Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pošto vidim da je Narodnu skupštinu ili deo Narodne skupštine uvredio tvit koji sam objavio na društvenim mrežama, želim da kažem da sam očekivao da u ovoj raspravi klupu budu dupke pune kritičara budžeta. Želeo sam da javno zabeležim ono što je bio moj osećaj u trenutku rasprave, da me hvali vladajuća koalicija, a da nema u ovim klupama nikoga iz nekada najveće stranke.
Ako je to nekoga uvredilo, ako je ta istina bilo koga uvredila, najdublje mu se izvinjavam, a izvinjavam se i Narodnoj skupštini Republike Srbije ukoliko je povređena institucija. Nije mi bila namera bilo koga da uvredim, iako sam i sam bio uvređen činjenicom da se rasprava o aktu za koji svi govore da je najvažniji zakonski akt u državi odvija maltene bez jednog velikog dela opozicije. To možda prija nekome, možda nekome prija da prođe rasprava bez mnogo polemike, ali meni ne prija. Ja sam čovek koji voli kritiku i volim da ako imamo argumente da ih usvojimo.
Dakle, pominjanje dva anonimna lika je bio žargon koji se koristi na Tviteru. Nisam imao nameru nikoga da uvredim. Ako su ta dva poslanika, čija imena zaista ne znam, uvređena, lično se njima izvinjavam, a Skupštini Srbije svakako ukoliko smatra da je povređeno njeno dostojanstvo. Nisam znao za pravila da ne treba i ne može Tviter da se koristi, jer je to javno sredstvo komunikacije, jer je direktan prenos, ali ukoliko Skupština smatra da je korišćene Tvitera uvreda, to više neću koristiti tokom trajanja rasprave.
Ponavljam još jednom, ako sam uvredio Skupštinu, izvinjavam se, ali mislim da sam postigao cilj jer se kompletna poslanička grupa vratila u klupe.

Slažem se sa vama. Uradićemo to. To je predmet jednog drugog zakona. To je zakon o carinskoj službi koji je urađen u nacrtu i sledeće godine ćemo ga usvojiti i uraditi isto što smo uradili kod Poreske uprave. Dakle, umesto da to rade prekršajni sudovi, što je jako neefikasno, da radi carina. Slažem  se sa vama.

Samo da kažem da smo nakon rasprave u načelu o ovom zakonu najavio da ćemo podneti inicijativu skupštinskom Odboru za finansije da se neki amandmani danas predlože. Skupštinski Odbor za finansije je na naš predlog podneo nekoliko amandmana. Jedan od njih je da se ograničava rok trajanja ovog zakona na dve godine, kao što sam rekao na kraju onog dana kada smo raspravljali da ne bi bilo sumnje da se ovim zakonom želi trajno uticati na ubrzanje ove procedure i derogiranje zakona u redovnoj proceduri kako bi mogli da spasimo depozite banaka sa kontrolnim i drugim državnim učešćem. Ograničili smo rok primene zakona na 31.12.2014. godine amandmanom skupštinskog odbora koji je donet na inicijativu Ministarstva finansija i privrede.
Takođe, da bi se izbegla dilema na koje se sve to banke odnosi suzili smo definiciju u članu 1, tako da se ovaj zakon odnosi samo na one banke gde RS odnosno AP Vojvodina imaju kontrolno učešće, gde imaju većinsko učešće. Ne može se odnositi npr. na banke gde Republika ima pola posto kapitala nego samo gde ima kontrolno Republika ili pokrajina.
Takvih banaka ima nekoliko i želeli smo da ovim zakonom damo mogućnost da za slučaj problema možemo da reagujemo kao i u slučaju "Nove Agrobanke" prenosom depozita imovine na banku primaoca. Samo toliko kao objašnjenje. Hvala.

Da bi bilo dovoljno jasno moram reći, da li postoji bilo koja banka u Srbiji čiji osnivač nisu samo Republika Srbija i eventualno AP Vojvodina? Ne postoji. Nema je u pravnom sistemu, ni jedna jedina. Sve banke koje danas funkcionišu u Srbiji, osnivači su ili privatna lica, strane institucije ili Republika Srbija ili AP Vojvodina.
