Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7484">Mlađan Dinkić</a>

Govori

Hvala vam na ovome što ste ukazali. Mi ćemo onda, u svakom slučaju, kada zakon stupi na snagu, poslati instrukciju svim bankama i naložiti im da otvaraju tekuće račune poljoprivrednicima kao građanima, da bi mogli da koriste ovo pravo. Hvala što ste ukazali da tu ima problema, jer ja nisam znao. Nema potrebe da se to u zakonu menja, u zakonu je jasno definisano otvaranje računa, tekućeg, štednog, bilo kakvog. U instrukciji koju ćemo poslati bankama obavezaćemo ih, u skladu sa ovim što vi predlažete, da oni moraju svakome da otvore račun. Ako bude bilo problema u praksi, vi ćete javiti. Nema potrebe da se to zakonom uređuje, to možemo i instrukcijama uraditi.
Detaljno smo razmotrili svrhu vašeg amandmana i zaista vas uveravam da su predložena rešenja u zakonu adekvatna. Naime, promenili smo u novom zakonu mogućnost brisanja iz sistema PDV-a za one koji to žele dobrovoljno. U sadašnjem zakonu mali preduzetnici su mogli da se brišu samo u periodu od 1. do 15. januara i tokom godine to više nisu mogli da učine.
Po novom zakonu, mogu da se brišu kad god hoće. Dakle, pomerili smo prag za obavezni ulazak u sistem PDV-a sa sadašnjih četiri na osam miliona dinara, ali smo zato dali mogućnost da svi ostali koji su ispod osam miliona mogu, ako žele, da budu u sistemu PDV-a. Za očekivati je da će svi koji se bave proizvodnim aktivnostima ići dobrovoljno u sistem PDV-a, čak i ako imaju niži promet od osam miliona dinara, a ako se eventualno predomisle tokom godine, mogu da se izbrišu kad god hoće. Dakle, nema više onog administrativnog ograničenja koje je bilo u starom zakonu da to mogu da učine samo u prvih 15 dana nove godine.
Sa druge strane, oni koji se bave uslugama, verovatno će se odlučiti za paušalno oporezivanje, jer oni nemaju odbitak poreza. U tom smislu, mislimo da su ovi rokovi adekvatni, a u međuvremenu smo na Odboru za finansije usvojili amandman, koji je Vlada prihvatila, da će zakon stupiti na snagu prvog dana nakon objavljivanja, što znači pre 1. oktobra. Sve stope PDV-a će se primenjivati od 1. oktobra. Ali, mogućnost da se PDV vraća tek kad se roba naplati, od 1. januara, takođe neke refakcije od 1. januara, jer za te stvari tehnički mora da se pripremi Poreska uprava.
Vrlo smo dobronamerno pogledali vaš amandman i uveravam vas da nećemo stvoriti problem malim preduzetnicima sa rokovima koje smo predvideli u zakonu.
Apsolutno se slažem sa vama.
Kao što sam rekao na Odboru, mi ćemo podići i prag za paušalno oporezivanje kada budemo detaljnije razmatrali ostale odredbe ovog člana Zakona o porezu na dohodak građana.
Dakle, u pravu ste, radićemo na tome i verujem da ćemo naći pravu meru koja je sada usklađena sa ovim novim cenzusom za ulazak u sistemu PDV, pošto je to logično.
Nismo bili u mogućnosti da prihvatimo vaš amandman iz razloga prihoda koji su potrebni da bi izvršili fiskalnu konsolidaciju. Međutim, kao što znate, u samom zakonu smo predvideli mogućnost povraćaja akcize za one koji koriste tečni naftni gas u transportu, dakle za taksiste i prevoznike koji su ga ugradili.
Ja sam nepušač. Spadam u grupu ljudi kojima smeta duvanski dim. Svakako da mi ne pada na pamet da se programi za prevenciju i pomoć za odvikavanje od pušenja prekinu.
Ministarstvo zdravlja, koje vodi gospođa Slavica Đukić Dejanović i mi iz Ministarstva finansija smo dogovorili da se programi koje je do sada imao taj budžetski fond nastave, ali tako što će biti direktno finansirani od strane Ministarstva zdravlja u redovnoj budžetskoj proceduri. Dakle, funkcija će ostati, a fond se ukida.
