Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7484">Mlađan Dinkić</a>

Govori

Apsolutno se slažem sa vama. Problem je u tome što taj novac nije korišćen da se spreči zagađenje i nije korišćen da se očisti Tisa, da se očiste reke o kojima ste pričali. Taj novac je korišćen za reklamnu i propagandnu kampanju, korišćen je za kupovinu, ne znam, računara za ministarstvo. Kakve to veze ima sa zaštitom životne sredine?
Vašu nameru podržavam. Prvi ću biti za to da se uvede podsticanje uvođenja zelenih tehnologija. Da li je to Fond za zaštitu životne sredine radio? Pa, nije. Ukidanje Fonda ne znači ukidanje ekoloških programa. Naprotiv, ekološki programi treba da dobiju više novca nego što su ikada imali dok je Fond postojao. Zašto? Pa, zato što je Fond taj novac trošio za druge stvari. To je problem. To ću objašnjavati sve dotle dok svakom pojedincu ovde ne bude to jasno. Ako je prihod Fonda bio, godišnje, od ekoloških taksi tri do pet milijardi dinara samo jedan mali deo te ekološke takse se ukida, a to je ova koja se koristi za registraciju vozila, 500 dinara što se plaćalo, samo to. Sve ostalo ostaje u sistemu, sve takse za zagađivanje ostaju, one se ne ukidaju jer su opravdano uvedene.
Drugo, prihodi od ekoloških taksi, koji su bili do sada, prihodi lokalne samouprave ostaju prihodi lokalne samouprave, prihodi koji su bili republički ostaju republički. U lokalnoj samoupravi niko se neće mešati da naprave veća izdvajanja za zaštitu životne sredine iz onih ekoloških prihoda koje dobijaju. U pravu ste, to ima i Obrenovac, to ima i Paraćin, to imaju i drugi gradovi. Neka naprave, sasvim slobodno, ja to podržavam 100%, veće lokalne fondove za zaštitu životne sredine od prihoda koje dobijaju od ekoloških taksi.
Hajde, molim vas, napravite analizu da li baš sve lokalne samouprave sve one ekološke prihode koje dobiju koriste za zaštitu životne sredine. Mogu se kladiti da bi imali iste rezultate kao za Republički fond za zaštitu životne sredine i da bi ispalo da nijedan dinar od ekološke takse mnogo manje ide u rashodnoj strani za zaštitu životne sredine.
Dakle, hoću da budem tu potpuno jasan, zalažem se, i uvek sam se zalagao, i zalagaću se, za punu autonomiju lokalnih samouprava, za punu autonomiju i slobodno odlučivanje. Jedina stvar gde ne može biti autonomije jeste, bilo na republici, bilo u pokrajini, bilo na lokalu, divljanje u prekomernom zapošljavanju, prekomernim platama državne, lokalne ili pokrajinske administracije. Samo to i ništa više. Sve ostalo treba da bude sloboda lokalnih samouprava da razvijaju svoj grad, svoju opštinu na način za koji smatraju da je najcelishodnije, a važan segment u tome jeste zaštita životne sredine.
Dakle, da ne bi pričali samo o ekologiji, kada govorim o ukidanju ovih sopstvenih prihoda, daću primer, koji ste vi sami pomenuli, Fonda za vanredne situacije. Šta smo mi odlučili? Mi smo odlučili da Fond za vanredne situacije, odnosno deo u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji se bavi zaštitom od požara, otklanjanjem posledica elementarnih nepogoda i slično, da oni imaju budžetsku stavku u okviru MUP-a, koja je fiksna, koja je u skladu sa potrebama, a ne da se to finansira npr. taksom na ulaznice koje se naplaćuju za sportske priredbe i za utakmice. Dakle, sada se vanredne situacije, odnosno troškovi za otklanjanje posledica elementarnih nepogoda finansiraju npr. delom takse koju građani plaćaju kada idu na utakmice, naplati im se neka taksa pa su zbog toga ulaznice skuplje i još sa dve različite takse.
Prihodi od toga su neizvesni, a njima trebaju vatrogasna vozila, treba im oprema za borbu sa elementarnim nepogodama. Umesto toga mi ćemo im u budžetu, ako to Skupština naravno bude odobrila, odrediti poseban budžet koji će imati stavku za vanredne situacije, koji će biti čak i veći od onoga što smo dobijali od taksi, jer je važno da se ta stavka poveća imajući u vidu npr. ove požare koje smo imali sada ove godine. Stalno ima nekih nepogoda, nekad su poplave, nekad, evo sada požari. Što znači da će ostati programi za zaštitu životne sredine.
Molio bih Stranku zelenih da predloži konkretne, nove programe ako smatra da programi Fonda za zaštitu životne sredine nisu bili dobri. Isto to molim i sve druge stranke koje žele da se bave zaštitom životne sredine, ali da budu programi koji su u skladu sa nekim normalnim standardima.
Podsticaji za uvođenje zelene tehnologije? Odlično! Hajde da to uvedemo. Za to vredi dati budžetski novac, ali ne mora da postoji fond da bi taj novac bio dat za tu namenu. Uvek ćete moći kada bude usvajan zakon da vidite koliko je novca namenjeno za ekologiju, kao što sada vidite koliko je za poljoprivredu. Dok je bio ovaj budžetski fond – Fond za zaštitu životne sredine – teško da ste vi mogli znati koliki je njihov budžet. Samo posredno ste mogli saznati tako što saberete sve takse koje oni naplaćuju jer su se oni finansirali iz ekoloških taksi. Vi ćete sada znati u budžetu kolika je stavka za zaštitu životne sredine koje Republika izdvaja. Videćete, kada uporedite tu stavku sa onom koju je stvarno Fond koristio za zaštitu životne sredine, a ne za neke druge nenamenske upotrebe, da će biti veća.
Želim samo da vam objasnim logiku, pošto mislim da ste dobronamerno sve ovo rekli, što jeste, jer sam video i iz onog prethodnog uvoda da i neke stvari koje nisu vezane za ekološke probleme, na neki način, razumeli ste pravilno.
To je ono što sam hteo da kažem, dakle, da zaštita životne sredine, ali institucija koja je bila zadužena za to se iskompromitovala. To nije sad pitanje ministra, u toj instituciji imate nekog direktora, imate neke zaposlene, ako su oni godinama trošili novac, kao što sam rekao, za podsticanje uvoza polovnih akumulatora, polovnih guma i za druge stvari, kako onda možemo da kažemo da će oni u budućnosti raditi taj posao drugačije? Ovako, Skupština kada usvoji bilo koju budžetsku stavku to je zakon, Zakon o budžetu koji mora da se izvršava, a na vama je i na čitavoj javnosti da prati i zahteva od Vlade, pre svega od Vlade, da izdvaja primereno za zaštitu životne sredine. Taj novac koji se izdvoji stvarno ode za te namene, a ne za neku propagandu, pod nazivom edukacija.
Kakva je to edukacija ljudi? Može se otići na Javni servis i tražiti besplatan termin, pa da stručnjaci pričaju o tome kako ljudi treba da se ponašaju da ne bi zagađivali životnu sredinu, da objasne značaj klimatskih promena i na poljoprivredu, i na društvo u celini, a ne da se lepe bilbordi. Jedino ako se preko bilborda i oglasa u novinama može vršiti edukacija. To je nešto što je bilo neodgovorno. Predlažem da stavimo tačku na takvo ponašanje i da se novac od taksi za ekologiju koristi za namene koje su predviđene, a to je za zaštitu životne sredine. Hvala.
Ne čudi me što nećete glasati za ovaj zakon kad vam je uobičajeno i dobro da postoji šumarina. Šumarina je najbolji primer necelishodnog uvođenja parafiskalnih nameta u srpskoj privredi. Ako uvedete neku naknadu u procentu od ukupnog prihoda svih preduzeća u Srbiji, nezavisno da li oni imaju ikakve veze sa tom delatnošću, kao što je šumarstvo, onda to govori samo da vas baš briga za te preduzetnike i za domaću privredu.
Da li je to malo ili mnogo, 0,025% od ukupnog prihoda, neka procene sami ljudi koji se bave preduzetništvom i koji vode kompanije. Naravno da to jeste veća suma za one koji imaju veće prihode, a manja za one koji imaju manje, ali je nepotrebno i necelishodno uvedena. Ali, imajući u vidu da takvih oblika ne postoji samo jedan, nego ih ima 200 i ne znam koliko parafiskalnih, to kada saberete mnogo malih dobijate milijardu i po evra na godišnjem nivou. Upravo su parafiskalni nameti uvođeni tako što su uvođeni jedan po jedan. Jedan mali ne čini veliki problem za privredu, međutim, kada se uvelo 200 i nešto, imate milijardu i po evra troška direktno za privredu i građane. Zato šumarinu, koju je uveo svojevremeno ministar Dragin u Zakonu o šumama, moramo sada da izbacimo i da generalno ukinemo princip da se bilo šta može uvoditi od taksi kao procenat od ukupnog prihoda ili takvih kategorija. Kao što sam već više puta pominjao, taksa treba da odgovara vrednosti naknade koju neko pruža onome kome je pruža.
Što se tiče podatka o mom eventualnom učešću i odgovornosti, ja sam odgovoran za jednu turističku naknadu koju sada ukidamo. Čak i ova taksa za privatizaciju je uvedena u doba još Ace Vlahovića, kada je on pravio taj zakon, i gospodina Cvetkovića koji mu je tada asistirao. Dakle, sve ove uglavnom naknade se odnose na administrativne takse Ministarstva finansija. Ja nisam šest godina bio ministar finansija u ovoj zemlji, od 2006. godine. Čak 85 tih naknada su predmet rada Ministarstva finansija, šest MUP, šest Ministarstva saobraćaja, a 10 su sudske takse, dakle, Ministarstvo pravde, 15 iz nadležnosti Ministarstva privrede i 15 iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine. To je struktura ovih koje su republičke, plus postoje ove lokalne koje se takođe ukidaju, 12 lokalnih taksi i pet kombinovano republičko-lokalnih.
Pitali ste da li osećam odgovornost za težak položaj malih i srednjih preduzeća. Osećam i zato sam i prihvatio da sada budem ministar finansija i privrede, jer dok sam bio samo ministar privrede nisam mogao da dobijem razumevanje da ukinem ove takse silnih sistema, nisam imao razumevanje da giljotinu propisa koje je cela privreda tražila sprovedemo u praksi, zato što tada onaj ko je vodio Vladu nije imao snage da, bez obzira što se slagao sa time, to sprovede u praksu. U poreskoj upravi, u carini, u inspekcijama giljotina propisa, koja je odlična ideja koju sam vodio, nije mogla da se sprovede upravo zbog toga što nije postojala volja ljudi koji su vodili Vladu, da se to sprovede do kraja.
Poukidao sam mnoge nepotrebne procedure u resoru koji sam vodio, i troduplo prijavljivanje zaposlenih i odjavljivanje u Nacionalnoj službi zapošljavanja u Fondu zdravstvenog osiguranja i u penzionom fondu, to ne postoji više. Ukinuo sam razne nepotrebne procedure u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, vezano za spoljno-trgovinski promet, ali nisam mogao da ukidam neke stvari koje nisu bile u nadležnosti Ministarstva privrede, odnosno ekonomije, kako se tada zvalo ministarstvo. Zato sada i mogu nešto što sam oduvek želeo da uradim i u prošloj Vladi, a nisam imao podršku tadašnjeg partnera, sada to mogu da uradim sa pertnerima koji žele stvarne promene u Srbiji. Da li osećam odgovornost? Da, zato što nešto što je moglo da uradi pre više godina radi se tek sada, ali osećam i zadovoljstvo zato što konačno nešto što privreda traži već godinama mi smo krenuli da radimo.
Da li će ovo biti dovoljno što ćemo usvojiti na ovoj sednici? Neće, to sam rekao više puta. Nemam nameru da stanem, niti Vlada ima nameru da stane. Ovo je tek početak rada ove vlade. Radili smo 45 dana i ukidamo 138 taksi parafiskalnih nameta. Da li je to prašina u oči, što će privrednici imati 10 milijardi dinara manji namet, 100 miliona evra? Ne bih rekao. Mislim da to nije verovatno nešto što će im rešiti sve probleme, ali jeste jedan korak koji neko pre nas, a mogao je, u Ministarstvu finansija nije napravio. Da li je mali korak to što više nećemo imati prekomerno trošenje budžetskog novca kroz nekontrolisano trošenje iz sopstvenih prihoda? To jeste veliki korak.
Pitajte ako ne verujete nama i fiskalni savet, pitajte i MMF, pitajte sve eksterne ljude ukoliko ne želite da poverujete onome što govorim vezano za to. Uštedećemo 200 miliona evra po tom osnovu sledeće godine, jer su sopstveni prihodi direktnih budžetskih korisnika koje sada ukidamo 400 miliona evra. Pola od tih rashoda su bespotrebni, pola su potrebni. To je neka gruba procena. Po tom osnovu štedećemo na rashodnoj strani budžeta. Hvala.
Pominjao sam skladišta guma, a ne reciklacione centre. Dakle, nisam pričao o reciklažnim centrima u Subotici već o skladištima, placevima za zbrinjavanje polovnih guma koje su uvezene, između ostalog, iz inostranstva.
Što se tiče kamata za Fond za razvoj niste u pravu. One su bile male i sada su relativno niske. Bile su od 1% do 4,5%, nikada nisu bile veće. Uglavnom za većinu kredita su oko 3%, a nikada veće od 4,5, a za pojedina nerazvijena područja su bile 1%, 2%, dakle, nije stvar u kamatnim stopama. Govorim kod Fonda za razvoj. Jeste problem u kamatnim stopama komercijalnih banaka, koje su jako visoke iz razloga o kojima ćemo sigurno pričati u narednom periodu.
Apsolutno, ako ste želeli da me dobronamerno shvatite, možete razumeti da je ovo samo prvi paket mera koje smo mi uradili za prvih 45 dana. Da li je Vlada koju je vodila vaša stranka uradila bilo šta slično za četiri godine, ne za 45 dana? To je pravo pitanje. Da li smo mogli za 45 dana više da uradimo od ovoga? Možete reći da je možda neko mogao da uradi i više. Da li smo mi sa ovim sve završili? Ne. Mi smo tek na samom početku, jer krećemo iz dubokog minusa, koji smo zatekli i budžetskog deficita, i ogromnog javnog duga, i ogromnog broja parafiskalnog nameta koji sada čistimo i zabranjujemo stvaranje novih parafiskalnih nameta.
Šta su nam sledeći koraci, ako vas zanima. Još radikalnije smanjivanje budžetskog deficita, ali i stvaranje uslova da kamatne stope padnu u Srbiji. One su sada visoke zbog nekoliko razloga. Nisu svi u domenu Vlade. Neki su u domenu Vlade, neki su u domenu Centralne banke. Sa ovakvim procentom tzv. "MPL", odnosno nenaplativih potraživanja, sa ovolikom stopom obavezne rezerve ne možete računati na nižu kamatnu stopu u Srbiji, a vi znate ko je odgovoran za to. Oni koji su do skoro vodili Centralnu banku.