Da ne bi bilo dileme još jednom ću ponoviti. Ovaj zakon se ne odnosi samo na slučaj "Nove Agrobanke", odnosi se na slučaj svih banaka gde Republika Srbija, odnosno AP Vojvodina imaju kontrolno direktno ili indirektno učešće. Nema mnogo takvih banaka, ali dve su banke sa problemima, sa negativnim kapitalom, sa negativnom ocenom NBS gde je potrebno imati mogućnost intervencije ukoliko je to potrebno.
Kod "Nove Agrobanke" smo jednom već zaključili, da će Skupština nadam se, nakon današnjeg dana, već sutra doneti na osnovu ovog zakona odgovarajuće odluke i ugovore kojim se depoziti "Nove Agrobanke" kompletno prenose na Poštansku štedionicu. Naravno, pokrivenom odgovarajućim iznosom likvidnosti kako bi to bilo u potpunosti obezbeđeno, ali ovaj zakon se može u periodu dok bude važio, a to je do kraja 2014. godine odnositi i na druge banke ukoliko bude problema. Može se odnositi i na "Razvojnu banku Vojvodine" i zato stoji eksplicitno AP Vojvodine koja je vlasnik skoro 80% u "Razvojnoj banci Vojvodine" dok je Republika Srbija vlasnik negde oko dvadesetak posto u ovoj instituciji. Nema nekih drugih banaka, nema ni jedne banke u Srbiji gde je vlasnik AP Kosovo i Metohija.
Dakle, razlog navođenja u zakonu je isključivo te prirode o kojoj sam govorio, a ne neke druge. Tako da nema potrebe da mnogo diskutujete, makar po mom mišljenju o ovome na Odboru za ustavna pitanja, jer se ovde odnosi samo na banke koje postoje. Pošto je zakon oročen na dve godine, a ne verujem da će nastati u međuvremenu neke nove banke čiji će osnivač biti AP Kosovo i Metohija.

Ja neću danas puno odgovarati, jer sve što sam imao izneo sam u raspravi u načelu pre dva dana, ali pošto ste tri puta jednu neistinu rekli, moram zbog javnosti da kažem, ovaj zakon u samom naslovu sadrži činjenicu da se odnosi na više banaka, jer se govori o množini, ne govori se o jednoj banci.
Ovo nije zakon o "Novoj Agrobanci". Da je bio zakon o "Novoj Agrobanci", tako bi se zvao. Ovaj zakon obuhvata sve sadašnje problematične državne banke i
slučajeve kada ne postupanje po ovom zakonu može ugroziti stabilnost finansijskog sistema, odnosno dovesti do moralnog hazarda u bankarskom sistemu, kao i sve buduće slučajeve, ukoliko se dogode u periodu od naredne dve godine, s obzirom da smo ograničili dejstvo.
Ministarstvo finansija Srbije ne može znati koja je banka u problemu a koja nije, to zna samo NBS, jer prema Ustavu i zakonima, jedino Centralna banka ima pravo da vrši kontrolu.
Međutim, Ministarstvo finansija prema Ustavu i zakonima, odgovara za one banke gde država ima kontrolno učešće, a odgovara i za one banke gde ima manjinsko, a još više za one gde ima kontrolno, jer je tu potpuna odgovornost na Vladi Republike Srbije, a pre svega na Ministarstvu finansija.
U tom smislu, imajući u vidu činjenicu da je Centralna banka, NBS, nakon sprovedenih kontrola, u obe ove institucije i u "Razvojnoj banci Vojvodine" i u "Novoj Agrobanci", ustanovila da ni jedna ni druga banka ne mogu opstati na tržištu, jer nekoliko pokazatelja po Zakonu o bankama, ne ispunjavaju, a pre svega nemaju kapitala, nemaju likvidnosti, nisu ni solventne ni likvidne, onda je Vlada donela predlog zakona da može da obuhvati više banaka kako ne bi imali slučaj da donosimo zakon za jednu banku, pa onda ponovo dolazimo u Skupštinu da pravimo zakon za drugu banku.
