Bojim se da smo predlaganjem ovog zakona i građane ovih opština odvojili od pravde. Samo ne znam kako mislite da ispunite ovaj cilj, koji ste naveli u Predlogu zakona, da se očekuje ostvarivanje prava na jednak i jednostavan pristup sudu?
Na primer, opština Nova Crnja udaljena je nekih 30-ak kilometara od Kikinde i iz Nove Crnje uopšte ne postoji direktna autobuska linija za Kikindu. Titel je od Novog Sada udaljen 47 kilometara. Zamislite jednu majku koja treba da ostvari pravo na alimentaciju, koliko ona puta iz Titela mora da ide u Novi Sad da bi to pravo ostvarila. Umesto da imamo čak i takav zakon da država u njeno ime tuži i ostvari joj pravo na alimentaciju, mi sad, na primer, takve majke teramo da putuju po 50 kilometara u jednom pravcu, da bi to svoje pravo ostvarili. Ili, jedan radnik, kome poslodavac nije isplatio zarade i doprinose, takođe mora da putuje tih 50 kilometara u jednom pravcu i, naravno, da plati kartu koja sigurno nije jeftina.
Zato vas ministre molim da još jednom razmislite i usvojite amandman koji su predložili URS da se Sečnju, Novoj Crnji, Bačkom Petrovcu i Titelu ostave sudske jedinice. Hvala.
Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pravosuđe u Srbiji mora da bude efikasno i dostupno građanima. Za URS izmene seta pravosudnih zakona su samo kozmetičke izmene. Bez sveobuhvatne analize u pogledu troškova, efikasnosti i posebno dostupnosti građanima čitav sistem se vraća na staro.U raspravi je navedeno da će nova mreža sudova dovesti do znatnih ušteda.
Gospodine ministre, pitam vas da li ste vi uradili analizu troškova, kolike će konkretno biti uštede i da li se te uštede vide kroz planirani budžet za 2014. godinu?
Kada je efikasnost sudova u pitanju, takođe vam postavljam pitanje kada će se videti prvi efekti ovih zakona i kada će u Srbiji prošlost biti to da parnice prosečno traju sedam godina ili da se desi, kao pre neki dan, da zastari prijava protiv Dušana Bajatovića, direktora „Srbijagasa“?
Znam da vi niste lično odgovorni što je prijava protiv gospodina Bajatovića zastarela, ali ste vi negde najodgovorniji da napravite sistem u kojem se ovakve stvari više neće dešavati.
Što se tiče dostupnosti pravde građanima, u obrazloženju Predloga zakona vi ste doslovno naveli da se očekuje ostvarivanje prava na jednak i jednostavan pristup sudu. Ovo će biti najveći problem i desiće se upravo suprotno.
Novom mrežom sudova otvara se tridesetak novih osnovnih sudova, što je dobro, međutim, gasi se veliki broj sudskih jedinica i to će predstavljati veliki problem da pravda bude dostupna građanima.
Evo, navešću vam primer Vojvodine, jer ja živim u Vojvodini. Osnovaće se sedam novih sudova i mi iz URS to pohvaljujemo. Međutim, ugasiće se 18 sudskih jedinica. Ako znamo da u četiri opštine i ranije nije bilo sudskih jedinica, sada ćemo doći u situaciju da bukvalno u pola opština u Vojvodini nećemo imati ni sudove, ni sudske jedinice.
U ovih 18 opština u kojima ste ukinuli sudske jedinice živi oko 350.000 građana i oni od 1. januara neće imati adekvatan pristup pravdi. Oni će morati da putuju više desetina kilometara kako bi npr. obavili ostavinsku raspravu, kako bi ostvarili pravo na neisplaćene zarade, na alimentaciju ili dobili starateljstvo nad decom.
Najveći broj građana upravo se obraća osnovnim sudovima i njihovim sudskim jedinicama kako bi ostvarili svoje osnovna prava i interese. Građani će zbog ovakve mreže imati velike troškove da bi ostvarili svoja prava i interese.
Na primer, majke iz Kovačice moraće po nekoliko puta da odlaze u Pančevo, koje je udaljeno više od 30 kilometara kako bi dobile potvrdu na osnovu koje mogu da ostvare pravo na roditeljski dodatak.
Imam utisak da će sav teret nove mreže sudova pasti upravo na građane. Na primer, kako se desilo da Odžaci, opština sa 30.000 stanovnika, ostane bez sudske jedinice? Da li to znači da će jedna majka koja hoće da ostvari pravo na alimentaciju ili na starateljstvo nad svojim detetom, morati da putuje nekoliko puta do Sombora, koji je od Odžaka udaljen 37 kilometara ili radnik iz Odžaka koji je nezakonito dobio otkaz ili mu nije isplaćena plata, moraće do Novog Sada da putuje skoro 50 kilometara.
U južnom Banatu, gde ja inače živim, ukinute su tri sudske jedinice – u Plandištu, Alibunaru i Kovačici. Alibunar i Kovačica su udaljeni preko 30 kilometara od Pančeva i sada će morati tamo da idu da bi ostvarili svoja prava.
Hoću da vas pitam koliko, na primer, u Alibunaru radi sudija, koliko njih živi u Alibunaru i da li to znači da će sada te sudije morati, zajedno sa građanima, da putuju u Pančevo i da li će to predstavljati dodatne troškove?
Svi su u Srbiji svesni potrebe ravnomernog regionalnog razvoja Srbije i to da svi delovi Srbije imaju jednake šanse, pravo na razvoj, da imaju približno jednake uslove za život, dostupnost obrazovanju, različitim ustanovama, zdravstvu, pravdi.
Nažalost, predlog ovog zakona uopšte ne doprinosi ravnomernom regionalnom razvoju, naprotiv, samo produbljuje te razlike.
Zato su URS podneli niz amandmana kojima ćemo prvenstveno tražiti vraćanje sudskih jedinica u određene opštine, da bi pravda bila dostupna građanima.
Gospodine ministre, kada iz jednog mesta ode učitelj, ode lekar, ode sudija, i sami ste rekli, ta mesta izgube dušu. Za učiteljima, lekarima i sudijama odlaze i ljudi, jer u tim mestima ne vide svoju perspektivu za dalji život. Nama će, ako ovako nastavimo i nastavimo da donosimo ovakve zakone, bukvalno ostati samo prazne teritorije bez ljudi. Hvala.
Reklamiram član 27.
Mislim da ste zaista trebali da opomenete gospodina ministra da ne etiketira naša izlaganja, on može da kaže da grešimo, da pobije činjenice, iznese nove argumente.
Verujem da on više voli da sluša hvalospeve na svoj račun, ali prosto mi iz opozicije imamo pravo da ukažemo na neke činjenice. Ne znam zašto se ministar oseća negde prozvan, govorim u ime 350.000 građana Vojvodine, koji će na neki način biti odvojeni od pravde. Veliki broj građana i Kovina, i Alibunara, i Kovačice mi se obraćao. Prosto sam imala potrebu i obavezu da iznesem probleme koje će oni imati.
Ovo su samo bile dobronamerne kritike, pozivam ministra, da kada budemo raspravljali o amandmanima vodimo konstruktivne rasprave na nivou argumenata i bez etiketiranja. Hvala.