Odgovornost Vlade Srbije je da se smanji politički rizik zemlje. To jeste odgovornost Vlade u svakoj državi. I odgovornost Vlade je da napravi investicionu klimu da uslovi za ulaganje budu bolji. Uslovi za ulaganje će biti bolji kada očistimo ove parafiskalne namete, kao jedna stvar. Kada stvorimo uslove za dalje smanjivanje poreza na zarade, odnosno poreza na proizvodnju.
Dakle, doprinose i poreze na plate. Naravno, onog časa kada se i promeni situacija na našim glavnim tržištima. Ali, činjenica je da ovo što smo do sada uradili jeste jedan možda mali korak, ali mnogo veći od onoga što se nije radilo u prethodnom periodu.
Meni je jedino drago što sada imam puno odgovornosti i od nje neću uopšte bežati, za to što će se dešavati u narednom periodu, u narednim godinama. Ne bežim od te odgovornosti, uveren sam da će biti teško, a drugo, da ćemo napraviti jedan dobar pomak i pozitivne promene u našem ekonomskom sistemu. Ako budete želeli da mi u tome pomognete, dobro ste došli.
Vi nažalost mnoge stvari ne znate, evo, nisam mislio o ovome da govorim ali ću ipak reći. Ne, nemate informacije, na to mislim.

Prvo, u svakoj državi ministar finansija je taj koji dozvoljava ili nedozvoljava da se uvedu parafiskalni nameti. Znači, izbrojte koliko je bilo parafiskalnih nameta do 2006. godine, a koliko ih je bilo posle 2006. godine. Moja odgovornost je ako budete utvrdili da od 2004. godine do 2006. godine povećan taj broj, a uveravam vas da ćete videti, brojte slobodno, ne morate danas, kada budete imali priliku, da je smanjen.

Ukinut je porez na finansijske transakcije, još 2004. godine. Ja se sećam toga. Ukinut je porez na fond zarada, koji je nekada postojao i mnogi drugi. To je ukinula Vlada koju je tada vodio Koštunica a ja sam bio ministar finansija. Ali, pogledajte koliko je zaista bilo tada do 2006. godine parafiskalnih nameta. Znači, ministar finansija odgovara za njihovo uvođenje i ministar finansija je jedini taj koji može da ih smanji, kao što to ja sada činim, evo, šest godina nakon onog prvog mandata koji sam imao.

Druga stvar, vezano za odgovornost, kad kažete kao da ste pali sa Marsa - zašto niste otišli iz Vlade? Da li sam ja ostao u Vladi do kraja mandata? A da li znate zašto? To je ono što želim da vam kažem a što možda ne bih pričao da niste bili toliko znatiželjni. Dakle, zbog primera poput onog iz Valjeva ili poput onog iz Vrnjačke Banje. Evo ga još jedan poslanik koji zna sve o tome, došao je, sedi u poslednjem redu. O čemu se radi? Ako imate situaciju da u srpske banje niko ozbiljno nije ulagao u poslednjih 30 godina i pojavi se "Fijat" iz oblasti banjskog turizma, kompanija koja je spremna da uloži u Vrnjačku Banju ozbiljan novac, da onaj skelet od nezavršenog hotela, mislim da je u pitanju "Fontana", potpuno renovira i da država ima zajedničko ulaganje sa njima pola-pola, i onda vaše kolege, neki iz Vlade, neki su tada bili van Vlade pa su posle ušli u Vladu, odu kod načelnika Kraljevačkog okruga i kažu – sprečite Dinkića da završi tu investiciju, pobediće njegova stranka, kao što je i dobila izbore u Boru kad su izgradili topionicu i unapredili rudnik. Onda ih vodimo, izlaze na auto-put Kraljevo-Kruševac sa transparentima – Dinkiću, prodaj tuđe, nemoj naše. A ko izlazi? Radnici opštinske uprave koje vaša stranka tera na auto-put da bi sprečila investiciju.

Šta se dalje dešava? Galimatijas ozbiljnog investitora, najveća kompanija za banjski turizam u Evropi, traži prijem kod predsednika Republike. Predsednik Republike kaže – zeleno svetlo, ova investicija treba da se desi, samo neka premijer odluči da li je procedura kako treba. Tender je bio raspisan, tender koji je Vlada već bila odobrila, prošao je. Onda ide kod premijera na sastanak, premijer kaže – moji iz stranke se žale da možda taj iznos ulaganja od 40 miliona evra, 20 direktno a 20 kreditom je nedovoljan da dokaže isplativost investicije, neka se angažuje neka revizorska kuća. Onda se objavljuje tender za revizorsku kuću i posle pola godine mene zove jedan vaš stranački kolega, koji nije sada u najboljim odnosima sa vašim predsednikom, i kaže – Mlađane, diži ruke od toga, neće moja stranka da se ulaže u banju jer se plaše politički da bi razvoj Vrnjačke Banje ugrozio njihovu lokalnu vlast. Posle izbora, šta se dešava? Vi više niste na vlasti u Vrnjačkoj Banji.

Primer broj dva je Valjevo. Takođe situacija da "Gorenje" donosi odluku da pravi fabriku u Zaječaru. Onda kreće politički pritisak i iznošenje neistina da ja navodno držim za ruke "Gorenje" i ja ih lično vodim u Zaječar da grade fabriku, odvodim ih iz Valjeva. Zašto? Kažu, ako se to uradi, naša stranka će dobiti izbore u Valjevu. Govorim o vašim kolegama i zato kažem da niste imali informacije. Šta se ispostavlja posle dve godine od tog momenta? Fabrika u Zaječaru je zaista izgrađena, ali se gradi i fabrika u Valjevu.

Na taj način, na način upravljanja zemljom koji je bio ispolitizovan, gde su pare namenjene ekologiji trošene u predizbornoj kampanji, gde su podsticane kupovine polovnih guma i akumulatora iz inostranstva, gde su investitori sprečavani da ulažu, došli smo u situaciju da Srbija ima ovakvu situaciju kakvu ima – da se zadužuje po nenormalno visokim kamatnim stopama da bi isfinansirala budžetski deficit.

Mi to hoćemo da promenimo. Ako se vama ne sviđa promena, vi ćete glasati protiv toga, to vam pravo ne mogu uskratiti, niti imam nameru. To je vaše legitimno demokratsko pravo. A Srbiji zaista jesu potrebne promene. Promene u smislu da ako vidimo da imamo problem sa izdavanjem građevinskih dozvola, ako nas je Svetska banka rangirala na 170 i neko mesto u svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola, onda onaj koji je bio nadležan za to treba da kaže da to nije u redu, da je loše rađeno. Hajde to da promenimo.

Suština je da ono što je bilo loše, treba nazvati lošim, a ono što je bilo dobro, treba nazvati dobrim, a ono što treba da se radi, treba cela zemlja da radi, u pravcu koji jeste dobar. Po meni, to je jedini ispravan put i zato nama i našoj vladi jeste potreban što širi konsenzus. Ja sam ubeđen da ćemo u tome uspeti.

Voleo bih da i vaša stranka podrži ove zakone. Ali, ako ih nećete podržati, ako nećete da podržite ukidanje 138 parafiskalnih nameta, ako ste protiv ukidanja firmarina za zanatlije, za preduzetnike u Srbiji, vi glasajte protiv toga. Ali, onda ljudi moraju znati da ste vi protiv toga. To je vaša stvar. Hvala vam.
Kada ste već na muzici, da li se beše vaš bend zvao "Generacija bez budućnosti"?
Nije važan naziv benda "Generacija bez budućnosti", svako je u tim godinama davao imena bendovima u skladu sa svojim godinama. Međutim, bitno je da politika ove države ne bude takva da naše generacije budu bez budućnosti. Zato su potrebne promene o kojima govorimo na ovoj skupštini.
Ponavljam još jednom. Dok sam bio ministar finansija smanjio sam tada zatečeni broj parafiskalnih nameta, čak i nekih opštih poreskih oblika, ukinuo porez na finansijske transakcije i ukinuo porez na fond zarada. To su bila dva krupna poreska oblika. Pogledajte u arhivi od 2006. godine do danas koliko je svih ovih taksi, koje se sada ukidaju, uvedeno, pa ćete videti da to nijedna nije bila u nadležnosti ili možda samo jedna, ta turistička, u nadležnosti Ministarstva ekonomije. Sve su bile u nadležnosti drugih ministarstava. Dakle, niste rekli istinu.
Dakle, niste rekli istinu. Ono što jeste važno, ne možete stavljati u istu ravan korišćenja ekološkog dinara nenamenski za kupovinu bilborda i korišćenje sredstava političkih stranaka po Zakonu finansiranja političkih stranaka za oglašavanje. Pa valjda sve stranke treba da se oglašavaju u skladu sa Zakonom o političkim strankama, a ne u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine.
Da li je Zakon o zaštiti životne sredine pisan da bi se stranka, pa makar i vaša reklamirala u predizbornoj kampanji ili za zaštitu šuma. O tome se radi. Ako pričamo o nenamenskom trošenju budžetskih sredstava, to je problem. Zar treba sprečiti bilo koju stranku da iz sopstvenih izvora, u skladu sa zakonom se reklamira, oglašava i vodi političku propagandu za ideje koje se zalaže. Ovde je problem što je Fond za zaštitu životne sredine korišćen u te svrhe. To je problem i to treba jasno razdvojiti.
Biću zaista jako kratak. Poslednjih šest godina za kompletne finansijske tokove jasno je,  odgovornost ste imali vi to je činjenica. Ja sam odgovarao za monetarnu politiku kao guverner od 2000. do 2003. godine, i kao ministar finansija od 2004. do 2006. godine. Tada prestaje moja odgovornost za finansijski sistem Srbije. Počinje ponovo od kraja jula meseca ove godine. Srešćemo se, što bi rekli, ne kraju mandata Vlade, podvućićemo crtu. Građani će reći svoje i videćemo šta je ko radio tokom svog mandata.
Želeo bih samo da vam ukažem na jednu stvar vezano za ove zakone. Očekivao sam od vas da primetite da smo uveli jednu meru koja će pomoći našim kamiondžijama, a njih ima dosta. Ima 1.100 privatnih transportnih firmi koje imaju 7.800 kamiona a koja će zbog refakcija akciza na dizel, morati da kupuju gorivo u zemlji da bi ostvarili to pravo. S druge strane neće im poskupeti gorivo.
Dakle i pored nužnosti da moramo da štedimo i da povećamo prihodnu stranu budžeta, nećemo povećati cenu transporta, niti za Gradski saobraćaj, niti za kamione, niti za taksiste. To isto važi za TNG refakcije sve vrste za taksiste. Što se tiče Gradskog saobraćajnog cena za gorivo za gradski saobraćaj biće čak 2,5 dinara niža nego što je danas s obzirom da neće dizel gorivo poskupeti u meri u kojoj se vrši refakcija. Tako da će se efektivna cena goriva za GSP u celoj Srbiji smanjiti za neka 2,5 dinara.
Imali smo analizu koju smo izvršili sa predstavnicima Stalne konferencije gradova i opština i zaključili da ovaj zakon može da se primeni od 1. oktobra, kao i svi drugi zakoni koje donosimo. Za sve preduzetnike, za sva mala i srednja preduzeća, jedino bi za velika preduzeća ostalo da važi do kraja godine, a za njih bi iznosi firmarine bili smanjeni od 1. januara. Dakle, nema nikakvog razloga da ne ukinemo firmarine za 300.000 preduzetnika i malih preduzeća od 1. oktobra. Mislim da je došao red da država jednom obavesti neke poreske obveznike da nešto ne moraju da plate. Do sada je uvek bilo da nešto moraju dodatno da plate. Ovo će biti prvi put da neće morati nešto dodatno da plate, nego bi trebalo da ih lokalne poreske uprave obaveste da nisu u obavezi da plate nešto što je do sada postojalo nakon ukidanja ovih zakona. To je cilj. Cilj je da rasteretimo preduzetnike.
Što se tiče situacije gde su razrezane firmarine za celu godinu i plaćene unapred, ne moraju lokalne samouprave, to smo dali rešenje zakonom, da vraćaju novac već mogu da preknjiže u te više plaćene obaveze na ime plaćanja obaveza u narednoj godini. Ako je neki zanatlija platio za firmarinu koja mu se sada ukida za celu godinu, ova jedna četvrtina obaveze može da mu se preknjiži na ime paušalnog poreza za 2013. godinu. Drugim rečima, nije u obavezi za poslednji kvartal i na taj način to što je već unapred platio će se računati kao akontacija paušalnog poreza ili nekog drugog lokalnog prihoda u narednoj godini. Inače, lokalne samouprave, kao što znate, su dobile 45 milijardi dinara više ove godine, nego što su imale ranije zahvaljujući ovom Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava kada je promenjen prošle godine i kada je doneta skupštinska odluka da 80% od poreza na zaradu ostaje u lokalnim samoupravama.
Predsednik Stalne konferencije gradova i opština, gospodin Paunović je bio na sednici skupštinskog Odbora za finansije i od šest predloga Stalne konferencije gradova i opština pet je prihvaćeno, ugrađeno najpre u amandman Vlade, koji je usvojen još prošlog petka, a jedan će biti usvojen sutra na Odboru za finansije. Šesti, jedini koji nije bio prihvaćen, jeste da se odustane od ukidanja takse za korišćenje obale u poslovne svrhe. To nismo prihvatili. Inače, ovo što ste govorili za "Koka kolu", "Knauf" i slična preduzeća, ta primedba Stalne konferencije je uvažena i uvršćena u amandman koji je Vlada usvojila još u petak prošle nedelje. On će postati sastavni deo teksta.
Što se tiče ovih 4,5 hiljade kilometara puteva, niste bili prisutni, rekao sam više puta, ali, naravno, ponoviti ću, da ćemo u budžetu za narednu godinu raspodeliti dodatna sredstva lokalnim samoupravama, kojim ćemo omogućiti da održavaju ove puteve samostalno, jer takođe smatram da su lokalne samouprave baza i društva i jako su važne za obavljanje društvenih funkcija, tako da ćemo to raspodeliti po kilometru kvadratnom, odnosno po površini puteva koji se nalaze na toj teritoriji. To će biti sredstva koja će biti dodata na već inače predviđen iznos transfera. Tu se neće voditi računa da li je neko u Šumadiji, u Vojvodini, u južnoj Srbiji, nego ćemo prema kilometrima puteva raspodeliti gde se oni nalaze, kako se nalaze.
Dakle, šta to znači? Ako su transferi za lokalne samouprave ove godine 33 milijardi dinara, sledeće godine, po računici koja proističe iz sadašnjeg zakona, oni će biti uvećani na 35,5 milijardi dinara. Preko toga Zakonom o budžetu biće predviđen poseban član za namenski transfer svim lokalnim samoupravama prema površini puteva koji su na njihovoj teritoriji, da bi mogli da se održavaju, jer smo i mi uočili, imajući u vidu da su "Putevi Srbije" transferisali tu nadležnost lokalnim samoupravama u februaru ove godine, da za sledeću godinu postojeća sredstva ne bi bila dovoljna da se uspešno ova funkcija održi.
Sa druge strane, moram da kažem, bez obzira što su "Putevi Srbije" bili nadležni da ove puteve održavaju kao regionalne nekada, dok ih nisu prekategorisali na lokalne, da mnogi od tih puteva nisu održavani ili su loše održavani, tako da će sada lokalne samouprave samostalno, sa dodatnim sredstvima koja će dobiti, moći da to rade na kvalitetniji način. To zapravo i jeste cilj, da lokalne samouprave urade što više mogu, sa sredstvima koja njima pripadaju.
Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred vama paket od 27 suštinskih zakona kojim se otpočinje prva faza fiskalne konsolidacije u Srbiji. Danas će se razmatrati 24, a tri su predviđeni zajedno sa rebalansom budžeta, što je sledeća tačka.
Pre nego što kažem detalje o ovim zakonima, želeo bih da vas izvestim o trenutnom stanju javnih finansija u Srbiji, o nivou javnog duga i o problemima sa kojima se susreće naša država. Dakle, trenutno u Srbiji ima rekordni iznos budžetskog deficita. Nikada u istoriji budžetski deficit nije iznosio preko 7% bruto domaćeg proizvoda, zapravo, nikad nije bio čak ni iznad 5%, a kamoli iznad 7% bruto domaćeg proizvoda. Javni dug je dostigao iznos od oko 56% bruto domaćeg proizvoda, do kraja ove godine biće 60%, uz nemogućnost da, ne znam kakve mere sada da preduzmemo, se zaustavi njegov rast u sledećoj godini i prva godina kada je moguće realno zaustaviti rast javnog duga je 2014. godina. Tek od tada je moguće da on počne da se obara.
Zašto? Zato što se javni dug povećava po osnovu kredita kojim se finansira budžetski deficit u ovoj godni i kojim se finansira budžetski deficit u prethodnim godinama. To je kao kada vozite brzo automobil, ako ukočite ne možete odmah da zaustavite. Period inercije u ovom slučaju traje makar još godinu i po dana.
Da bi javni dug Srbije bio zaustavljen u 2014. godini, što je najranija godina za njegovo zaustavljanje i prema mišljenju Fiskalnog saveta, a i mi se apsolutno sa time slažemo u Ministarstvu finansija, potrebno je da se u narednoj godini budžetski deficit prepolovi, da se svede na maksimalno iznos od 3,5% bruto domaćeg proizvoda.
Paketom mera koje mi danas usvajamo stvaramo uslove da ga dovedemo sledeće godine na nivo od 4%, što znači da kada budemo usvajali budžet za 2013. godinu, a to će biti vrlo brzo, mi ćemo morati sa još dodatnim merama da idemo, kako bismo ga oborili na tih potrebnih 3,5%. To je nešto što je zahtevan posao, ali ćemo mi u Vladi taj posao ispuniti i obaviti ga, iz razloga što bi sve ostalo bilo neodgovorno prema građanima. Daću vam primer zbog čega.
Troškovi kamata koji su planirani originalnim budžetom u ovoj godini iznose 55 milijardi dinara. Rebalansom se ti troškovi kamata uvećavaju na 66 milijardi, jer toliko treba da se plati da bi se isfinansirao budžetski deficit. Sledeće godine, bez obzira na smanjenje ovog budžetskog deficita o kome govorim, moraće da se izdvoji 93 milijarde. Dakle, sa 55, na 66 u samo jednoj godini, na 93 u sledećoj. Ako to uporedimo sa budžetom poljoprivrede, samo ove godine na kamate će biti dato tri puta više nego kompletna izdvajanja po originalnom budžetu za poljoprivredu, a sledeće godine još i više.
Retko koje ministarstvo, mislim da nijedno, nema toliko veliki budžet koliko trošimo samo na kamate. To je prosto nezadrživo i to je neizdrživo. Nezadrživo je ukoliko se naravno ne iseče radikalno budžetski deficit i mi imamo nameru to da učinimo.
Zato je ovoliko zakona danas pred vama objedinjenih u jednu tačku, jer da bi se izvršila fiskalna konsolidacija nije dovoljno pomeriti nekoliko poreskih stopa ili nekoliko kategorija rashoda zauzdati.
Veliki problem u našem sistemu je što nije postojala disciplina u javnim finansijama. Dakle, trenutno, Zakon o budžetskom sistemu daje mogućnost mnogih rupa u trošenju budžetskih sredstava. Zbog toga mi vršimo izmene Zakona o budžetskom sistemu, ukidamo sopstvene prihode svih direktnih budžetskih korisnika. Šta to prevedeno znači? Sve institucije koje su budžetske, ministarstva, agencije, fondovi, više neće imati tzv. sopstvene prihode. Budžet ćete ubuduće moći i vi narodni poslanici i čitava javnost da vidi samo u jednoj koloni. Neće biti one druge kolone koja je postojala kao sopstveni prihodi, iz razloga što analiza trošenja novca od sopstvenih prihoda pokazuje da jedan dobar deo tog novca se troši neracionalno, nenamenski i rasipnički.
Koji je to iznos novca? Ne radi se o malim količinama novca. Sopstveni prihodi u sledećoj godini treba da iznose oko 400 miliona evra. Od tih 400 miliona evra sigurno polovina novca može da se uštedi tako što će se rashodi planirati racionalno, a ne kao što je do sada bio slučaj. Što je još važnije, Ministarstvo finansija, samim time i Vlada Republike Srbije, biće u stanju na ovaj način da kontroliše sva trošenja, a i poslanici će moći da prate ta trošenja, jer rashodi koji su finansirani iz sopstvenih prihoda nikada nisu, zapravo, bili predmet ozbiljne kontrole. Nikada, u istoriji to nije bio slučaj. Na ovaj način će svi prihodi biti opšti prihodi države Srbije, a samim tim svi rashodi će moći da se konstituišu u propisanoj budžetskoj proceduri, koju će odobravati parlament, a Vlada sprovoditi konkretne programe.
Šta to znači? To znači da ako u našem sistemu postoje razne naknade i takse, npr. za ekologiju, pominje poslanik, vezan za Tisu, ekološki problem, a one nisu male, a i treba i ostaju u sistemu, onda taj novac treba da se troši za zaštitu životne sredine, a ne za promotivne aktivnosti, ne za predizbornu kampanju, ne za opravku automobila u ministarstvima, ne za opravku klima uređaja, ne za bilo koju drugu namenu koja nije zaštita životne sredine. Naveo sam ovaj primer, ali takvih primera ima u svim ministarstvima. Ne postoji mogućnost kontrole trošenja sopstvenih prihoda. Zato mi predlažemo kroz promenu Zakona o budžetskom sistemu njihovo ukidanje.
Zašto o tome govorim? Zato što će to na rashodnoj strani budžeta napraviti jednu uštedu i u ovom kvartalu, poslednjem ove godine, a čak 20 milijardi dinara u sledećoj godini.
Nama je cilj da paketom zakona koji se nadamo da će ova skupština usvojiti, zaustavimo trajno rast budžetskog deficita. Mi ćemo, u međuvremenu, u narednih mesec dana doneti i srednjoročni plan, ne samo fiskalnih mera, već i strukturnih reformi koji treba da obori nivo budžetskog deficita ne samo u 2013. godini, nego u svim narednim godinama koje slede, na nivo koji je održiv. Mi smatramo da je održiv nivo ako budžetski deficit sledeće godine prepolovimo na 3,5% BDP, ako ga smanjimo 2014. godine na 1,9% BDP i u 2015. godini svedemo na 1%, da bi u 2016. godini imali balansirani budžet. Da bi se to učinilo moraće da se smanjuju neki rashodi, to će biti učinjeno već u budžetu za narednu godinu, a takođe ne sme se previše zahvatati u prihode, jer to onda koči privrednu aktivnost.
Dakle, naš posao nije bio ni manje jednostavan. Vlada je morala da pronađe rešenja koja će zaustaviti bujanje javnog duga, sprečiti dužničku krizu i grči scenario, a sa druge strane da se to učini tako što se ne povećavaju prihodi, odnosno porezi na proizvodnju, već da se pravi kombinacija ušteda na rashodima i povećavanjem nekih poreza na potrošnju. Tako da istovremeno imali smo izazov kako to da učinimo na način da ne pogodimo one kojima je danas najteže, a to su ljudi koji su socijalno ugroženi, a od privrednika to su pre svega preduzetnici, zanatlije, mala preduzeća i srednja preduzeća.
Kako da ravnomerno rasporedimo srazmerno veći teret na one koji mogu više da ga podnesu? Zato smo napravili čitav paket. Mi smo teorijski mogli ovaj program fiskalne konsolidacije da uradimo i sa izmenama četiri zakona, ali onda ne bismo pošteno taj teret zaustavljanja krize preneli na građane Srbije. Mi smo želeli zbog toga da istovremeno kada imamo neka povećanja poreza na potrošnju imamo i ukidanja nekih nepotrebnih nameta i taksi.
Upravo zbog nedovoljno dobrog Zakona o budžetskom sistemu u prethodnom periodu, u prethodnim godinama, postojala je mogućnost da svako ministarstvo, da svaki državni organ, da svaka agencija, svaka organizacija bilo na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou može da uvodi nove namete, takse i naknade i privredi, i građanima po kriterijumima koji nisu bili definisani. Često su naknade uvođene kao procenat od ukupnog prihoda preduzeća bez obzira što ta taksa nije imala nikakve veze sa delatnošću koju su oni obavljali. Jedna od tih je bila šumarina. Prihod sopstveni Ministarstva poljoprivrede koja se danas naplaćuje na ukupan prihod svih preduzeća u Srbiji nezavisno od toga da li imaju veze ili nemaju sa poljoprivredom.
Mi zabranjujemo sada novim Zakonom o budžetskom sistemu da bilo ko drugi osim Ministarstva finansija može u budućnosti da uvodi nove takse i naknade građanima i privredi, a da sa druge strane postojeći broj parafiskalnih nameta redukujemo na neki, u ovom trenutku posle 45 dana rada nove Vlade, razuman nivo, iako mislim da tu može da se ide još sa sečom parafiskalnih nameta.
Zato smo odlučili i pred vas poslali čitav niz zakona kojim se ukida čak 138 različitih parafiskalnih nameta i koji, pre svega, treba da rasterete preduzetnike i mala preduzeća, a njih ima 300.000 u Srbiji, jer će oni imati najveće koristi od ove mere, srazmerno, najteže sada podnose efekte krize ako govorimo o privredi.
Što se tiče tog dela, dakle, mi smo doneli predloge pred vas 18 zakona kojim se ukida 138 parafiskalnih nameta, šest resornih ministarstava je te zakone predložilo, čak 121 taksa je republičkog karaktera, dakle, sada je trenutno republički prihod, 12 su lokalnog karaktera, a pet kombinovano lokalno-republičkog karaktera.
Znam da će nekome to biti dosadno da sluša, ali ću da pročitam bukvalno svaku od ovih taksi koja se ukida iz razloga što u prethodnim godinama nije bio baš čest slučaj da se nameti ukidaju, nego su uvođeni. Ovi nameti jesu uvođeni godinama, ali sada se, ako vi to podržite, ukidaju od 1. oktobra, u jednom danu.
Pre svega, to je firmarina. Firmarina se ukida za 300 hiljada preduzetnika i malih preduzeća. U potpunosti ograničava njihov iznos za srednja preduzeća i za ostala preduzeća.
Ukida se potpuno za preduzetnike i mala preduzeća komunalna taksa za isticanje reklame. Ona je postojala u dva oblika, oba oblika se ukidaju, a ograničava njihov iznos za srednja i velika na 20% od postojeće smanjene firmarine.
Ukida se komunalna taksa za držanje i korišćenje plovnih postrojenja probnih naprava i drugih objekata na vodi; komunalna taksa za korišćenje vitrina, radi izlaganja robe van poslovne prostorije; komunalna taksa za držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi, osim čamaca koji koriste organizacije koje održavaju i obeležavaju plovne puteve; komunalna taksa za držanje restorana i drugih ugostiteljskih i zabavnih objekata na vodi.
Moram da kažem da za ove objekte već postoje neke druge takse. Često u Srbiji imate oporezivanje sa više strana iste stvari. Na ovaj način se makar ova jedna ukida.
Komunalna taksa za držanje kućnih i egzotičnih životinja. Možda građani nisu znali, a svaka vakcinacija pasa i mačaka košta dodatno za ovu taksu koja se naplaćivala uz vakcinaciju.
Dalje, to je komunalna taksa za korišćenje obala u poslovnoj i bilo koje svrhe; komunalna taksa za držanje muzičkih uređaj i prerađivanje muzičkog programa u ugostiteljskih objektima; administrativna taksa za zahtev za utvrđivanje ispunjenih uslova za početak delatnosti; za utvrđivanje ispunjenosti uslova u pogledu prostora za prijem, čuvanje i isporuku poljoprivrednih proizvoda, kao i opreme za određivanje kvantiteta i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, a za obavljanje delatnosti skladištenja poljoprivrednih proizvoda u javnom skladištu; taksa za upis u registar zadužbina fondacija i fondova; taksa sa upis promene u registar zadužbina fondacija i fondova, taksa za brisanje iz registra zadužbina fondacija i fondova; taksa za rešenje po zahtevu za upis udruženja u registar udruženja; taksa za rešenje po zahtevu za upis promene u registru; taksa za rešenja o brisanju udruženja iz registra; taksa za rešenje po zahtevu za upit predstavništava u registar udruženja; taksa za rešenje o brisanju predstavništva; taksa za uverenje o podacima upisanim u registar predsedništva; taksa za rešenje o upisu osnivanja sportske organizacije, odnosno društva, odnosno saveza u registar sportskih organizacija; taksa za rešenje o upisu promene podataka u registru sportskih organizacija; taksa za rešenje o brisanju sportske organizacije, odnosno društva; taksa za kopiju, odnosno prepis rešenja o registraciji sportske organizacije; taksa za zahtev za izdavanje saobraćajne dozvole; taksa za izdavanje saobraćajne dozvole ili registracione nalepnice; taksa za rešenje po zahtevu za davanje saglasnosti za uvoz semena i drugog reproduktivnog materijala, biljaka radi proizvodnji za potrebe izvoza; taksa za rešenje po zahtevu za odobrenje za uvoz semena, rasada i sadnog materijala kojima se utvrđuju zdravstveni uslovi i sortnost; taksa za zahtev za pregled pošiljke hrane, odnosno predmeta opšte upotrebe; taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje vodnih uslova za objekte radova i planska dokumenta za uređenje prostora i gazdovanjem šumama kojima se utiče na vodni režim; taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje vodne saglasnosti za objekte radova i planska dokumenta za uređenje prostora i gazdovanje šumama; taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje vodne dozvole za objekte i radove koji utiču na vodni režim; taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje licence za obavljanje poslova različitih od snabdevanja vodom za piće sistemom vodovoda, do izvođenja sanacionih radova i hitnih intervencija na zaštiti na regulacionim objektima; taksa za rešenje po zahtevu za ovlašćenje za ispitivanje kvaliteta otpadnih voda; taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje rešenja za stavljanje u promet sredstava zaštitu bilja; taksa za rešenje upisa u sredstava za ishranu bilja, oplemenjivača zemljišta u registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača; taksa za rešenje po zahtevu za određivanja veterinarske ustanove i ustanove za zaštitu bilja koja mogu vršiti laboratorijsko istraživanje uzročnika zaraznih bolesti; taksa za rešenje po zahtevu za određivanje pravnih lica i preduzetnika koji mogu da vrše dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, taksa za izdavanje odgovarajućih dokaza o deratizaciji, odnosno izdavanju dokaza o oslobađanju od deratizacije; taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za toplotno tretiranje i označavanje drvenog materijala za pakovanje; taksa za zahtev za vršenje kontrole bezbednosti hrane u spoljno-trgovinskom prometu; taksa za izdavanje rešenja o dozvoli za stavljanje u promet, proizvodnju, prerade i dorade, odnosno rešenje o zabrani stavljanja u promet, proizvodnju, preradu i doradu hrane u spoljno-trgovinskom prometu; taksa za rešenje po zahtevu za priznavanje novostvorene sorte; taksa za rešenje po zahtevu za davanje saglasnosti za uvoz reprodukcionog materijala stranih sorti za koje nije odobreno uvođenje u proizvodnju ako se uvozi za oplemenjivanje bilja i vođenje postupka odobravanja uvođeno u proizvodnji stranih sorti; taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno ili fizičko lice ispunjava uslove za ispitivanje sorti na oglednom polju, odnosno laboratoriji; taksa za zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte; taksa za zahtev za upis u registar prenesenih prava oplemenjivača; taksa za zahtev za upis u registar ugovora o licenci; taksa za zahtev za izdavanje obavezne licence; taksa za zahtev za produžetak trajanja obavezne licence; taksa za zahtev za oglašavanje rešenja o dodeljenom pravu oplemenjivača ništavnim.