Ovo govorim zato što su slučajevi "Nove Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine" identični, samo se razlikuju u veličini problema.
Problem u "Novoj Agrobanci" je 410 miliona evra, s obzirom da toliko iznose sada depoziti, osigurani i neosigurani. Osigurani 250 miliona, a ostatak su neosigurani depoziti.
Koji su to osigurani depoziti? Svi oni do 50 hiljada evra za koje država garantuje.
Šta je u "Razvojnoj banci Vojvodine" drugačije? Samo što je nivo problema manji. Tamo je nivo osiguranih depozita 140 miliona evra, a neosiguranih 100 miliona evra, ali "Razvojna banka Vojvodine" takođe nedostaje 150 miliona evra dodatnog kapitala, da bi uopšte bila solventna, a nedostaje joj i likvidnost, svež novac.
"Nova Agrobanka" ima trenutno na računima ispod 10 miliona evra, a štediše mogu da potražuju 250 miliona evra. Polovina ovih uloga dospeva sledeće nedelje, polovina u "Novoj Agrobanci".
Ako se ovaj zakon danas ne bi usvojio i Vlada sutra reagovala prenosom kompletne baze podataka na "Poštansku štedionicu" imali bi situaciju da bi već od utorka, srede, kada dospevaju ulozi građanima, ljudi došli na šalter i ne bi mogli da podignu svoj novac u "Novoj Agrobanci".
Slična je situacija i u "Razvojnoj banci Vojvodine". Tamo je upozorena pokrajinska vlada da banka nema likvidnost, da nije solventna i da ukoliko se hitno interveniše, da će se isti slučaj zadesiti. Sa željom da pomognemo da isti tretman imamo prema identično dve državne banke, pri čemu je u jednoj, kontrolno vlasništvo ima Republika Srbija, a u drugoj AP Vojvodina, mi smo predložili ovaj zakon, želeći da sačuvamo za Republiku Srbiju, manevarski prostor da ako se u nekim narednim kontrolama i u nekoj državnoj banci sa kontrolnim učešćem vidi problem, da možemo na isti način da intervenišemo, jer na ovaj način mi spašavamo depozite građana i privrede.
Dakle, 250 hiljada deponenata "Nove Agrobanke" koji imaju osigurane depozite i nekih 70 hiljada u "Razvojnoj banci Vojvodine"
Naravno vi stalno pominjete da nismo imali dogovor sa pokrajinskom
vladom, mi smo sa njima razgovarali, oni su doneli na Skupštini Vojvodine odluku da vrše dokapitalizaciju "Razvojne banke Vojvodine" u iznosu od 150 miliona evra, to je
zakonski dozvoljeno rešenje, mi smo im dali zakonsku saglasnost u skladu Zakonom o javnom dugu da to mogu da učine, ukoliko smatraju da je to dobro, ali smo rekli da je to po nama necelishodno.
Narodna banka Srbije je sada na potezu da dozvoli ili ne dozvoli takvu emisiju, mi se u tu odluku Centralne banke nećemo ni malo mešati. Međutim, ono što je slučaj, u slučaju da u narednom periodu, tražili ste vi ovde u Skupštini da ograničim ovaj zakon na dve godine, to sam i učinio, ukoliko se, hteli se da se ograničim, mi smo smatrali da se ograniči na dve godine, niste vi konkretno predlagali na koji period, da budem precizan. Dakle, tražio je poslanički klub DSS i vi ste pominjali u vašem govoru potrebu da se ovaj zakon ograniči i mi smo to prihvatili, predložili Odboru za finansije.
U slučaju, što se tiče "Nove Agrobanke", mi trajno rešavamo taj problem, jer od ponedeljka svi deponenti će biti preseljeni u "Poštansku štedionicu" i moći će slobodno da raspolažu svojim ulogom. Zašto? Zato što zajedno sa depozitima prenosima i 250 miliona evra keša gotovog novca iz Agencije za osiguranje depozita, kako bi kompletno pokrili te depozite, plus hartije od vrednosti koje su ranije emitovane i neka druga naplativa potraživanja, tako da svih 410 miliona evra aktive pokrivamo sa kolateralom koji je naplativ, odnosno sa gotovinom.
