Hvala.
Vidim da ste zaista sa velikom ozbiljnošću ušli u analizu ovog slučaja, i zato ću zaista sa velikom ozbiljnošću pokušati da neke od dilema ponovo razjasnim. Moram da vam kažem da ako pitate stručnjake za finansijsku oblast, bankare, MMF, videćete da postoji apsolutna i nepodeljena podrška svih njih da donesemo ovakav zakon.
Već je kolega iz Socijaldemokratske partije Srbije rekao da ovakvi i slični zakoni jesu donošeni, doduše ne zbog lošeg državnog upravljanja nekim bankama, nego zbog svetske finansijske krize, gde su spasavani depoziti banaka u nekim drugim zemljama.
Ova transakcija koja će se izvesti sad u slučaju nove Agrobanke, prebacivanje depozita imovina u Poštansku štedionicu se u toj stručnoj terminologiji zove "Processing adaptation agreement", znači kupovina i prihvatanje obaveze preuzimanja depozita, sprovedena u slučaju Turske, Grčke, SAD i Velike Britanije. Kada smo uradili predlog ovog zakona i kada smo suštinski dobili podatke Narodne banke Srbije, na osnovu čega smo morali da delujemo, ponavljam još jednom, mi smo zvali i MMF da nam da svoje stručno mišljenje jer nismo želeli sami da donosimo odluku, jer evo vi ste postavili pitanje koje sam ja takođe postavio mojim saradnicima – da li da pustimo tečaj "Nove Agrobanke" ili da spasavamo depozit u stečaju, i zašto se nismo odlučili za to?
Opcija je, kao što ste rekli, osigurani depoziti, njih 250 miliona evra ima osiguranih depozita, bili bi stoprocentno isplaćeni. I u tom smislu, sve štediše, sva mala preduzeća koja drže do 50.000 evra depozita, dobili bi potpuno obeštećenje, ali bi propalo 111 miliona evra drugih depozita koji nisu osigurani i koji su veći od 50.000 evra. Tu ima i firmi, ima i gradova, opština poput grada Beograda, poput "Vojvodina šuma", poput grada Subotice, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, znači raznoraznih institucija, njihovi depoziti bi propali, ukupno 111 miliona evra depozita bi otišlo u stečaj. Malo bi se naplatilo u tom stečaju jer je 80% kredita nenaplativo. Logično je da bi sa naplatom ovih 20% izuzetno malo od ovoga svega bilo nadoknađeno u procesu stečaja, plus i ti naplativi krediti, tih šest do sedam milijardi dinara naplativih kredita, to malo naplativih kredita bi odmah dospelo. Pa i oni koji su imali kredite na pet godina, morali bi odmah da ih vrate, i te firme bi došle u problem da to ne mogu da vrate.
Zato smo se i mi i stručnjaci MMF-a opredelili da opcija stečaja nije dobra, plus što bi 250 miliona evra nepovratno bilo isplaćeno, bez mogućnosti da ostane u bankarskom sistemu, jer ti ljudi koji su se jednom opekli u stečaju teško da bi ponovo vratili pare u sistem, bar bi proteklo nekoliko godina da se to desi.
Da li postoji u slučaju stečaja, posebno u slučaju nekontrolisanog stečaja, opasnost, velika finansijska opasnost za ceo sistem? Pa postoji. Uverili smo se 2008. godine, to je poslanik SDPS-a rekao, kada je bio u američkim bankama i bankama na Islandu, građani su za 45 dana podigli milijardu evra iz svih banaka u Srbiji, za samo 45 dana. Zaista, poverenje u finansijskom poverenju je sve i zato kažem dobro je da je ovo izolovan slučaj i da se radi samo o par problematičnih državnih banaka. Zato smo i ovaj zakon ograničili samo na banke gde država ima neko vlasništvo i tu ste u pravu, ne mora imati većinsko vlasništvo, ali drugo, postoji mogućnost da država koristi ovaj zakon i da prebacuje, spašava depozite u neke druge banke. To državu košta, odmah da vam kažem.
Znači, sa aspekta racionalnosti, budžet ništa ne košta da pustimo da ode sve u stečaj i da samo isplatimo osigurane depozite, da ne prebacujemo i neosigurane. Dakle, mi ovim zakonom dajemo mogućnost, to ne znači da ćemo mi biti spremni da sve osigurane i neosigurane depozite prebacujemo, ako neka druga problematična državna banka dođe u problem.
Evo, primer Razvojne banke Vojvodine, mi smo naravno ponudili, zašto se ono paralelno dešava, znači paralelno je Centralna banka Srbije dala nama informaciju da oni imaju svega 3,5% kapitalnu adekvatnost umesto 12%, da nemaju dovoljno likvidnosti i da je potrebno reagovati. Zato smo mi predložili AP Vojvodina da urade i oni ovakvu jednu operaciju koja bi nas koštala nekih 100 miliona evra, pola Republiku, pola Pokrajinu, jer bi morali da pokrijemo neosigurane depozite, jer nema dovoljno likvidnog novca u Razvojnoj banci Vojvodina da pokrije osigurane i neosigurane depozite, a nijedna banka ne bi to prihvatila da preuzme bez potpunog pokrića. Mi smo predvideli ovde tržišni način, kako za Poštansku štedionicu tako i za bilo kog drugog primaoca, dakle banka koja preuzima depozite mora sto posto biti pokrivena likvidnim, naplativim sredstvima, kešom, državnim obveznicama ili eventualno naplativim kreditima u slučaju ovih šezdesetak miliona evra kod "Nove Agrobanke".
U svakom slučaju, Vojvodina je odlučila, nećemo da emitujemo 50 miliona evra u obveznicama, nego ćemo 150 miliona evra da emitujemo, da dokapitalizujemo Razvojnu banku Vojvodine. Da li će se poboljšati i pokazatelji Razvojne banke Vojvodine? Hoće. Skočiće na neophodnih 12% i ispunjavaće se uslovi za rad. Da li je to dovoljno da ta banka na dugi rok bude stabilna, rekao sam svoje mišljenje u pismu pokrajinskom premijeru, jer ako imate u portfoliju 75% neisplativih kredita, ne znam kakav umetnik treba da vodi tu banku da bi to popravio u narednom periodu i da li je to vredno emitovanja i zaduživanja građana Vojvodine za 150 miliona evra, pored prethodno 150 miliona evra zaduživanja, mislim da nije, ali neću se mešati u autonomiju Vojvodine.
Ovde svaki vlasnik donosi odluku za sebe. U slučaju razvojne banke Vojvodine, Pokrajina je vlasnik. Mi smo vlasnik "Nove Agrobanke" i kada govorite o akcionarima, nažalost to je moje lično mišljenje, mislim da ste isuviše blagi prema njima, prema privatnim akcionarima stare ove Agrobanke, evo reći ću iz kog razloga. Rekli ste da je koeficijent likvidnosti bio navodno dva, pa je smanjen kasnije u ovom procesu. I na vašu i na moju žalost i na žalost građana, taj koeficijent likvidnosti bio je falsifikovan. Zašto mislite da su svi ovi ljudi koji su vodili Agrobanku u zatvoru i zašto se vodi protiv njih istraga?
Privatni akcionari su bili odgovorno za 80% vlasništva u staroj Agrobanci, pre nego što se bilo šta desilo, pre nego što je država napravila propust, najveći propust je napravila Uprava koju je trebalo da kontroliše Skupština akcionara, gde su 80% bili privatni akcionari.
U tom smislu, mislim da oni trpe posledice svoje greške. Nije njihova direktna lična greška, jer sigurno da neki akcionar i Švedske ili akcionar iz Slovenije ne može znati tačno ko kako upravlja. Njegova odgovornost da postavi izvršni odbor na način zaštiti svoj akcionarski ulog.
Problem je bio što su falsifikovani izveštaji sve vreme i tu oni moraju sami da se pozabave, koje i zašto to falsifikovao, ko je kriv itd. Neću da ulazim u sve te detalje. Mogu da vam kažem da su ljudi koji su vodili "Agrobanku", izvršni odbor, zna se koja su imena u pitanju bila odgovorna za upravljanje dok je bila privatna, Dušan Antonić kao predsednik, Slavoljub Korićanac kao zamenik predsednika, Branislav Pešić kao član, Bojan Simonović kao član i Bojan Zarić kao član. Tih pet ljudi je potpisivalo sve te nenaplative kredite. Nekada jednoglasno, nekada je bilo i nekih koji nisu sve odluke potpisivali.
Država je imala tada dva predstavnika, Zvonimira Nikezića vlasnika konsultantske kuće "CES Mekon" i Gorana Mrdakovića. Dva predstavnika za tih 20% i njihova odgovornost je za 20%, za sve što se dešavalo. Ono što je meni bilo zanimljivo jeste da je konsultantska kuća "CES Mekon" dobila, bez obzira na propast stare "Agrobanke", posao od "Razvojne banke Vojvodine" za 500 hiljada evra, da napravi plan konsolidacije "Razvojne banke Vojvodine" poslednja tranša od tih 500 hiljada evra isplaćena je prošlog meseca. Dakle, nakon svega ovoga što se desilo sa "Novom Agrobankom". Da li ta studija vredi 500 hiljada evra, da li će to izbaviti "Razvojnu banku Vojvodine" koja je u dubiozi, ne znam, ali je vrlo interesantno. Da li mu je pomoglo prijateljstvo sa bivšim premijerom u tome da dobije taj posao, da bude član upravnog odbora? Da li su akcionari Šveđanin Karl Bilt i Slovenci bili sigurni zato što su mislili da je član upravnog odbora prijatelj sa premijerom? To je drugo pitanje. Snose odgovornost za to što se tada loše bankom upravljalo.
Kažete, opcija stečaj, onda bi svih 800 ljudi ostalo bez posla. Ovako će makar 300 zadržati posao. Da li je to neka sreća za njih, za tih 300 da za ovih 500 nije. Dobiće socijalni program, ali i oni su radili u banci koja je loše upravljala. Ne krivim radnike, oni sigurno nisu krivi za ovo, ali makar će dobiti socijalni program.