Kada smo uvodili fiskalne kase 2005. godine, bilo je potpuno drugo vreme. Srbija je imala stopu rasta bruto domaćeg proizvoda preko 8%. Namera nam je bila da bukvalno svi uđu u sistem fiskalnih kasa, sa idejom da će se privreda razvijati i da će neko ko je možda u početku bio paušalac, jednoga dana ojačati i biti u stanju da postane PDV obveznik. Jedini način da se zna da li je neko zaista ekonomski sposoban da bude PDV obveznik jeste evidencija preko fiskalnih kasa.
Onda su se desile dve stvari. U međuvremenu je došlo u primeni do odstupanja od Zakona koje je utvrdilo Ministarstvo finansija, a koje sam tada ja vodio. Mnogi ministri, uključujući ministre iz vaše stranke, bili su, zapravo, za odstupanje od tih pravila.
Daću nekoliko primera. Ne uvođenje fiskalnih kasa za advokate. Upravo ministri pravde iz vaših redova su bili protiv toga, iako uopšte ne vidim zašto su advokati niže ekonomske snage od npr. krojača. Sigurno da nisu. U međuvremenu je došla i ova velika kriza i sada se stvarno pokazuje kao neracionalno da oni koji su paušalci drže fiskalne kase, GPRS uređaje, kada je potpuno izvesno da neće, nažalost, doći skoro u priliku da postanu PDV obveznici i da dostignu ovih novih osam miliona dinara cenzusa. Zato smo odlučili da sada, 2012. godine, ukinemo fiskalne kase za sve zanatlije i paušalce koji su u ovoj grupi.
S druge strane, činjenica je da kada su fiskalne kase 2005. godine uvođene, da je država dala novac, subvencionisala kupovinu fiskalnih kasa svima ovima kojima se sada ukida. Dati dupli novac, mislim da nije ni racionalno niti pravedno.
Što se tiče zanatlija, oni su jako zadovoljni što im se sada obaveza fiskalnih kasa ukida.
Ono što moram da kažem sada javno, da oni koji se javljaju zanatlijama, serviseri, tražeći im novac sada da im defiskalizuju njihove kase, da zanatlije ne treba to da prihvataju. Zanatlije nemaju obavezu da plaćaju defiskalizaciju. Ako neki serviseri hoće da ućare sada na tome, samo želim da zanatlijama i svima onima koji ne treba da imaju fiskalne kase da kažem da ne plaćaju to. Ako već ne znaju kako sami to da učine, neka isključe GPRS uređaje iz priključka za telefon, prosto, neka isključe iz struje fiskalne kase, oni nisu više obveznici toga. Nema šta ko da im to defiskalizuje, jednostavno to mogu da sklone i da pokušaju eventualno da prodaju nekome ko će biti obveznik PDV u narednom periodu.
To je moja sugestija, ne plaćati nikakve troškove tzv. defiskalizacije serviserima, nego isključite uređaje iz struje, iz priključaka za telefon. Moj savet je da se to pokuša prodati nekome kome su te fiskalne kase potrebne. Nadamo se da će u budućnosti biti novih mladih preduzetnika koji će biti u stanju da uđu u sistem PDV-a i njima će fiskalne kase biti potrebne.
Što se tiče advokata, da ne zaboravim, kao što je neko već pominjao, postoji potreba reforma sistema paušalnog poreza. U okviru te reforme ćemo tretirati posebno advokate krivičare koji imaju ogromne promete i koji plaćaju mizerno mali paušalni porez. To mora da se dovede na nivo njihove ekonomske snage. Oni advokati koji se bave privrednim oblastima, oni su već u sistemu PDV-a. Čisto sumnjam da krivičari nisu slične ekonomske snage, tako da ćemo u sistemu paušalnog oporezivanja vršiti promene na dva načina. Oni koji imaju veću ekonomsku snagu da im odredimo više osnovice za paušalni porez.
Drugo, da oslobodimo paušalce drugih vidova poreza i nameta. Od paušalaca ćemo očekivati da plaćaju paušalni porez, porez i doprinose na zarade zaposlenih koji na taj način treba da prijave i porez na imovinu. Samo ta tri, ništa više. Nikakve parafiskalne druge namete. Ako je paušalac, on ima malu snagu. Kroz paušalni poreski prihod lokalne samouprave treba da se vrši to oporezivanje.
