Hvala.
Vidim da ste zaista sa velikom ozbiljnošću ušli u analizu ovog slučaja, i zato ću zaista sa velikom ozbiljnošću pokušati da neke od dilema ponovo razjasnim. Moram da vam kažem da ako pitate stručnjake za finansijsku oblast, bankare, MMF, videćete da postoji apsolutna i nepodeljena podrška svih njih da donesemo ovakav zakon.
Već je kolega iz Socijaldemokratske partije Srbije rekao da ovakvi i slični zakoni jesu donošeni, doduše ne zbog lošeg državnog upravljanja nekim bankama, nego zbog svetske finansijske krize, gde su spasavani depoziti banaka u nekim drugim zemljama.
Ova transakcija koja će se izvesti sad u slučaju nove Agrobanke, prebacivanje depozita imovina u Poštansku štedionicu se u toj stručnoj terminologiji zove "Processing adaptation agreement", znači kupovina i prihvatanje obaveze preuzimanja depozita, sprovedena u slučaju Turske, Grčke, SAD i Velike Britanije. Kada smo uradili predlog ovog zakona i kada smo suštinski dobili podatke Narodne banke Srbije, na osnovu čega smo morali da delujemo, ponavljam još jednom, mi smo zvali i MMF da nam da svoje stručno mišljenje jer nismo želeli sami da donosimo odluku, jer evo vi ste postavili pitanje koje sam ja takođe postavio mojim saradnicima – da li da pustimo tečaj "Nove Agrobanke" ili da spasavamo depozit u stečaju, i zašto se nismo odlučili za to?
Opcija je, kao što ste rekli, osigurani depoziti, njih 250 miliona evra ima osiguranih depozita, bili bi stoprocentno isplaćeni. I u tom smislu, sve štediše, sva mala preduzeća koja drže do 50.000 evra depozita, dobili bi potpuno obeštećenje, ali bi propalo 111 miliona evra drugih depozita koji nisu osigurani i koji su veći od 50.000 evra. Tu ima i firmi, ima i gradova, opština poput grada Beograda, poput "Vojvodina šuma", poput grada Subotice, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, znači raznoraznih institucija, njihovi depoziti bi propali, ukupno 111 miliona evra depozita bi otišlo u stečaj. Malo bi se naplatilo u tom stečaju jer je 80% kredita nenaplativo. Logično je da bi sa naplatom ovih 20% izuzetno malo od ovoga svega bilo nadoknađeno u procesu stečaja, plus i ti naplativi krediti, tih šest do sedam milijardi dinara naplativih kredita, to malo naplativih kredita bi odmah dospelo. Pa i oni koji su imali kredite na pet godina, morali bi odmah da ih vrate, i te firme bi došle u problem da to ne mogu da vrate.
Zato smo se i mi i stručnjaci MMF-a opredelili da opcija stečaja nije dobra, plus što bi 250 miliona evra nepovratno bilo isplaćeno, bez mogućnosti da ostane u bankarskom sistemu, jer ti ljudi koji su se jednom opekli u stečaju teško da bi ponovo vratili pare u sistem, bar bi proteklo nekoliko godina da se to desi.
Da li postoji u slučaju stečaja, posebno u slučaju nekontrolisanog stečaja, opasnost, velika finansijska opasnost za ceo sistem? Pa postoji. Uverili smo se 2008. godine, to je poslanik SDPS-a rekao, kada je bio u američkim bankama i bankama na Islandu, građani su za 45 dana podigli milijardu evra iz svih banaka u Srbiji, za samo 45 dana. Zaista, poverenje u finansijskom poverenju je sve i zato kažem dobro je da je ovo izolovan slučaj i da se radi samo o par problematičnih državnih banaka. Zato smo i ovaj zakon ograničili samo na banke gde država ima neko vlasništvo i tu ste u pravu, ne mora imati većinsko vlasništvo, ali drugo, postoji mogućnost da država koristi ovaj zakon i da prebacuje, spašava depozite u neke druge banke. To državu košta, odmah da vam kažem.