Pitanje prema malim akcionarima, vraćam se na to pitanje. Kao ministar finansija u novoj Vladi, nisam zatekao ni jednog malog akcionara u "Novoj Agrobanci". Svi su oni ostali kao izbačeni, jer je tako u procesu stečaja u staroj "Agrobanci". Naravno, da ću razgovarati sa njima, ali nismo imali nikakvog pravnog osnova da ih uključimo na bilo koji način u ovu operaciju, jer je 100% vlasništva trenutno državno. To je ono sa čime sam ja baratao kao sa početnom bazom. To je ono što je naše ministarstvo zateklo.
Ono što moram još jednom da kažem, jer zaista ne želim da budu ikakve spekulacije oko ovog zakona, jeste da ne postoji nikakva diskrecija, mogućnost da se ovaj zakon upotrebljava ako banka nije u problemu. Banka je u problemu ako NBS kaže da će joj oduzeti dozvolu za rad zato što ne ispunjava uslove po Zakonu o bankama. Ne može Vlada da kaže da je neka banka u problemu. Centralna banka je nezavisna i ona na bazi supervizije daje ocenu da li neka banka ispunjava ili ne ispunjava uslove, odnosno da li može da popravi svoje poslovanje ili ne.
Jedino državne banke, po ovom zakonu, jer država ima vlasništvo, koje nikako ne mogu da poprave svoje stanje kroz dokapitalizacije ili kroz bolji rad, one mogu biti spašene, odnosno depoziti u tim bankama, ukoliko Vlada to odluči uz saglasnost NBS. Dakle, ovaj zakon daje mogućnost, a ne i obavezu da mi spašavamo sve depozite, jer daje se mogućnost da se spašavaju ili osigurani ili osigurani i neosigurani. Moguće je parcijalno spašavanje depozita po ovom zakonu, jer takva mogućnost postoji u drugim zakonima koji su usvojeni u ovoj zemlji tokom krize, zbog drugih razloga, ali je ipak usvajala.
S druge strane, zašto postoji podrška stručne javnosti u ovom zakonu? Zato što umanjuje potencijalne buduće troškove države u ovim operacijama. Objasniću kako. Primera radi, da sada neka druga državna banka ima problem i da joj je stečaj neminovan, ako ode u stečaj sigurno država mora da isplati osigurane depozite, propadaju neosigurani depoziti i tu nastaje šteta. Ako postoji mogućnost da se prebace njeni depoziti u neku drugu jaku banku, onda država nema nikakav trošak. Eventualno može zatvoriti deo gepa izdavanjem obveznica, a ne treba da da gotovinu.
Tako da ovaj zakon daje mogućnost umanjenja troškova državi u slučaju problematičnih državnih banaka. Već sam vam rekao, postoje samo dve velike problematične banke koje su srećom, ne sistemskog karaktera, ni "Nova Agrobanka" ni "Razvojna banka Vojvodine", nemaju sistemski karakter i samim tim su izolovani slučajevi.
Mislimo da bi bilo bolje da nikada nije ovaj zakon Skupština usvajala, odnosno da nije bilo problema koji su doveli do nužnosti da se ovakav zakon predlaže i usvaja. Kada su problemi stvoreni, opet govorim o pitanju odgovornosti i biću potpuno otvoren, nezavisno od vremena. Za problem u bankarskom sektoru ne može biti odgovoran ministar poljoprivrede, ne može biti odgovoran ministar policije, ne može biti odgovoran niko osim ministra finansija. Realno, to govorim sada, ja sam ministar finansija i ja sam sada odgovoran, od pre dva tri meseca. Prethodnik moj je odgovoran od momenta kada je saznao, ne može ni ministar finansija sve unapred znati. Centralna banka je odgovorna što je uopšte dozvolila da se dogodi ovaj problem. Da su rađene ozbiljne kontrole ne bi mogao da se falsifikuje koeficijent likvidnosti ili da se falsifikuje kapital banke. Kapital banke nije bio pozitivan kao što piše u papirima nego je bio negativan.
Prva stara "Agrobanka" je otišla u stečaj zbog negativnog kapitala, kao što ga ima sada "Razvojna banka Vojvodine". Ne treba da se doda 150 miliona evra zato što je banka dobra, nego što je loša. Pitanje je da li uopšte može da postane dobra, ako je već dato 150 miliona evra i nije joj bilo dovoljno da postane dobra. Sada se još 150 miliona evra traži.
Po našem mišljenju, po mišljenju stručnjaka iz MMF u takvim slučajevima bolje je tu lošu banku staviti u stečaj, a spasiti depozite građana i privrede prebacivanjem na neku zdravu banku koja to želi da prihvati. Ovim zakonom se ne može nametnuti obaveza nekoj banci da prihvati depozite ukoliko ona to ne želi. Dakle, samo ukoliko ona to vidi kao dobru poslovnu transakciju za sebe. Zašto je to dobra poslovna transakcija za banke koje prihvate samo depozite? Zato što prihvataju depozite koji su pokriveni gotovinom, ne prihvataju nikakve loše plasmane. Kada bi loše plasmane prebacivali, niko živi to ne bi hteo da prihvati i to bi bilo ekonomski neodgovorno.
Prebacivanjem samo depozita pokrivenog kešom, pokrivenog obveznicama, naplativim likvidnim sredstvima, to onda može biti dobar, isplativ, komercijalni posao za banku koja to prima, jer se povećava klijentska baza. Ukoliko je banka stabilna, ona može da pokuša da zadrži najveći deo tih novih deponenata kod sebe i to jeste cilj, da i Poštanska štedionica, koja jeste stabilna i jaka, da najveći deo ovih novih depozita zadrži.
Naravno, ako neko ne želi da bude sutra deponent Poštanske štedionice, a bio je deponent "Nove Agrobanke", on može slobodno od ponedeljka da podigne svoj štedni ulog, prenosom likvidnih sredstava iz Agencije za osiguranje depozita u iznosu od 250 miliona evra. svako ko bude želeo moći će da bude isplaćen već od ponedeljka i time se očuvava stabilnost finansijskog sistema.

Moram da kažem da se slažem sa većinom vaših teza koje ste izneli, samo sa jednom ne slažem. Mi ovim zakonom zapravo štitimo i jačamo finansijsku stabilnost, a ne ugrožavamo je, a sa svim drugim stvarima koje ste rekli, slažem se.
Mislim da i sam način prezentacije pri obrazlaganju ovog zakona to potvrđuje. Šta to znači? Mi smo zatekli jedan problem, nismo ga mi napravili, on je zatečen. Nismo imali vremena da upotrebimo regularnu proceduru u Zakonu o bankama, Zakona o agenciji za iskorenje depozita, je sami ste rekli da po tom zakonu zakazivanje Skupštine akcionara, ocena svih tih stvari koje treba uraditi, trebali smo da krenemo maltene 1. avgusta sa tom procedurom da stignemo da pre nedelje štednje rešimo pitanje "Nove Agrobanke".
Realno, Vlada je formirana nekoliko dana pre avgusta, tačnije krajem jula, a ovaj ovde problem u obliku kako ga sada ja vidim, dobio sam na neki način na sto u septembru mesecu. Bukvalno sa nekih mesec, mesec i po dana da reagujem.
Planirali smo "leks specijalis", na početku. Mislili smo da obuhvatimo samo "Novu Agrobanku". Završili predlog "leks specijalis" zakona, ali kada nam je stiglo obaveštenje iz NBS da hoće da oduzmu dozvolu za rad "Razvojnoj banci Vojvodine" i da možda još postoji banaka, državnih, koje su u problemu. Onda smo promenili mišljenje nakon konsultacija sa MMF i odlučili da idemo na zakon koji će regulisati sve problematične državne banke, ali samo problematične.
Problematične banke su one kod kojih, ukoliko država ne reaguje, može da nastane finansijska nestabilnost. Ali, NBS je ta koja odlučuje šta je to problematična banka, a šta nije. Ona banka koja ne može da se vrati u život, koja može da bankrotira, ta je problematična banka. Naravno, zato smo se ograničili samo na banke gde država ima svoj ulog.
Kod preuzimanja bez pristanka akcionara, deponenata i drugih poverilaca, takođe smo se ograničili samo ako se to vrši ka državnoj banci da bi ovu proceduru uopšte mogli da izvedemo u slučaju "Nove Agrobanke" i Poštanske štedionice. Ako bi banka preuzimalac bila privatna ili strana banka, onda u stavu 2. člana 7. je data mogućnost, ne samo mogućnost nego i pravo da banka preuzimalac zaključi ugovore na osnovu odluke Skupštine svoje banke.
Dakle mi ne možemo i nećemo da suspendujemo prava privatnih banaka, stranih banaka, već one same odlučuju da li će preuzeti.
Mi smatramo da će srpski bankarski sistem biti jači, ukoliko se dve dubiozne državne banke koje su upropašćene lošim upravljanjem, "Razvojna banka Vojvodine", "Nova Agrobanka" likvidiraju, a njihovi depoziti spasu. Pravim razliku između depozita građana i privrede i loše aktive, odnosno loših plasmana.
U tom smislu smo mislili da ovim zakonom suštinski obuhvatimo i "Novu Agrobanku" i Razvojnu banku Vojvodine i imamo mogućnost i dalje za to.
Kažete da NBS je odgovorna za Razvojnu banku Vojvodine i vi ste tu u pravu. NBS je ta koja vrši superviziju, ona je uradila superviziju, došla do ocene da negativni kapital Razvojne banke Vojvodine je takav da da bi banka postala ponovo solventna, potrebno je da se ubaci 15 milijardi dinara kapitala u nju.
Mišljenje naše je isto kao i vaše, mišljenje Ministarstva finansija delimo, nema nikakvog ekonomskog smisla ubaciti 15 milijardi dinara novog novca poreskih obveznika u banku koja ima 75% nenaplativih potraživanja i u banku koja je već dva puta dokapitalizovana sa još 150 miliona evra. Dakle, ubaciti 300 miliona evra ukupno u banku koja je već pokazala u prethodnom periodu da se ubacivanjem ništa ne pomaže, jer se sve lošije plasira. To je sipanje u direktne gubitke. Da li ima pametnijih stvari u Vojvodini uložiti 300 miliona evra u neke druge projekte, a ja sam siguran da ima. Mnoge stvari nedostaju u Vojvodini i putevi i pomoć poljoprivrednicima o kojima se govori, šta god, socijala o čemu sta vi govorili, sve je pametnije nego staviti u jedan bunar koji je očito bez dna, jer nema garancija da se loše upravljanje neće nastaviti, jer su već dve dokapitalizacije izvršene i sto posto se sa vama slažem, to i mi kažemo.