Što se tiče "Razvojne banke Vojvodine", ako se izvrši dokapitalizacija, naravno da će nivo kapitala banke da dođe na nivo koji "Narodna banka" Srbije smatra opravdanim. Nakon toga, verovatno će "Razvojna banka Vojvodine" tražiti od Centralne banke zahtev da dobije kredit za likvidnost, pošto nemaju ni likvidnih sredstava. Pretpostavljam da u situaciji tražnje za takvom vrstom pomoći, da će Centralna banka Srbije izaći u susret "Razvojnoj banci Vojvodine". Međutim, ukoliko se u narednom periodu dogodi da se nastavi loše upravljanje koje je dovelo "Razvojnu banku Vojvodine" u ovakvu poziciju u kojoj se sada nalazi, jer 75% svih kredita je nenaplativo, onda ovaj zakon daje mogućnost i pokrajinskoj Vladi i Republici da intervenišu u nekom narednom periodu, pri čemu, imajući u vidu, i zato sam javno o ovome govorio, da smo mi predlagali da se agonija "Razvojne banke Vojvodine", kao i "Nove Agrobanke" odmah zaustavi i spreči dalje gomilanje troškova. U tom slučaju ne bi pristajali da intervenišemo sa bilo kakvim obavezama Republike Srbije prema neosiguranim depozitima, jer moramo i garantujemo za osigurane depozite u svim bankama u Srbiji, jer ne želimo da eksperiment političkih plasmana u kreditiranju plaćaju svi građani Srbije. U tom slučaju bi mi koristili ovaj zakon samo za prenos osiguranih depozita. Znači, oni koji imaju uloge do 50 hiljada evra u svim bankama u Srbiji moraju i mogu da se osećaju bezbedno, jer mi garantujemo kao država da u slučaju problema, u ma kojoj banci u Srbiji, bilo ona državna, privatna, strana ili domaća, Republika Srbija ima dovoljno i instrumenata i sredstava da interveniše i nadoknadi svaki dinar od tih 50 hiljada evra pojedinačnih depozita.
Republika Srbija nema obavezu, i to upozoravam i građane i privrednike da pokriva neosigurane depozite, odnosno depozite iznad 50 hiljada evra. U ovom slučaju, jako je važno da pokrajina donese pravu odluku, jer ukoliko je ne donese preuzima punu odgovornost za neosigurane depozite u "Razvojnoj banci Vojvodine". Tu su, između ostalog i depoziti Grada Beograda i depoziti Pokrajine Vojvodine i depoziti nekoliko lokalnih samouprava sa teritorije Vojvodine, depoziti nekih uglednih preduzeća kao što je "Nektar".
Ima zaista dosta tih depozita, koji u slučaju lošeg upravljanja neće biti spašavani od strane republičke Vlade, zato što smo i na ovoj skupštini, a i zvaničnim dopisima upozorili pokrajinsku Vladu da se ovde ne radi o politici, već o ekonomiji i predložili im da imajući u vidu da je stepen ne naplativosti potraživanja čak 75%, što je svega nešto malo manje loše nego u "Novoj Agrobanci", gde je stepen ne naplativosti 80%, da se jednostavno spasu sada svi depoziti, da se omogući pokrajini da slobodno raspolaže sa preko dve milijarde dinara sada zarobljenog novca u "Razvojnoj banci Vojvodine", da se lokalnim samoupravama takođe oslobodi taj novac preduzećima da mogu slobodno sa njime da raspolažu, pa, konačno i Gradu Beogradu.