Vidite da je bilo nekoliko taksi za istu stvar da bi ljudi koji sede u tim organizacijama imali te sopstvene prihode koje su onda trošili.
Zatim, taksa za zahtev za ponovni upis sorte u registar sorti poljoprivrednog bilja; taksa za rešenje po zahtevu za priznavanje novostvorene domaće sorte voćaka, vinove loze i hmelja; taksa za rešenje po zahtevu za upis proizvođača uvoznika i prometnika sadnim materijalom u registar; taksa za rešenje po zahtevu za upis u registar proizvođača semena, rasada, micelija, jestivih i lekovitih gljiva; taksa za rešenje po zahtevu za upis u registar dorađivača semena; taksa za rešenje po zahtevu za davanje saglasnosti za prepakivanje semena; taksa za uverenje o priznavanju semenskog useva; taksa za rešenje po zahtevu za upis u registar distributera i uvoznika sredstava za zaštitu bilja; taksa za rešenje po zahtevu za upis u registar pružaoca usluga u oblasti sredstava za zaštitu bilja; taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da lice ispunjava uslove za procenu rizika za ograničenu upotrebu uvođenja u proizvodnju i stavljanje u promet genetički modifikovanih organizama; taksa za rešenje po zahtevu za odobravanje ograničene upotrebe svega ovoga; taksa za rešenje po zahtevu za ograničenu upotrebu, uvođenje u proizvodnju i stavljanje u promet genetički modifikovanih organizama; taksa za rešenje po zahtevu da za utvrđivanje da pravno lice ispunjava propisane uslove za obavljanje prognozijsko - izveštajnih poslova; taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da lice ispunjava propisane uslove za pružanje usluga u sprovođenju mera zaštite bilja; taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice ispunjava uslove za vršenje zdravstvenog pregleda useva i objekata; taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da železnička stanica, pomorska luka, rečno, jezersko i vazduhoplovno pristanište, drumski, granični prelaz, kontejnerski terminal, pošta, odnosno drugo mesto carinjenja na kome se vrši zdravstveni pregled pri uvozu pošiljaka, ispunjava propisane uslove za bezbedno vršenje zdravstvenog pregleda pošiljaka bilja; takse za rešenje po zahtevu za određivanje da pravno lice ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja, pesticida; taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice, odnosno preduzetnik ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja; taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice, odnosno preduzetnik ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja, odnosno sredstava za ishranu bilja na malo, koji se nalaze na pozitivnoj listi pesticida; taksa za obaveštenje o razvrstavanju pravnih lica po delatnostima, određivanju matičnog broja; taksa za obaveštenje o promeni delatnosti pravnih lica, budžetski dinar po zakonu o duvanu; naknada za zaštitu, korišćenje i unapređenje opšte korisnih funkcija šuma, to je šumarina, zove se naknada za zaštitu, korišćenje i unapređenje opšte korisnih funkcija šuma, a naplaćivala se svim preduzećima u Srbiji, bez obzira da li imaju ikakve veze sa sečom šume ili nemaju; naknada za utvrđivanje ispunjenosti uslova za proizvodnju i promet iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije; naknada troškova postupka za zahtev za utvrđivanje uslova odgajivačke organizacije i organizacije sa posebnim ovlašćenjima; naknada za utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje proizvodnje i pregled pošiljki prilikom uvoza, odnosno izvoza grožđa, šire, vina i drugih proizvoda; troškovi obavljanja poslova vezanih za geografsko poreklo, kontrole proizvodnje grožđa namenjenu za proizvodnju vina sa geografskim poreklom, kontrole proizvodnje vina sa geografskim poreklom, kao i ispitivanje kvaliteta i senzorskog ocenjivanja vina; troškovi za registraciju objekta u domaćinstvu za proizvodnju mleka i proizvoda od mleka; troškovi obavezne dezinfekcije motornih vozila prilikom ulaska u Republiku Srbiju; troškovi postupka registracije objekta za obavljanje poslova dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije; naknada za troškove registracije objekta za držanje i uzgoj životinja, stočnih pijaca, otkupnih mesta i objekata za uskladištenje i preradu sirovina i otpadaka životinjskog porekla; slivna vodna naknada od pravnih lica za građevinsko zemljište; slivna vodna naknada od pravnih lica za poljoprivredno zemljište; slivna vodna naknada od pravnih lica za šumsko zemljište; slivna vodna naknada od fizičkih lica na osnovu rešenja Poreske uprave za poljoprivredno zemljište; slivna vodna naknada od fizičkih lica na osnovu rešenja Poreske uprave za šumsko zemljište; slivna vodna naknada od fizičkih lica na osnovu rešenja Poreske uprave za građevinsko zemljište; naknada za motorna vozila na motorni pogon; deo naknade koji se odnosi za zagađivanje životne sredine, izdavanje saglasnosti na projekat mera radijacione sigurnosti i bezbednosti; izdavanje rešenja za korišćenje nuklearnog materijala; izdavanje produženja licence za obavljanje radijacione delatnosti; izdavanje produženja licence za obavljanje radijacione delatnosti u medicini; izdavanje produženja licence za obavljanje radijacione delatnosti u stomatologiji; izdavanje produženja licence za obavljanje radijacione delatnosti u radio-terapiji; izdavanje produženja licence za obavljanje radijacione delatnosti u medicini i nuklearnoj medicini; izdavanje produženja licence za obavljanje nuklearne aktivnosti; izdavanje dozvola za promet izvora jonizujućih zračenja; izdavanje dozvola za promet nuklearnih materijala; izdavanje rešenja za korišćenje izvora jonizujućih zračenja; naknada za stručnu procenu podataka koje dostavlja izvoznik radi sprovođenja postupka prethodnog obaveštenja; naknada za produženje dozvola za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija; naknada za procenu tehničkog dosijea o surfaktanatu; taksa za predlog za pokušaj poravnanja, to su sad sudske takse; taksa za vraćanje testamenta na čuvanje; taksa za podneske kojom se traži izdavanje uverenja; taksa za prigovor prebijanja; taksa za drugostepenu odluku, osim ako se njom potvrđuje u celosti prvostepena odluka ili se meritorno odlučuje; taksa za odluku o vanrednom pravnom leku, osim ako se odbija zahtev iz validnog pravnog leka; taksa za prigovor protiv platnog naloga; taksa za predlog za povraćaj u pređašnje stanje; taksa za izdavanje usmenog punomoćja, otkaz ili opoziv punomoćja; taksa za razmatranje završnih predmeta, visina naknade za potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti letačkog osoblja, kontrolora letenja i kabinskog osoblja; naknada za priključenje prilaznog puta na javni put; naknada za izgradnju komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta; naknada za prekomerno korišćenje državnog puta, njegovog dela ili putnog objekta; godišnja naknada za motorna vozila, traktore i priključna vozila; godišnja naknada za ostala vozila na motorni pogon; naknada za izgradnju i održavanje javnih i blokovskih skloništa, sredstva pravnih lica koja za osiguranje od požara svoje imovine osnivaju vlastite osiguravajuće fondove, ima takve četiri takse; troškovi polaganja usmenog i teorijskog dela stručnog ispita za turističkog vodiča, turistička naknada; naknada za troškove privatizacije; naknada za objavljivanje statuta; naknada za objavljivanje na internet strani agencije podataka od značaja za poslovanje i pravni promet, kao što su broj telefona, faks i ostalo; naknada za finansijske izveštaje koji su sastavljeni primenom poseda aplikacije i agencije; taksa u slučaju kada podnosilac finansijskog izveštaja na zahtev agencije ne otkloni nedostatke u propisanom roku; taksa za registraciju zamene redovnih godišnjih finansijskih izveštaja; taksa za registraciju zamene konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa propisima; naknada za ostale koji dostave finansijske izveštaje; taksa za dodatnu obradu kada podnosilac na zahtev agencije ne otkloni nedostatke i naknada za objavljivanje dokumentacije po zahtevu za zamenu objavljene dokumentacije.
Dakle, ukupno 138 taksi i naknada se ukida trajno, pri čemu se, takođe, vrši revizija postojećih cenovnika različitih komisija i institucija, od Komisije za sprečavanje pranja novca preko Komisije za zaštitu konkurencije do lokalnih komisija.
Ako neko traži dokument jedne državne institucije, koji zahteva potvrdu druge državne institucije, u svim tim slučajevima se sada više neće plaćati taksa. Do sada se za svaku tu aktivnost plaćala taksa.
Svi koji naplaćuju neke naknade moraće u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu ovog zakona da usklade svoje cenovnike pravilima koje propisuje zakon.
Zakon kaže da se ne mogu takse i naknade određivati u procentu od nekog ukupnog prihoda preduzeća, nego u fiksnom iznosu koji pokriva stvarne troškove pružene usluge. Da ne bi se odokativno ili napamet određivala taksa, nego da se stvarno naplati onoliko koliko košta. Ukoliko se na takve cenovnike različitih komisija, od lokalnih do republičkih, ne izda saglasnost do kraja marta sledeće godine, ti cenovnici će prestati da važe. To je, takođe, u ovom zakonu dato, što znači da osim ukidanja ovih 138 parafiskalnih nameta ići će se i na češljanje različitih cenovnika. Ako su neodmereni biće te cene za naknade smanjene, ali će se koristiti princip da se plaća pružena usluga, a ne da se naplaćuje prema veličini onoga ko traži neku uslugu.
Rezultat ovoga je, pre svega, rasterećenje preduzetnika. Danas ugostitelji moraju mesečno da popune 40 različitih uplatnica da bi platili različite poreze i takse, zanatlije oko 35. U Srbiji se porez plaća 66 puta godišnje, a u Švedskoj samo dva puta.
Naša namera, namera Vlade Republike Srbije, je da napravimo jednostavan poreski sistem gde ćemo imati nekoliko krupnih i važnih poreskih oblika koji postoje u svim zemljama, ali da ćemo ukinuti ove mnogobrojne parafiskalne namete koji su i komplikovani, a s druge strane opterećuju privredu.
Efekat ovih rasterećenja ukupan je 10 milijardi dinara. Dakle, ukupan efekat je značajan, ali srazmerno će veću korist imati preduzetnici i mala i srednja preduzeća, s obzirom da je normalno da će oni više imati rasterećenje, nego što će to osetiti neka veća preduzeća.
Takođe, korist od ovoga će imati građani, jer četiri takse koje se danas plaćaju prilikom registracije automobila će biti trajno ukinute, a jedna će biti ograničena. Danas se za registraciju automobila plaćaju poprilični iznosi novca i to se čini na 12 do 13 uplatnica u zavisnosti od grada do grada.
Od 1. oktobra sve će se raditi samo jednom uplatnicom, a Uprava Trezora će onda vršiti raspodelu prihoda prema onima koji stiču prihod od te naknade, ali se potpuno ukidaju dve republičke takse vezane za registraciju automobila i ukida se deo ove takse za zaštitu životne sredine, koji se odnosi na registraciju automobila.
Želim da razjasnim jednu stvar. Ne ukida se taksa za zaštitu životne sredine generalno, one ostaju da važe, samo se ukida njen deo koji se odnosi na registraciju automobila i do sada je iznosio 500 dinara, jer bila je polemika u javnosti da li će se sada zagađivačima opraštati to što zagađuju ili ne. Te takse ostaju i one ostaju prihod onih koji su i do sada bili, lokalne lokalu, republičke republici, pri čemu će ti prihodi biti sada ako je republički nivo u pitanju opšti prihodi budžeta, a ne ovog Fonda za zaštitu životne sredine koji se ukida, tako da će onda Ministarstvo za energetiku i zaštitu životne sredine imati potpuno iste ili nove, to će zavisiti od politike Ministarstva, programe za zaštitu životne sredine, ali ti programi će morati da idu i na Vladu, a i na Skupštinu, dakle, u redovnoj budžetskoj proceduri da se tačno zna šta se plaća, da se plaća reciklaža guma, a ne zbrinjavanje akumulatora polovnih i guma. Koja je logika da danas država da milijardu dinara za zbrinjavanje polovnih akumulatora i polovnih guma, pa onda kada pogledate statistiku ispadne da su neki uvezli iz inostranstva, kupili u inostranstvu polovne gume i polovne akumulatore, otvorili placeve i zbrinuli ih tako što su ih uskladištili na svoje placeve da bi dobili subvencije od države? To se zove zaštita životne sredine? Ako je to zaštita životne sredine, nisam ekolog, ali onda se zaista ne razumem u tu oblast.
Treba zabraniti, kao u EU, zagađivačima da štetne materije odlažu na nepropisnim mestima i uvesti drakonske kazne, a ne da se plaća nekim privatnicima ili bilo kome subvencija da on preuzima mesto što je ekološki neispravno i da skladišti u svom dvorištu jer dobija subvenciju za to i to u enormnim iznosima.
Sada, kada se gasi Fond za zaštitu životne sredine, moramo da kažemo da je ostalo oko 5,8 milijardi dinara potpisanih različitih sporazuma ili ugovora od kojih jedan dobar deo nema nikakve veze sa zaštitom životne sredine – troškovi reklamiranja, oglašavanja, propagande i rekao sam već šta još.
To nije bilo, blaga je reč racionalno trošenje budžetskog novca, zbog toga se taj sistem menja. Uključivanje ovog pušačkog dinara u specifičnu akcizu ne znači da će Ministarstvo zdravlja prestati da se bori protiv pušenja, ali će imati posebne programe na rashodnoj strani koje će odobravati parlament. Isto to važi i za sve ove takse i naknade. To ne znači da ministarstva neće vršiti funkcije za koje su zadužene, ali će to biti kontrolisano tako što će to moći da kontrolišu i građani i parlament i Vlada i to će dovesti prema našim procenama da ušteda na rashodnoj strani budžeta sledeće godine za 20 milijardi. Tri milijarde ćemo imati do kraja ove godine, a 20 u sledećoj. Da budemo tu precizni, ne ukidaju se sopstveni prihodi fakultetima i institucijama obrazovanja, dakle, indirektni budžetski korisnici tu je i zdravstvo, zadržavaju sopstvene prihode. Oni se ukidaju samo direktnim budžetskim korisnicima, zakonima koje predlažemo. Naravno, nije bilo dovoljno da se fiskalna konsolidacija učini samo kroz racionalnije trošenje budžetskog novca. Morali smo da imamo još ušteda na rashodnoj strani budžeta i zbog toga smo nakon razgovora koje smo imali sa sindikatima, pre svega, reprezentativnim sindikatima obrazovanja i zdravstva i na bazi naših procena i procena Fiskalnog saveta, odlučili da rast plata u javnim službama i javnom sektoru ograničimo na indeksaciju 2% u oktobru, 2% u aprilu sledeće godine. Dakle, da indeksacija se ne vrši u ova dva obračunska perioda po fiskalnim pravilima, nego po realnim mogućnostima koje budžet ima, što znači da će plate u zdravstvu, prosveti, vojsci, policiji i ostalih javnih službi i javnog sektora rasti 2% u oktobru, 2% u aprilu naredne godine, a penzije će pratiti rast plata, tako da će indeksacija penzija biti sa tim usklađena.