Zato smo i savetovali kolegama u Pokrajini da budu odgovorni, da se ne ponašaju politički u slučaju banaka, već da prihvate činjenicu da je bilo loše upravljanje, da prihvate predlog i Centralne banke i nas iz Ministarstva finansija Republike Srbije, da je najbolje rešenje spasiti depozite, deponente Razvojne banke Vojvodine, kompletno, a da ostatak ode u stečaj, jer se radi o nenaplativim kreditima. Iz nekog razloga, ja ne mogu prosto da ulazim u razloge ljudi koji vode sada Pokrajinu. Oni su odlučili da im je bolje da traže dokapitalizaciju od 15 milijardi dinara i tražili su takvu saglasnost od naše Uprave za javni dug, odnosno od Centralne banke. Mi smo dali svoje mišljenje, po zakonu, moguće je da Vojvodina izda javni dug za šta god želi, to je sloboda i imaju prostor za to po zakonu, ali smo rekli da je ekonomski necelishodno.
Šta će reći NBS, vi ste potpuno u pravu, oni odgovaraju, na njima je da procene, jer ovde se ne radi samo o pitanju solventnosti, odnosno obezbeđenju kapitala, nego o obezbeđenju likvidnosti. Dokapitalizacija hartijama, nije isto što i svežim novcem i u tom smislu pretpostavljam da će NBS zauzeti određeni stav.
U svakom slučaju, bez obzira šta se zauzme kao stav i u Pokrajini i u Centralnoj banci, ovaj zakon će omogućiti spašavanje depozita i u Razvojnoj banci Vojvodine, ukoliko se to bude želelo.
Ukoliko neko ne želi da spašava depozite i misli da može kroz poslovanje da napravi uspeh, ja isto ne mogu da sporim nastavak tog eksperimenta, ali mislim da je ekonomski to pogrešno.
Sa druge strane, apsolutno podržavam i vas i gospodina Ilića i sve koji su ovde govorili da je nužno da nakon ovakvog finansijskog skandala se tačno utvrdi ko je za šta odgovoran i da se sankcioniše za to, jer bi još veći skandal bio da država izgubi, minimum 600 miliona evra, a verovatno i više, a da niko za to ne odgovara, jer taj novac nije nestao tek tako, neko je za to odgovoran. Ovo je najveći finansijski skandal, a mislim da bi bio još veći pravni skandal da ovaj finansijski skandal ostane bez pravne sankcije.
Dakle, pokušao sam da vam objasnim zašto smo išli na ovaj zakon, nismo imali vremena, jer Vlada nije formirana pre godinu dana, nego pre manje od tri meseca da koristimo već postojeće instrumente. Mislili smo da idemo na leks specialis, odjednom, maltene kada smo završili posao sa "Novom Agrobankom" sačekala nas je informacija o Razvojnoj banci Vojvodine i onda smo u konsultacijama sa Centralnom bankom rekli, hajde da damo mogućnost ipak, ne znamo šta nas čeka, jer Centralna banka takođe ima novo rukovodstvo, jedno kratko vreme, da li ima još neka državna banka koja je problematična, sami ste to pitanje postavili.
Ono što je sigurno, ne očekujemo da ima problema ni u jednoj sistemskoj banci, jer državna banka, ako je sistemska, je Komercijalna banka, ona je jedna od najjačih u zemlji, ali ona ima i manjinske akcionare iz Evropske banke za obnovu i razvoj međunarodne finansijske korporacije i oni su jedna od najjačih banaka.
Nijedna sistemska banka nije ni blizu problema. Baš zbog ove dve banke, Razvojne banke Vojvodine i "Nove Agrobanke", stepen nenaplativosti kredita u srpskom bankarskom sistemu je nešto iznad 20%, a bio bi mnogo niži kada ne bi bilo, jer ove dve kvare prosek sa 80% nenaplativih, odnosno sa 75% nenaplativih.
Mislim da bi bilo najzdravije da te dve banke nestanu iz sistema, kada su loše, a da ostanu samo zdrave banke u sistemu, jer ovo nije politička igra, znam da treba i Vojvodini banka i centralnoj Srbiji i celoj Srbiji, ali ovde se radi o depozitima građana. Mora postojati odgovornost ka depozitima.
Finansiranje razvojnih potreba i pokrajina može da se radi iz Fonda za razvoj, nekog, Pokrajine, ali onda se ne prikupljaju depoziti građana i ne pravi se moralni hazard, nego se iz Fonda finansiraju razvojni projekti.
Mislim da Vojvodina treba da ima takav fond, ima ga, ali može biti i jači. Mislim da je bolja opcija za pokrajinsku vladu, da taj novac koji bi izdala za dokapitalizaciju propale banke ubaci ako hoće u Fond za razvoj kapitalni Vojvodini i da pojača bazu, ali tamo nema depozita ni građana ni privrede, nego je to fond i nema rizika. Dakle, nema rizika da eventualno loše odluke oštete nekog drugog. Ovde loše odluke u banci prave efekat koji je tektonski i na deponente i na čitav sistem. To je razlika.
Donosimo ovaj zakon iz nužde sa željom da spasimo sve depozite u problematičnim državnim bankama, jer građani koji su tamo štedeli, nisu krivi, jer sve ove banke su imale dozvolu za rad NBS i mi ćemo spasiti sve te depozite i mislim da je to sada jasno, zato smo i rekli da se banci pruža bespovratna finansijska podrška za preuzimanje.
Znači, ako je potrebno za 250 miliona evra osiguranih depozita za Poštansku štedionicu, ne može više od 250 miliona evra, ali mora biti pokriveno stopostotno, preuzeta pasiva, mora biti pokrivena aktivom.
Ne može biti dodatnih nekih emisija vezano za to, jer bi to bilo neopravdano.
Dakle, ove banke koje će preuzeti depozite, Poštanska štedionica "Nove Agrobanke" i nadam se da će pokrajinska Vlada promeniti mišljenje i dati saglasnost, čak i inicijativu, ne saglasnost da se preuzmu depoziti i razvojne banke Vojvodine, jer tri su, odnosno četiri banke zainteresovane, a jedna je iz Francuske, a druga je iz Austrije, treća je iz Srbije, ima nekoliko banaka koje bi preuzele, ali uz odgovarajuće pokriće likvidnošću i bez ovih nenaplativih potraživanja. To je bolje rešenje, nego trošiti još 150 miliona evra na dokapitalizaciju. To je je moje uverenje i uverenje Misije MMF koja je takođe studirala slučaj Razvojne banke Vojvodine, kao i "Nove Agrobanke", a jedna stvar je spasiti depozite, a druga utvrditi odgovornost.
Vi ste u pravu, oni koji se bave utvrđivanjem odgovornosti sada su neke ljude već stavili u istragu. Međutim, postavlja se pitanje odgovornosti, da li ima nekog iz državnih organa da je odgovoran, jer ovde očito su zakazale institucije i centralne banke i Vlada, nakon što je saznala od prethodne centralne banke i svih drugih državnih organa koji su u ovo morali biti uključeni. Ako ne bude odgovornosti za ovo, 600 miliona evra gubitka para naroda, ne znam za šta treba da bude odgovornost. Hvala vam.

Niste totalno u pravu, iz prostog razloga što autonomna pokrajina jeste autonomna u donošenju odluka, ali u slučaju propasti "Razvojne banke Vojvodine" 140 miliona evra osiguranih depozita je obaveza Republike Srbije, a ne pokrajine.
Ko će platiti štetu štedišama, preduzetnicima ako propadne "Razvojna banka Vojvodine"? Neće platiti pokrajinska Vlada, platiće je svi građani Srbije, i oni iz Sombora, i oni koji žive u Vranju, Nišu, Leskovcu. Tako da nije baš tako da pokrajinska Vlada može o ovom pitanju baš sasvim, samostalno i bez ikakve odgovornosti da odlučuje. Naravno da je većinski vlasnik i da ima pravo da donese odluku, ali u slučaju greške odgovornost je ogromna, a štetu plaćaju svi građani Srbije, ne samo građani Vojvodine. Znači, u slučaju uspeha, onda javni dug otplaćuju građani Vojvodine.
U slučaju da se uspe da sa novih 150 miliona evra, da se napravi propulzivna banka, to je onda odgovornost za uspeh, odnosno zasluga za uspeh i građani Vojvodine mogu da kažu – dali smo 300 miliona evra naših novaca, ali imamo "Razvojnu banku". Šta ako to ne uspe, ako banka bankrotira? Onda 140 miliona evra plaćaju svi građani Srbije, tako što se iz budžeta isplaćuje novac osiguranim depozitima, štedišama i deponentima, i u tom slučaju propada 100 miliona evra neosiguranih depozita. Među tim neosiguranim depozitima nisu samo pare AP Vojvodine. Oko 2,2 milijarde dinara pokrajina Vojvodina drži u "Razvojnoj banci Vojvodine". Grad Beograd, iz nekih razloga, drži u "Razvojnoj banci Vojvodine" 600 miliona dinara, držali značajno više pa su sada povukli. Takođe, drže javna preduzeća kao što su "Vojvodinašume", lokalne samouprave koje su po mojim informacijama da drže tamo depozite, kao što su Zrenjanin, Subotica, Pančevo, Kovin i druge. U slučaju bankrota "Razvojne banke Vojvodine", sve ove lokalne samouprave gube svoje depozite.
Da li je neko spreman od vas, odnosno iz pokrajine da preuzme tu odgovornost? Samo o tome govorim i imam pravo o tome da govorim, ja upozoravam samo kao ministar finansija Republike Srbije da bi to bilo neodgovorno, dokapitalizovati banku koja nema velike izglede da uspe. Ako ne verujete Ministarstvo finansija Republike Srbije neka pokrajinska Vlada pogleda izveštaj MMF. Samo molim da se ne bude u ovom slučaju političar, nego da se ekonomisti pitaju i da se bude odgovoran prema građanima, ne samo pokrajine, ovo govorim zato što sam odgovoran kao ministar finansija republike prema građanima Srbije koji bi morali da plate štetu, ukoliko bi se nastavilo loše upravljanje. Ako neko kaže da nije loše upravljanje ako postoji 75% nenaplativih kredita, iako neko kaže da je privreda u teškom stanju, pa zato ne vraća 75%, pitanje je zašto u drugim bankama ni izbliza nije tako visok stepen nenaplativosti kredita. Zašto, prosto, se ne prizna da je bilo loše upravljanje? Da li je bilo u periodu "Metals banke", "Razvojne banke Vojvodine", to će neka istraga da utvrdi, nema potrebe da mi ovde govorimo.
