Da, u ime Vlade Republike Srbije prihvatam ove amandmane skupštinskog Odbora za finansije.

Ne razumem u čemu je vaša zabrinutost? Država je vlasnik ovih banaka. Ne razumem kakve to veze ima sa investiranjem u bankarski sistem Srbije? Ovde se radi o mogućnosti prenosa samo kod banaka gde je država kontroli akcionar, nema nikakve veze sa investitorima u druge banke. Apsolutno druge investitore baš briga za ovo što će sada država na ovaj način uraditi, jer ne pogađa njih uopšte.
Sve neke priče koje su bile o nekoj nacionalizaciji, pa ne može država samu sebe da nacionalizuje, to je već sad državno. Država je vlasnik 100% i u "Novoj Agrobanci" i država je vlasnik 100% i u "Razvojnoj banci Vojvodine". Ne vidim razlog za zabrinutost.

Postoji i za to objašnjenje. Mali akcionari u problematičnim državnim bankama su već izgubili svoj novac kada je kapital tih banaka negativan, oni svejedno imaju ništa. Znači, kapital malih akcionara u problematičnoj državnoj banci koja ima negativan kapital, jednak je nuli, tako da ništa ne gube jer su taj novac već prethodno izgubili.

Pokušaću ponovo da objasnim zašto se tačno koristi ova finansijska podrška i zašto ne može da se zna tačno koji iznos. Zato što se on određuje na dan preuzimanja. Mi smo imali poslednji podatak da je iznos osiguranih depozita u "Novoj Agrobanci" 250 miliona evra. Pre tri meseca to je bilo 287 miliona evra, to stalno pada, baš zato što je banka u problemu i problem je u tome, tek ćemo sutra znati koji je presek stanja, Vlada će doneti sutra ujutru na sednici odluku o prebacivanju, ako Narodna skupština usvoji ovaj zakon, o prebacivanju depozita "Nove Agrobanke" u Poštansku štedionicu i koliko bude bilo na sutrašnji dan, odnosno na kraju današnje radnog dana osiguranih depozita u "Novoj Agrobanci", za taj iznos Agencija za osiguranje depozita preneće Poštanskoj štedionici gotovinu da bi 100% pokrila kompletne osigurane depozite.
Što se tiče neosiguranih depozita, već sam rekao kako se oni pokrivaju.
Generalno, za neke ne daj bože buduće slučajeve, kod problematičnih državnih banaka, formula je sledeća, osigurani depoziti plus neosigurani depoziti, minus kvalitetna aktiva, jednako je iznos finansijske podrške
Dakle, ono što država garantuje, do 50.000 evra plus, ako država smatra da to treba da uradi, ono što su neosigurani depoziti, minus eventualno ako postoji kvalitetna aktiva, a to su naplativa potraživanja. Razlika je iznos finansijske podrške koju treba dati.
U slučaju "Nove Agrobanke" i u slučaju eventualno "Razvojne banke Vojvodine", mada, već smo videli da to neće biti potrebno zbog odluke Pokrajinske skupštine, mi smo planirali da sada u ovom trenutku, a to je kraj oktobra 2012. godine, pokrijemo i osigurane i neosigurane depozite, odnosno da prebacimo i jedne i druge na banku primaoca.
U budućnosti, pošto smo sada upozorili, mi bismo samo parcijalno intervenisali i ne bi pokrivali neosigurane depozite. Sada smo želeli da to učinimo u ovom slučaju, da bi imali isti kriterijum i istu ponudu i ka "Novoj Agrobanci" i ka "Razvojnoj banci Vojvodine", pošto "Razvojna banka Vojvodine" ne želi da prihvati, odnosno Pokrajina kao većinski akcionar taj način spašavanja depozita.
Ako bi oni dospeli u probleme za nekoliko meseci ili za godinu dana mi ne bismo pokrivali neosigurane depozite, nego samo bi prebacili osigurane depozite za koje Republika garantuje. To je u skladu sa onim što je neko od vas govorio. Pokrajina bi u tom slučaju, ukoliko bi želela da spasi neosigurane depozite, morala dodatno da se zaduži.
Nisam ovde uzalud upozoravao da ne želim da građani Srbije snose trošak za nešto za šta nisu odgovorni. Ono što mi garantujemo kao Republika, osigurani depoziti, to ćemo pokriti.
Evo, to je pokušaj da objasnim zašto ne znamo tačnu cifru. Momenat preseka je kraj današnjeg radnog dana, odnosno dan koji prethodi zaključivanju ugovora o prenosu. Videćemo tačno koja je cifra sutra. Kada bude sednica Vlade mi ćemo objaviti u javnosti koliko smo prebacili gotovine iz Agencije za osiguranje depozita plus ovi neosigurani depoziti, o čemu sam govorio.

Postoji Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, koji kaže da, ukoliko nastane šteta, država garantuje do visine od 50.000 evra za štedne uloge i da se taj novac isplaćuje iz sredstava Agencije za osiguranje depozita. Kaže, takođe, da ukoliko Agencija nema dovoljno novca da isplati sve osigurane depozite, predviđa neka četiri različita izvora za pokrivanje tog gepa. To je ništa drugo nego ovo što piše ovde.
Dakle, bez da se pita unapred Skupština za saglasnost u takvim situacijama od bankrota, zbog sprečavanja moralnog hazarda, rizika, panike, država, odnosno Vlada mora da isplati promptno, u roku od 30 dana sve osigurane depozite, bez obzira koji izvor koristi. Svi izvori budžeta se za to koriste, jer je to slučaj sprečavanje panike. To se mora uraditi u roku od 30 dana.
Postoji rizik da u slučaju opstrukcije u zakazivanju sednica Skupštine to ne bi bilo moguće i zato ni u jednom zakonu o osiguranju depozita u čitavom svetu ne postoji opcija da u slučaju bankrota isplate osiguranih depozita treba da se posebno zakazuje sednica Skupštine, pa čak i ako nedostaju sredstva u Agenciji za osiguranje depozita.
Upravo zato zakon koji ovo reguliše predviđa da se iz svih budžetskih izvora mora intervenisati, kako bi građani znali u svakom trenutku da do 50.000 evra mogu da budu mirni. Ko god je položio u pojedinačni ulog do 50.000 evra u bilo koju banku u Srbiji u svako doba dana i noći treba da zna da država za to garantuje i da mora da nadoknadi eventualnu štetu iz svih sredstava, uključujući i ova budžetska.
Ovaj zakon samo suštinski konstatuje da postoji mogućnost da, ukoliko nema dovoljno sredstava u Fondu za osiguranje depozita, država mora intervenisati iz nekih od izvora koje propisuje Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, a pre svega iz budžetskih sredstava, o čemu, naravno, naknadno se podnosi završni račun Skupštini Srbije.

U psihologiji je poznato da ljudi kada nešto govore, često sebe projektuju. Vi ste toliko puta u ova tri dana pomenuli tu etiku dobrih namera, da je meni potpuno jasno i ubedili ste me u potpunosti. Svaka vam čast, jer se to zapravo na vas odnosi.
Vi projektujete sebe u gledanju drugih. Dakle, smatrate da ako vi u priči kažete da imate dobru nameru, a zapravo je nemate, da se to odnosi na drugog, u stvari projektujete ono što vi želite da kažete. Ako jasno čitate ovo što ste tri puta pročitali, biće vam jasno da član 3. kaže da ne preuzimanje uz Vladu sa ovim zakonom se ne primenjuje Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, samo za preuzimanje. Drugim rečima, ovaj član ne isključuje u potpunosti Zakon o Agenciji za osiguranje depozita i Zakon osiguranja depozita, već samo njegove odredbe koje se odnose na preuzimanje. To smo objasnili više puta, zbog brze procedure, zbog potrebne hitne probne reakcije. Drugim rečima sve ostale odredbe Zakona o osiguranju depozita se prebacuju uključujući i obavezu države da isplati osigurane depozite.
Toliko gospođo o vašoj etici dobrih namera.