Beograđani drže, indirektno, preko gradske uprave 600 miliona dinara u "Razvojnoj banci Vojvodine" kojim ne mogu da raspolažu, a onda, ne znam, dižu se cene u gradskom prevozu zato što grad nema dovoljno, navodno novca. A evo, 600 miliona dinara stoji zarobljeno, između ostalog, u "Narodnoj banci Vojvodine". Gradu Beogradu će se osloboditi sredstva iz "Nove Agrobanke". Znači, to je zaista efekat. Beograd ima 300 miliona dinara u "Novoj Agrobanci" a 600 miliona dinara, duplo više u "Razvojnoj banci Vojvodine". Onoga časa kada izvršimo prenos u "Poštansku štedionicu", i osiguranih i neosiguranih depozita, Grad Beograd, na primer moći će slobodno da raspolaže sa tih 300 miliona iz "Poštanske štedionice", što neće biti slučaj u "Razvojnoj banci Vojvodine".
Još jednu stvar koju ste rekli, a nisam hteo odmah da reagujem, a pošto uporno ponavljate, sada to želim. Netačna je činjenica da su ove banke sistemski važne, odnosno da, tačna je činjenica ona koju sam ja izneo da je učešće ovih banaka na tržištu jedne i druge zanemarljivo, i to je sreća u svim ovim okolnostima, zato građani mogu da budu mirni. Međutim, imajući u vidu da stepen nenaplativih potraživanja drastično prevazilazi prosek u drugim bankama, ne prevazilazi ga malo, nego drastično. Razlika između 80%, koliko je, recimo, nenaplativih potraživanja u "Razvojnoj banci Vojvodine", izvinjavam se, 75% u "Razvojnoj banci Vojvodine", 80% u "Novoj Agrobanci", drastična je razlika u odnosu na nekih 20-ak posto koliko je u drugim bankama. Zato čak, imajući u vidu činjenicu da ukupnom tržišnom učešću ove banke nemaju značajno učešće, ova drastična razlika u lošim plasmanima povećava ukupan prosek za Republiku Srbiju, to vam je vrlo jednostavno matematičko objašnjenje.
Da zaključim, ovaj zakon donosimo sa željom da što manje bude primenjen, odnosno da bude što manje kandidata za njegovu primenu. Zavisi u koliko slučajeva će ovaj zakon biti primenjen, isključivo od toga kako se upravlja u državnim bankama. Ono što se desilo u prošlosti mi ne možemo da vratimo. Loše upravljanje u "Agrobanci", dok je bila privatna očito i eksperiment sa pravljenjem ove "Nove Agrobanke" koji je bio potpuno pogrešan, izgubilo se 100 miliona evra potpuno nepotrebnim izdavanjem tih hartija, moglo je odmah ovako da se ovo reši. Mi ne možemo to da vratimo, ali je cilj ovog zakona da sada hitno deluje, odlučno da bi se spasli depoziti i time sačuvalo poverenje u sistem.
Zašto kažem da ove banke nisu sistemske? Iako deluju velike cifre da štednja u "Novoj Agrobanci" iznosi 250 miliona evra, ili u "Razvojnoj banci Vojvodine" da su osigurani depoziti 140 miliona, to je ipak zanemarljivo u odnosu na preko osam milijardi evra, koliko građani Srbije drže u našim bankama. Zato je dobro što se radi o dva izolovana, mala slučaja, ali koliko god da su mali, i tih 140 miliona evra ako neko izgubi, ili 250 miliona evra u ovom slučaju druge banke, to su ogromna sredstva i mi ne želimo nikome da dozvolimo da bude u opasnosti.
Zašto još donosimo ovaj zakon? Zato što štedimo i novac iz budžeta, odnosno Agencije za osiguranje depozita, koji bi isplatili u gotovini za slučaj problema, jer umesto, evo biću potpuno konkretan, umesto da na primer za ovih 140 miliona evra depozita u "Razvojnoj banci Vojvodine" koji su osigurani, kada bi ona bankrotirala, ne bi pokrajina, već bi Republika morala da isplati deponente. U slučaju ovog zakona, mi čak i u slučaju da pokrajina sada dokapitalizuje banku, a banka i dalje bude u problemima, što se već pokazalo da tri dokapitalizacije nisu bile dovoljne, pa ja sumnjam da će četvrta biti dovoljna, ma kolika da je.