Ko god da je odgovoran za loše plasmane, treba da odgovara, bez obzira na ime i prezime, funkciju. Rekao sam još jednom, zalažem se za punu odgovornost svih koji su upropastili "Agrobanku" i "Novu Agrobanku", "Razvojnu banku Vojvodine", ma koju od ovih državnih banaka. Hvala vam.

Da su građani Vojvodine znali na šta su trošene pare "Razvojne banke Vojvodine", vi nikada ne biste prešli cenzus. Nažalost, problem je u tome što građani Vojvodine pojma nemaju kako pokrajinska vlada troši pare "Razvojne banke Vojvodine".
Da li možete da mi odgovorite koji je interes grada Beograda da drži pare u "Razvojnoj banci Vojvodine"? Kakve veze ima "Razvojna banka Vojvodine" sa Beogradom? Zašto drže 600 miliona dinara? Znaju da je banka pred bankrotom a i dalje drže 600 miliona dinara. Neko im je tražio da tamo stave. Zar vam nije čudno da je ta banka finansirala kampanju DS sa 32 miliona evra? Zar vam nije čudno da ta banka ima rukovodstvo koje nema obraza da u trenutku kada je Narodna banka izašla sa izveštajem da imaju negativan kapital, da 140 miliona evra štednje građana je ugroženo time što banka nema para da ih isplati, nego mora da dodaje 150 miliona evra da zakrpi rupu, da ta banka ima para da plati 500 hiljada evra firmi Zvonka Nikezića "CES Mekon" čiji je sin bio jedno vreme ministar finansija ove države, sin čoveka koji dobija 500 hiljada evra za plan ozdravljenja "Razvojne banke Vojvodine", koja ima dubiozu koja mora da se pokrije sa zaduživanjem građana Vojvodine za 150 miliona evra?
To nije više politika, to je kriminal. Ko se plaši u Vojvodini, u pokrajinskoj vladi da se preispitaju plasmani "Razvojne banke Vojvodina"? Zašto do sada niko nije smeo da uđe u "Razvojnu banku Vojvodine", da vidi kako je nastalo 75% nenaplativih plasmana? Hajde da vidimo ko je odobravao kredite, pod kojim uslovima? Biće velika razlika kada jednoga dana javnost to bude saznala između onoga što se ovih dana čuje o "Agrobanci", gde su neki privatni, recimo, preduzetnici, dobijali kredite, hajde da vidimo strukturu ovih 75% nenaplativih kredita.
Očekujem da nam i centralna banka da odgovor na to, ali, bogami, i neki drugi nadležni državni organi. Zašto je ovo neodgovorno što vi govorite? Zato što taj novac na bazi koga se daju ti krediti to nije novac Pokrajine Vojvodina kao državne institucije, to je novac građana pojedinaca iz Vojvodine, to je novac opština vojvođanskih koje su naterane politički da tamo drže novac dok grad Novi Sad ima preko milijardu dinara tamo i ne može da ih izvadi. Pitajte gradonačelnika Novog Sada da li može da povuče depozit iz "Razvojne banke Vojvodine"? Ne može. Zašto ne može? Nema para, nema likvidnosti. Znači, ne može ni Beograd, rado bi povukao sada, kada bi mogao, ali ne može.
Znači, bilo je potrebno da se stave depoziti dok je banka finansirala kampanju DS, dok je odobravala razne političke projekte i sada umesto da vas bude sramota i da ćutite, da ništa ne kažete, vi sada govorite o tamo nekom… Niko neće dirati vojvođansku imovinu, niko ne želi da dira vojvođansku imovinu. Problem je što je ovde bilo zloupotreba, što je bilo kriminala, za šta je neko morao da odgovara. Zašto? Nemoguće je napraviti gubitak na tako maloj banci od 300 miliona evra. To nenormalan čovek mora da plasira pare da napravi za dve do tri godine 300 miliona evra gubitka. To je nemoguće. Ta banka nije sistemska. Ona je manja od 0,3% ukupnog bankarskog sistema Srbije. Razumete da "Poštanska štedionica" ima svega 1,2% tržišta. To je mala banka sa 300 miliona gubitka. To je skandal.
Mislim da su vaše kolege iz stranke sa kojima ste u koaliciji pobegle danas iz Skupštine i nema nijednoga… Dobro, ovaj jedan ne znam da li je njihov član…
Uzgred budi rečeno, depozit grada Pančeva je u "Razvojnoj banci Vojvodine". Znate zašto ovo govorim? Ovo govorim zbog toga što kad god se raspravlja o budžetu, poslanici iz Vojvodine kažu – zašto Republika ne daje novac za Vojvodinu? Lično mislim da je to dobro pitanje, ali kontra pitanje – zašto Vojvodina zarobljava milijardu i sto miliona dinara vojvođanskim opštinama da ne mogu da mrdnu iz "Razvojne banke Vojvodine" samo zato da bi taj politički projekat išao dalje?
Kada se uputi pismo i Pajtiću i pokrajinskom sekretaru o tome da i MMF i Ministarstvo finansija smatraju da treba da se prekine sa ovom agonijom, a slobodno mogu reći i otimanjem para svim građanima Srbije a posebno Vojvodini, jer dokapitalizacija znači… Znate kako se vraća dokapitalizacija? Odštampaju se obveznice od 15 milijardi dinara, a onda građani plaćaju poreze, a ti porezi uđu u pokrajinski budžet i na taj način se finansiraju te obveznice narednih 10 godina. Znači, narednih 10 godina treba da se pravi eksperiment da bi se pokrili loši plasmani političke garniture iz prethodnog perioda.
Mislim da je to izuzetno skupa cena i tu cenu ne smeju da plate građani niti Vojvodine, niti Srbije. Zašto govorim o građanima Srbije, to ću pomenuti još jednom. Zato ako bankrotira ova banka, obavezu isplate depozita ima Republika Srbija iz budžeta Republike Srbije. Ne želim da građani Srbije plaćaju političke avanture pokrajinske vlade. A ovo je politička avantura.
Ono što je rađeno sa "Razvojnom bankom Vojvodine", a tek ono što namerava da se radi, jeste super politička avantura i najveća neodgovornost koja postoji – zadužiti dodatno za 150 miliona evra Pokrajinu, da bi se ubacio novac u banku kojoj ni prethodnih 150 miliona evra nije pomoglo i praviti lažnu nadu da štediše koji drže tamo pare misle da je tamo sve u redu, a u suštini, ubacuje se papir koji se finansira svakih šest meseci iz poreskih prihoda, ne ubacuje se keš, da može da se isplati štednja.
Dakle, ta banka po nama nema perspektivu. Potrebno je te depozite preneti na bilo koju drugu banku koja može to da primi, odrediti u procentu aukcije koja je to banka, bez ikakve preferencije. Ona banka koja omogući Pokrajini i Republici nižu kamatnu stopu za izdavanje obveznica, ta banka treba da preuzme depozite, koja god da je od ovih jakih, ozbiljnih banaka. To je rešenje koje bi svaka ozbiljna vlada podržala. Naša vlada je ozbiljna u Republici. Očekujem da i pokrajinska bude ozbiljna. Ne vidim doduše ovde nikoga, vi niste predstavnik, direktan predstavnik pokrajinske vlade i ne govorim to vama lično. Govorim o pokrajinskoj vladi. Nadam se da će tu biti ozbiljnosti, odgovornosti.
Neko misli da ako se ubaci još 150 miliona evra, da neće moći da se kontroliše ovih 75% nenaplativih kredita. Taj greši. Ne mogu se ti tragovi zatrpati. Čak i kada se banka dokapitalizuje, to ne znači da će moći da pobegne od odgovornosti taj koji se plaši da će se istražiti kako je plasiran novac iz "Razvojne banke Vojvodine". To se ne može sprečiti.
Sa druge strane, kada pominjete reformu bankarskog sistema koji sam izveo pre 10-ak godina, ja sam ponosan na nju. Zašto? Zato što nisam, za razliku od ove pokrajinske garniture i ove prethodne republičke garniture, uzimao novac građana da saniram dugove propalih banaka. Mi smo bukvalno sa minimalnim troškovima napravili mnogo jači bankarski sistem, sa jakom kapitalnom adekvatnošću, da bi sada za samo poslednje dve godine, 2010. i 2011. godine, došlo do srozavanja, ali, sreća, ne svuda nego samo u bankama gde je država vodila političku kampanju i politički njima upravljala. Neko je pitao ovde od poslanika kako je moguće da je država bila zainteresovana u prethodnom periodu da preuzme 100% vlasništvo nad "Agrobankom" kada je 80% bio privatni kapital, ako nije imala nikakav bitan uticaj na nju?
Nema logike, što je Vlada dala 100 miliona evra tada za privatnu banku. Malo pre ste rekli kako da verujemo da se depoziti "Razvojne banke Vojvodine" prebace nekoj privatnoj ili stranoj banci.
Vlada, prethodno Ministarstvo finansija je ubacilo 100 miliona evra u bivšu propalu banku. "Agrobanka" je bila privatna banka, sve do maja ove godine, 80% vlasništva je bilo privatnih akcionara. Zašto su to uradili? Plašili su se da izađu pred izbore, pred javnost da kažu da Centralna banka nije radila svoj posao, da Ministarstvo finansija nije radilo svoj posao, da su pustili gubitke i da bi sakrili gubitke pod tepih, napravili još veću štetu, time što su ubacili 100 miliona evra, izazvali da sada mora da se još 250 miliona evra potroši da bi se osigurali svi depoziti koji po zakonu moraju biti osigurani.
Dakle, iz želje sakrivanja onih koji su upropastili i "Agrobanku", pri čemu je tada najveća krivica bila u privatnom sektoru, i nije mi uopšte jasno što se Vlada petljala i štitila te ljude iz privatnog sektora, ako nije imala neki direktan lični kontakt sa njima, nastali su troškovi koji se multiplikuju.