Pošto ste vrlo uporni u citiranju nekih neistina, ponovo ponavljam, iz člana 3. je jasno da se zakon, deo Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, koji se odnosi na preuzimanje, isključuje ovim zakonom, ali ne i drugi članovi Zakona o Agenciji za osiguranje depozita. To je jedna stvar.
Druga stvar, meni je potpuno jasno da su vas poslali ovde da branite nešto što je neodbranjivo, jer vaša stranka je direktno kriva za propast obe ove banke i za štetu od 600 miliona evra koje građani Srbije treba da plate. Ako govorimo, kako vi kažete, o etici dobrih namera, da li je dobra namera to da vaša politička opcija zaduži Republiku Srbiju za 150 miliona evra u prethodnom periodu da bi sanirala političke dubioze ljudi koji su vodili "Razvojnu banku Vojvodine" i za 100 miliona evra za dubioze "Nove Agrobanke"? Da li je politika dobrih namera i da li vi takve ljude štitite, koji posle svega toga samo zato što se zbog političke kampanje nije pričalo o "Razvojnoj banci Vojvodine" se drznu da plate pola miliona evra konsultantskoj kući Nikezićevoj CES Mekon, čiji je sin bio državni sekretar u Ministarstvu finansija, a otac premijer zadužen za stabilnost finansijskog sistem? Prošlog meseca je plaćena poslednja rata od pola miliona evra. Zar ti velikani srpskog bankarstva, koji rade u AP Vojvodina nisu mogli da nađu neku drugu konsultantsku kuću ako su želeli da prave program oporavka banke? Zar je pola miliona trebalo dati CES Mekonu, bez obzira što je taj isti Nikezić bio predsednik države u "Agrobanci", u momentu kada je ona napravila gubitak od 300 miliona evra, što taj isti CES Mekon ima člana upravnog odbora u "Privrednoj banci Beograd" i vi to branite? Sramota.
Nemojte da branite ljude koji su iz vaše političke opcije samo zato što su iz vaše političke opcije. Kažite za kriminalca da je kriminalac, za onoga ko je uništio ove banke da je uništitelj, a branite one ljude koji su pošteni kod vas. Pravite selekciju, odvojite žito od kukolja. Nemojte meni o politici dobrih namera. Kakve su dobre namere da ste ćutali pred izbore o svemu ovome, oni koji su to vodili, vi sigurno ne? Vi niste bankar i vas su ovde isturili da pričate, što kažete, da zamenjujete CES ceo dan, da pričate levo-desno, gore-dole, a u stvari ne znate mnogo o ovom slučaju i niste odgovorni za ovaj slučaj, niste direktno. Jeste vaša politička stranka direktno odgovorna, jer je u oba ova slučaja uplela duboko svoje prste.
Pominjete nam neko pravo AP Vojvodine, na samostalno odlučivanje o raspolaganju novcima građana cele Srbije samo da bi se prikrio kriminal u tome kako su trošeni ti novci cele Srbije u "Razvojnoj banci Vojvodine", jer je lakše da se to prikrije ako se zatrpa novim dokapitalizacijama. Dokle više? U prethodne dve godine 150 miliona, još 150 miliona evra u naredne dve godine. Zar je bilo normalno i da li je to etika dobrih namera o kojoj vi stalno pričate već tri dana da se pred izbore, umesto da se reši problem i sa "Agrobankom" i sa "Razvojnom bankom Vojvodine" to prećuti? Mislite da Pajtić nije znao za ovu dubiozu? Zar mislite da ljudi iz vaše stranke to nisu znali, možda ne vi, i nije ih bilo sramota da u jednoj dubioznoj banci, gde građanima daju kamatu od 6% godišnje da bi ih privukli da u nju stave novac, vaša stranka uzme preko tri miliona evra direktno za predizbornu kampanju? To ste javno deklarisali.
Ovo je sramota što ste napravili. Rekao sam vam pre dva dana – pametnije bi vam bilo da ćutite o ovome, a ne da govorite o nekoj etici dobrih namera. Vi niste lično odgovorni, gospođo Čomić, ali odgovornost za ovo mora do kraja da se istera. U slučaju "Agrobanke" bilo je puno grešaka u privatnom sektoru i grešaka države, grešaka u Centralnoj banci. Ovde, ovo je isključivo politička greška vaše stranke, jer su svi od reda rukovodioci postavljani po nalogu vas koji ste na vlasti u AP. Nemojte da pričate o pravima Vojvodine. Pričajte o uzurpiranju tih prava u ime vaše stranke, ali nemojte da pravite štetu za državu koja se meri u stotinama miliona evra. To je neodgovorno. Hvala.

Da.

Samo želim da vam kažem da ne treba da brinete, jer evo danas prema izveštajima sa berze najveći promet akcijama danas na berzi je rađen sa akcijama "Poštanske štedionice", bila je najveća tražnja za njima, što znači da oni koji profesionalno rade taj posao na tržištu kapitala na berzi, imaju poverenja i u ovaj zakon i u odluku Vlade da prenese depozite iz propale "Agrobanke" u jednu od najjačih državnih banaka u Srbiji, u "Poštansku štedionicu". Tako da su zabeležili najveći promet danas akcijama upravo "Poštanske štedionice", što je odraz poverenja tržišta u ovo što je Vlada predložila.
Možemo ovde da diskutujemo na jedan ili drugi politički način, kada upalite izveštaj sa berze i kada vidite oni koji ulažu svoj novac na berzi u šta su uložili, uložili su u akcije "Poštanske štedionice", jer "Poštanska štedionica" će nakon ovog prebacivanja depozita, nakon usvajanja zakona i prebacivanja depozita, sa sutrašnjim danom imati mnogo veću bilansnu sumu od 750 miliona evra i kompletni depoziti biće pokriveni likvidnim sredstvima, 250 miliona evra u kešu a ostalo u visoko likvidnim državnim hartijama i naplativim plasmanima.
Tako da je ovo na neki način najbolji način da, ipak, nešto što se u prošlosti dogodilo i nestalo, pokušamo da popravimo time što će "Poštanska štedionica" sutra dobiti šansu da bude, takođe, jedna od najjačih banaka u Srbiji. Siguran sam da će tako i biti.

Da, prihvatam.

Što se tiče stečajnih postupaka, delim mišljenje sa vama. Mi smo nezadovoljni brzinom i efikasnošću kako se ti postupci odvijaju i u planu je izmena regulative u vezi sa tim. Razmišljamo o tome da se zakonski ograniči period stečaja, ali razmišljamo i o tome da ograničimo i da umanjimo naknadu koju stečajni upravnici dobijaju proporcionalno dužini vremena trajanja postupka. Oni koji budu duže radili stečajni postupak, imaće umanjivanje naknade za taj rad. Što duže rade, umanjuje se naknada dok ne bude jednaka nuli.
Dakle, napravićemo formulu da naknada za stečajne upravnike bude upravo proporcionalna brzini njihovog rada u postupcima. Neki postupci verovatno zahtevaju duže vreme, ali ne svi, oni najkomplikovaniji zahtevaju duže vreme. Jedini način da motivišemo upravnike da rade brže jeste da im smanjujemo naknadu sa proticanjem i sa vremenom produžavanja stečajnih postupaka. Dakle, da, planiramo promene u regulativi. Svi predlozi narodnih poslanika, uključujući i vas, biće više nego dobrodošli.
Što se tiče planova oko preduzeća koja su u restrukturiranju, jednostavno, naša Vlada ne može više da bezgranično toleriše činjenicu da ova preduzeća stvaraju ukupan gubitak za privredu Srbije u iznosu od 750 miliona evra svake godine. Gubici se ne ogledaju samo u direktnim subvencijama koje Vlada daje iz budžeta, već pre svega u indirektnim gubicima zbog ne plaćanja nikakvih računa dobavljačima, računa za komunalije. Ukupna procena Svetske banke iznosi da ovi gubici dostižu 750 miliona evra godišnje, a najveći su indirektni gubici.