Znači, sa aspekta racionalnosti, budžet ništa ne košta da pustimo da ode sve u stečaj i da samo isplatimo osigurane depozite, da ne prebacujemo i neosigurane. Dakle, mi ovim zakonom dajemo mogućnost, to ne znači da ćemo mi biti spremni da sve osigurane i neosigurane depozite prebacujemo, ako neka druga problematična državna banka dođe u problem.
Evo, primer Razvojne banke Vojvodine, mi smo naravno ponudili, zašto se ono paralelno dešava, znači paralelno je Centralna banka Srbije dala nama informaciju da oni imaju svega 3,5% kapitalnu adekvatnost umesto 12%, da nemaju dovoljno likvidnosti i da je potrebno reagovati. Zato smo mi predložili AP Vojvodina da urade i oni ovakvu jednu operaciju koja bi nas koštala nekih 100 miliona evra, pola Republiku, pola Pokrajinu, jer bi morali da pokrijemo neosigurane depozite, jer nema dovoljno likvidnog novca u Razvojnoj banci Vojvodina da pokrije osigurane i neosigurane depozite, a nijedna banka ne bi to prihvatila da preuzme bez potpunog pokrića. Mi smo predvideli ovde tržišni način, kako za Poštansku štedionicu tako i za bilo kog drugog primaoca, dakle banka koja preuzima depozite mora sto posto biti pokrivena likvidnim, naplativim sredstvima, kešom, državnim obveznicama ili eventualno naplativim kreditima u slučaju ovih šezdesetak miliona evra kod "Nove Agrobanke".
U svakom slučaju, Vojvodina je odlučila, nećemo da emitujemo 50 miliona evra u obveznicama, nego ćemo 150 miliona evra da emitujemo, da dokapitalizujemo Razvojnu banku Vojvodine. Da li će se poboljšati i pokazatelji Razvojne banke Vojvodine? Hoće. Skočiće na neophodnih 12% i ispunjavaće se uslovi za rad. Da li je to dovoljno da ta banka na dugi rok bude stabilna, rekao sam svoje mišljenje u pismu pokrajinskom premijeru, jer ako imate u portfoliju 75% neisplativih kredita, ne znam kakav umetnik treba da vodi tu banku da bi to popravio u narednom periodu i da li je to vredno emitovanja i zaduživanja građana Vojvodine za 150 miliona evra, pored prethodno 150 miliona evra zaduživanja, mislim da nije, ali neću se mešati u autonomiju Vojvodine.
Ovde svaki vlasnik donosi odluku za sebe. U slučaju razvojne banke Vojvodine, Pokrajina je vlasnik. Mi smo vlasnik "Nove Agrobanke" i kada govorite o akcionarima, nažalost to je moje lično mišljenje, mislim da ste isuviše blagi prema njima, prema privatnim akcionarima stare ove Agrobanke, evo reći ću iz kog razloga. Rekli ste da je koeficijent likvidnosti bio navodno dva, pa je smanjen kasnije u ovom procesu. I na vašu i na moju žalost i na žalost građana, taj koeficijent likvidnosti bio je falsifikovan. Zašto mislite da su svi ovi ljudi koji su vodili Agrobanku u zatvoru i zašto se vodi protiv njih istraga?
Privatni akcionari su bili odgovorno za 80% vlasništva u staroj Agrobanci, pre nego što se bilo šta desilo, pre nego što je država napravila propust, najveći propust je napravila Uprava koju je trebalo da kontroliše Skupština akcionara, gde su 80% bili privatni akcionari.
U tom smislu, mislim da oni trpe posledice svoje greške. Nije njihova direktna lična greška, jer sigurno da neki akcionar i Švedske ili akcionar iz Slovenije ne može znati tačno ko kako upravlja. Njegova odgovornost da postavi izvršni odbor na način zaštiti svoj akcionarski ulog.