Mislim da je vaša primedba u amandmanu dobronamerna, ali nije objektivna, s obzirom da su ti ljudi već dobili novac kada smo uvodili kase. Želeo sam da iskoristim priliku da objasnim sve razloge zašto smo se sada odlučili na oslobađanje.
Već sam govorio u okviru obrazlaganja ovog zakona da se ne ukida naknada za korišćenje građevinskog zemljišta kao prihod lokalne samouprave, da se ne ukida ekološka taksa kao prihod lokalne samouprave, osim dela za registraciju motornih vozila, koja je svega 500 dinara. Sve ove tri koje ste pročitali se menjaju samo zbog upodobljavanja njihove forme Zakona o budžetskom sistemu. One ostaju i dalje na snazi prihod lokalne samouprave.
Dakle, nemojte prosto da se bezrazložno oko toga sekirate, jer te tri koje ste pročitali, sve tri ostaju prihod lokalne samouprave i ne ukidaju se u ovom trenutku. Tek u narednom periodu ćemo razgovarati sa lokalnim samoupravama, u okviru reformi poreza na imovinu, kako možemo to rešiti, ali sada se to ne ukida ovim zakonom.
Šta se ukida? Firmarine se ukidaju za preduzetnike i mala preduzeća, ograničavaju za ostale i sve ove takse koje smo pobrojali. U ovom prvom uvodnom članu se samo drugačije daju definicije nekih taksi, ali se one ne ukidaju i ostaju prihod lokalnih samouprava i nadalje.
Što se tiče datuma stupanja na snagu, tačno je da će lokalne samouprave imati jedan deo prihoda koje su već naplatile od preduzetnika i malih preduzeća, jer su ih naplatile početkom godine, a oni neće biti u obavezi da to plaćaju u poslednjem kvartalu, mislim da je dobro što će preduzetnici biti toga oslobođeni u poslednjem kvartalu. Ako su već unapred platili, može im se taj novac preknjižiti na ime neke druge obaveze koje imaju prema lokalnoj samoupravi u narednoj godini. To je dato u ovom zakonu.
Mislim da je dobro da i vi i druge lokalne samouprave jednom obavestite zanatlije, male preduzetnike i mala preduzeća, kojih ima 300.000 u Srbiji, da nešto ne moraju da plate do 1. oktobra, jer do sad su uvek samo dobijali šta novo moraju da plate. Ako su već platili, nećete morati da im vraćate novac, ukoliko to ne želite, već da im kažete – to možete na bazi paušalnog poreza, npr, ili neke druge obaveze za 2013. godinu, da vam se računa taj poslednji kvartal.
Što se tiče ovog prvog, u pravu ste, bili smo inspirisani vašim amandmanom, pa smo napravili ovaj amandman Odbora.
Što se tiče drugog rekao sam da nam je namera da firmarinu kao oblik u jednom trenutku zameni porez na imovinu za pravna lica sa adekvatnijom pravnom osnovicom. Tako da ćemo ovo pravo koristiti i nadam se veoma kratko, a onda kroz izmenu Zakona o porezu na imovinu ovo rešiti sistemski.
Verovali ili ne, tražio sam dva dana taj amandman koji ste vi najavili da se firmarina za srednja preduzeća ograniči na maksimalno iznos jedne prosečne plate u lokalnoj samoupravi, i onda su mi rekli u skupštinskoj službi da ste ga povukli. Hteo sam da ga zaista usvojimo na Odboru, međutim povukli ste ga iz nekog razloga iz procedure, ne možemo ga usvojiti pošto ne postoji trenutno u proceduri.
Inače, apsolutno se slažem kada je vaš predstavnik ovlašćene grupe to rekao, odmah sam dao nalog saradnicima da pronađu taj amandman da bi ga usvojili, ali ga nismo našli jer je povučen.
Mogu da prihvatim da način na koji se pišu obrazloženja za ove amandmane od strane službenika u Ministarstvu finansija često nisu adekvatni. Moram da kažem da su to sve ljudi koji tu rade u jednom dužem periodu, ali definitivno potrebno je osvežiti redove verovatno u svim ministarstvima, uključujući i Ministarstvo finansija.