Zato smo predložili Vladi da u narednim nedeljama usvojimo i do kraja novembra predložimo parlamentu promenu Zakona o privatizaciji, gde bi se period restrukturiranja ograničio do 30. juna 2014. godine. Smatramo da je tih godinu i po dana, nešto malo više, primeren rok gde će se videti, naravno, uz našu pomoć kao Vlade Republike Srbije, koja preduzeća mogu da opstanu na tržištu. Pokušaćemo da pomognemo svakom pojedinačno da nađu odgovarajuće partnere. Ona koja mogu eventualno da uz malu podršku postanu samoodrživa, i to ćemo da uradimo i da napravimo proces restrukturiranja, koji će onda dugove iz prošlosti sanirati i na neki način regulisati. Daću jedan primer, RTV Bor sada je samoodruživ. Do pre neku godinu gomilao je ogromne gubitke. Nisu plaćali račune za struju, nisu plaćali poreze i doprinose. Sada sve to plaćaju, ali ostali su dugovi iz prošlosti. Za takve firme koje mogu biti samoodržive tražićemo način da kroz restrukturiranje ovih dugova trajno rešimo njihov problem i onda će oni biti sami na tržištu i bez pronalaženja strateških partnera.
Za neke druge nije realno da možemo da rešim problem bez pronalaženja strateških partnera. Nećemo uopšte biti robovi krutih metoda u privatizaciji takvih preduzeća. Koristićemo sve raspoložive tehnike, od klasičnih tendera, aukcija, pa do prodaje samo imovine, bez obaveza, uz obavezu preuzimanja zaposlenih, zajednička ulaganja. Dakle, sve moguće modele ćemo koristiti samo da pronađemo odgovarajuće partnere kako bi ti ljudi imali trajno održiv posao i kako bi te firme imale neku perspektivu.
Ako ostanu neke firme, a verovatno će ostati one koje neće moći da budu samoodržive nakon 30. juna 2014. godine, takve firme će ići u stečaj, uz isplatu socijalnog programa za zaposlene koji u njima rade.
Nastojaćemo da idemo redom i da pokušamo da što više pomognemo ovim kompanijama, da im pomognemo da nađu partnere, ali i da kroz smanjenu isplatu subvencija motivišemo njihovo rukovodstvo da se i ono upotrebi. Ne može Vlada Republike Srbije, ma koliku želju imala, da stigne u svih 170 opština u Srbiji da reši svaki problem. Mora i uprava tih preduzeća da učini nešto za svoja preduzeća, za radnike koji tamo rade i da na taj način ovaj proces, nadamo se, uspešno okončamo do 30. juna 2014. godine, od kada se skida trajno pojam restrukturiranja i onda će sva preduzeća u Srbiji biti izložena potpuno istim uslovima, moraće da izmiruju sve obaveze.
To je vrlo ambiciozan plan, međutim, zajedno sa Svetskom bankom imamo nameru da ga sprovedemo odlučno i do kraja.

S obzirom da ste postavili pitanje o budžetu, samo par reči mi dozvolite da kažem.
Zaboravite na vreme kada je budžet sastavljala Demokratska stranka. Za početak, prva promena je u tome što je budžet usvojen danas, a danas je 25. oktobar. Danas nije 15. decembar, danas je 25. oktobar. U čemu je razlika? U tome što naša Vlada poštuje vas, gospodine Đuriću, i sve poslanike Skupštine Srbije, uključujući i poslanike DS. Imaćete skoro mesec dana da budžet detaljno pročitate, jer on je zaista najvažniji državni finansijski dokument. Nećemo ući u raspravu o budžetu pre 20. novembra, to mogu sada da vam najavim. Ne želimo na brzinu da usvajamo najvažniji državni finansijski dokument. Želimo da vam damo dovoljno vremena da dobro iščitate, da nas dobro iskritikujete. Spreman ću biti da prihvatim sve vaše dobronamerne i konstruktivne primedbe i sugestije oko budžeta.
Možda vam zvuči čudno, ali to je istina, mi ćemo prepoloviti budžetski deficit. To sam obećao vama, narodnim poslanicima, i građanima Srbije. Nova Vlada je donela sa ovim budžetom i drugi deo plana ukupne fiskalne konsolidacije. Ukupan budžetski deficit iznosiće u Republici 3,3% BDP, jer će rashodi rasti samo 4,4% nominalno, odnosno biće oko 5% realno niži nego u ovoj godini, dok će prihodi zbog zakona koji smo već usvojili u Narodnoj skupštini, kao i nakon usvajanja Zakona o porezu na dobit preduzeća, biti oko 5% realno veći.
Šta smo radili? Napravili smo balans između nužne štednje na neproduktivnim rashodima i podsticaja za razvoj poljoprivrede, pre svega, a zatim i perspektivnog dela privrede i infrastrukture i obezbedili smo rast na socijalnoj zaštiti. Prvi put imamo situaciju da smanjujemo tekuće troškove na kupovinama roba i usluga, a povećavamo kapitalne investicije, ono što učite u udžbenicima da je model kako treba praviti budžet. Za razliku od rebalansa, za koji sam unapred rekao da nije moj budžet, da je to knjiga koja je bila već 80% napisana, ja kao ministar finansija u našoj Vladi preuzimam punu odgovornost za ovaj budžet. Veoma sam zadovoljan i zahvalan našim ministrima što su danas jednoglasno podržali usvajanje budžeta i što ćemo svi zajedno kao tim da ga sprovodimo.
Naši razgovori sa Misijom MMF se odvijaju, nakon što smo se gospođa Tabaković i ja vratili iz Tokija, svakodnevno. Juče me je zvala, dok sam bio ovde u Skupštini na pauzi, gospođa Murgasova koja vodi Misiju MMF za Srbiju i najavila dolazak u novembru Misije MMF. To će biti prva zvanična, jer ono je bila tehnička, misija koja će doći u Beograd posle prekida aranžmana sa prethodnom Vladom.
Razumem da postoji sumnja i vas poslanika opozicije i MMF u to kako smo budžet sastavili, međutim, ne bi došli u Beograd, verujte mi, da nismo napravili dobar budžet. Oni su mi rekli nešto što nisam u svojoj karijeri doživeo, da smo možda preterano smanjili budžetski deficit i da bi možda bilo bolje da on bude umesto 3,6% na konsolidovanom nivou oko 4%. Mi pričamo oko 0,4% mogućnosti da malo podignemo čak i deficit.
Šta to znači? To znači da će budžetski deficit u svakom slučaju biti, ne možda ovih 100 milijardi dinara koliko smo prvo mislili da možemo da smanjimo, ali biće 90 milijardi dinara manji u odnosu na ovu godinu.
Što se tiče garancija, zaboravite i na onu praksu prethodne Vlade da sve i svašta stavlja u garancije, uključujući i garancije za likvidnost "Srbijagasa", o kojima ste vi pričali. Dakle, neće biti nikakvih garancija u budžetu za 2013. godinu za likvidnost bilo kom javnom preduzeću. Šta to znači – objasniću vam.
Inače, iznos garancija koji će biti predviđen budžetom za ovu godinu je pet puta niži od iznosa garancija predviđenog u budžetu za ovu godinu. Zašto? Zato što ne želimo da dajemo garancije za sve i svašta, kako se kome prohte, već samo za ono što su u državi prioriteti. Šta su državni prioriteti? Infrastruktura, uključujući i saobraćajnu infrastrukturu i energetiku. Dakle, daćemo garancije Kineskoj Eksim banci za nastavak izgradnje i Kostolca, ali i za tri autoputa u Srbiji. To su jedan u Vojvodini od Novog Sada tunelom kroz Frušku goru, preko Rume, preko Šapca do Loznice. Autoput od Beograda do Ljiga, znači Koridora 11 i tzv. Moravskog koridora, odnosno autoputa od Pojata do Preljine.
Takođe, su tu i garancije odnosno zaduživanje kod Evropske investicione banke, Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj za druge važne pravce. Kao i kredit kod Ruske federacije i to dvostruki milijardu dolara za budžetsku podršku i 800 miliona dolara za Železnicu, za razliku od prethodnog perioda ovaj kredit će postati vrlo brzo aktivan, već do kraja ove godine treba prvi projekat konačno da krene da se realizuje.