Međutim, da bi se pomoglo najugroženijim penzionerima, danas je počela već isplata prve rate penzije za one koji imaju primanja ispod 15 hiljada dinara i u četiri jednake rate po četiri hiljade dinara će dobiti svi penzioneri koji imaju ta primanja. Jedino se vrši provera za inostrane penzionere da se vidi da li eventualno iznos inostranih penzija prevazilazi ovaj iznos pa u tom slučaju, oni koji su inostrani penzioneri neće to dobiti sasvim sigurno, jer onda oni nisu u teškoj poziciji. Što se tiče poreskih zakona, oni nisu menjani samo kod stopa. Pokušali smo da neke stvari suštinski popravimo. Najpre, izmenili smo i on je sada pred vama Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Koje su najvažnije novine u tom postupku? Mi sada, a to sam i ranije dugo predlagao, ovim zakonom dajemo mandat Poreskoj upravi da može da kontroliše i neregistrovana preduzeća. Bilo je apsurdno da Poreska uprava danas samo kontroliše oni koji su registrovani i već plaćaju neki porez, a uopšte ne kontroliše one koji ne plaćaju ništa. Ne govorim o onim firmama, koje imaju po nekog radnika kome ne plaćaju poreze i doprinose, govorim o onima koji potpuno rade na crno, a danas ima, nažalost dosta te nelojalne konkurencije, ima i neregistrovanih pekara i neregistrovanih klanica i neregistrovanih drugih delatnosti i to je poprilično, čak postalo masovno u nekim delatnostima.
Naš predlog, pošto i tu postoje dve grupe ljudi, ima onih koji su neregistrovani zato što nisu u stanju da plate porez jer teško žive, a ima i onih koji to rade da bi zaradili, da bi utajili porez, kojima nije teško. Zato smo mi odlučili da ovde napravimo, na neki način, vremensku gradaciju u primeni ovih mera. Do 1. januara nećemo uopšte kontrolisati, a to je još tri i po meseca, ove preduzetnike, ali ih pozivam da se registruju. Ako su paušalci plaćaće porez po stopi od 10%, dakle, poreska stopa za paušalce kod poreza na dohodak se nije menjala i ostaće 10%. Ukoliko od 1. januara poreska policija i Poreska uprava u kontrolama pronađe firme koje se bave neregistrovano nekom delatnošću, imaju pravo da zaplene kompletno robu, da procene to što su zatekli i da naplate 20% poreza na tu poresku osnovicu, dakle, duplo više nego ako bi se neko dobrovoljno prijavio da bude u legalnom sistemu.
Čak i tada, kada se to desi prvi put biće data mogućnost da ukoliko se u roku od 45 dana, to neregistrovano preduzeće registruje i postane obveznik poreza, da mu se roba vrati, samo prvi put. Sledeći put ne bi imali takvu poštedu.
Moramo da stvorimo jednake uslove privređivanja za sve. Do sada je ovu obavezu imala tržišna inspekcija koja ima samo tri, četiri stotine zaposlenih u celoj Srbiji, Poreska uprava koja oko sedam hiljada zaposlenih, sigurno ćemo moći mnogo bolje i detaljnije da uvede to u red i mi želimo da smanjimo tu tzv. crnu ekonomiju, jer ovo spada u crnu ekonomiju ako je neko potpuno neregistrovan i čini nelojalnu konkurenciju.
Druga stvar, ne znam iz kog razloga je pre neku godinu, navodno zbog reforme pravosuđa, ukinuta mogućnost Poreskoj upravi da naplaćuje prvostepeno poresko prekršajno rešenje. To je prebačeno na prekršajne sudove i danas je taj sistem potpuno razvodnjen. Prekršajni sudovi sporo odlučuju i od toga nema ništa. Ako nema mogućnosti Poreska uprava da naplaćuje prekršajne kazne, nema discipline u poreskom sistemu. Raspitao sam se, u svim evropskim zemljama Poreska uprava naplaćuje prekršajne kazne ukoliko se utvrde nepravilnosti. Dakle, evropski razlozi ne mogu biti ti zašto je to bilo prebačeno na prekršajne sudove. Mi vraćamo tu meru, od Nove godine Poreska uprava može ponovo da vodi prvostepeni poreski prekršajni postupak.
Takođe, želeli smo da uvedemo, ne samo disciplinu u budžetski sistem, nego i u rad Poreske uprave i Trezora. Znate i sami da se mnogi privrednici opravdano žale i kažu zašto nama Poreska uprava zaračunava kamatu od 20% ako kasnimo jedan dan u uplati PDV ili drugih poreza, a kada oni nama kasne, misleći na državu, nemaju nikakvu sankciju. To je bio predlog privrednika koji smo mi ovde uvažili. Od Nove godine uvodimo penale za državu ako kasni u vraćanju PDV privredi, po istoj stopi zatezne kamate kao što se naplaćuje privrednicima ako kasne u plaćanju poreza. Napravićemo jednake uslove i naravno, nije nam namera da dođemo u situaciju da sada plaćamo te kazne, već da na vreme se vraćaju PDV i ostale obaveze privrednicima. Dakle, napravićemo disciplinu i tom sektoru jer trenutno su zaista uredne isplate plata i penzija, javnog duga i socijalnih davanja, uglavnom. Ovo ostalo nema budžetskog kalendara. Mi želimo da uvedemo budžetski kalendar i kada država vraća PDV privredi i kada plaća sve druge obaveze da bi imali disciplinu u celom sistemu.
Takođe, zbog teške ekonomske situacije odlučili smo da damo mogućnost da se za one koji duguju za porez, produži rok plaćanja poreskog duga, sa sadašnjih 12 na maksimalno 24 meseca i takođe da damo na neki način popust onima koji dobrovoljno prijave da nisu u stanju da izmire neki poreski dug pre njegove dospelosti. Oni će plaćati kamatu na taj dug po stopi od 10% umesto 20%. Ako neko dobrovoljno prijavi dospelu poresku obavezu za koju se zahteva odlaganje ili ako se zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga podnese pre njegove dospelosti, biće duplo niža kamata koja bi se na to zaračunavala, jer taj koji to sam čini, taj očito nije u mogućnosti iz nekih razloga da to uradi.
Takođe, idemo sa nekim merama relaksacije za one koji imaju manji iznos poreskog duga.
Takođe, želimo da modernizujemo poresku upravu. Danas, nažalost, poreska uprava ne zna unakrsno mnoge podatke koje bi morala da zna svaka moderna poreska uprava. Danas vi građani morate da prijavite porez na dohodak ako pređete neki cenzus, a ne da poreska uprava zna na bazi uplate poreza doprinosa i zarada koliki je on, pa da vam samo da rešenje. Danas se poreske prijave predaju u komplikovanoj papirnoj formi. Mi uvodimo obavezu da najkasnije do 1. jula 2014. godine sve poreske prijave moraju da idu samo elektronskim putem. Dakle, ukidamo papire iz prometa. Moraju, neće biti da može, nego mora od 1. jula 2014. godine za sva pravna lica od onih koji su paušalno oporezovani, do drugih, pri čemu onda imamo situaciju da ćemo smanjiti papirologiju, smanjićemo birokratiju u samoj poreskoj upravi.
Učiniću sve i da se edukacijom inspektora promeni njihovo ponašanje prema onima koji se kontrolišu, da postanu ljubazni u ophođenju sa privrednicima, naravno, oštri u sankcionisanju onih koji krše zakon, ali ljubazni u ophođenju. Dakle, ne smeju biti arogantni. Moraju da znaju da i oni žive od prihoda koje privreda izdvaja.
Takođe, iako ne postoji do danas obaveza zakonom, mi smo uveli obavezu da se svi rukovodioci, direktori poreskih uprava i filijala, biraju javnim konkursom. To do sada nije bio slučaj, nego ih je ministar postavljao. Dakle, ovim zakonom uvodimo obavezu izbora. Ima ih oko 173 direktora različitih poreskih uprava i filijala, javnim konkursom, koji će biti raspisan osam dana nakon donošenja ovog zakona i objavljen u svim medijima, kako bi bio što transparentniji.
Menjali smo i zakon o porezu na dodatu vrednost. Moram da kažem da pored brojnih kritika pre sedam, osam godina, taj zakon od kada je donet 2005. godine nije nijednom menjan. To je jedan od retkih zakona koji nije doživeo promene u parlamentu, a predstavlja bitan poreski zakon, stub svakog fiskalnog sistema.
Naravno, ne kažem da je on bio savršen, ali te mane koje je imao nisu bile brojne. Sam sam gledao kroz ovo vreme šta je to što može da se popravi i ove izmene nisu trivijalne. Promenili smo neke stvari, čak i tehničke, kako bi unapredili sam Zakon o porezu na dodatu vrednost, jer taj zakon ne sme da se menja stalno. To jeste zakon koji je sistemski i koji treba da traje.
Što se tiče stopa, zbog ovolikog javnog duga i budžetskog deficita nije moglo da se izbegne povećanje opšte stope sa 18 na 20%, ali je zato zadržana niža stopa na 8%. Dakle, za oosnovvne životne namirnice PDV je ostao nepromenjen, a povećan je na robu široke potrošnje. Efekat ovog povećanja će biti oko 35 milijardi dinara većih prihoda u narednoj godini, uz obračun nešto niže naplate zbog smanjene potrošnje. Moram da kažem, imajući u vidu da sam istovremeno ministar finansija i privrede, apsolutno sam svestan činjenice da ovo nije mera koja pogoduje privredi, ali je bila neizbežna, iz razloga što je javni dug ogroman i deficit ne bi mogao da se bez nje smanji. Svestan sam da ovo može da prouzrokuje smanjenje potrošnje i da može da oteža poslovanje jednom delu privrede. Međutim, zato smo se i opredelili da ne idemo sa većim povećanjem od ovih 2% samo na višoj stopi.
Međutim, uvodimo neke olakšice, posebno za male preduizetnike. Najveća olakšica je da podižemo cenzus za obavezni ulazak u sistem PDV, sa sadfašnjih četiri miliona na osam miliona dinara. To važi i za registrovana poljoprivredna gazdinstva. Dakle, ako je neko sa prometom manjim od osam miliona dinara, može da optira da li će biti paušalno oporezovan ili će ući u sistem PDV. Dakle, ne sprečavaju se oni koji imaju promet manji od osam miliona dinara. Ukida se onaj donji limit. Može svako da bude u sistemu PDV, a mnogima koji imaju niži promet od osam miliona odgovaraće da budu u sistemu PDV zbog povraćaja ako se nalaze u lancu proizbvođača, ali oni koji se bave proizvodnjom usluga, odnosno koji se bave uslužnim delatnostima, njima će možda ogovarati da ne uđu u sistem PDV, jer nemaju odbitak prethodnog poreza.
Takođe, povećava se iznos novca koji se vraća poljoprivrednicima, tzv. PDV nadoknada na 8%, a bila je 5% do sada, ali menjamo i sistem da taj novac mora ovoga puta da se uplati na račun poljoprivrednog proizbođača, bilo da je štedni račun ili neki drugi, jer do sada najveću korist od sadašnjeg sistema PDV naknada su imali trgovci, jer suštiniski poljoprivrednici nisu taj novac dobijali.
Insistiranjem u zakonu da to mora da se uplati direktno na račun proizvođača, ili će to biti iskorišćeno za poljoprivrednike ili trgovci neće moći da imaju od toga koristi. Dakle, ili će biti iskorišćeno za one kojima je namenjeno ili neće ni biti trošak budžeta u tom povraćaju.
Takođe, uvodi se i sistem od nove godine da mala i srednja preduzeća čiji je promet do 50 miliona dinara godišnje, a danas u tu grupu spada čak 86% svih PDV obveznika, mogu da biraju ako žele da PDV plaćaju tek kada robu naplate, a ne kada je fakturišu. To je predlog Asocijacije malih i srednjih preduzeća, koji stoji već godinu, dve dana. Ovu mogućnost uvele su neke evropske zemlje sredinom 2010. godine prvi put, jer do tada to nije bila praksa i mi smo iskoristili model koji važi danas npr. u Velikoj Britaniji ili Sloveniji.
Moram da kažem da sam u pisanju ovog zakona imao jako veliku pomoć od Milice Bisić, koja je bila zamenik ministra još u Vladi Zorana Đinđića, zamenik ministra finansija, a takođe mi je i pomogao i gospodin Simić, koji je bio jedan od najuspešnijih direktora poreske uprave Slovenije, koji je bio savetnik za poreski sistem. Zato smo iskoristili neka od rešenja koja su već upotrebljena u Sloveniji, recimo za povraćaj PDV tek kad se roba naplati za mala preduzeća. U svim zemljama koje su to uvele to se odnosi na preduzetnike i manja, srednja preduzeća. Dakle, zato smo ograničili promet na 50 miliona dinara.
Šta smo stavili kao sistem zaštite da ne bi bilo prevara? Tri stavke koje su jako važne. Ovo će moći da koriste samo one firme koje su najmanje godinu dana već u PDV sistemu. Dakle, ne mogu oni koji tek sada ulaze, nego neko ko je već godinu dana registrovan kao PDV obveznik. Drugo, oni koji su u tih godinu dana ili u prethodnih godinu dana uredno svakog meseca predavali PDV prijave, što znači nisu imali nameru da prevare državu, jer i oni koji predaju PDV prijavu a ne plate taj porez smatraju se poštenim.
Treće, ukoliko se u roku od šest meseci ne naplati ta roba, onda PDV mora da se plati. Dakle, šest meseci ili 180 dana se daje kao period firmama da mogu PDV da plate tek kada robu naplate, ali ako prođe više od šest meseci, onda moraju da plate porez, jer onda postoji velika šansa da u stvari žele da izbegnu porez. Na taj način hoćemo da olakšam omalim preduzećima poslovanje, ali da izbegnemo varanje države. To je urađeno i u ovim zakonima o kojima sam govorio, s kojima smo uzeli uporedno da bi napravili što bolje zakone.
Takođe smo promenili neke tehničke detalje u samom zakonu. U kontaktu sa udruženjima računovođa, žalili su se na neke brojne tehničke stvari, mi smo, videćete, unapredili i tu oblast. Primera radi, danas je rok za podnošenje PDV prijave 10 dana po isteku poreskog period. Privrednici su tražili da to bude 15 dana po isteku poreskog perioda za one obveznike za koje je poreski period kalendarski mesec, to su veća preduzeća, odnosno 20 dana po isteku poreskog perioda za obveznike koji tromesečno plaćaju PDV. Na ovaj način takođe olakšavamo život.