Promenio sam pomoćnicu zaduženu za budžet. Već ste videli koja je to drastična razlika u radu, onaj ko je komunicirao sa njom, ali očito da i na nižim nivoima omogućiti konkursom da dođu možda profesionalni ljudi, da ne bi ste dolazili u neugodnu poziciju da vam obrazloženje koje piše jednostavno ne odgovara nekoj normalnoj logici. Izvinjavam se u njihovo ime.
Obrazložiću zašto sam protiv ovog amandmana. Zato što ako bi uzeli prosečnu platu u Republici Srbiji kao osnov za utvrđivanje maksimalne firmarine za, na primer, srednja i velika preduzeća u nerazvijenim opštinama, onda bi pobegli od logike i pitanja zbog čega su zapravo plate u nerazvijenim opštinama manje nego u Beogradu. Zato što preduzeća koja finansiraju suštinski radnike koji dobijaju te plate su manje ekonomske snage. Logično je da iznos firmarine u Babušnici bude niži nego iznos firmarine u Beogradu, jer ta preduzeća ne mogu da plate firmarinu koja mogu preduzeća u Beogradu.
Ako hoćemo da opteretimo preduzeća u Babušnici, u Crnoj Travi, u Vlasotincu na isti način kao što su opterećena preduzeća u Beogradu, ja se sa vama ne slažem. Mislim da oni treba da imaju manje firmarine da bi mogli da zaposle više ljudi. Tamo je nezaposlenost najveći problem. Nisu tamo toliko opštinski budžetu u problemu, koliko su ta preduzeća u problemu i zato ih oslobađamo. Vrlo oštro sam protiv ovog amandmana, odmah da vam kažem, ali nisam hteo na početku da diskutujem, misleći da sam bio dovoljno jasan na Odboru za finansije.
Razlog za ukidanje ovih slivnih naknada jeste zbog toga što tih naknada koje se plaćaju za korišćenje vode ima mnogo više od tih šest koje mi ukidamo. Ako pogledate Zakon o vodama u detaljima videćete da ima mnogo tih naknada. Nismo primetili u prethodnom periodu, a vi to nama potvrđujete da i ubiranje tih prihoda pomoglo lokalnim samoupravama da naprave te neke zaštitne bedeme i da su taj novac koristili baš za te namene, a građani, poljoprivrednici, privreda su to plaćali. Mi smatramo da odbranu od poplava treba finansirati ozbiljno novcem iz opštih prihoda budžeta za tačnu namenu odbrana od poplava, kao što je princip kod vanrednih situacija gde ćemo imati poseban budžet za vanredne situacije, za gašenje požara i sve ostalo.
Tako da, pod jedan nismo sve naknade za vodu ukinuli, nego neke za koje smo smatrali da su nepotrebne, jer ih ima mnogo i opterećivale su i građane i privredu, a to ne znači da ne treba izdvajati namenska sredstva za borbu protiv poplava, ali nisu neophodne takse za to, dovoljno je da prihodima od PDV finansiramo, na primer i zaštitu od poplava.
Moram da kažem da se ipak radi o dve različite stvari. Bogati ljudi pojedinci  je jedna stvar, a investitori potpuno druga stvar. U investitore ne spadaju samo oni koji grade građevinske objekte.
Traženo je to da se ko god da radi neki pogon, halu, on mora da plati taksu za sklonište.
Mi treba da stimulišemo ljude što više da grade fabrike, da zapošljavaju ljude, a ne da im za to plaćamo takse, a naravno da vanredne situacije i odbranu finansiramo direktno iz budžeta. Mi ćemo imati budžet za vanredne situacije, a nećemo ga finansirati tako što će se taksa naplaćivati onima koji investiraju. To je suština.
Ovde kada smo govorili o povraćaju PDV-a za bebe radilo se o pojedincima, o bogatim ljudima. Kada firma investira, koja god firma investira i gradi fabrike treba da se podstakne, a ne da se naplaćuju dodatne takse, zato smo skinuli ovu taksu za skloništa, dok budžet za vanredne situacije će postojati i dalje, ali će se puniti iz opštih prihoda države, tako da neće nestati funkcija.
Zahvaljujem na lepim željama.