Dakle, što se tiče garancija za javna preduzeća. Tri javna preduzeća u ovom trenutku posluju neodrživo i mora da se promeni njihovo postojanje. Imamo apsolutni konsenzus u Vladi da se to učini. Prvo je JAT koji je tražio u svom dopisu garanciju za 35 miliona evra za tekuću likvidnost koju smo mi odbili, zato što ne želimo da finansiramo stari JAT. Hoćemo da napravimo novi JAT koji bi bio bez dugova. Da iskoristimo konačan stari ugovor sa "Airbus" i da oni kupe 12 novih aviona, da obnove flotu, ali da onda rade profitabilno. Dakle, nema garancija za tekuću likvidnost za JAT, ali zato ima naš plan da napravimo moderni, novi JAT.
Takođe, gospodin Bajatović i ministarka Mihajlović i ja apsolutno se slažemo da je nemoguće i loše raditi na način kako je prethodno Ministarstvo finansija teralo "Srbijagas" da radi, a to je "drži vodu dok majstori odu", to je jedan od principa. Guraj pod tepih probleme i dugove. Dakle, princip rada je bio sledeći. Držite nerealno cenu gasa, subvencionišite time i one koje treba i one koje ne treba. Dakle, subvencionisati one siromašne koje treba, ali one koje ne treba to su oni koji mogu da plate ekonomsku cenu, a Vlada će vam davati garancije za uzimanje kredita za likvidnost od poslovnih banaka radi finansiranja tekuće likvidnosti.
Takvih kredita je u poslednjih četiri godine odobreno u ovoj skupštini naravno na zahtev tadašnjeg Ministarstva finansija negde oko 800 miliona evra. Ko će te kredite da vrati? To je pitanje, koje vi ispravno postavljate, ali mi ne želimo da više pravimo novih takvih dubijoza nego do nove godine će se koristiti, vi ste pominjali ove ratifikacije za ovu godinu, kad smo radili rebalans rekli smo i ljudima u "Srbijagasu" i dogovorili se sa ministarkom energetike, do kraja godine nastavljamo samo po starom, a onda menjamo tu pogrešnu politiku jer nova godina je novi početak. Novi početak iza JAT, "Srbijagas", ali i za "Galeniku".
Prethodno Ministarstvo finansija je uspelo da nagomila ogromne dugove koji su činili tzv. kvazi fiskalni deficit. Znači, kvazi fiskalni deficit nikada nije ni predstavljen vama narodnim poslanicima ovde u Skupštini, nego se samo govorilo o budžetskom deficitu. Šta je to kvazi fiskalni deficit? To su docni, odnosno dugovi državnih organa javnih preduzeća prema privatnom sektoru ili prema nekim drugim dobavljačima. Oko 25 milijardi dinara se duguje farmaceutskoj industriji. Duguje se oko sedam milijardi dinara putarima. Duguje se oko dve milijarde dinara pravosudnim organima. To su sve dugovi koji su gurani pod tepih, a mi ne želimo ništa da guramo pod tepih, hoćemo da sve bude pod svetlošću ovih reflektora u ovoj skupštini i naravno da građani to vide i to ćemo da rešimo. Kako ćemo rešiti to? Ne tako što ćemo sada vratiti te dugove i platiti te dugove koji su prethodnici napravili nego što ćemo istovremeno napraviti i sistem koji će zabraniti, sprečiti gomilanje tih dugova u budućnosti.
Na koji način pravimo taj sistem? Tako što smo slušali već godinu, dve dana opravdane zahteve privrednika da konačno država postane generator likvidnosti privrede, a ne generator nelikvidnosti, kao što je to danas. Predložićemo vama narodnim poslanicima zajedno sa budžetom za 2013. godinu zakon o redovnosti plaćanja gde će maksimalni rok za plaćanja biti 60 dana između privatnog sektora, a samo 45 dana za plaćanja države prema drugima.
Mi hoćemo da pokažemo da disciplina finansijska mora da počne od države. Država će imati kraće rokove za plaćanja od privatnog sektora. Za sve će važiti 60 dana, a samo za državu 45 dana, maksimalni rok plaćanja od momenta preuzimanja ugovora. Vi ćete videti jednu veliku novinu u budžetu za 2013. godinu, to su članovi koji prate izvršenje budžeta na način da spreče stvaranje docni kako u republici, pokrajini, tako i na lokalu.
Dakle, naš trezor će pratiti kako se izvršava budžet i za robe i za usluge i prioritet se mora dati izmirivanju komunalnih troškova. Sramota je da država duguje za struju. Priznajem da je sramota u ime nekoga ko vodi Ministarstvo finansija iako nisam odgovorna za prethodnih šest godina. Sramota je da se ne plaća struja od strane države. Kako da očekujemo da građani plaćaju struju ako država to ne plaća. Sada zabranjujemo ministrima i ministarstvima, ali i lokalnoj samoupravi i pokrajini da mogu da plate bilo koju drugu obavezu sa roba i usluga ukoliko prethodno nisu izmirili sve materijalne troškove, da ne bi pravili docni.
Takođe, u ovom predlogu zakona biće predviđene i novčane kazne kako za ministre tako i za direktore javnih preduzeća, za gradonačelnike, za pokrajinsku Vladu ukoliko se izigrava zakon o ograničenom roku plaćanja. Dakle, naša ideja je, sanirati prethodne dugove i uvesti red i disciplinu za nove stvari.
Ministarka zdravlja već prva tri meseca radi na tome zajedno sa nama kako da rešimo problem farmaceutske industrije. Problem je u tome što bolnice danas rade posao koji ne bi trebao da bude posao bolnice, a to je da vrše kupovinu lekova i drugog materijala, umesto da se uvedu centralne javne nabavke u Fond za zdravstvo.
Očekujemo i imamo punu podršku i Ministarstva zdravlja i Svetske banke da kroz centralizaciju javnih nabavki u zdravstvu, odnosno zabranom bolnicama da ubuduće one nabavljaju lekove uštedimo 20% sredstava. Dakle, ideja je da vratimo prethodne dugove, ali da sprečimo stvaranje novih.
U svemu ovome kao što vidite prepliću se ingerencije ministara iz različitih političkih stranaka. Ovo može da uspe jedino uz pun konsenzus. Mi ga imamo. Uveren sam da ćemo uspeti.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred vama nije jedan uobičajeni zakon, jer Zakon o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije svakako nije jedan od uobičajenih zakona koje ova skupština usvaja.
Ovaj zakon je iznuđena posledica ogromnih propusta državnih organa u prethodnom periodu u vezi sa radom, upravljanjem i nadzorom u nekim državnim bankama. Donosi se sa ciljem da se spasu depoziti građana, privrede, malih i srednjih preduzeća, kako šteta za finansijski sistem ne bi bila veća.
Ovim zakonom zapravo pokušavamo da umanjimo inače već ogromnu štetu koja je nastala zbog lošeg rada državnih organa u prethodnom periodu, pre svega Narodne banke Srbije kao institucije koja je dužna da kontroliše rad svih banaka u Srbiji, koja je načinila kardinalne propuste. Zatim, Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo finansija u prethodnom sazivu, koje je potrošilo već ogroman novac poreskih obveznika ni sa kakvim efektima, jer mi danas govorimo o zakonu koji treba da spasi šta se spasti može u jednom od najvećih finansijskih skandala u novijoj istoriji Srbije u našem bankarskom sektoru, jer je čist gubitak poreskih obveznika, građana, na ovom slučaju minimalno 600 miliona evra. Dakle, to je minimalni gubitak koji je već pretrpljen, a ovaj zakon treba da spreči da taj gubitak ne bude veći.
Objasniću o čemu se radi, i to vrlo hronološki. Kao što znate, NBS je dužna da vrši superviziju svih banaka u Srbiji redovno i da o tome obaveštava akcionare tih banaka, u slučaju privatnih banaka, onda privatne akcionare, u slučaju državnih banaka, Ministarstvo finansija Republike Srbije.