Imamo mogućnost da u slučaju kolapsa "Razvojne banke Vojvodine", koji može da predstavlja problem za ove osigurane depozite, prebacimo, po osnovu ovog zakona samo osigurane depozite u tom slučaju na neku od banaka primalaca i da time izbegnemo da Republika Srbija interveniše sredstvima iz budžeta ili da im da hartije od vrednosti.
U tom slučaju, koji ja ne želim da se dogodi, naravno, šteta bi bila nepokrivanje neosiguranih depozita, koji bi u tom slučaju bili u stečajnoj masi. Zato je bilo moje ekonomsko upozorenje i predlog pokrajinskoj Vladi da ne spašava nešto što se teško može spasiti, jer ne radi se koja ima 25 ili 30% nenaplativih kredita, nego 75%. Tri četvrtine portfolija je "krš", što bi rekao narod, to je nenaplativo. Ko zna da li je i to do kraja tačno, jer kada je prva procena bila za, znate i sami, "Agrobanku", mislilo se da ne znam koliko, da je mnogo manje nenaplativih kredita. Kako se ušlo dublje u analizu, videlo se kakvo je obezbeđenje.
Onaj ko, prosto, misli da bankarstvo može da se koristi u političke svrhe, taj zaista nije odgovoran ni prema svom narodu, ni prema svojoj državi.

Hvala vam za ovu diskusiju, jer ste mi dali priliku da vam objasnim zašto niste u pravu. Ne mislim da imate bilo kakvu lošu nameru, možda samo nemate neke informacije.
Tri su važna razloga zašto AP Vojvodina ne može u ovom slučaju da potpuno samostalno odlučuje o "Razvojnoj banci Vojvodine". Prvi je zato što je već sada Republika Srbija, čiji sam ministar finansija, ubacila 50 miliona evra u "Razvojnu banku Vojvodine". Taj novac ćemo dati već u budžetu za sledeću godinu, u budžetu za 2014. i 2015. godinu. Plaćaćemo tri godine, građani cele Srbije, i Leskovčani, i iz Prijepolja, iz Pirota će plaćati dubioze koje je napravila politička garnitura u "Razvojnoj banci Vojvodine".
Znači, 50 miliona evra nije vojvođanski novac, nego novac građana Srbije. To je jedna stvar. Druga stvar – 140 miliona evra osiguranika depozita ne garantuje Vojvodina. Hajde neka Vojvodina preuzme garancije za sve osigurane depozite do 50.000 evra na teritoriji Vojvodine, nemam ništa protiv - garantuje Republika Srbija. U slučaju kolapsa, opet svi građani čitave Srbije treba da kompenziraju greške u političkom upravljanju.
Treća stvar – da je ova banka u prethodnom periodu pokazala da joj dokapitalizacija pomaže, sada bih ćutao i prihvatio bih možda i neke argumente pokrajinske Vlade. Međutim, u dve godine 150 miliona evra je već ubačeno, ne samo pokrajinskog novca, već sam i rekao, i delimično republičkog novca. Nismo ga mi emitovali iz Republike, to je prethodna Vlada uradila, prethodni ministar finansija. Problem je u tome da već nekoliko dokapitalizacije nije pokazalo da je ta banka sposobna da stane na noge. Znači, već je 150 miliona evra tamo plasirano u vidu dokapitalizacija, a sada im treba još 150 miliona evra.
To vam je kao droga - nema kraja. Nema kraja do smrti. Sada vam govorim najozbiljnije moguće. Zašto? Da je bilo uspešno tih 150 miliona evra, ne bi sada tražili još 150 miliona i ne bi stepen naplativosti kredita - koji je princip rada te banke i zašto se o toj banci isto kao i o "Agrobanci" nikada u javnosti nije pričalo? U javnosti se počelo pričati o problemu "Agrobanke" tek u maju ove godine, kada je doneta odluka da se oduzme dozvola za rad staroj "Agrobanci" i formira "Nova Agrobanka".