Što se tiče "Razvojne banke Vojvodine", to je druga priča, ona je kompletno državna već duže vremena i njena dokapitalizacija nekim plsamanima fonda za kapitalna ulaganja, tek je to dodalo ulje na vatru, to je bila greška na kvadrat.
Dokapitalizovati banku možete jedino svežim novcem, ne možete ozbiljnu dokapitalizaciju raditi sem ako baš nije velika bilansna suma, ni papirima, hartijom od vrednosti, a kamo li nekim plasmanima fonda za kapitalna ulaganja, to je samo proforme, računovodstveno sakriveno, da bi se otišlo u izbore sa jakom "Razvojnom bankom Vojvodine", bez problema, navodno u "Agrobanci", a onda račun stiže danas.
Samo upozoravam da ovaj račun koji je napravljen i za koji neko mora da odgovara, mora da se plati, ali upozoravam, nemojte da pravite nove račune.
Pokrajinska Vlada hoće da ispostavi još 150 miliona evra nepotrebnog računa, na to upozoravam.
Moja je odgovornost kao ministra finansija danas, a pre četiri meseca nisam imao tu odgovornost i sada mi je dužnost da na to upozorim.
Svaka druga diskusija koja ide u političkom smeru, a da smo želeli politički ovo da rešavamo, zašto bi mi ponudili da iz republike spašavamo depozite AP Vojvodine, gde su na vlasti ljudi iz druge stranke.
Ponudili smo, zato što nam nije bitno iz koje su stranke, nego nam je bitno da ne uruše i dalje "Razvojnu banku Vojvodine", da ne ubiju ovih 140 miliona evra depozita građana privrede, zanatlija, malih preduzeća, koliko ih ima već ukupno, dobro, 67 hiljada ljudi je u pitanju. Ti ljudi nisu političari, to su obični ljudi, obične zanatlije, obični građani.
Dakle, 67 hiljada ljudi, a sada se neko igra sa time, uzima novac od još koliko ljudi da prekrije sopstvene greške.
Ovo je ozbiljna priča, nemojte da se smejete. Kada bi bila smešna…

Zaista, ja ne znam, prosto možda ljudima te cifre nisu jasne, radi se o stotinama miliona evra, i to nije za smeh. Baš zato što su se vaši smejali zbog ovakvih stvari, mi sada imamo ogromne probleme da rešimo ova pitanja, a i građani imaju velike probleme.
Ovo nije za smeh, mi ovde radimo jako ozbiljno, nastavićemo da radimo, preporučite, pošto ste i vi iz pokrajine, ne u vlasti, već tu živite, preporučite kolegama iz vaše stranke u pokrajini da se manu politike u ovom slučaju, jer dosta je bilo politike sa bankama, dajte da urade pravu stvar, neka prihvate prenos depozita na ma koju jaku banku, kako bi spasli 67 hiljada građana Vojvodine, kako bi spasli od daljeg zaduživanja građane sa 150 miliona evra i kako bi sprečili rizik, eventualnog kolapsa nakon godinu ili dve dana ili novih dokapitalizacija.
Dokapitalizacije, jedna za drugom koje ne rešavaju ništa, nemaju nikakvog smisla. Da je jedna dokapitalizacija uspela, ne bih ja ovo pričao, nijedna nije uspela do sada u poslednje dve godine, a vršeno je već dokapitalizacija za 150 miliona evra.
Dakle, ozbiljne su stvari u pitanju, ali kome je do šale, neka se šali, ja se nadam da će ova skupština ozbiljno razmotriti ovaj zakon i usvojiti ga što pre kako bi omogućila prenos i u "Razvojnoj banci Vojvodine", pod istim uslovima kao i u "Agrobanci".
To je zaista fer ponuda sa strane republičke Vlade, ali u koliko neko želi da ide u avanturu, mi ga ne možemo sprečiti, pri čemu cenu neće plaćati bilo koja politička opcija u voj zemlji, nego obični građani ove zemlje.

Ne može rečima biti nijedna banka likvidirana. Mogu reći, ili vi, ili ma ko u ovoj sali šta god hoće za banku "Intesa", šta god hoće za "Komercijalnu banku", ništa se neće dogoditi. Ako je banka jaka reči apsolutno ne doprinose bilo kakvom ugrožavanju poverenja.
Ono što vi sada govorite, zapravo je podsvesno bežanje od odgovornosti, zamena teza i pokušaj da za ono. za šta objektivno mogu da odgovaraju samo dve institucije u ovoj zemlji, a to je pokrajinska Vlada, kao većinski vlasnik i Centralna banka koja treba da odluči i ona jedino odlučuje o sudbini bilo koje banke u Srbiji, hoćete da pripišete sada meni. Mislim da to nije fer, jer kroz prebacivanja stalnih odgovornosti dolazi se do ovih situacija da se jedan prebaci na drugoga, drugi na trećeg, treći na četvrtog, a u suštini na kraju građani plaćaju cenu.
Samo sam želeo da kažem da je situacija u "Razvojnoj banci Vojvodine" kritična, da se pokušava rešiti amaterski od strane pokrajinske Vlade, na pogrešan način, suprotno predlozima MMF, Ministarstva finansija, Centralne banke, svojeglavo, politički motivisano, nemotivisano, interesima građana Vojvodine, i samo želim da to ostane zabeleženo.
Zašto sam o tome danas govorio, zato što želim da ostane zabeleženo. Zato što smatram da politika u bankarstvu dovodi do propasti i da se u "Razvojnoj banci Vojvodine" ne vodi bankarstvo nego politika, samo zbog toga.

Hajde da razjasnimo stvari do kraja.
Naslov zakona je pisan u množini. Nemojte da bilo ko ode sa ove sednice misleći da se odnosi samo na jednu banku. Ovaj zakon se odnosi na više banaka, Predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije.
Da je samo, što bi rekli daj Bože, problem u "Novoj Agrobanci", to rešavamo prenosom na Poštansku štedionicu. Zašto onda u članu 7. otvaramo mogućnost da se prenosi i na neke banke koje nisu državne? Zato što nema više ni jedna druga državna banka koja može da preuzme aktivu problematičnih državnih banaka. Samo Poštanska štedionica je jedna jedina. Da je samo jedna banka o kojoj se radi u ovom zakonu, ne zameram možda nisam bio dovoljno jasan, ovaj zakon se odnosi na "Novu Agrobanku" i "Razvojnu banku Vojvodine" podjednako.
Jedina razlika je što je problem zvani "Nova Agrobanka" 410 miliona evra, a problem zvani "Razvojna banka Vojvodine" 240 miliona evra. Skoro je duplo manji problem, ali je i dalje veliki. Ukupno 650 miliona evra je problem u ovim bankama. To je ono o čemu ja govorim.
Zakonu smo namerno, svesno ostavili prostor da spasimo, ne da uništimo nego da spasimo depozite i "Nove Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine", zato smo otvorili mogućnost prenosa i na neke druge banke, jer nažalost trenutno imamo samo jednu jedinu banku u Srbiji, jaku, veliku sa 100% državnim vlasništvom. To je Poštanska štedionica. Ne postoji druga. Preneti depozite teorijski, neko možda pita zašto ne prenesete depozite i "Razvojne banke Vojvodine" na Poštansku štedionicu? To bilo previše za nju, jer kad prenosite depozite u neku drugu banku morate da napravite simulaciju efekata na kapitalnu adekvatnost. Kod Poštanske štedionice prenos depozita "Nove Agrobanke" ne utiče na njihovu kapitalnu adekvatnost, ona će i dalje biti na 20%. Kada bi se dodalo još 240 miliona evra iz "Razvojne banke Vojvodine", onda bi već morali da se dokapitalizuju da bi podneli tu transakciju.
Dakle, ovaj zakon je ste pisan, pre svega za dve problematične državne banke za "Novu Agrobanku" i "Razvojnu banku Vojvodine".

Pošto ja sve vreme vidim da vi do kraja ne razumete šta želim da kažem. Ne može biti obavljena likvidacija banke ukoliko pokrajina upumpa 150 miliona evra duga unutra. Kako može biti, hajde objasnite mi? Ne može biti obavljena. Samo kažem da je to neracionalno. Upumpavanje 150 miliona evra da bi se pokrila dobioza "Razvojne banke Vojvodine", znači da će "Razvojna banka Vojvodine" imati u prvom trenutku adekvatan kapital.
Problem je u tome što neće moći da ima dovoljno likvidnosti. Da bi dobila likvidnost mora da traži kredite za likvidnost od Centralne banke. Pretpostavljam da će ih ona odobriti. Ti krediti za likvidnost će biti sasvim dovoljni da pokriju sve osigurane depozite u "Razvojnoj banci Vojvodine". To je 150 miliona evra, pošto je 140 miliona evra osiguranih depozita. Šta je problem? Problem je što neosigurani depoziti ostaju zarobljeni.
Biće političko naređenje da Novi Sad, Zrenjanin, Pančevo, Kovin ne smeju da mrdaju depozite iz "Razvojne banke Vojvodine", jer ako mrdnu te depozite banka će se srušiti. Zato smatram da je to pogrešno rešenje.
Ako smatrate da o tome prećutati, gurati pod tepih i ne govoriti otvoreno, to je vaš stil. Moj stil je otvorenost, pošteno o problemima. Ako imamo problem hajde da ga rešimo. Nije rešenje zadužiti se 150 miliona evra, a onda držati kao taoce neosigurane deponente, zato što politički to možete. Naredite prosto gradovima da ne smeju da mrdaju depozite, jer u suprotnom ruše banku.
To se radilo sve vreme i u "Agrobanci" i u "Razvojnoj banci Vojvodine". To se ne radi gospođo Čomić, ni u jednoj drugoj banci u Srbiji, zato ja o tome otvoreno govorim.
(Predsedavajuća: Nemojte direktno da se obraćate poslaniku.)
Dobro izvinjavam se zaista, nisam želeo i nije lično namenjeno.