U slučaju "Agrobanke", možda se puno govorilo, ali mislim da se nije do-voljno govorilo. Govorimo o čisto ekonomskoj, pravnoj strani ovog slučaja. "Agrobanka" je bila jedna od banaka koja nije često kontrolisana, iako bi centralna banka trebalo da vrši kontrole svih banaka u Srbiji redovno. Kontrola NBS detaljno, izvršena je zakasnelo u 2011. godini, u prvoj polovini 2011. godine, a izveštaj o kontroli je bio neadekvatan. Evo o čemu se radi. Kontrolom "Agrobanke" iz prve polovine 2011. godine utvrđeno je da "Agrobanka" nema dovoljni kapital u skladu sa Zakonom o bankama, da umesto 12% kapitalne adekvatnosti, taj koeficijent iznosi svega 0,75%, odnosno da kapital "Agrobanke" sredinom 2011. godine iznosi svega oko šest miliona evra, a da bi pokrili sve plasmane koje su tada imali, morali su da imaju najmanje 150 miliona evra. Dakle, šest miliona u odnosu na potrebnih 150 miliona evra po Zakonu o bankama.
Centralna banka zbog toga uvodi privremene mere u "Agrobanku", a zatim i prinudnu upravu. Međutim, propust se sastoji u tome što taj izveštaj, pokazalo se vrlo brzo, kao netačan, jer "Agrobanka" nažalost nije imala pozitivan kapital od šest miliona evra, nego je prinudna uprava vrlo brzo ustanovila da je taj kapital negativan u iznosu od 300 miliona evra. Dakle, propust centralne banke je bio svega 306 miliona evra, kažem svega, jer to se prosto ne može nikako objasniti, greška se može napraviti u analizi, ali za 306 miliona evra da se napravi propust, to je apsolutno nemoguće.
Drugim rečima, od jedne analize u istoj godini koja je ustanovila nedostajući kapital, ali ipak ustanovila da je navodno pozitivan kapital "Agrobanke" od šest miliona, par meseci nakon toga utvrđuje se da je on zapravo negativan 300 miliona, a potrebno je bilo da bude plus 150 miliona. Dakle, rupa od 450 miliona evra, od minus 300 do potrebnih plus 150.
Šta je Vlada Srbije tada radila kada je dobila ovakav izveštaj Centralne banke? Najpre je trebala da donese ovakav zakon koji danas donosimo. Trebala je da reaguje sa Zakonom o prenosu dela imovine i obaveza tadašnje "Agrobanke" na neku od banaka primalaca koja bi dobrovoljno preuzela tu imovinu iz razloga da se ne troši dodatni novac poreskih obveznika.
Kardinalna greška je napravljena što, umesto da se to uradilo, čekalo se još četiri, pet meseci, zatvorena je stara "Agrobanka", formirana nova banka, kako su je nazvali, banka za posebne namene. Međutim, u tu banku je ubačeno svega 90 miliona evra i to pet miliona evra svežeg novca, a samo 85 miliona evra u obveznicama. Banka je imala dubiozu od 450. Pokušala je da se spašava sa neadekvatnim iznosom. To je samo zapravo odložilo problem.
U čemu je stvar? Ministarstvo finansija možda nije znalo šta se događa u "Agrobanci" sve do izveštaja Centralne banke. Dakle, realno nije mogla i niti je morala da zna, iako je imala svoje predstavnike u Upravnom odboru "Agrobanke". Tada je država bila samo 20% vlasnik u "Agrobanci", ali preko državnih predstavnika mogli su da imaju stanje.
Odgovornost Ministarstva finansija i prethodne vlade nastaje onog časa kada su dobili izveštaj Centralne banke, pa makar i ovaj prvi, koji je ukazivao na grupu, makar po tom njihovom prvom izveštaju, dakle, umesto 150, bilo je šest miliona, trebali su da reaguju, a kamo li tek kada su dobili dodatni izveštaj prinudnog upravnika, da je zapravo minus 300 miliona. Tek je onda morala da usledi brza reakcija. Umesto toga, vršeni su pritisci čak od strane supervizije Centralne banke da se to sakrije i da se ne prikaže da je dubioza 300 miliona evra i ceo ovaj problem se gurnuo pod tepih. Išli su izbori i očito niko nije hteo da rešava problem, jer bi bilo jako neprijatno pred izbore objaviti šta se dešavalo i da se ispita odgovornost kako odgovornih ljudi u Centralnoj banci, tako i u Ministarstvu finansija, odnosno Vladi, koji su bili nadležni za ovaj slučaj. Umesto toga se formira tzv. "Nova Agrobanka". Formirana je 25. maja ove godine sa pet miliona evra u gotovini i 85 miliona evra u obveznicama, plus tražili su i dobili kredit od Agencije za osiguranje depozita od 25 miliona evra i kredit za likvidnost NBS od dodatne dve milijarde dinara. Znači, okvirno još 20 miliona evra kredita za likvidnost.
U to doba procenjivalo se da ima naplativih plasmana u iznosu od oko 300 miliona evra ili 32 milijarde dinara. Međutim, kako je vreme išlo, "Nova Agrobanka" je gubila svakog meseca dva miliona evra, dodatno išla u gubitke. Ispostavilo se da čak u ovoj "Novoj Agrobanci", u kojoj su navodno prebačeni bili od strane Vlade zdravi plasmani, 80% kredita nenaplativo.
Da vas podsetim, gospodo narodni poslanici, prosečna stopa nenaplativih kredita u srpskom bankarskom sistemu je ispod 20% i to znatno ispod 20% ako se izuzme slučaj "Nove Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine", koji imaju neuobičajeno veliki stepen nenaplativosti kredita, "Nova Agrobanka" 80%, a "Razvojna banka Vojvodine" čak 75% nenaplativih kredita. Drugim rečima, ove dve banke kvare prosek srpskog bankarskog sistema. Međutim, dobro je što ni jedna od ove dve banke nije sistemska banka i dobro je što ključne banke u našem sistemu su zdrave, jake, čvrste i sa jakim kapitalom i dobro je što ovo nije bio rezultat lošeg sistema, nego rezultat zloupotreba lošeg upravljanja i neodgovornosti nadležnih državnih organa, pre svega supervizije Centralne banke i Ministarstva finansija u prethodnom sazivu.
Dakle, ovo je bilo stanje koje smo zatekli kada je formirana nova Vlada Republike Srbije. Zašto smo predložili da se donese ovaj zakon ovako po hitnom postupku sa prekidom sednice, to ću vam objasniti. Izvinjavam se ujedno i poslanicima što su imali relativno kratak rok za čitanje ovog zakona, ali razlozi su jako važni.
Prvo, nova Vlada Republike Srbije imala je pred sobom tri opcije. Od oko 250 miliona evra štednih uloga, koliko ima trenutno u "Novoj Agrobanci", bilo ih je kada je formirana "Nova Agrobanka" 280 i nešto, pa su neki ljudi to povukli, ostalo je još oko 250 miliona evra osiguranih depozita. Osigurani depoziti su oni za koje država garantuje. To su ulozi do 50.000 evra pojedinačni. To su ulozi građana i to su depoziti zanatskih radnji, malih i srednjih preduzeća. Ukupno takvih deponenata čiji su depoziti osigurani trenutno ima oko 250.000 u "Novoj Agrobanci". Znači 250.000 depozita postoji trenutno u "Novoj Agrobanci". Problem je u tome što polovina štednih uloga dospeva sledeće nedelje u tzv. "Nedelji štednje", jer je pre godinu dana "Agrobanka" davala izuzetno visoke kamatne stope građanima da bi položili štednju kod nje. Kamate su bile 6% do 7% na godišnjem nivou.
Moja još jedna preporuka građanima je da nikad ne biraju banku koja daje visoke kamate da ulože svoju štednju, nego da biraju sigurne banke, jer suštinski za nedelju dana kada bi štediše "Nove Agrobanke" došle da podignu svoj ulog, a dospeva oko 125 miliona evra već u sledećoj nedelji. "Nova Agrobanka" sa svega desetak miliona evra likvidnih sredstava ne bi bila u stanju to da isplati. Banka bi bankrotirala i nastala bi panika. Upravo da bi sprečili tu situaciju mi smo odlučili da donesemo ovakav zakon i da prenesemo sve osigurane i neosigurane depozite u banku koja je bila za to zainteresovana, a to je Poštanska štedionica kao najstabilnija državna banka gde je država 100% vlasnik, jer je ona vlasnik 97%, a 3% su mali akcionari. Možemo reći da je država gotovo 100% vlasnik u Poštanskoj štedionici.