Takođe, imamo promenu kod PDV za građevinare i onih koji skupljaju sekundarne sirovine. Daću primer za građevinare. Od sada, kada se ovaj zakon usvoji, PDV neće plaćati izvođači radova nego investitori. Ako je investitor istovremeno izvođač radova, on plaća PDV. Ako investitor angažuje građevinske firme, kao izvođače radova, PDV plaća investitor a ne izvođači radova.
Zašto smo to uveli? To postoji već dugo vremena u Austriji. Mislimo da je dobro i za našu situaciju, jer često investitori angažuju puno podizvođača kojima čak ne plate u roku izvršene građevinske radove, a građevinske firme su bile dužne da unapred plate po fakturi PDV i onda su bile u duplom problemu. Državi su plaćale unapred PDV, a od investitora nisu dobijali novac za ono što su uradili i mnoge firme su zbog toga čak otišle u stečaj u ovom poslednjem periodu krize. Na ovaj način građevinske firme koje izvode radove, a nisu investitori, neće plaćate PDV, već će to činiti oni koji ugovaraju, znači investitori. Slično je kod sakupljanja sekundarnih sirovina. To se zove tzv. povratno dejstvo PDV.
Ostaje refundacija kupovine prvog stana za PDV. To rešenje nismo menjali, ali smo ga zato proširili. Ta mogućnost se daje i kupcu prvog stana, koji ga je kupio u skladu sa propisima o socijalnom stanovanju. To nije bilo rešeno u sadašnjem zakonu i moglo je da se tumači dvojako, a ovako je precizirano.
Takođe, svi proizvodi koji su bili, odnosno usluge na nižoj poreskoj stopi, ostale su.
Doneli smo jedno unapređenje za IT industriju. Danas IT sektor ne može da izveze softver ukoliko ne preda disketu, jer prenos podataka preko interneta nije smatran uslugom u smislu Zakona o PDV. Ispravili smo jednu ovakvu nelogičnost i mislim da će ovo rešenje sada omogućiti nesmetan izvoz softvera iz Srbije, a u narednom periodu imamo nameru da donesemo još čitav niz mera koji će poboljšati poslovanje u IT industriji.
Takođe, znate i sami da postoji jedna javna debata koja dugo traje oko PDV na bebi opremu, pelene, dečiju hranu i u razgovoru sa udruženjima roditelja došli smo do rešenja da nije dobro generalno ukidati PDV za dečije mleko ili pelene, iz razloga što smo ubeđeni da bi korist od toga uzeli trgovci sebi. Ne bi to osetili roditelji, nego bi trgovci to prevalili na svoju maržu i uzeli taj novac. Zato smo se odlučili i očekujem da Odbor za finansije taj amandman i uputi Skupštini, da se za bebi opremu vrši povraćaj PDV, tako što bi na taj povraćaj imali pravo svi roditelji čiji su mesečni prihodi do 80.000 dinara i čija je vrednost imovine ispod 200.000 evra, pri čemu, ne bi morali da donose u poresku upravu dokaz kolika im je imovina, nego će poreska uprava sama znati kolika je. Rekao sam da ćemo naterati, kroz ovaj sistem modernizacije, poreske uprave da modernizuju svoj informacioni sistem. Jedini dokaz koji će morati da se donese jeste fiskalni isečak, isečak fiskalnog računa i potvrdu o prihodima roditelja - dakle, ne domaćinstva već roditelja, koji u zbiru treba da bude ispod 80.000 dinara.
Takođe, ograničili smo ovaj iznos na period od dve godine i na iznos od 70.000 dinara, jer je toliko otprilike izračunato da su troškovi PDV na ovu opremu. To se odnosi na mleko za bebe, na dečija kolica, na pelene, na onu stolicu za hranjenje dece, na kašice i na sve ono što je neophodno za ishranu dece. Prošili smo krug korisnika namerno, ne samo na siromašne roditelje, jer ovo obuhvata i jedan deo srednje klasse.
To bi bili ključni poreski zakoni koji se menjaju. Kao što ste videli, situacija jeste teška, ali ubeđeni smo da sa ovim paketom mera zaustavimo rast i budžetskog deficita i javnog duga. Ubeđen sam da ćemo to učiniti. Svesni smo činjenice da ovaj paket zakona nije dovoljan i da je to samo prvi paket zakona.
Moram da kažem da vidite da nismo radili ovo jednosmerno, jer smo slušali u prethodnim mesecima privrednike, građane, radnike, sindikate i pokušali smo da napravimo jednu ravnotežu da se ovaj paket mera, na neki način, što lakše podnese. Jasno je da kada se smanjuje budžetski deficit to nije jednostavno, ali ako se ne smanji, onda država dolazi u opasnost da bankrotira, da ne može da plaća ni penzije, ni plate. U tom času se više ni ne postavlja to pitanje.
Ove mere su nužne. U Nacrtu budžeta za sledeću godinu ćemo razmatrati i promenu stope poreza na profit, ali ćemo razmatrati da to bude takođe umereno. Moram da kažem da će sada po stopi PDV Srbija biti na nivou, otprilike, proseka Evrope sa 20%. Mađarska ima stopu PDV od 27%, grupa zemalja kao što su Hrvatska, Danska i Finska imaju 25%, a više od Srbije imaju i zemlje poput Belgije, Litvanije, Grčke i Poljske. Ispod nas su ostali sada Nemci sa 19%, Turci, Makdeonci, Kipar, Švajcarci i Crnogorci. Oni imaju nešto niže stope PDV, ali ovo i dalje nije previsoka stopa PDV.
Toliko u ovom uvodnom izlaganju. Vlada Republike Srbije se zaista potrudila da u ovih prvih 45 dana uradi maksimalno da spreči dužničku krizu Srbije. Sada mogu da kažem da nakon usvajanja ovih zakona, sigurno te krize neće biti. Ali da bi mogli da smanjimo troškove kamata za otplatu duga u narednom periodu, moraćemo da idemo sa još radikalnijim smanjivanjem javnog duga i nekih troškova u odnosu na ovih 4% koliko smo prvobitno planirali. Fiskalni savet koji je dao projekciju da je potrebno da se ide na 3,5% je u pravu i mi ćemo se držati njihove preporuke pri izradi budžeta za sledeću godinu. Hvala.
Pa evo, gospodin Bauer mi je postavio neka pitanja, želeo bih i sam da prokomentarišem ovo o čemu ste malopre govorili, jer sam prisustvovao danas na sednici Odbora za finansije, gde je bio i prof. Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, gde su bili članovi Fiskalnog saveta, bili ste i vi na toj sednici.
Istina je, da je gospodin Bauer u pravu, jer od 28 zakona koji se nalaze na sednici Skupštine, 27 su dobile pozitivnu ocenu Fiskalnog saveta. Fiskalni savet nije dao pozitivnu ocenu za rebalans budžeta, to je istina. Zato što svih ovih 27 zakona, i to je jako bitno, ne daju efekat samo u ovoj godini.
Ovo su zakoni koji trajno omogućavaju fiskalnu konsolidaciju, a Zakon o rebalansu je aneks budžeta za ovu godinu i činjenicu da je trošenje u ovoj godini, zbog činjenice da je u prvih pet meseci potrošeno enormno u predizbornoj kampanji i otišlo; i činjenica je da neki od rashoda nisu planirani, a moraju da se izvrše, kao što su plate železničarima, rudarima Resavice, kao što su naknade poljoprivrednicima koje su garantovane; kao što su isplate onima koji su predmet socijalne zaštite, ljudi koji imaju najniža primanja, penzionerima sa primanjima isplate od 15.000.
Zato ukupni rashodi u ovoj godini, a to ćemo sutra govoriti, pretpostavljam da je to sutra na dnevnom redu, to je rebalans, su veći, nego što bi fiskalno bilo poželjno. Ali, su veći ne zbog tih, rekao bih neophodnih rashoda za građane, nego zato što je bilo neodmereno trošenje u predizbornoj kampanji.
Kada se saberu ovi rashodi za plate železničarima, za ove stvari o kojima sam govorio i ono što je već potrošeno u prvih pet meseci kampanje, dobija se zaista jedan veliki iznos rashoda koji nije mogao da bude manji, jer mogao je da bude niži deficit samo ukoliko bi doneli odluku da ne isplatimo poljoprivrednicima čak ni ovu naknadu za sušu; da ne isplatimo poljoprivrednicima 120 evra po hektaru; da ne isplatimo železničarima platu u decembru; da pet meseci ne plaćamo naknadu za nezaposlene, jer su planirali samo za sedam; da ne isplatimo obaveze prema "Fijatu" koje su planirane ugovorom, nego da kažemo ljudi proizveli ste automobil i ovako, i onako, biće promocija ovih dana i početak prodaje u celom svetu, fabrika je tu, baš nas briga, to što je u ugovoru stajalo, nećemo da damo te pare, bili bi neozbiljni da smo to uradili.
Taj iznos rashoda je zaista Fiskalni savet kritikovao, ali samo to. Zato su pohvalili ukidanje parafiskalnih nameta koje je sadržano u ovih 18 zakona o kojima sam govorio detaljno. Pohvalili su sve prihodne mere, bukvalno sve prihodne mere, sa jednom jedinom rezervom za mogućnost plaćanja PDV tek kad se roba naplati, na šta je i gospodin Bauer, ako hoćemo da budemo pošteni rekao, da predlaže da to bude mera samo dok traje kriza. To sam tako čuo i to je prosto rekao.
Pohvalili su Zakon o budžetskom sistemu, uvođenje reda, ukidanje sopstvenih prihoda ministarstava, agencija i fondova. Pohvalili su bukvalno sve druge zakone. Ko ima vremena, mislim i na vas gospodu poslanike, gospođe poslanice, na građane Srbije neka pogledaju tih 58 strana i videće zaista da je tako. Kritika rebalansa i pohvala svega ostalog. Upravo onako kako je gospodin Bauer rekao.
Ono što je činjenica, da situacija nije laka, da je Fiskalni savet čak i sa tom kritikom rebalansa u pravu, ali zato sam i rekao pre neki dan da taj budžet nije budžet nove Vlade, to je aneks budžeta prethodne Vlade, gde je jedan dobar deo novca već bio potrošen i nemoguće ga je bilo popraviti.
Sudićete svi zajedno o budžetu nove Vlade kada budemo raspravljali o budžetu za 2013. godinu. Onda više nema izgovora na to šta je radio prethodni ministar finansija, prethodni premijer, nego sam onda ja odgovora za taj budžet, a Vlada za kompletnu politiku.
Ali, ovi zakoni koji su pohvaljeni od strane fiskalnog saveta, i od DRI, i tu je gospodin Bauer u pravu, će doneti konsolidaciju države Srbije u narednom periodu. U manjem obimu do kraja ove godine, zbog ovih rashoda koji su preterani u prvih pet meseci i zbog nekih neophodnih rashoda koje moramo da damo ako hoćemo da budemo ozbiljna država, jer moramo pomoći siromašne, moramo da platimo sve plate zaposlenima u javnom sektoru i sve naknade za nezaposlene. Ali, ćemo imati manji efekat upravo zbog toga, ali će pun efekat svega ovoga biti vidljiv u sledećoj godini. Potpuno sam jasno i pošteno to rekao i vama poslanicima, i građanima Srbije, a i Fiskalnom savetu. Danas ko god je bio od poslanika na sastanku Odbora za finansije može to da potvrdi.
Što se tiče inicijativa gospodina Bauera u pogledu budućih rešenja koje treba doneti. Mi smo potpuno svesni da za 45 dana nismo mogli da uradimo generalnu opravku fiskalnog sistema, nego smo doneli prvi set mera koji treba da napravi konsolidaciju. Sigurno je da ćemo raditi na porezu na imovinu.
Smatramo da je on neadekvatan u delu koji se odnosi na oporezivanje pravnih lica, jer se koristi knjigovodstvena vrednost preduzeća kao poreska osnovica, a ne stvarna. Na taj način gradovi i opštine nemaju pun prihod od poreza na imovinu na preduzeća i zbog toga su mnogi od njih, čak i neke nenormalne firmarine naplaćivali nekim preduzećima. Umesto firmarina, porez na imovinu treba da bude osnovni prihod lokalnih samouprava, ali kroz realnu procenu poreske osnovice za pravno lice, dakle, pre svega na preduzeća i tu reformu ćemo raditi.
Oko poreza na dohodak, tu moramo da povedemo jednu javnu raspravu, sintetički porez na dohodak je nešto što jeste uobičajna evropska praksa. Jedan broj ekonomista, dobar broj ekonomista se za to zalaže, neki drugi su protiv. Spreman sam da razmotrim i tu mogućnost, da vidimo kakav bi efekat to proizvelo, ali za to je potrebno neko vreme da bi se na tome radilo.
Potpuno se slažem sa vama da treba naći način kako u ovoj krizi da najveći teret oporezivanja podnesu oni koji stvarno imaju novca, oni koji su stvarno imućni, a to se može učiniti na više načina.
Jedan koji ćemo mi primeniti je unakrsno ispitivanje prihoda imovine u prethodnom periodu, odnosno poređenje da je vrednost imovine mnogo veća od onoga koliko su prihodi prikazani, da li je plaćen porez na to. Ne zbog lova na veštice, nego da bi se u tim slučajevima gde je neko prikrio porez u prošlosti, naplatio porez u sadašnjosti, i da se to ne dešava u budućnosti.
Dakle, ideja je da za takve slučajeve imamo utvrđivanje poreske osnovice, naplatu odgovarajućeg poreza i to je to. Dakle, bez ikakvog blaćenja takvih ljudi, ali da se uvede red i da za budućnost to bude sistem. Hvala.
Za neke stvari ste u pravu, ali izricanje takvih kritika posle samo 45 dana od formiranja Vlade, ako ste vi očekivali da se strukturne reforme koje nisu godinama vođene izvedu za 45 dana, onda zaista previše precenjujete mogućnosti bilo kog čoveka pojedinačno. Ne govorim sada o našoj Vladi.
Ima nekih stvari gde niste u pravu, najpre, Zakon o finansiranju lokane samouprave. Naime, kada sam rekao, a i Fiskalni savet potvrdio, da je budžetski deficit ove godine preko 7% BDP, slažemo se, najveći u istoriji Srbije, to obuhvata deficit cele države i Republike i Pokrajine i svih gradova i opština lokalne samouprave. Prebacivanjem duplo većih prihoda od poreza na plate sa republike na lokal nije se desio deficit, nego se desila preraspodela prihoda. Tih 40 milijardi koliko je prebačeno prošle godine ovim zakonom o opštinama, to nije otišlo van Srbije, nije otišlo u kosmos ili u inostranstvo. Otišlo je Loznici, Šapcu, Kragujevcu, drugim gradovima u Srbiji, Somboru i ostalima. Taj potez nije povećao konsolidovani deficit države. On je smanjio prihode republike, ali je zato povećao prihode lokala.
Nije tačna ni konstatacija, i tu ste bili kontradiktroni, moram da kažem, da nikakve nove nadležnosti nisu dobili ljudi iz lokalnih samouprava, jer ako mislite da je lak posao održati novih 4,5 kilometara puteva koji su im bez ikakve javne diskusije i debate prebačeni na upravljanje u februaru mesecu ove godine, onda to potcenjujete.