Znači, ne postoji ni jedna druga banka u Srbiji osim ove dve, gde morate da terate deponente da daju unutra depozite da se ne bi srušila. Nikada o tome ne bih govorio da su druge banke slabe. Druge banke su jake i baš zato je sistemsko rešenje očistiti obe banke, koje su kancerozne. To je kancer u bankarskom sistemu, i jedna i druga, ali spasite depozite. I to 100% spasiti depozite. Zašto? Zato što ako se sada ne spasu depoziti, kada je moguće, bez velikih troškova, sutra možda neće biti para da se isplaćuju neosigurani depoziti. Ko će onda da snosi tu štetu? Postoji veliki moralni hazard.
Govorim samo o tome, o čistim ekonomskim kategorijama u dve nesistemske banke i zato otvoreno pričam o tome.

Niste bili danas, ali nema veze, ovde sam došao ceo dan da budem, bez obzira kada ste vi prisutni. Ovo je studija MMF-a o kojoj sam već govorio, koja govori detaljno o preporukama šta raditi sa "Razvojnom bankom Vojvodine" i sa "Novom Agrobankom". Daću vam posle da pogledate, da ne ispadne da mašem sa nekim drugim papirom. (Možete odmah da odnesete gospodinu Stefanoviću da pogleda.)
Dakle, pitali ste me da li smo pitali MMF - jesmo pitali, to sam rekao već više puta, zato što se radi o ozbiljnim stvarima i nismo želeli da o ovome sami odlučujemo. Radi se o ozbiljnoj odgovornosti. Nažalost, imali smo malo vremena da reagujemo. Nedelju štednje nisam ja izmislio, ona postoji već godinama unazad i uvek je u prvoj nedelji novembra, a Vlada je formirana krajem jula. Ove podatke o problemima smo dobili za "Novu Agrobanku" tek u septembru, a za "Razvojnu banku Vojvodine" bukvalno tek pre 10 dana. Onda smo konsultovali MMF šta da radimo, da li da idemo sa "leks specijalisom" samo za "Novu Agrobanku", da prebacimo depozit na "Poštansku štedionicu" i time okončamo stvari? MMF je rekao da to nema nikakvog smisla, jer je potpuno ista situacija u "Razvojnoj banci Vojvodine". "Razvojna banka Vojvodine" je u istoj dubiozi kao što je "Nova Agrobanka". Isti slučaj, samo duplo manje, ali potpuno ista struktura.
Drugo, nemam ništa protiv ako hoćete da amandmanima obrišemo prenos na ove privatne banke. Nema nijedna druga banka osim "Poštanske štedionice" koja može da primi depozit. Da onda ostavimo "Razvojnu banku Vojvodine" da, kako vi kažete, ne nagradimo privatne banke, da im ne napravimo, kako ste rekli, unosan posao, pa da vidimo šta će biti onda sa depozitima. Onda vi lično, gospodine, i vaša stranka da preuzme odgovornost ako ne mogu da se isplate deponenti "Razvojne banke Vojvodine", ako nemamo gde da prenesemo. Na koju banku da prenesemo? Nabrojte mi ijednu drugu državnu veliku banku koja ima stoprocentno vlasništvo i može brzo da odluči o tome da primi depozite. Ne postoji. "Komercijalna banka" ima i "Evropsku banku za obnovu i razvoj" unutra, i EBC, KFW, puno akcionara. Proces odlučivanja traje mesecima za takvu stvar.
Dakle, stvar je mnogo ozbiljnija nego što mislite, nažalost. Bukvalno, alternativa je jedna postojala i nju smo našli – "Poštanska štedionica" za "Novu Agrobanku". Tražili smo koja je alternativa ako se prebacuju depoziti i "Razvojne banke Vojvodine". Alternativa su samo privatne banke, uključujući inostrane sve druge banke. Ne postoji mogućnost prebacivanja upravo zato što radimo procenu rizika, radimo simulaciju uticaja prebacivanja na koeficijente banke primaoca i ustanovili smo da "Poštanska štedionica" može bezbedno da primi samo depozite "Nove Agrobanke", ali ne i depozite još bilo koje druge banke. Ovih novih 240 miliona evra dodatnih iz "Razvojne banke Vojvodine", nema nikakve alternative, mora da se prebaci ako se ikada bude prebacivalo, na neku od privatnih ili stranih banaka. Privatne mogu biti domaće ili strane.
Na bazi analize Centralne banke Srbije, sa kojom sve vreme tesno koordiniramo, jer ovo je od interesa pre svega za Centralnu banku, ali i za Ministarstvo finansija, zbog toga što želimo da minimiziramo iznos sredstava koje moramo da isplatimo po osnovu šteta iz prethodnog perioda, došli smo do toga da napravimo proceduru kako birati u slučaju prenosa na privatnu banku koja je najbolja. Prosto, pravi se aukcija koja se rešava posebnim podzakonskim aktom koji će ići na bazi ovog zakona. Na primer, ako želimo da prebacimo samo osigurane depozite "Razvojne banke Vojvodine", za to nam ne treba nikakva državna intervencija, jer u samoj "Razvojnoj banci Vojvodine" već ima devet milijardi dinara hartija od vrednosti prethodno izdatih, ima dela gotovine kod Narodne banke Srbije i dela likvidnih sredstava koji pokrivaju u celosti ovih 140 miliona evra osiguranih depozita.
Ako želimo da prebacimo i neosiguranih 100 miliona evra, a to su depoziti AP Vojvodine – dve koma nešto milijarde evra, to su depoziti grada Novog Sada – milijardu i po dinara, depoziti kompanije "Nektar" – milijardu i 100 miliona dinara, "LIPAKSA" – milijardu i 200 miliona dinara, grada Beograda – šesto miliona dinara, Zrenjanina, Subotice, Pančeva, Kovina - milijardu i 100 miliona dinara, "Vojvodinašuma" – 300 miliona dinara, Fonda za razvoj AP Vojvodina – 200 miliona dinara i još 2,2 milijarde dodatnih depozita, onda moramo da emitujemo obveznice. Možemo, ako bi to pokrajinska vlada htela, da ne prebacujemo uopšte neosigurane depozite, onda oni idu u stečaj. Jer, ako hoćemo da spasimo samo osigurane depozite, onda nam nije potrebna nikakva intervencija države. Osigurane prebacujemo bezbedno zato što možemo da ih pokrijemo već izdatim obveznicama i likvidnim sredstvima, ali za neosigurane, a to su svi ovi koje sam govorio, fali 100 miliona evra.
Možemo, i to je bio naš predlog, po 50 miliona evra da emituje Pokrajina i Republika solidarno, da rešimo to pitanje i da izvadimo i gradu Beogradu depozite i Pokrajini Vojvodini da damo na raspolaganje 2,2 milijarde koje fiktivno sada ima a ne može ništa sa njima da uradi jer stoje zarobljene u "Razvojnoj banci Vojvodine", da izvučemo ova preduzeća, Fond za razvoj AP Vojvodine, dakle, suštinski su većina vojvođanske institucije, izuzev grada Beograda koji je tu sa 600 miliona dinara, da na taj način oslobodimo ta sredstva, pojačamo likvidnost, a da inače nenaplativa potraživanja, 75% je nenaplativo, stavimo u stečaj. Stavljamo u stečaj samo suštinski ono što su nenaplativa potraživanja, krediti i na taj način rešavamo trajno pitanje. Naravno, lakše nam je da se u to ne mešamo, ali onda će propasti ovih 100 miliona evra depozita. Lakše mi je da me neko ne optužuje da smo nagradili neku privatnu banku, kako vi kažete, ili da smo napravili unosan posao.
Nemam ništa protiv da se donese odluka da se ništa ne radi sa "Razvojnom bankom Vojvodine", pokrajina neka je dokapitalizuje, nama je lakše, manja glavobolja, ali je problem u tome što se time ne rešava problem nego se odlaže, stavlja se pod tepih. Zato i ovakva procedura je jedina moguća u ovim uslovima, ništa se ne radi napamet, ništ ne radimo sami, radimo zajedno sa MMF, ali prosto trebalo bi i ljudi, kolege iz vaše stranke da imaju poverenja, ako ne u nas, onda u MMF i da prihvate da rešimo ovaj problem jednom za sva vremena.
Srećom sa ovim zakonom i sa rešavanjem pitanja u ovim problematičnim državnim bankama mi ćemo totalno zatvoriti problem loših banaka u Srbiji, a što se tiče drugih banaka, naravno one su takođe pod super vizijom Centralne banke. Ako želi te dobronamerno da pomognete mi smo spremni da razmatramo sve napore da se pomogne, da se što bolje ovaj proces obavi. Ali, prosto mislim, nisu vam primedbe na mestu i to hoću da vam kažem vezano za to da će se neko obogatiti od tih transakcija. Onda u takvoj konstalaciji logično je da se onda odustane od toga jer to ne mora da se radi. Odmah da vam kažem ova operacija ne mora da se radi. Zoran Ostojić je rekao jutros, alternativa je stečaj. Imamo zakone koje regulišu stečaj. Isplatimo 140 miliona evra osiguranog depozita a ostalo ide u stečaj. Mi mislimo da je to loše rešenje. Mislimo da se vredi potruditi da spasimo sve depozite i zato to radimo.

Revizija je kompletno urađena za "Novu Agrobanku". Identifikovani su svi loši plasmani i tužilaštvo i policija rade svoj posao. Taj proces tek sada treba da se radi u "Razvojnoj banci Vojvodine".        

Imamo nameru da pridobijemo poverenje, upravo ovakvim odlučnim potezima. Pitate na početku, kakva je prava pozadina ovog zakona? Prava pozadina je da je prethodna Vlada napravila kardinalnu grešku time što nije ovo uradila krajem prošle godine. Ovo što mi sada radimo, nakon manje od dva meseca analize, to je trebala prethodna Vlada da uradi još u drugoj polovini prošle godine, da donese jedan ovakav zakon i da prizna da je "Agrobanka" u problemima, da su ti problemi indukovani pre svega, lošim vođenjem od strane menadžmenta "Agrobanke", privatnih akcionara i da izvrši prenos depozita na neku banku primaoca. Tada je u tadašnjoj "Agrobanci", na dan 31. decembar prošle godine bilo 360 miliona evra osiguranih depozita, ali je bilo mnogo više keša i nije moralo da se izdaje novih 100 miliona evra obveznica, što je država uradila sa idejom da pravi "Novu Agrobanku".