Koje su opcije bile pred novim Ministarstvom finansija? Jedna opcija je da pustimo, da ne donesemo ovaj zakon i da gledamo stečaj. Stečaj bi se desio bilo prinudno tako što "Nova Agrobanka" ne bi bila u stanju da isplati štednju građanima, bilo institucionalno, pošto je Narodna banka Srbije najavila takođe oduzimanje dozvole za rad "Novoj Agrobanci" u novembru mesecu, s obzirom da su im pokazatelji neusklađeni, odnosno Narodna banka Srbije se obratila pre mesec dana Ministarstvu finansija sa pitanjem - s obzirom da je Vlada Republike Srbije odlukama prethodne vlade postala 100% vlasnik "Nove Agrobanke", šta ćete da radite s tom bankom? Da bi ta banka postala adekvatna u bankarskom sistemu potreba za dokapitalizaciju je oko 230 miliona evra. Mi smo naravno analizirali situaciju i doneli odluku da nema nikakvog smisla ubacivati 230 miliona evra dodatnog novca poreskih obveznika Srbije u banku potpuno uništenog imidža, reputacije, jer je apsolutno nemoguće, nakon finansijskih skandala koji su se u njoj desili, povratiti to, a trošak bi bio, pored 100 miliona evra, koliko je prethodna vlada već dala, još 230 miliona evra sa potpuno neizvesnim ishodom ili izvesnim ishodom i daljih problema u toj banci.
Druga opcija je bio stečaj. Kompletan stečaj "Nove Agrobanke" značio bi sledeće – ovih 250 miliona evra osiguranih depozita, po zakonu, država garantuje i oni bi bili isplaćeni. Svi građani koji su imali osigurane depozite, bilo štediše, bilo mala i srednja preduzeća, dobili bi svoj novac, ali bi to značio trajan odliv novca iz Agencije za osiguranje depozita. Trajan odliv 250 miliona evra.
Sa druge strane, svi neosigurani depoziti bi ušli u stečaj. To znači da čak i onaj mali deo naplativih kredita, a njih je oko 65 miliona evra, bi odmah dospeo i takođe svi neosigurani depoziti različitih institucija bi prosto otišli u stečajnu masu i vrlo mali deo toga bi bio naplaćen, imajući u vidu da je svega 20% ukupnog kreditnog portfolija "Nove Agrobanke" uopšte naplativo.
Nenaplativo je 80%, što znači da je u stečaju, jasno vam je da se ne može dobiti bog zna šta. Ono što je najgore, najveći deo loših kredita je davan u periodu 2010. i 2011. godine. Dakle ovo nisu istorijski krediti, ovo nisu krediti iz, ne znam 2004, 2005, 2006. godine. Najveći deo neobezbeđenih, rekao bih politički motivisanih datih kredita, datira iz 2010. i 2011. godine, ima po nekih i iz 2009. godine, ali uglavnom su iz 2010. i 2011. godine.
Dakle, neposredno pre nego što je ovaj problem uopšte uočen. Za dve godina ova banka je potpuno uništena. Naravno, postoji odgovornost akcionara bivše Agrobanke, jer oni su bili akcionari sve do maja ove godine. Rupa od 450 miliona evra se desila za vreme perioda kada su privatni akcionari bili 80% suvlasnici u Agrobanci. To je činjenica i odgovornost predstavnika tih akcionara takođe postoji, ali i odgovornost Centralne banke i Ministarstva finansija kada je dobilo informaciju o problemima.
Ukratko bih obrazložio transakciju koja će se izvesti ukoliko Narodna skupština usvoji ovaj zakon. U subotu, nakon što očekujemo da bi u petak mogao da se usvoji ovaj zakon, u subotu je planirana vanredna sednica Vlade, gde bi se potvrdio ugovor o prenosu svih depozita "Nove Agrobanke" u Poštansku štedionicu.
Dakle, radi se ukupno o 250 miliona evra osiguranih depozita i preko 150 miliona evra neosiguranih depozita, znači preko 400 miliona evra biće preneto u Poštansku štedionicu. Međutim, Poštanska štedionica će biti potpuno obezbeđena odgovarajućim sredstvima. Najpre, za osigurane depozite.
U Poštansku štedionicu će biti preneto 250 miliona evra keša iz Agencije za osiguranje depozita, kao pokriće svih ovih osiguranih depozita. Osim toga, biće prenete i ove obveznice koje je već emitovala prethodna Vlada Republike Srbije u iznosu od 85 miliona evra, odnosno deset milijardi dinara. Biće prenet jedan deo ekspozitura, negde oko 60 ekspozitura, ukupne vrednosti od oko 10 miliona evra i biće preneto 65 miliona evra naplativih kredita, koji su dobro obezbeđeni. Tako da će iznos depozita koji se prenosi u Poštansku štedionicu u potpunosti biti obezbeđen sa likvidnom imovinom, gotovinom, obveznicama i naplativim potraživanjima. Tako da će suštinski kompletan bilans Poštanske štedionice na taj način biti dobro obezbeđen i zatvoren.
Naravno, razmatrali smo u poslednjih mesec i po dana, od kako smo obavešteni od Centralne banke da se sprema oduzimanje dozvole za rad "Novoj Agrobanci", kakav je efekat prenosa na Poštansku štedionicu. Nakon analize ustanovili smo da Poštanska štedionica a lakoćom može da prihvati ovu operaciju. Iz razloga što je danas stepen kapitalne adekvatnosti Poštanske štedionice 29%, a zakonski minimum je 12%. Dakle, daleko su, duplo iznad limita.
Sa ovom operacijom Poštanska štedionica će imati bilansnu sumu od oko 765 miliona evra, a trenutno je 358. Dakle, Poštanska štedionica će uvećati bazu klijenata. Imaće 60 novih ekspozitura, imaće ukupne depozite od 624 miliona evra i prihvatiće 300 radnika postojećih ove "Nove Agrobanke".
Stepen kapitalne adekvatnosti Poštanske štedionice, posle ove transakcije biće i dalje iznad 20%, u odnosu na zakonski minimum od 12%. To znači da neće biti potrebna nikakva dokapitalizacija Poštanske štedionice. Imajući to u vidu, 250.000 deponenata "Nove Agrobanke" rešiće svoje probleme, jer će u subotu zajedno sa ovim ugovorom biti prenete i baze podataka svih deponenata, kako građana, tako i privrede. Tako da će od ponedeljka već svi oni moći slobodno da raspolažu svojim ulozima u Poštanskoj štedionici, s obzirom da se ova operacija priprema poslednjih par nedelja, samo će biti aktivirana nakon ovog zakona, odlukom Vlade i potpisivanjem odgovarajućeg ugovora.
Moram da kažem da kada smo se suočili sa problemom, konsultovali smo se o svemu, pre svega sa stručnjacima i novim rukovodstvom NBS, ali i sa Misijom MMF-a. Zašto? Zato što ovo nije obična operacija i zato što smo želeli da budemo sto posto sigurni u uspeh operacije. Mi smo uvereni da je ovo sto posto dobro rešenje u ovakvoj, iznuđenoj situaciji.
Voleli bi da do ove situacije nije došlo, ali zatekli smo to stanje i jedina moguća reakcija je bila ova. Ovakvi zakoni su donošeni u nekim drugim zemljama. Nažalost, u Srbiji se oni ne donose zbog posledica svetske finansijske krize, nego zbog posledica lošeg ljudskog faktora, loše politike, rekao bih čak i loše struke, kada govorimo o superviziji Centralne banke u delu za Agrobanku. Ne mogu da verujem da supervizori Centralne banke ovo nisu videli. Jedino što mogu da zamislim je da su ćutali kada su ih politički pritisli iz Vlade da o ovome ne govore. Ali, to ih od odgovornosti ne abolira.