Problem je bio što su falsifikovani izveštaji sve vreme i tu oni moraju sami da se pozabave, koje i zašto to falsifikovao, ko je kriv itd. Neću da ulazim u sve te detalje. Mogu da vam kažem da su ljudi koji su vodili "Agrobanku", izvršni odbor, zna se koja su imena u pitanju bila odgovorna za upravljanje dok je bila privatna, Dušan Antonić kao predsednik, Slavoljub Korićanac kao zamenik predsednika, Branislav Pešić kao član, Bojan Simonović kao član i Bojan Zarić kao član. Tih pet ljudi je potpisivalo sve te nenaplative kredite. Nekada jednoglasno, nekada je bilo i nekih koji nisu sve odluke potpisivali.
Država je imala tada dva predstavnika, Zvonimira Nikezića vlasnika konsultantske kuće "CES Mekon" i Gorana Mrdakovića. Dva predstavnika za tih 20% i njihova odgovornost je za 20%, za sve što se dešavalo. Ono što je meni bilo zanimljivo jeste da je konsultantska kuća "CES Mekon" dobila, bez obzira na propast stare "Agrobanke", posao od "Razvojne banke Vojvodine" za 500 hiljada evra, da napravi plan konsolidacije "Razvojne banke Vojvodine" poslednja tranša od tih 500 hiljada evra isplaćena je prošlog meseca. Dakle, nakon svega ovoga što se desilo sa "Novom Agrobankom". Da li ta studija vredi 500 hiljada evra, da li će to izbaviti "Razvojnu banku Vojvodine" koja je u dubiozi, ne znam, ali je vrlo interesantno. Da li mu je pomoglo prijateljstvo sa bivšim premijerom u tome da dobije taj posao, da bude član upravnog odbora? Da li su akcionari Šveđanin Karl Bilt i Slovenci bili sigurni zato što su mislili da je član upravnog odbora prijatelj sa premijerom? To je drugo pitanje. Snose odgovornost za to što se tada loše bankom upravljalo.
Kažete, opcija stečaj, onda bi svih 800 ljudi ostalo bez posla. Ovako će makar 300 zadržati posao. Da li je to neka sreća za njih, za tih 300 da za ovih 500 nije. Dobiće socijalni program, ali i oni su radili u banci koja je loše upravljala. Ne krivim radnike, oni sigurno nisu krivi za ovo, ali makar će dobiti socijalni program.
Pitanje prema malim akcionarima, vraćam se na to pitanje. Kao ministar finansija u novoj Vladi, nisam zatekao ni jednog malog akcionara u "Novoj Agrobanci". Svi su oni ostali kao izbačeni, jer je tako u procesu stečaja u staroj "Agrobanci". Naravno, da ću razgovarati sa njima, ali nismo imali nikakvog pravnog osnova da ih uključimo na bilo koji način u ovu operaciju, jer je 100% vlasništva trenutno državno. To je ono sa čime sam ja baratao kao sa početnom bazom. To je ono što je naše ministarstvo zateklo.
Ono što moram još jednom da kažem, jer zaista ne želim da budu ikakve spekulacije oko ovog zakona, jeste da ne postoji nikakva diskrecija, mogućnost da se ovaj zakon upotrebljava ako banka nije u problemu. Banka je u problemu ako NBS kaže da će joj oduzeti dozvolu za rad zato što ne ispunjava uslove po Zakonu o bankama. Ne može Vlada da kaže da je neka banka u problemu. Centralna banka je nezavisna i ona na bazi supervizije daje ocenu da li neka banka ispunjava ili ne ispunjava uslove, odnosno da li može da popravi svoje poslovanje ili ne.
Jedino državne banke, po ovom zakonu, jer država ima vlasništvo, koje nikako ne mogu da poprave svoje stanje kroz dokapitalizacije ili kroz bolji rad, one mogu biti spašene, odnosno depoziti u tim bankama, ukoliko Vlada to odluči uz saglasnost NBS. Dakle, ovaj zakon daje mogućnost, a ne i obavezu da mi spašavamo sve depozite, jer daje se mogućnost da se spašavaju ili osigurani ili osigurani i neosigurani. Moguće je parcijalno spašavanje depozita po ovom zakonu, jer takva mogućnost postoji u drugim zakonima koji su usvojeni u ovoj zemlji tokom krize, zbog drugih razloga, ali je ipak usvajala.