Dakle, lokalne samouprave su dobile samo jednom prostom odlukom preduzeće "Putevi Srbije" 4,5 kilometara bivših regionalnih puteva koji su prekategorisani u lokalne da održavaju. To je jedna stvar.
Tačno je nešto drugo što ste rekli. Nije loš zakon. Tu sam protiv toga što pričate i nećemo ga menjati. Ostaće lokalnim samoupravama i u budućnosti 80% od poreza na plate, ali je tačno da su i lokalne samouprave, kao i republika, bile u predizbornoj kampanji u prvih pet meseci i tačno je da se trošilo više nego što treba svuda, u svim opštinama. Bili su lokalni izbori. To treba nazvati pravim imenom. Nije kriv Zakon o finansiranju lokalne samouprave, nego su bili izbori gde se bukvalno nezavisno od toga ko je bio na vlasti u kojoj opštini trošilo mnogo više u prvih pet meseci nego što je to normalno i uobičajeno. Otuda te cifre koje je izneo Fiskalni savet i one su tačne.
Trošilo se mnogostruko više i u republici. Zato je budžetski deficit eksplodirao u prvih pet meseci. Onda je Vlada nakon završetka izbora donela jednu odluku koja je delovala po meni neozbiljno, a to je da se ništa ne plaća. Nakon ogromnog trošenja u prvih pet meseci zaustavljena su sva plaćanja, osim plata, penzija, socijalnih davanja i javnog duga. Sve ostalo što je bilo ugovoreno, potpisano, nije se plaćalo dva meseca i onda je u dva meseca prikazano fiktivno da nema budžetskog deficita, a u stvari, ako se neka obaveza ugovori, preuzme, pre ili kasnije dospeva za plaćanje.
Po osnovu sudskih presuda zbog neplaćanja nekih stvari iz prethodnog perioda, dve milijarde dinara se povećava trošak države u ovom rebalansu. Dakle, vezano za lokalne samouprave, apsolutno gradovi i opštine treba da zadrže 80% od poreza na plate, Grad Beograd 70%, kao što je zakonom predviđeno, ali sadašnjim zakonom o budžetskom sistemu uvešćemo kontrolu zapošljavanja u administraciji generalno u lokalnim samoupravama, kontrolu isplata zarada po osnovu tog prekomernog zapošljavanja i proverićemo za šta se koriste subvencije. Lokalne samouprave treba same da odlučuju o kapitalnim ulaganjima, o svim drugim elementima za razvoj, ali oko zapošljavanja i oko plata, lokalnim samoupravama mora da se uvede kontrola i to smo predvideli sada izmenama Zakona o budžetskom sistemu. Ali, definitivno lokalne samouprave treba da zadrže veća sredstva, da imaju samostalnost u njihovom raspolaganju, posebno kada su u pitanju kapitalne investicije.
Kako ćemo rešiti to pitanje? To ste mi postavili. Prvo ste rekli da imaju previše para, a onda ste rekli – tih 4,5 kilometara puteva su dobili za održavanje. Dakle, jesu dobili neku nadležnost.
Mi smo razgovarali sa stalnom konferencijom gradova i opština. Transfer lokalnim samoupravama ove godine je oko 33 milijarde i biće po ovoj formuli koju sadrži zakon povećan sledeće godine na oko 35,5 milijardi dinara. Mi ćemo dodati jednim posebnim članom Zakona o budžetu stavku od oko pet milijardi za održavanje namenski ovih novih puteva koje su dobile lokalne samouprave za održavanje po kilometru kvadratnom tog puta, ili po kilometru, ili koliko ko je dobio za održavanje, imaće dodatne prihode.
Oko parafiskalnih nameta, ako pogledate studiju i "Naleda" i "Ju-es-ej-di-ja", rađene su dugo, stalno je rastao taj broj parafiskalnih nameta koje su oni konstatovali da postoje i konačna cifra je 205 parafiskalnih nameta od ukupno 371 jedne naknade koje postoje, jer 250 imaju karakter poreza, pa se zato zovu parafiskalni nameti, ostali su različiti cenovnici komisija i ovih o kojima sam pričao. Od tih 205, mi smo ukinuli 138. To je prava istina. Želite istinu, to je istina. Ukinuto je 138 od 205, što znači dve trećine, otprilike.
Da li ima još prostora da se ukidaju? Da. Sasvim sigurno, jer to znači direktno rasterećenje troškova rada.
Kažete - zašto nisu smanjeni doprinosi na zarade, jer bi to sasvim sigurno rasteretilo poslodavce, odnosno omogućilo veću proizvodnju? Zato što smo smatrali da bi veće povećanje PDV od ovih sadašnjih 20% imalo negativne efekte, jer svaki procenat novog povećanja PDV bi srazmerno umanjivao prihode po tom osnovu, jer mnogi ne bi mogli to da prate i da plate, pala bi nesrazmerna potrošnja.
Efekat, na primer, onoga što je predlagao Fiskalni savet da se za se digne PDV sa 18% na 22%, a da se istovremeno smanje doprinosi na zarade, bi mogao biti sledeći. Da je recimo PDV povećan još 2% na 22%, efekat smanjenja poreza i doprinosa na plate bi bilo sa sadašnjih 64 dinara koliko se plaća na 100 dinara neto plate na oko 54. Efekat koji nije zanemarljiv, ali ne bi bio dramatičan. Mi smo smatrali da u ovom trenutku kada imamo recesiju u Srbiji, jer će srpska ekonomija imati pad u ovoj godini između 0,5 i 1%, da svako veće povećanje PDV od ovoga koje je bilo nužno od ovih 2%, ne bi imalo dobre efekte i radi se ovde o strategiji.
Dakle, da li treba u narednom periodu smanjivati doprinose i poreze na zarade? Da. Moj odgovor je da. Samo je pitanje tajminga, odnosno kada. Ne možemo to uraditi u ovom trenutku, jer ne bi smo mogli da zaustavimo deficit i da sprečimo javni dug. Generalno je to dobar predlog, taj predlog daju svi privrednici, taj predlog Vlada podržava, ali nije bilo moguće danas ga izvesti bez nekih negativnih posledica.
Da li ćemo nastojati da to uradimo tokom mandata? Da. To je definitivno najozbiljnija stvar koju treba da uradimo za privredu, da osim ukidanja parafiskalnih nameta što je bio prvi korak koji ima isti efekat kao i smanjivanje doprinosa, jer i ovo su neki troškovi proizvodnje koji neće sad da se plaćaju. Znači, 10 milijardi dinara neke zanatlije, preduzetnici mala preduzeća neće plaćati. Srednja će plaćati manje, pa i neka velika. Dakle, ako 300 hiljada preduzetnika koji zapošljavaju pola miliona ljudi i malih preduzeća, neće od 1. oktobra plaćati 10 milijardi dinara, to će napraviti njima neki prostor da mogu da isplate neku zaradu koju nisu do sad mogli, ili da nešto malo investiraju.
Da li je to dovoljno? Nije dovoljno, ali je mnogo ozbiljniji korak nego što je prethodno Ministarstvo finansija učinilo u prethodnih četiri-pet godina. Ovo što je uradila naša Vlada za ovih prvih 45 dana.
Druga stvar je – da li imamo haos u javnim finansijama? Imamo, ali ga nećemo više imati. Bez obzira na činjenicu što je samo sedam dana od formiranja nove Vlade, da su američke rejting agencije smanjile kreditni rejting zemlje, i jedna i druga, i " Fič" i "Standard end Purs" za po jednu stepenicu niže, desilo se nešto što niko nije očekivao, a posledica je upravo programa fiskalne konsolidacije koju je Vlada najavila i sad je sprovodi.
To je cena duga Srbije na sekundarnom tržištu. To je parametar koji ne zavisi ni od jedne političke stranke u Srbiji, već zavisi od poverenja investitora u neku državu.
Početkom ove godine na srpske evro obveznice koje se trguju na sekundarnom tržištu, prinos na dug je bio 7,7% na godišnjem nivou. Krajem jula kada je formirana nova Vlada, on je bio oko 7%. Danas je 5,8% na današnji dan – 5,8%, a obveznice su prodate po kamati 7,25%, da vas podsetim, poslednje, ovog proleća. Tako se može meriti uspešnost u vođenju fiskalne politike. To je međunarodni arbitar – tržište. To ne mogu ja da odradim, ne možete vi, ne može nijedna partija, ne može niko osim onih koji gledaju Srbiju. Činjenica je da posle 45 dana imamo pad prinosa na dug sa 7% na 5,8%, što znači da smo manje rizični, jer se manje zarađuje na našem dugu. Samo 5,8% u odnosu na 7% koliko je bilo pre 45 dana. To možda nije za građane najvažnije, ali vam kažem da je to nešto što je pošteno izmeren efekat ovog prvog talasa programa fiskalne konsolidacije.
Ubeđen sam da kada budemo došli za mesec, mesec i po dana kod vas ovde ponovo u Skupštinu sa predlogom budžeta za sledeću godinu i deficitom od samo 3,5%, da ćemo imati i dalje snižavanje tih troškova. Oni jesu važni, jer od toga zavisi koliko plaćamo za te kamate o kojima smo govorili. Ako snizimo cenu našeg izdavanja evro obveznica, onda je potpuno jasno da ćemo manje morati da se zadužujemo na domaćem tržištu, a tu su kamate najskuplje. Na domaćem tržištu su najskuplje kamate oduvek bile i biće. Naša je strategija da smanjimo zaduživanje na domaćem tržištu.
Još jedna stvar, pitali ste gde su drugi ministri? Bili su sa mnom kada je počela rasprava. Sa premijerom sam zajedno promovisao program fiskalne konsolidacije, jer ovo nije program Ministarstva finansija, ovo je program Vlade Republike Srbije. Dakle, zajedno smo ga promovisali, zajedno smo razgovarali sa privrednicima, sa sindikatima i dalje ćemo zajedno raditi.
Postoji bitna promena u načinu rada ove vlade u odnosu na prethodnu. Govorim zato što znam kako je bilo u prethodnoj. To možda ne zanima vas poslanike, ali možda zanima građane. Mnogo je veća disciplina, mnogo je bolja koordinacija i ono što je jako važno, mnogo je efikasnija u sprovođenju mera. U situaciji kada ste zatekli potrebu, a to je sačekalo nas krajem jula, da do kraja ove godine da bi plaćali plate i penzije moramo da nađemo negde, koliko je bilo, dve milijarde evra, tada je to toliko bilo, sada je ovoliko koliko kažete, prvo, to nije jednostavan posao bio, a drugo, mislim da to što je uradio predsednik Nikolić na sastanku sa Putinom jeste važno i dobro za Srbiju. Zašto? Zato što je u razgovoru obezbeđeno milijardu dolara za pokrivanje budžetskog deficita Srbije, pored onih 800 miliona dolara za rekonstrukciju železnice, po kamati koja je 2,9% godišnje, za razliku od kamatne stope na evro bondove koja je bila 7,25%, a 2,9% je duplo niže od 7,25% čak i kada je uračunat onaj šestomesečni libor, kamata ukupna krajnja izađe 3,5 %. To je duplo jeftinije. Da je takva kamata dobijena od Amerikanaca, rekao bih – hvala vam, to je duplo jeftinije. Nije dobijena. Dobijena je trenutno od Ruske Federacije.
Imamo povoljne kredite, doduše, od Svetske banke i Evropske investicione banke i "bi-ar-di", takođe i od Kine, pa i od Azerbejdžana za ovaj autoput od Ljiga do Čačka, jer tu su kamate tri maksimalno posto godišnje. Moramo stvari, kao što vi kažete, da nazivamo pravim imenom.
Jeste bila koristna i koristan je svaki susret sa velikim državnikom van
Srbije. Srbija mora da sarađuje sa svima – i sa EU, gde je bilo nekoliko naših ministara, uključujući i prvog potpredsednika Vlade koga ste pominjali, ilipotpredsednicu za evropske integracije. Bili su u Nemačkoj u prvih 45 dana, ali su bili i sastanci u Moskvi, bili su sastanci i u drugim nekim zemljama. Srbija mora da sarađuje sa svima. To je jedini put kojim treba da se ide.
Naš cilj je da ne moramo da tražimo novac za popunu budžeta u narednom periodu. Sada je situacija takva da je bez toga nemoguće preživeti. Da li je to moljenje za novac? Nije. Prosto, to je pomoć koja je pomoć građanima Srbije.
Činjenica jeste i to je istina da se iz tog novca plaća i deo penzija. Da li je to dobro? Nije dobro. Nije dobro da se iz kredita plaćaju penzije, ali to je činjenica. Činjenica koja traje godinama unazad i koju mi želimo i hoćemo da prekinemo. Činjenica da smo sada ovde pred vama sa setom ovih zakona govori da je Vlada spremna da smanji drastično budžetski deficit.
Nisam izašao pred vama da branim set zakona Ministarstva finansija, njih je 12 od 28. Svi ostali zakoni su međuresorni zakoni različitih ministarstava, Ministarstvo energetike, Ministarstvo saobraćaja, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo unutrašnjih poslova, ima Ministarstvo zdravlja, svi oni su zajedno, dakle, Vlada je kompletno napravila seču ovih parafiskalnih nameta.
Kada govorite o subvencionisanju kamatama. Imamo jednu činjenicu, postojalo je apsolutno nepoverenje banaka, koje ovde rade sa inostranim kapitalom, u prethodno rukovodstvo Ministarstva finansija i prethodnog guvernera, jer milijardu i po evra je odliveno iz zemlje za prvih šest meseci. Nije ušlo u zemlju, otišlo je iz zemlje. Nikada se to, pratite dalji razvoj događaja, nije desilo dok sam nekada, pre šest godina završio mandat ministra finansija i nikada se neće desiti za vreme mandata ove vlade. To je bio rezultat nepoverenja u labavu Vladu, labavo Ministarstvo finansija i guvernera koji nije bio nezavistan . To je istina.
Za vreme vlade od 2004. do 2006. godine, šta god pričali, država je imala budžetski suficit i javni dug je bio 30% bruto domaćeg proizvoda. Sada je duplo veći. Imamo deficit od 7%. Dakle, suština je da haos u kome se Srbija nalazi ne želimo dalje da tolerišemo i neće ga više biti. Uvodimo red. Alternativa za haos je red. Promena Zakona u budžetskom sistemu, promena zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Možda bi vi voleli da Vlada nije jedinstvena i homogena i da radimo drugačije, odnosno isto kao što je radila prethodna, ali nije tako. Drugačije je. Bitno je drugačije. Da li će tako da se nastavi? To ćemo zajedno videti. Verujem da hoće, ali videćemo.
Da li su sprovođenje reforme, koje su neophodne društvu, koje ste vi pominjali u prethodnom periodu? Nisu. Ko ih nije sprovodio? Da li sam pokušavao da pre dve godine sprovedemo giljotinu propisa. Sve je Vlada usvojila. Nije sprovedeno u praksi jedna trećina od toga. Zašto nije sprovedeno? Zato što nije postojala politička volja onih koji su činili većinu, a to je valjalo učiniti. Nije sprovedena reforma u poreskoj upravi, koja je trebala.