Ako ste stručnjak, morate reći istinu bez obzira kakvi politički pritisci postoje. Ovakvo, mi na ovaj način samo umanjujemo jedan veliki finansijski standard koji se dogodio nepovratno u našem sistemu. Sprečavamo njegovo širenje na ostatak bankarskog sistema.
Moram da kažem, imajući u vidu situaciju u Razvojnoj banci Vojvodine i nalaze Centralne banke i MMF-a u vezi sa tom institucijom, preporuka Ministarstva finansija i Centralne banke, vlasniku Razvojne banke Vojvodine, a to je pokrajinska Vlada, bila je da urade ovu istu operaciju. Odnosno, da sve depozite, osigurane i neosigurane, u Razvojnoj banci Vojvodine, kojih ima 240 miliona evra, 140 miliona evra su osigurani, 100 miliona su neosigurani, da prebace na neku od banaka primaoca, koja bi preuzela te depozite.
Da bi se ta transakcija uradila, bilo je potrebno naći banke primaoce, zajedno sa Centralnom bankom ustanovili smo da postoji nekoliko banaka, što domaćih, što stranih, koje su zainteresovane da preuzmu te depozite. Naravno, bez katastrofalnog kreditnog portfolija od 75% nenaplativih kredita.
Ponudili smo pokrajinskoj Vladi da za ove neosigurane depozite intervenišemo sa izdavanjem dodatnih obveznica od 100 miliona evra, pola-pola, Republika 50, Pokrajinska 50, iako su kolege iz Pokrajine vlasnici 80% banke, a Republika svega 20%. Stav pokrajinske Vlade je da se ne prihvati taj predlog, već da se Razvojna banka Vojvodine dokapitalizuje sa dodatnih 150 miliona evra. Takav zahtev je stigao juče Ministarstvu finansija i Centralnoj banci, da se dozvoli dodatna dokapitalizacija Razvojne banke Vojvodine od 150 miliona evra.
Mi smo dali naše mišljenje, sa aspekta Zakona o javnom dugu. To je moguće, postoji zakonski osnov da pokrajinska Vlada emituje obveznice u iznosu od 15 milijardi dinara i da na taj način dostigne potrebni nivo kapitalne adekvatnosti, koju treba da ima po pokazateljima Narodne banke Srbije. Istovremeno smo izrazili stav, Ministarstvo finansija Republike Srbije i MMF-a, da je to ekonomski neopravdano.
Već je vršeno nekoliko dokapitalizacija "Razvojne banke Vojvodine" u iznosu od 150 miliona evra i sada bi sa ovim bilo dodato još 150 miliona evra, ovoga puta kompletno na račun građana pokrajine Vojvodine, pošto bi ovo bila isključivo emisija pokrajinske Vlade. Mi smatramo da je to besmisleno, ekonomski pogrešno i da je daleko jeftinije i za pokrajinu i za Republiku Srbiju, ceo narod, da se i "Razvojna banka Vojvodine", na ovaj način da se prenesu depoziti, da se spasu i osigurani i neosigurani depoziti, ali da se kreditni portfelj koji je nenaplativ stavi tamo gde mu je mesto, a to je u stečaj, jer nakon prenosa depozita iz "Nove Agrobanke" u Poštansku štedionicu, "Nova Agrobanka" ide u stečaj.
Naravno, pokrajinska Vlada može da odluči da dokapitalizuje banku i to je pravo AP Vojvodine. Mi to pravo nećemo sporiti, ali onda će odgovarati za dalji razvoj te banke.
Dokapitalizovati banku sa 300 miliona evra, koja ima 75% nenaplativih kredita, je suludo. Još jednom molim pokrajinskog premijera, sekretara za finansije, da bez obzira što su dobili formalnu saglasnost da u skladu sa Zakonom o javnom dugu to urade, da promene mišljenje i da spreče dalju agoniju "Razvojne banke Vojvodine", da rešimo u jednom potezu probleme obe državne banke koje su dospele u tu situaciju zbog lošeg vođenja, lošeg upravljanja, loših plasmana, zbog finansijskih skandala.
Međutim, kako god bilo, ovaj zakon omogućava spašavanje depozita svih državnih banaka ukoliko do problema dođe. U ovom trenutku problem je u ove dve banke. O tome ne želim da ćutim, jer kao novi ministar finansija ne želim da preuzimam odgovornost za greške prethodnika. Međutim, spremili smo spasilačku operaciju koja garantuje spasavanje svih depozita građana, svih opština koje imaju depozite u obe ove banke. Ne ulazim u to zašto Beograd drži depozite u "Razvojnoj banci Vojvodine", a zašto "Vojvodina šume" drže depozite u "Agrobanci". Ne ulazim uopšte koja opština gde drži depozite. Mi hoćemo sve da spasimo, po istom kriterijumu, zato što mislimo da treba da očuvamo stabilnost finansijskog sistema i apelujem da se ubuduće, nakon što završimo ovu operaciju, zaista politika izmakne iz struke kada su banke u pitanju, jer sa bankama se ne sme igrati. Hvala.

Žao mi je što niste čitali zakon i što napamet govorite, jer da ste čitali član 2. videli biste da je nemoguće izvršiti ovu transakciju ukoliko Centralna banka Srbije odnosno NBS ne da saglasnost.
Naravno da kontrolu svih banaka u Srbiji vrši NBS. Zar mislite da bi mi mogli znati kakvo je stanje u "Novoj Agrobanci", u "Razvojnoj banci Vojvodine" da Centralna banka nas nije obavestila o tome, s obzirom da smo akcionari u te dve banke?
Da ste čitali Zakon o bankama, znali bi da u slučaju problema u bilo kojoj banci Centralna banka je dužna da obavesti akcionare. Da li je to privatni akcionar, da li je to država, svejedno je.
Republika Srbija je 100% akcionar u "Novoj Agrobanci" i čini mi se da ima 23% u "Razvojnoj banci Vojvodini". Odatle mi i znamo te podatke, od sektora supervizije, jer nas je Centralna banka obavestila da ima nameru da oduzme dozvolu za rad u obe ove dve banke. Pitali su nas – šta ćete vi tim povodom preduzeti? Da li hoćete bilo šta da preduzmete?
Drugim rečima, zašto se javljam u Skupštini? Zato što sam u ovom trenutku ministar finansija. Ako pročitate Zakon o Vladi, ministar finansija odgovara za udele države u svim bankama, osiguravajućim društvima i to je posao ministra finansija. Ne odgovaram za privatne akcije u privatnim bankama. Takođe, odgovaramo za stabilnost kompletnog finansijskog sistema, pre svega Centralna banka, a Vlada i Ministarstvo finansija za isplatu osiguranih depozita u slučaju bankrota. Ne daj Bože da bilo koja banka bankrotira, država mora da isplati do 50.000 evra svim štedišama.
Naravno da bi bilo lakše da se nisam pojavio u ovoj skupštini i da nismo predložili Skupštini ovaj zakon. Šta bi se desilo? "Nova Agrobanka" bi sledeće nedelje bankrotirala, država bi isplatila tih 250 miliona evra iz Agencije za osiguranje depozita i naravno da ne bi bila kriva nova garnitura u novoj Vladi, jer se zna kada se taj problem dogodio – u periodu prethodne Vlade. To je neodgovorno, to je politikanstvo i to je ovo čime se vi bavite.
Ako ne intervenišemo, a jedini koji može da interveniše jeste Ministarstvo finansija u Vladi, ako želimo da intervenišemo, uz inicijativu i saglasnost NBS. Ovaj zakon smo zajedno pisali. Ovaj zakon nije uradilo samo Ministarstvo finansija. Mi smo zajedno sa Centralnom bankom uradili ovaj predlog zakona, jer svi dobro znamo da bi bankrot u ovakvoj situaciji bilo koje banke u Srbiji mogla izazvati lančanu reakciju i napad na depozite. Nema razloga da se ide i da se traži podizanje depozita u drugim bankama, jer su ova dva slučajeva izolovana, srećom. To je važno da se kaže.