"Nova Agrobanka" nije trebala da se pravi, to je bila fatalna greška prethodne Vlade, pogrešan potez. "Nova Agrobanka" je bila osuđena na propast jer je napravljena banka sa samo pet miliona keša i sa, ne znam tamo, 85 miliona evra u obveznicama, a sa dubiozom od 300 miliona. Tu se nešto ne poklapa matematički. Morate da imate, kao što znate, to već znate dobro, jednaku aktivu i pasivu. Zato je "Nova Agrobanka" gubila dva miliona evra mesečno godišnje, jer je u startu felerično napravljena. "Što se krivo rodi, to vreme ne ispravi".
Dakle, "Nova Agrobanka" nije trebala ni da postoji. Da sam ja bio u to vreme ministar finansija nikad to ne bih uradio, to je bila greška. Rešenje je bilo doneti ovakav zakon o potpunom ili delimičnom preuzimanju depozita i preseliti u neku od drugih banaka, Poštansku štedionicu ili neku treću banku sa samo 250 miliona evra koje i dan danas moramo da damo, a bez ovih 100 miliona evra obveznica koje su emitovane. Dakle, iz toga manje bi koštalo tada pre godinu dana nego sada, za 100 miliona evra bi koštalo. Greška je napravljena, nova Vlada je tu grešku, prosto sačekala je ta greška, i mi sa ovim idemo u situaciji kada nemamo izbora.
Da ne bude dileme, ponoviću još jednom, mislim da je toliko važna tema da ću sto puta ponoviti ako treba. Tri su mogućnosti naše Vlade u situaciji, koja je krenula krajem jula da radi u slučaju "Nove Agrobanke", pa i "Razvojne banke Vojvodine". Jedna mogućnost – ništa ne radimo, obe banke idu u stečaj već u nedelji štednje. Ako se ništa ne radi, to se dešava sa obe banke, prema analizi Centralne banke i analizi MMF i prema našoj analizi na bazi tih podataka. Druga stvar je – da ne spasimo sve depozite, da nas to manje košta, možemo i to. Ovaj zakon nam i to omogućava. Možemo samo osigurane depozite da spašavamo za koje država garantuje, možemo osigurane da spasimo u jednoj banci i osigurane u drugoj, a možemo u jednoj banci i osigurane i neosigurane, a u drugoj samo osigurane, ali onda ne bi bio jednak tretman. Znači, jeftina rešenja za državu u ovom slučaju, nisu dobra rešenja za deponente ovih banaka, jer bi u slučaju jeftinih rešenja građani privrede izgubili.
Mislite da sam ja srećan što moramo da idemo ka rešenju koje košta agenciju za osiguranje depozita od 250 miliona evra keša koje se prebacuju u "Poštansku štedionicu", da bi Poštanska štedionica uopšte imalo smisla da primi depozite, nisam srećan. Bolje da je taj fond ostao tamo, da ga niko nije dirao, ali smo prinuđeni zbog nasleđenog slučaja "Nove Agrobanke" koja postoji, ne možemo da kažemo, da se pravimo ludi, sada da okrećemo glavu.
Kardinalna je greška bila ubaciti nenaplative plasmane u "Novu Agrobanku". Ne znam ko je uopšte procenio i ubacio, na bazi koje analize 80% nenaplativih plasmana u "Novu Agrobanku". Ako se već pravila nova banka, trebalo je ubaciti samo nešto što je zdravo, tih 65 miliona evra naplativih kredita i gotovinu. Dakle, ne ubaciti kontaminirane plasmane.
To je kardinalna profesionalna greška, a ja mislim i politička greška. Iz kog razloga? Niko nije želeo tada, krajem prošle godine, od strane ljudi koji su za to zaduženi, a zaduženi su Centralna banka i zadužen je ministar finansija u prethodnoj Vladi. Premijer indirektno, ali pre svega ministar finansija. Niko nije želeo, da tako kažemo, uzbunjuje javnost sa lošim vestima jer su se bližili izbori.
Neko je odlučio da je bolje da se plati 100 miliona evra za ćutanje, da se ide na izbore pa da se problem rešava kasnije. Kada smo imali primopredaju dužnosti, bivši premijer Cvetković mi je rekao – čeka te veliki problem "Nove Agrobanke", to je najveći problem uz Sartid železaru, koji vas čeka. Pošteno mi je to rekao. Ja sam pitao – kako to mislite? Nismo znali da je problem 300 miliona evra, smislili smo da je manja dubioza. Uradili smo to što smo uradili i sada mora da se rešava to. Hteli smo da je spojimo, kada prođu izbori sa Srpskom bankom, Privrednom bankom Beograd itd. Kako da spajate lošu banku sa bankama koje takođe nisu giganti? Od tri slabe banke ne možete dobiti jednu jaku i to bi bila greška.
Dakle, prosto greške su se gomilale jedna za drugom i upravo zbog toga, bez obzira na to što me jedan deo poslanika nije dobronamerno shvatio, sam apelovao – nemojmo da nastavimo sa gomilanjem grešaka kada su ove već napravljene. Slažem se sa vašim prethodnikom, šefom poslaničkog kluba, koji je rekao – dajte, ako je to sve već tako napravljeno, da se to jednom za sva vremena završi na način koji je transparentan, na način koji spašava sve depozite građana i privrede. Odgovornost nije pitanje ni za poslanike, niti za mene, to je pitanje za nadležne istražne organe. Odgovornost mora da se utvrdi. Treba da se utvrdi, jer ako se u ovom slučaju ne ispita odgovornost, da li je ona objektivna ili subjektivna, neću ulaziti u to, ali ako su namere postojale, a ovo ostane nekažnjeno, to je onda nešto što zaista onda nemamo pravni sistem o kome vi govorite.
Želim da se osvrnem na još jednu stvar, oko cena akcija "Agrobanke" u 2005. i 2006. godini. Zašto? Tada sam bio ministar finansija. Činjenica je bila da je država tada imala svega 20% i nije mogla da utiče presudno na dešavanja u "Agrobanci". Negde početkom 2006. godine, jedna od najvećih ruskih banaka je izrazila interes da na Beogradskoj berzi preuzme većinski paket "Agrobanke". Kao ministar finansija sam rekao da nemamo ništa protiv, jer se radi o banci A kategorije. To je bila ruska "Vnestov banka". Sada ima ogranak VT kapital koji radi i u Srbiji. Ta banka je pokušala to da uradi na berzi i šta se desilo? Tadašnje rukovodstvo "Agrobanke" očito nije bilo zainteresovano za to i simulirali su, a vi to znate da to može da se uradi na berzi, posebno kada je plitka, četiri puta su povećali cenu akcija u kratkom roku i Rusi su digli ruke. Nisu hteli da kupuju po ceni koja je nerealna i otišli su kući, iako su imali moju saglasnost, tada u ime Vlade, koju je vaša partija vodila, da mogu da obave to ako žele na berzi. To je pitanje tržišta, ali ne po četiri puta većoj ceni, koju je ovo rukovodstvo koje je sada u zatvoru, tada insimuliralo.
Znači, nikada se prevara ne isplati. To sad važi i za ove ljude. Taj čovek nije političar, govorim za direktora "Agrobanke", ali jeste sve to radio u dosluhu sa raznoraznim konsultantima, koji su imali političke veze, koji su pominjani i u ovoj raspravi, još te 2006. godine. To ga je koštalo svega ovoga što se na kraju dogodilo.
Nažalost, ta konsultantska kuća ima članove upravnog odbora u još jednoj državnoj banci, ima mrežu konsultanata i članove upravnog odbora u tri državne banke u ovom trenutku. U "Razvojnoj banci Vojvodine" su radili ovu studiju i u PBB imaju predstavnika upravnog odbora, ta banka je isto dokapitalizovana ove godine sa dve milijarde dinara, i u "Novoj Agrobanci".
Apsolutno podržavam sve vas koji se zalažu za to da se do kraja ispita ta pravna strana i odgovornost. Što se tiče ekonomske strane, ovo je jednino rešenje. Ovim mi rešavamo pitanje za sva vremena, u korist štediša, u korist građana, u korist privrede, koja neće biti uznemirena, naprotiv sačuvaćemo im novac uz jedan veliki trošak za državu izdvajanjem ovih 250 miliona evra keša iz Agencije za osiguranje depozita.
Što se tiče ovih fondova, upravo mislim da ovom akcijom koju će uraditi Vlada Republike Srbije, da ćemo dobiti poverenje ozbiljnih investitora, jer je ovo akcija ozbiljne države. Neozbiljno je raditi na parče i gurati probleme pod tepih kao što je radila prethodna Vlada sa stvaranjem "Nove Agrobanke" ili sa najavama dokapitalizacije propale "Razvojne banke Vojvodine", to je neozbiljno. Ozbiljno je rešiti kontaminirani problem na način da zatrpate. Znate kada imate kontaminirane stvari, morate duboko u zemlju da zatrpate da ne bi kontaminirali okolinu i da ostali svet može da diše i da se razvija.
Tako da je naša strategija odlučna akcija u korist zaštite stabilnosti finansijskog sistema. Imamo sreće u ovoj nesreći da imamo ove izolovane slučajeve. Da je ovo bilo šire i da je duže trajalo, bilo bi nažalost i šire i duže. Ovako, sačekao nas je ogroman problem, ali nismo hteli da bežimo od njega. Izašli smo ovde na Skupštinu, izvinjavam se što niste imali vremena da ovo čitate iz razloga što je problem sustizao. Rekao sam vam da nismo ni znali za problem "Razvojne banke Vojvodine" do pre deset dana. Tek Centralna banka nam je pre deset dana to ukazala. Pažljivo je rekla, šta ćete sa time da radite, postavila nam je pitanje, vi ste akcionar izvolite. Bavite se problemom, hoćete da je gasimo ili ćete da je spašavate? Da mi ubacujemo dodatni kapital u nešto što nema šanse – nećemo, ali hoćemo da spašavamo depozite i to je naša strategija i zato donosimo ovaj zakon. Hvala.