Vi ste dali amandman kojim skidate 3,3 milijardi dinara, odnosno govorili ste po tom amandmanu da treba skinuti 3,3 milijardi dinara na ime kupovine lekova, medicinske opreme za zdravstvene institucije i povećati budžet Nacionalne službe zapošljavanja. Mi se ne slažemo sa tim amandmanom i zbog toga smo ga odbili.

Povodom onoga što ste rekli, imali ste priliku da slušate kada smo imali opštu raspravu i čuli ste da Vlada ima potpuno jasan plan i ako niste do sad shvatili da je ovo potpuno nova politika, onda ću vam to još jednom ponoviti.

Dakle, u čemu se sastoji ta nova politika? Nova politika se sastoji u tome da smo posle 45 dana Skupštini dali set od 28 zakona. Ukidamo 138 parafiskalnih nameta. Povećavamo budžet za poljoprivredu za 60%. Prekidamo praksu da se nešto što je obećano poljoprivrednicima u jednoj godini isplaćuje naredne godine, što se dešavalo u mandatu prethodne Vlade.

Da li smo od nečega odustali da radimo? To ste me direktno pitali. Naravno, ukinut je Fond za zaštitu životne sredine, jer novac namenjen ekologiji je trošen za neku nepotrebnu potrošnju. Ukinuli smo i još neke institucije. Ukinuli smo sve sopstvene prihode svih ministarstava, to je najveća sistemska reforma uopšte koja se desila u poslednje vreme u našem budžetskom sistemu.

Što se tiče Vojvodine, odmah da kažem da je ove godine osnovica za obračun transfera za AP Vojvodinu 750 milijardi dinara. Prema novom Zakonu o budžetskom sistemu, gde više nema sopstvenih prihoda, osnovica u sledećoj godini biće 820 milijardi dinara. To mogu da kažem danas, za razliku od mojih prethodnika koji to nisu mogli da kažu čak ni na sednicama Skupštine kada su donosili Zakon o budžetu za neku narednu godinu, iz razloga što će sada prihodi Vojvodine biti predvidivi, jer se baziraju isključivo na poreskim prihodima, a ne i na nedovoljno transparentnim i neizvesnim tzv. neporeskim prihodima. To je povećanje osnovice za sledeću godinu i osnovica, opet ponavljam, od ovih minimalnih 7% biće 820 milijardi dinara.

Što se tiče pitanja oko MMF, i oni imaju jedan problem, njihov problem se sastoji u tome što ne znaju na koji način da prekinu aranžman koji su napravili sa prethodnom Vladom, a koji suštinski nije imao ni jednu uspešnu etapu. On je zaključen formalno otprilike pre godinu dana i prva revizija je već bila neuspešna. Oni ne znaju sada kako da opravdaju svojim šefovima u Vašingtonu da se taj aranžman mora poništiti, jer je budžetski deficit eskalirao na nivo od čak 7% BDP, ne za vreme mandata ove Vlade, koja radi 45 dana, nego za vreme mandata Vlade koja je otišla, a oni su zaključili sa MMF taj aranžman. Sada se traži jedno elegantno rešenje - kako da i vuci budu sitni i ovce na broju, ala sa aspekta njihovog. Mi smo rekli da smo raspoloženi i zainteresovani za aranžman sa MMF. Ostaje sad jedna sitnica - kako oni da izađu na kraj sa prekidom ovog postojećeg neuspešnog aranžmana, koji imaju sa bivšom Vladom koja je u ime Srbije taj aranžman zaključila, a svima je jasno da on ne može da se vrati u taj kolosek čak ni mađioničarskim naporima, a ne ljudskim?