Imamo dobar finansijski sistem, ali smo imali loše upravljanje u dve banke. Ne mogu da svalim svu krivicu na državu što se tiče "Agrobanke" jer su 80% bili privatni vlasnici, sve do momenta kada je utvrđena dubioza. Ipak, država je imala bitnog upliva, što se i sada vidi iz cele ove istrage oko zloupotreba.
Izneli ste nekoliko netačnih podataka. Zašto nismo spasili četiri velike državne banke? Zato što je to tada koštalo četiri milijarde dolara, ili 30% BDP tadašnje Srbije. Tadašnja naša procena i procena MMF je bila da je to besmisleno, dati 30% BDP za spašavanje banaka koje su propale mnogo ranije.
Nacionalna štedionica nije uništena. Nešto ste pogrešili. Ona je prodata po ceni tri puta većoj od vrednosti kapitala Grčkoj "EFG" banci, u transparentnom procesu na javnom tenderu.
Znam da ste vi političar i da imate prava da kažete sve što mislite, ali su ovo ozbiljne teme, ozbiljne stvari. Imate prava da se time bavite. Ono što ste rekli da želim da upravljam "Novom Agrobankom", vidite, izvolite, eto vam cela "Nova Agrobanka", radite sa njom šta hoćete. Ako mislite da je to sreća rešavati taj problem, grdno se varate. To je veliki problem koji želimo da rešimo. Samo molim ozbiljnost u raspravi.

Iskoristiću priliku da odgovorim na vaše dileme. Ovaj zakon ne može da omogući nacionalizaciju banaka, jer se primenjuje samo na državne banke. Državne banke se ne mogu nacionalizovati, ponovo, ako su već državne. Suprotno, bez ovog zakona, prethodna vlada je izvršila nacionalizaciju ove "Agrobanke". Nikakav zakon joj nije bio potreban, kao što ste videli, jer su privatni akcionari bili vlasnici 80% u "Agrobanci", odjednom je država postala 100% vlasnik.
Pitanje akcionara "Nove Agrobanke" ne postoje. Jedini akcionar "Nove Agrobanke" je Vlada, država. Vlada Republike Srbije je 100% vlasnik "Nove Agrobanke".
Pitanje iz člana 7. i 8. – zašto smo predvideli ovu brzu proceduru? Kada bi išli regularnom procedurom, da se izjašnjavaju deponenti, skupština akcionara, banke koja preuzima depozite, to traje mesec dana, tri nedelje u najkraćem slučaju. Banka bi bankrotirala sledeće nedelje. Nemamo vremena. Ovo daje mogućnost da se hitno napravi transakcija kako bi se smanjio bilo kakav rizik i kako bi se očuvalo poverenje. To je jedini i isključivi razlog zašto se te procedure skraćuju. Imajući u vidu da se to radi samo kada su u pitanju državne banke koje primaju. Privatne banke neće to hteti da prime pre nego što dobiju saglasnost odbora. Naravno, mi ne suspendujemo ta prava. Ta prava ostaju kod državnih banaka gde smo mi kao Republika Srbija, ili država, vlasnik i tada predviđamo ubrzanu proceduru.
Što se tiče situacije da su primaoci privatne banke, tu ne ulazimo u njihove procedure i jasno je da za slučaj preuzimanja, od strane privatnih banaka, depozita, oni bi sproveli svoje regularno procedure ukoliko su tržišno zainteresovani da preuzmu te depozite.
Imajući u vidu da je Poštanska štedionica 97% u vlasništvu države, a 3% su mali akcionari. Moguće je da mali akcionari nakon što se prenesu depoziti "Nove Agrobanke" budu nesaglasni sa tim. Mi njima dajemo mogućnost po Zakonu o privrednim društvima da država otkupi njihove akcije po odgovarajućoj ceni koja je propisana zakonom. Dakle, ovih 3% malih akcionara u Poštanskoj štedionici imaće pravo da nakon ove transakcije zatraže da se njihove akcije otkupe od strane države po odgovarajućoj ceni koja je propisana. Mi imamo obezbeđen novac u budžetu za tu namenu.
Dakle, to mogu i sada da zatraže, a mogu i nakon operacije. Dakle, oni su potpuno slobodni da biraju da li žele da ove akcije ostanu u Poštanskoj štedionici ili tih 3% akcionara može da traži otkup. Država će ih odmah isplatiti. Te pare imamo već u budžetu za ovu godinu.
Postavili ste pitanje – zašto se prenosi deo pasive? Možda niste stigli dobro da proučite, kratko je vreme bilo. Prenosi se celokupna pasiva, kompletna pasiva, stoprocentna pasiva. Znači, i osigurani depoziti, i ne osigurani depoziti, i depoziti građana, depoziti privrede, malih i srednjih preduzeća, velikih, opština, fondova, sve što postoji na strani pasive se prenosi. Imajući u vidu da ne postoji dovoljno likvidne aktive trenutno u "Novoj Agrobanci", jer da postoji ovih 100 miliona evra obveznica, onda država mora da doda još 250 miliona evra iz Agencije za osiguranje depozita kako bi Poštanska štedionica, uz prihvatanje kompletne pasive, imala stoprocentno pokriće u aktivi. Naravno da štediše "Nove Agrobanke" mogu da u ponedeljak zatraže da podignu svoj novac. Dobiće koliko god žele. Zašto? Zato što će Poštanska štedionica dobiti kompletan keš iz Agencije za osiguranje depozita u iznosu od 250 miliona evra, koliki i jesu osigurani depoziti. Ako neko bude želeo to da podigne istoga dana, odnosno zavisi koji su iznosi u pitanju, ako su manji onda istoga dana mogu da podignu.
To je pitanje potpune pokrivenosti likvidnosti i na ovaj način osiguravamo potpunu stabilnost iz jedne situacije koja bi nastupila da ovo ne radimo, a to je da kada ne bi bilo zakona, kada ne bi bilo prenosa na Poštansku štedionicu, kada ne bi bilo intervencije iz Agencije za osiguranje depozita, štediše bi došle sledeće nedelje. Jedan broj njih bi zakucao na zatvorene šaltere, jer bi samo 10 miliona evra moglo da se isplati iz sadašnje likvidnosti ove "Nove Agrobanke". Ovako, dodavanjem 250 miliona evra u kešu Poštanskoj štedionici, Poštanska štedionica može odmah da isplati i ko god bude želeo od ponedeljka će moći da podigne svoj novac.
Međutim, Poštanska štedionica je stabilna banka. Moja preporuka je da ljudi ne moraju da podignu novac, neka pogledaju, neka podignu, kada vide da mogu da dižu, zašto bi dizali još, mogu da ostave u Poštanskoj štedionici, jer Poštanska štedionica ima ekspoziture u svim gradovima Srbije. Na ovaj način će imati još nekih 60-ak ekspozitura, izuzetno visoku kapitalnu adekvatnost. Zato smo odabrali Poštansku štedionicu za ovu transakciju, a i ona je bila sama zainteresovana.
Ono što je jako važno, cela procedura ne može da se pokrene od strane Ministarstva finansija. Znači, ne postoji nikakva bojazan da Ministarstvo finansija pokreće ove procedure. Naprotiv, Centralna banka je ta koja inicira taj proces. Mi ne možemo da znamo kakvo je stanje u nekim bankama dok nas ne obavesti Narodna banka Srbije. Narodna banka Srbije nas ne obaveštava o stanju u stranim bankama, privatnim bankama, ali nas obaveštava o stanju u bankama gde je država akcionar, što je potpuno prirodno, a Vlada onda donosi odluke u zavisnosti od tih obaveštenja.
Došlo je obaveštenje o stečaju "Nove Agrobanke" koja se priprema u narednom periodu. Dakle, krajnji rok za postizanje kapitalne adekvatnosti za "Novu Agrobanku" ističe u drugoj polovini novembra, ali nas je Narodna banka upozorila da "Nova Agrobanka" nema likvidnost da isplati štediše već za nedelju dana. To su nas obavestili još pre mesec i po dana i mi smo tada krenuli da spremamo plan za spašavanje depozita građana, privrede iz "Nove Agrobanke". Ovo je zapravo zakon o spašavanju depozita iz problematičnih državnih banaka. To se odnosi samo na državne banke. Hvala.