I prethodna poslanica je izrazila bojazan da bi neograničeno trajanje ovog zakona mogla da prouzrokuje štetu, pošto smo ovaj zakon pisali u najboljoj nameri, mislim da ovaj zakon nema razloga da se primenjuje kada se prebace depoziti u ovim problematičnim državnim bankama o kojima sam danas govorio. Spremni smo da na Odboru za finansije baš, imajući u vidu da smo to čuli od više poslanika, da napravimo jedan amandman da ograničimo rok trajanja ovog zakona do kraja na primer, 2014. godine, dakle, naredne dve godine.
Pokušaću da vam dodatno objasnim zašto suspendujemo skupštinu akcionara državne banke. Dva su razloga – kratak rok, kao što sam rekao. Drugi razlog je čisto bankarske prirode. Najmanji rok za sazivanje skupštine je tri nedelje. Znači, najmanje mora biti 21 dan da bi se sazvala skupština, plus treba da se odgovarajuća dokumentacija pripremi za NBS, i to traje još jedno tri nedelje. Otprilike, šest nedelja treba za jednu ozbiljnu sednicu pripremiti skupštinu neke banke.
Mi nemamo to vreme zbog nedelje štednje, ali ima još jedan razlog koji stoji iza ovoga. Već sam rekao, u "Agrobanci" trenutno ima manje od 10 miliona keša, a obaveze prema štedišama su 250 miliona evra. Da li možete da zamislite situaciju pripreme materijala gde desetine ljudi čitaju materijal i znaju da ova banka nema gotovinu, a štediše idu i traže da to podignu?
Ovu akciju smo pripremali van javnosti. Sada je gotovo, u petak Skupština ovo usvaja, u subotu se prebacuju depoziti, u ponedeljak svi imaju svoj novac. Znači, u ponedeljak će svi imati u Poštanskoj štedionici. Da smo ovo šest nedelja unapred objavili, ne bi dočekala "Nova Agrobanka" Skupštinu i ovu skupštinu ne bi morali da držimo. Propala bi posle prve nedelje, jer bi svi otišli u panici da podignu svoj novac, tih 10 miliona bi otišlo odmah. To je razlog, pošteno vam i iskreno kažem. Morali smo da uradimo brzinski operaciju, kako bi obezbedili da sprečimo paniku i da svako u ponedeljak može da raspolaže svojim novcem. Nema ni jedan drugi razlog, samo taj. Nema nikakve loše namere, prosto, takve se operacije rade brzo.
Ono što je jako važno i građani koji ovo budu gledali a imaju štednju u "Novoj Agrobanci" mogu da odahnu. Suštinski da ovo nismo odradili, veliki broj bi njih bio uskraćen da dobije svoj novac. Bio bi isplaćen u procesu stečaja, kroz aktiviranje mehanizma Agencije za osiguranje depozita, ali na taj način ne bi mogli da pomognemo deponentima čiji ulozi nisu osigurani. To su svi oni iznad 50 hiljada evra. Oni bi delili sudbinu naplate potraživanja u situaciji gde je 80% nenaplativo, ne bi se mnogo ovajdili, slabo bi išta od toga naplatili.
Dakle, na ovaj način smo mi odgovorno postupili činjenicom koja deluje kontradiktorno u pravnom smislu, da suspendujemo skupštinu akcionara, sačuvali smo ljudima pare, građanima, privredi i ostalima. Zapravo, jednom neklasičnom pravnim metodom smo svesno ušli u nešto što je neuobičajeno da bismo obezbedili da nema panike u sistemu i da svako može da dobije svoj novac.
Ako postoji bojazan da ova suspenzija može da pravi problem u nekoj budućnosti, lično mislim da možemo da ograničimo trajanje ovog zakona najduže dve godine i da na taj način rešimo ovo pitanje, sa nadom da će i poslaničke grupe opozicije podržati ovaj zakon. Bilo bi dobro da ovu operaciju konsenzusom podrži cela Skupština. Takav predlog sam čuo od poslaničke grupe DSS i od vaše.
Ovde ne govorim o tome ko je odgovoran za šta, to će ispitivati u posebnim sektorima taj koji je nadležan. Ovo je odgovornost Skupštine Republike Srbije. Bilo bi dobro da ovakva stvar konsenzusom usvojimo. Zato smo spremni da damo taj amandman da ćemo do sutra na odboru, odnosno Skupštinskom Odboru za finansije kada bude zakazan.

Uvereni smo da neizglasavanje ovog zakona bi proizvelo samo štetne posledice. Ne bi nam vredelo to što bi sa pravom mogli da okrivimo Vladu čiji ste vi bili nosilac u prethodnom periodu, ako bi građani izgubili svoju štednju. Zato ćemo ovaj zakon primeniti upravo zato što on donosi isključivo i samo dobre posledice, jer spašava 250 hiljada deponenata "Nove Agrobanke", može da spasi 67 hiljada deponenata "Razvojne banke Vojvodine" i svih drugih, ne daj Bože, državnih banaka ako dođu u probleme.
Nikada Skupštini ne bi predložili zakon koji ne proizvodi isključivo dobre posledice, no vaše je pravo da se izjašnjavate o zakonu kako god želite.

Ceo dan sam ovde i stvarno ne znam o čemu vi govorite. Da li pričamo o problemima stranih banaka ili problemima državnih domaćih banaka? Ko je ovde loš u ovom slučaju? O čemu govorite? Da omogućimo nestanak domaćih banaka, to su gluposti. Kakav zakon da omogući nestajanje? Mi čuvamo depozite građana Srbije koji su upropašćeni lošim upravljanjem u domaćim bankama. "Agrobanka" nije strana banka, nije nikada bila. Antonić nije Nemac, on je bio direktor banke. Nikezić nije Italijan, on je bio predstavnik države u upravnom odboru banke. "Razvojnom bankom Vojvodine" upravlja Pokrajina. Bojan Pajtić nije Švajcarac. Znači, mi pričamo o tome da je domaća pamet upropastila ove banke. Mislite da je dobra stvar da mi sada trošimo 250 miliona evra za spašavanje brljotina domaće pameti. Nemojte da pričate ovde o tome da hoćemo na račun nekih tamo stranaca, teorija zavere, da ograničimo trajanje zakona. Nećemo da ograničimo trajanje zakona. Ne morate da glasate za zakon.
Vi niste ništa shvatili u toku cele ove rasprave. Problem je što ste imali političke plasmane u dve politički vođene banke. Jedna je bila indirektno politički vođena, to je bila "Agrobanka". Druga je bila totalno politički vođena, to je "Razvojna banka Vojvodine". Mi nekom nabacujemo sada posao ovde itd. Ako ne shvatate to, nemojte da govorite.

Kada bi to što govorite bilo tačno, bilo bi nam lako, jer bi to lako naplatili. Nisu tačni ti podaci za koje vi kažete da je neko objavio. Ja to nisam zapazio. Ali, mi objavljujemo podatke o najvećim dužnicima na veb sajtu poreske uprave. Sa tim se krenulo u prethodnom periodu i ta će praksa biti nastavljena. Svako ko želi, može da vidi koji su najveći poreski dužnici u Srbiji.
Na primer, najveći dužnik je jedna fantom kompanija koja je u stečaju i koja se bavila prometom naftnih derivata. Ima nekoliko takvih iz oblasti prometa naftnih derivata koje su utajile velike iznose PDV u prethodnom periodu i očito je da su otišle u fiktivne stečajeve. Znači, sve se ovo odnosi na prethodni period. Ne govorimo o kompanijama koje su otišle u stečaj u periodu od formiranja nove vlade. One su na listi najvećih dužnika.
Zato sad tragamo za mogućnostima da zatvorimo taj način, jer očito da kod prometa naftnih derivata ima zloupotreba. U narednom periodu ćemo pokušati taj sistem da zatvorimo.
Što se tiče bogatih ljudi u Srbiji i onih koji nisu prijavili svoju imovinu i svoje bogatstvo, moram da kažem da ćemo u toku narednog meseca, u oktobru, objaviti poziv građanima Srbije određene imovne snage, još smo u postupku definisanja kriterijuma, da prijave svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, odnosno nepokretnu plus pokretnu izvan neke vrednosti, keš koji drže u kući, depozite u bankama i od nove godine krećemo unakrsnu proveru prihoda imovine.
Na taj način ćemo videti da li su oni koji imaju velike vile, zgrade, uredno prijavili porez. Ako uredno prijavljuju porez i plaćaju, onda je to sasvim u redu i u skladu sa našim propisima. Ili, eventualno, postoji neka neusaglašenost, pri čemu će početak unakrsnog ispitivanja krenuti od nove godine, ali se neće završiti, s obzirom da je to trajan proces.
Mogu samo da kažem da je prijavljivanje poslednji put vršeno 2004. godine, tako da postoji baza podataka iz tog perioda. Moći ćemo da uporedimo sa 2012. godinom i da onda pratimo dalje stanje prihoda imovine u narednom periodu. Ja sam za ovaj posao angažovao i bivšeg direktora Poreske uprave Slovenije, gospodina Ivana Simića, koji će zajedno sa Poreskom upravom Srbije pripremiti odgovarajuće procedure i sprovešćemo isto to što se radi i u drugim evropskim zemljama. Na taj način želimo da modernizujemo i Poresku upravu i da uvedemo red u plaćanje poreza.
Ovo neće biti obaveza građana koji imaju skromna primanja, od njih nećemo tražiti nikakav popis već ćemo samo dati cenzus iznad koga će oni koji imaju veća primanja i veću imovinu biti dužni da je prijave. U tom postupku ćemo onda ustanoviti ko je uredan platiša poreza, ko nije. Jer, nije dovoljno samo kontrolisati naplaćene opšte poreske prihode, PDV, carinu, porez na dohodak, akcize, potrebno je videti i da li postoje neki crni izvori prihoda pojedinaca i ukoliko postoje, to na adekvatan način oporezovati, sa jedne strane, a sa druge strane prijaviti drugim nadležnim organima ukoliko se radi o prihodima iz kriminalne aktivnosti. Ali, onda to nije posao za poresku upravu već za policiju i tužilaštvo.
U svakom slučaju, cilj Ministarstva finansija, privrede i Vlade je da uvede red u tu oblast. Ali, na sadašnjim listama najvećih dužnika Srbije nema tih imena o kojima verovatno vi govorite, tako da mislim da te informacije nisu tačne. Jer, kad bi dugovali pet milijardi evra za neplaćene poreze, to bi mi sigurno znali i išli bi da to naplatimo.