Pomenuli ste Zakon o planiranju i izgradnji, evo ministra koji je to predlagao. To jeste najgori zakon u sistemu. Ne po mom mišljenju. Da vam nešto kažem – da li se vi razumete u građevinu? Ne. Zaista se ne razumem u građevinu, ali prema izveštaju Svetske banke peti smo otpozadi od svih zemalja na svetu po brzinu dobijanja građevinskih dozvola. Zato kad vi kažete da to treba potpuno reformisati, mogu samo da vam kažem da ste sto posto u pravu. Zašto to prethodna Vlada nije uradila? To je pitanje za njih. Da, odgovornost je naša da mi to uradimo u budućnosti i to ne tako daleko. Naša je odluka da nakon ove seče parafiskalnih nameta sledeća stvar bude seča birokratskih procedura i propisa iz oblasti urbanizma, građevine, katastra i svih ostalih stvari. Ne možemo to sami da uradimo, dobrodošli ste, ako hoćete da nam pomognete. Ako hoćete da kritikujete, dobrodošli ste, ali ako hoćete da pomognete.
Pozvaćemo ponovo institucije koje su to pratile u prethodnom periodu, kao što je USAID, ali i neke domaće nevladine organizacije. Pozvaćemo privrednike da nam kažu šta da uradimo. Ovo ovde što smo sada uradili nije rezultat nečije mašte, posebno ne moje. Ovo smo slušali privrednike, koji su neki mesecima, neki godinama, pričali da ove stvari treba uraditi i sprovodimo ono što je privreda tražila. Da li smo sve sproveli što je privreda tražila? Ni izbliza nismo.
Tek predstoje stvari da se sprovode, ali tek je 45 ili 50 dana koliko Vlada funkcioniše. Svesni smo potrebe reformi. Da li smo svesni potrebe dogovora? Naravno da jesmo. Zato je premijer pozvao i sindikate, i poslodavce. Zato sam razgovarao sa zanatlijama, pa veliki izvoznici. Nastavićemo te razgovore. Ovo je samo 45 dana. Svesni smo činjenice da mi ne znamo dovoljno, da privrednici bolje znaju šta treba uraditi od privrede, nego što znaju ljudi u administraciji. Hoćemo da čujemo, hoćemo da učimo, hoćemo da stvari popravljamo. Imamo jedinstvo za to.
Ako me pitate da li je rudna renta u Srbiji adekvatna? Nije. Slažem se sa vama. Tri posto je malo. Prosek u okruženju je 10%. Treba da razmišljamo o povećanju rudne rente. Apsolutno se sa vama slažem.
Što se tiče subvencionisanih kredita, neki su to kritikovali kada su napravljeni redovi ispred banaka, jer je tražnja mnogostruko veća nego što je iko očekivao. Zašto? Teška je situacija. Ljudi hoće da refinansiraju postojeće skupe kredite. Nema mnogo novih kredita za likvidnost. Uglavnom su 2/3 refinansiranje postojećih skupih kredita, ali zato pomažemo ljudima da mogu da pregrme ovu tešku situaciju.
U svakom slučaju, naša Vlada jeste otvorena i za kritike, i za dobre predloge i sve ono što dođe iz ovih poslaničkih klupa i iz redova građana, privrede, prihvataćemo. Zaista, za 45 dana, da li je moglo više da se uradi? Uvek može više. Da li smo uradili daleko više od prethodne garniture u ovim oblastima? Jesmo. Da li treba još? Treba mnogo više. To ćemo i uraditi, ako nam u tome pomognete biće nam lakše. Hvala.
Ovo nisu moje ocene, jer nisam ekspert niti za građevinu, niti za katastar, ovo su ocene Svetske banke, ovo su ocene privrednika. Svetska banka je rangirala Srbiju na pet mesa od poslednjeg, dakle, među najgore, po brzini izdavanja građevinskih dozvola i po svim stvarima vezanim za zemljište.
Što se tiče katastra, ne znam da li je on sada uspostavljen, ali znam da se čeka mesecima i godinama da on nešto izda što ljudima treba. Zašto je to tako, to ne znam, jer se ne razumem u geodeziju, ne razumem se u tu oblast, ali činjenica je da to sigurno može i mora da bude mnogo brže. Dakle, nije bitno da samo postoji institucija, bitno je da ona radi. Da radi u interesu ljudi koji traže neke usluge od nje. Evo, mesecima jedan papir iz katastra u jednom gradu čekamo da bi moglo da se pokrene neki drugi proces u nekom drugom gradu. Dakle, kada ne može Vlada da dobije to, a kamoli kako li je za obične građane to?
Ono što je pitanje za konverziju. Tačno je da sada vodim 45 dana Ministarstvo finansija, ali nisam siguran uopšte da Poreska uprava treba da se bavi tim poslom. Pitanje je ne sprovođenja zakona, nego je pitanje da li uopšte treba da postoji konverzija kao pojam i na taj način, i da neka uprava poreska po Srbiji u 170 filijala to radi. Znači, ovde je pitanje procedure da li je potrebna, a ne sprovođenja te procedure. Veliko je pitanje da li je to uopšte trebalo da bude u zakonu. Opet kažem, sigurno neću voditi tu međuresornu grupu, jer nisam taj koji se razume u građevinu. Ali, kao neko ko se razume šta je privredni razvoj, očekivaću od svih onih koji traže, a to su ljudi iz privrede, da se naprave procedure koje su jednostavne i koje su primenljive.
Tačno je da su u nekim samoupravama procedure bile brže, ali znate kako? Tako što smo ih telefonom zvali da nešto sprovedu, a ne što je to sistem. Mi moramo da imamo sistem da to funkcioniše svuda. Ako imamo viška nekih procedura i ako to ne postoji u drugim zemljama, daj da to ukinemo to. Trošak gubljenja vremena je 100% veći od eventualno izgubljenih prihoda po osnovi konverzije zemljišta. Znači, gubljenje je vremena zato što nema gradnje, zato što nema toga. O tome govorim kao ekonomista.
Gospodine Gojkoviću, ne znam u ovom trenutku odgovor na ovo vaše prvo pitanje, ali se obavezujem da vam dostavim u roku koji je Poslovnikom predviđen vezano za Fond "Interexport". Zaista ne znam u kojoj se fazi
nalazi proces privatizacije tog preduzeća, ali ću vam dostaviti pisani odgovor na tu temu.
Poštovani gospodine Đeliću, ako se sećate, kada ste završili mandat ministra finansija 2003. godine, budžetski deficit Republike Srbije, 4% BDP. Sada kada je gospodin Mirko Cvetković završio mandat kao premijer i ministar finansija Republike Srbije, ukupna budžetski deficit cele države je preko 7% BDP i to je rekordni deficit Srbije svih vremena.
To je iznos koji je preko 2,2 milijarde evra, minus kompletne države. U ono doba kada sam popravljao privi put stanje javnih finansija u Srbiji, uspelo mi je uz pomoć kolega iz tadašnje Vlade, da zajedno preokrenemo sa minus četiri na plus dva u roku od tri godine.
Dakle, za 6% BDP smo napravili bolji rezultat i ostavili i ostavili dve milijarde evra viška u kasi kada sam završio taj mandat.
Sada sam zatekao manjak od 2,2 milijarde evra. Ono što takođe hoću da kažem, da ono doba za finansiranje države budžetskog deficita trebalo je otprilike milijardu i po evra godišnje.
Stanje koje smo danas zatekli, dakle, 2012. godine, Srbija da bi platila javni dug i da bi pokrila rupu u budžetu, godišnje izdvaja 4,4 milijarde evra. To je cifra za ovu godinu.
Da bi do kraja ove godine uspeli da isplatimo sve ono što je potreba građana Srbije u budžetu, jer tu su i penzioneri, nastavnici i lekari, mi moramo još dve milijarde dolara da nađemo. Mi smo, naravno, napravili plan i naći ćemo ih. Nije to problem.
Problem je u tome što država plaća 66 milijardi dinara samo za kamate u ovoj godini, dok je originalni budžet za poljoprivredu bez tzv. sopstvenih prihoda koje na kraju nisu došli u meri kako su stavljeni u budžet svega 22 milijarde, tri puta više plaćamo za kamate na dug, nego što je osnovni budžet Ministarstva poljoprivrede bio pre rebalansa koji je planiran zajedno ove jeseni gde ćemo povećati taj budžet za 10 milijardi dinara, dakle za oko 45%.
Da li je realno da kreditne agencije samo nekoliko dana ili nedelju dana posle formiranja Vlade obore, mislim na kreditni rejting Srbije, zbog učinka nove Vlade i zbog toga što nova Vlada nema jasnu viziju, kao što ste rekli.
Oboren je rejting zato što ovakva dubioza jeste ako bi se sa njom nastavilo, ne jedan korak, ali recimo nekoliko koraka do Grčkog scenarija, jer galopirajući deficit i zaduživanje bi dovelo kroz neku godinu, ako se ne bi zaustavilo do situacije u kojoj se Grčka našla kada je ušla u krizu. Oni su imali deficit od 12% BDP. Srbija ima preko sedam sada.
Dakle, još nismo došli do tamo, ali ako to ne zaustavimo, tamo ćemo ići.
Dakle naša vlada je odlučila da napravi jedan ozbiljan program fiskalne konsolidacije. Mi smo taj program u Ministarstvu finansija skoro završili, ali naravno taj program će predstaviti premijer zajedno sa svim ministrima 10. septembra, i on obuhvata promenu jednog ogromnog broja zakona, mere kako na rashodnoj, tako i na prihodnoj strani, sa ciljem da u sledećoj godini oborimo deficit budžeta na 4% BDP. Dakle, negde za blizu 100 milijardi dinara u odnosu na ono što smo zatekli.
Što se tiče MMF, kao što znate, hoćemo da sarađujemo sa svima u svetu, uključujući i međunarodne finansijske organizacije. Kao ministar zadužen sam za javne finansije u Vladi Republike Srbije, poslao sam pismo izvršnom direktoru MMF-a i očekujemo dolazak njihove tzv. "Feht fajn" misije odnosno misije koja će proceniti sadašnje stanje, za period od 10 – 14 septembra, zatim 8. septembra u Ženevi ću videti jednog od izvršnih direktora MMF-a na pripremnom sastanku za ovogodišnju jesenju skupštinu MMF-a i Svetske banke. Očekujemo misiju za pregovore oko novog aranžmana, jer ovaj stari koji je prethodna vlada sklopila će biti poništen, jer je potpuno nerealan. Dakle, razgovaraće se o potpuno novom aranžmanu. Verujem da ćemo te pregovore imati zajedno sa razgovorima za budžet 2013. godine, koji planiramo da donesemo do kraja oktobra na sednici Vlade, a da ga poslanici Skupštine razmatraju kako to red budžetski nalaže u drugoj polovini novembra meseca ove godine.
Što se tiče Zakona o NBS, mogu odgovorno da kažem da nijedan član ovako izmenjenog zakona, ubeđen sam, da neće biti osporen. Jedina stavka koja je bila problematična, kao što znate, u amandmanu poslaničke grupe URS i drugih partija koje su se pridružile je bila izbrisana i pre nego što je intervenisano. Tako da ne postoji ni jedna jedina tačka koja bi te stvari postavila kao pitanje.
Dakle, zatekli smo zaista tešku situaciju, međutim ne sedimo skrštenih ruku. Radili smo u Vladi kompletno ovo leto dok su, kao što reče premijer, neki iz Evropske komisije bili na godišnjim odmorima, dok su ljudi iz MMF-a bili na godišnjim odmorima, mi smo pripremili ovaj plan. Taj plan je sada gotov, još malo da usaglasimo neke detalje i izlazimo, ali rekao sam vam osnove plana.
Mogu da vam kažem da je osnovna ideja da što više smanjimo rashode, zato smo između ostalog ponudili i sindikatima u zdravstvu i sindikatima u obrazovanju, a to važi i za kompletne javne službe, da u narednih godinu dana imamo izuzetno povećanje plata koji odudara od fiskalnog pravila, odnosno povećanje zarada da bude 2% u oktobru ove godine i 2% u aprilu sledeće godine. Onda 2013. godine da se vratimo na formule iz fiskalnih pravila.
Druga stvar koju ćemo uraditi, uvešćemo red u poreski sistem. Ukinućemo sopstvene prihode svih direktnih budžetskih korisnika već od 1. oktobra, ukinućemo brojne parafiskalne namete, danas smo predložili na Vladi resornim ministrima da razmotre ukidanje 104 parafiskalnih nameta, različitih taksi, od firmarina za mala preduzeća i zanatske radnje, od taksi za isticanje reklama malih preduzeća i zanatske radnje do nekih drugih taksi kao što je šumarina, koje su prethodnih godina uvodila ministarstva bez kontrole. Zabranićemo Zakon o budžetskom sistemu da bilo ko osim Ministarstva finansija, u budućnosti može da uvodi takse građanima i privredi, posebno ne takse koje plaćaju svi iako nemaju veze sa uslugom koja se vrši. Šumarina je klasičan primer. Svako preduzeće danas plaća 0,025% od ukupnog prihoda bez obzira da li ima ikakve veze sa šumama ili nema. Naravno da treba da postoji naknada za posečeno drvo, da plaćaju oni koji drvo seku, ali ne treba vodoinstalater da plaća šumarinu.
Dakle, sa takvim merama mi ćemo napraviti konsolidaciju. Takođe planiramo da uštedimo na tome što ćemo kada ukinemo sopstvene prihode direktnim korisnicima, automatski ćemo kontrolisati rashode koji su nekada bili nekontrolisani kao sopstveni rashodi i svi rashodi će se formulisati u regularnoj budžetskoj proceduri, kako na Vladi - tako i u Narodnoj skupštini. Onda ćemo imati potpunu evidenciju.
Takođe smatramo da treba uvesti red u platama u javnom sektoru. Ograničićemo maksimalnu platu u javnom sektoru na sadašnjih najveći nivo koji važi u državnoj administraciji, to je koeficijent 9. To je otprilike plata od oko 160.000 dinara, koju danas ima, na primer, Sekretarijat za zakonodavstvo. Što znači da ako direktori nekih menadžment agencija imaju 220.000, 300.000, 400.000 dinara, njima će biti te plate smanjene do ovog nivoa a ta ušteda će biti vraćena u budžet. Takođe ćemo ujednačiti za ista zanimanja koja nisu stručne prirode, kao što su vozači, kuvari itd, plate da ne može vozač u agenciji da ima 60.000 a vozač u Vladi 30.000, smanjićemo na nivo u Vladi i po tom osnovu praviti uštede.
Samo na ovome o čemu sam govorio sada, na boljoj kontroli rashodne strane budžeta, stavljanjem sopstvenih prihoda u centralni budžet za direktne budžetske korisnike, planiramo sledeće godine da uštedimo oko 20 milijardi dinara. Biće naravno i nekih intervencija na prihodnoj strani, ali ćemo se truditi da budu što manje.
Sve u svemu plan je jasan. Moraćemo, nažalost, da ovaj zatečeni budžetski deficit i javni dug finansiramo, ali pokušaćemo povoljnijim izvorima nego što je to danas slučaj na domaćem tržištu, bilateralnim kreditima, evro obveznicama i naravno iz međunarodnih finansijskih organizacija kada budemo napravili novi aranžman sa MMF-om. Onda je perspektiva da, kada izađe zemlja iz recesije, jer smo između ostalog zatekli recesiju u prvoj polovini ove godine, da se polako popravi naš kreditni rejting. Hvala.