Dakle, mi očekujemo da će MMF sam po sebi biti zainteresovan da razgovara sa nama o aranžmanu onoga časa kada objavimo plan srednoročnih reformi, koje sam najavio u ime Vlade ovde u Skupštini, i kada izađemo sa budžetom za 2013. godinu, koji će prepoloviti budžetski deficit, što sam takođe najavio. Mi verujemo da ćemo već do godišnjeg zasedanja MMF i Svetske banke, koje se ove godine dešava u Tokiju, imati okvirno već napravljen jedan i drugi plan, a da ćemo sredinom oktobra usvojiti na Vladi i budžet za narednu godinu i konkretan plan srednoročnih reformi. Na bazi toga, verujem da ćemo u narednom periodu, kada oni budu mogli da dođu, što se tiče nas, mi smo otvoreni za razgovore, razgovarati i o nekom novom tipu aranžmana sa njima.

Odmah da kažem da nema potrebe da pravite na neki način, makar literalno, razdor između saradnje sa Rusijom i saradnje sa MMF, iz razloga što u prethodnom periodu i kada su bili aranžmani sa Ruskom Federacijom naša zemlja je sarađivala, i to je bilo dobro, i sa Ruskom Federacijom i sa Kinom i sa drugim zemljama. To jedno drugo ne isključuje. Mislim da je to jednostrano posmatranje da treba sarađivati samo sa EU i samo sa MMF. To čak ne radi danas ni Nemačka. To ne rade ni zemlje EU. Sarađuje se i sa velikom Rusijom i sa velikom Kinom i sa bogatim zemljama arapskog sveta, kao i sa svim drugim zemljama koje su relevantne u svetu. Mi ćemo tako činiti, sarađivaćemo sa svima onima koji srpskom narodu mogu da donesu boljitak.

U tom smislu, prethodna Vlada je ispregovarala kredit za "Železnicu" od 800 miliona dolara, koji nažalost, upravo zbog, tu se slažem sa vama, lošeg menadžmenta "Železnice", nikada nije ni krenuo da se koristi. Sada nakon promene menadžmenta očekujemo da to konačno počne da se realizuje, i 200 miliona dolara za budžet svojevremeno, a imali smo aranžman i sa MMF, što znači da jedno drugo ne isključuje. Sada razgovaramo o tome da na Ruska Federacija odobri milijardu dolara za budžet, plus je na snazi ostao i kredit za "Železnicu", koji imamo nameru da krenemo što pre da realizujemo.

Mi ćemo izdavati i evro-obveznice, mi ćemo imati i druge neke bilateralne kredite, kao što je na primer kredit sa Kinom za izgradnju auto-puta od Beograda do Ljiga i od Pojata do Preljine, ali suštinski ćemo nastojati da smanjimo radikalno budžetski deficit, sledeće godine na 3,5%, zatim na 1,9%, pa na 1% u narednom periodu, u narednim godinama, kako ne bi imali potrebu za zaduživanjem radi finansiranja deficita, iako će ostati i dalje potreba prikupljanja likvidnog novca za otplatu prethodnih dugova koji su već ugovoreni do momenta dok nije još formirana nova Vlada.

Dakle, svaka konstruktivna kritika je dobrodošla novoj Vladi, svaki konstruktivni predlozi, u šta ste se mogli uveriti jer smo usvojili jedan broj amandmana koji su i poslanici opozicije podneli, što ćemo činiti i ubuduće. Svako u Srbiji ko želi da pomogne da Srbiji bude bolje, imaće punu podršku kompletne Vlade.

Postavili ste mi jedno pitanje koje je polu privatno, ali je i polu javno, oko kupovine novog automobila. Ako se sećate, kada mnogi nisu verovali da će ikada u Srbiji biti proizveden novi automobil, u fabrici u Kragujevcu, samo pre nekoliko godina sam dao obećanje da ću biti kupac prvog automobila. Zašto sam to tada obećao? Zato što sam verovao u taj projekat. Mnogi, pa čak i neki poslanici iz prošlog saziva Skupštine su vrteli glavama i govorili da je taj projekat pogrešan i da nikada neće doći do realizacije tog projekta. Posebno kada ste na televiziji mogli da vidite one razrušene "Zastavine" stare hale, niko nije mogao da pretpostavi da će umesto njih jednoga dana nići najmodernija fabrika i najveća fabrika u Srbiji, a to je nova Fabrika "Fijata".