S druge strane, zašto postoji podrška stručne javnosti u ovom zakonu? Zato što umanjuje potencijalne buduće troškove države u ovim operacijama. Objasniću kako. Primera radi, da sada neka druga državna banka ima problem i da joj je stečaj neminovan, ako ode u stečaj sigurno država mora da isplati osigurane depozite, propadaju neosigurani depoziti i tu nastaje šteta. Ako postoji mogućnost da se prebace njeni depoziti u neku drugu jaku banku, onda država nema nikakav trošak. Eventualno može zatvoriti deo gepa izdavanjem obveznica, a ne treba da da gotovinu.
Tako da ovaj zakon daje mogućnost umanjenja troškova državi u slučaju problematičnih državnih banaka. Već sam vam rekao, postoje samo dve velike problematične banke koje su srećom, ne sistemskog karaktera, ni "Nova Agrobanka" ni "Razvojna banka Vojvodine", nemaju sistemski karakter i samim tim su izolovani slučajevi.
Mislimo da bi bilo bolje da nikada nije ovaj zakon Skupština usvajala, odnosno da nije bilo problema koji su doveli do nužnosti da se ovakav zakon predlaže i usvaja. Kada su problemi stvoreni, opet govorim o pitanju odgovornosti i biću potpuno otvoren, nezavisno od vremena. Za problem u bankarskom sektoru ne može biti odgovoran ministar poljoprivrede, ne može biti odgovoran ministar policije, ne može biti odgovoran niko osim ministra finansija. Realno, to govorim sada, ja sam ministar finansija i ja sam sada odgovoran, od pre dva tri meseca. Prethodnik moj je odgovoran od momenta kada je saznao, ne može ni ministar finansija sve unapred znati. Centralna banka je odgovorna što je uopšte dozvolila da se dogodi ovaj problem. Da su rađene ozbiljne kontrole ne bi mogao da se falsifikuje koeficijent likvidnosti ili da se falsifikuje kapital banke. Kapital banke nije bio pozitivan kao što piše u papirima nego je bio negativan.
Prva stara "Agrobanka" je otišla u stečaj zbog negativnog kapitala, kao što ga ima sada "Razvojna banka Vojvodine". Ne treba da se doda 150 miliona evra zato što je banka dobra, nego što je loša. Pitanje je da li uopšte može da postane dobra, ako je već dato 150 miliona evra i nije joj bilo dovoljno da postane dobra. Sada se još 150 miliona evra traži.
Po našem mišljenju, po mišljenju stručnjaka iz MMF u takvim slučajevima bolje je tu lošu banku staviti u stečaj, a spasiti depozite građana i privrede prebacivanjem na neku zdravu banku koja to želi da prihvati. Ovim zakonom se ne može nametnuti obaveza nekoj banci da prihvati depozite ukoliko ona to ne želi. Dakle, samo ukoliko ona to vidi kao dobru poslovnu transakciju za sebe. Zašto je to dobra poslovna transakcija za banke koje prihvate samo depozite? Zato što prihvataju depozite koji su pokriveni gotovinom, ne prihvataju nikakve loše plasmane. Kada bi loše plasmane prebacivali, niko živi to ne bi hteo da prihvati i to bi bilo ekonomski neodgovorno.
Prebacivanjem samo depozita pokrivenog kešom, pokrivenog obveznicama, naplativim likvidnim sredstvima, to onda može biti dobar, isplativ, komercijalni posao za banku koja to prima, jer se povećava klijentska baza. Ukoliko je banka stabilna, ona može da pokuša da zadrži najveći deo tih novih deponenata kod sebe i to jeste cilj, da i Poštanska štedionica, koja jeste stabilna i jaka, da najveći deo ovih novih depozita zadrži.
Naravno, ako neko ne želi da bude sutra deponent Poštanske štedionice, a bio je deponent "Nove Agrobanke", on može slobodno od ponedeljka da podigne svoj štedni ulog, prenosom likvidnih sredstava iz Agencije za osiguranje depozita u iznosu od 250 miliona evra. svako ko bude želeo moći će da bude isplaćen već od ponedeljka i time se očuvava stabilnost finansijskog sistema.