Tada, još pre tri godine, kada sam imao puno nevernih Toma ispred sebe, obećao sam biću prvi kupac automobila, jer sam duboko verovao da će taj automobil "made in Srbija" biti proizveden jednoga dana u Kragujevcu. Taj dan je došao. 30.000 automobila do kraja godine će biti proizvedeno, sledeće godine između 140.000 i 160.000 automobila. Zato sam ispunio to obećanje, evo kada je počela njegova prodaja, kupio sam auto, zameniću stari "Pežo 206", koji smo supruga i ja vozili poslednjih 12 godina i umesto njega ćemo imati novi "Fijat".

Ali, pre svega želim da podržim projekat koji će Srbiji doneti veliki izvoz, velike prihode i rekao bih ponovo na neki način industrijsku slavu u svetu, jer samo u Srbiji proizvodi se danas automobil koji se prodaje već od danas u 100 različitih zemalja sveta. "Jugo" nikad nije imao, niti je "Zastava" ranija takvu sudbinu imala. Prodavao se neka u Americi, nešto kratko u Britaniji, u severnoj Africi, ali nikada u sto zemalja sveta. Ovaj automobil ide svuda. Nastojaćemo u narednom periodu da razgovaramo o mogućnosti da ode i na ona tržišta gde trenutno nije moguće izvoziti bez carine.

U svakom slučaju imamo jasan plan, pa apsolutno posle ovih 45 dana i posle rasprave koju smo imali čitave ove nedelje u Skupštini, uveren sam da ćemo uspeti da uradimo ono što Srbija od nas očekuje, a to je da preokrenemo stvari, da ubrzamo neke procese, pokrenemo privredu i ako budete fer i konstruktivni, kao što kažete da jeste, verujem da kada sledeći put budemo ovde razgovarali o budžetu, a to će biti nadam se u novembru mesecu, oko budžeta za narednu godinu, da ćete imati ovo u vidu i pohvaliti to kada se bude desilo.

Do sada ne mogu da kažem, morate da kritikujete deo rebalansa, jer sam sam rekao da je rebalans iznuđen. Napravljen je tako što je, ono što je urađeno i potrošeno u prvih sedam meseci, na to je dodato ono što mora da se doda dokraja godine, da bi se isplatile i subvencije poljoprivrednicima, i plate železničarima, i sve naknade za nezaposlene i dobijen je jedan rebalans budžeta koji, objektivno, ekonomski nije dobar i o tome nema nikakvog sporenja.

Ali, bolje je da stavimo te stavke u budžet i da damo onima kojima je najneophodnije nego da ćutimo i kažemo da je navodno, ne znam gde, deficit pod kontrolom, a u stvari je takav kakav jeste. Biće stavljen pod kontrolu, najpre, usvajanjem ovog paketa zakona, deficit obaramo na negde oko 4,5 BDP, a onda sa Zakonom o budžetu za 2013. godinu prepolovićemo ga.

Mogu da shvatim i razumem da postoji sumnja dok se tone dogodi, ali ova poslanička grupa i ova poslanička su radile sa mnom zajedno u jednoj Vladi 2004. godine i 2006. godine. Tada smo zatekli deficit koji nije bio ovako veliki, bio je 2003. godine 4% BDP. Uspeli smo tada da to preokrenemo na plus dva, dakle, za 6% BDP.

Ako sam jednom to mogao sa tadašnjim kolegama da uradim od 2004. do 2006. godine, za tri godine, ubeđen sam da ću za četiri godine moći da uradim to isto sa kolegama iz nove Vlade, koji zaista žele da se Srbija promeni i da građani žive bolje.
Ja nisam pravnik ali proveriću zaista koji je bio pravni osnov za izdavanje ovih obveznica kada se dokapitalizovala nova "Agrobanka" Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd. Pošto su one trogodišnje. Očito nisu bile u originalnom budžetu. Dakle, ne znam odgovor na to pitanje koji je pravni osnov bio. Pitaću ljude iz Uprave za javni dug i dostaviću vam odgovore.