Oni koji su za to bili odgovorni, to niste vi, ali neke vaše kolege, su ćutale o problemu i doveli do toga da sada građani plaćaju mnogo veću cenu nego da je problem na vreme uočen. Mislim da je krajnje odgovorno ovo što radim i što radi Vlada Republike Srbije, da na vreme upozoravamo na problem "Razvojne banke Vojvodine", koja posluje neodrživo. Nemam nikakvih dokaza da će ona poslovati drugačije u odnosu na prethodne godine, a traži se da se da još 150 miliona evra. Tačno je da će Pokrajina to dati, ali u slučaju neuspeha, cenu neće platiti Pokrajine nego Republike, odnosno platiće i Pokrajina i Republike, a Republika čak i ako nije saglasna, plaća cenu, jer moramo da garantujemo za osigurane depozite po zakonu koji je republički.
U tome je cela stvar. U svim drugim stvarima Pokrajina zaista ima punu autonomiju da odlučuje o stvarima koje se odnose, u skladu sa zakonom, na teritoriji AP Vojvodine.
Ovo nije stvar koja je samo pokrajinskog karaktera, ova stvar je nacionalnog karaktera. Ne znam koliko štediša ima koji nisu možda iz Vojvodine, ali moramo podjednako o njima da brinemo, kao i o vojvođanskim štedišama, za sve osigurane depozite. U kom smislu, ne ugrožavamo na ovaj način "Razvojnu banku Vojvodine", već ukazujemo da je bolja solucija spašavanje svih depozita u odnosu na dokapitalizaciju. Naravno, ne mešamo se u odluku pokrajinske Vlade.
Šta ako za dve godine dođemo ponovo ovde u Skupštinu i moramo da izdajemo dodatna sredstva za "Razvojnu banku Vojvodine"? Želim da ostane zapisano da sam bio protiv toga već danas, da smo već danas svesni činjenice da ta banka ima kontaminiranu aktivu.
Opet vam kažem da ne znam ni jedan slučaj u svetu sa enormnim ubacivanjem para države, da kontaminirana aktiva sa 75% nenaplativih plasmana može da se ozdravi. Sa ovih 150 miliona evra, što je enormno dokapitalizovanje tako što se zadužuje Vojvodina, dovešće se na nivo neke kapitalne adekvatnosti, u skladu sa zakonom, u trenutku danas. Šta će biti za godinu dana? Ako opet padne kapitalna adekvatnost, kao što je stalno padala u prethodnim godinama, ponovo će se tražiti nova dokapitalizacija. To je ova metafora o čoveku koji kada je pod opijatima, stalno traži novo – nema kraja, ne može da se zaustavi.
To je problem i zato je po nama ekonomski bolje rešenje da ne dozvolimo da, kao u slučaju "Agrobanke", umesto da se intervenisalo pre godinu dana, troškovi bi bili manji. U slučaju "Razvojne banke Vojvodine", kada bi se ovaj zakon primenio, troškovi za sve – i za Vojvodinu i za Srbiju, bili bi manji. Zašto za Vojvodinu? Ne bi moralo 150 miliona evra da se daje i da se dokapitalizuje banka koja imale izglede na uspeh zbog prošlosti i lošeg upravljanja. Prosto, tako je zatečena situacija, već bi se to iskoristilo za neke sigurno mnogo korisnije projekte u Vojvodini.
To su sredstva na koja ima prava Pokrajina Vojvodina, gde samostalno odlučuje gde će ih plasirati. Ali, mislimo da imajući u vidu ovde postoje obaveze koje proističu u budućnosti i Pokrajine i Republike, pametnije je i celishodnije ekonomski da se to uloži ili za socijalnu zaštitu ugroženih u Vojvodini, ili za izgradnju nedostajućih puteva. U Vojvodini ima puno problema koje treba rešiti tim novcem, nego da se dodaje u jednu banku koja se politički vodi. Prosto, to je sasvim sigurno. Da to nije tako, ne bi došlo do tih problema.
Razumem da ste vi sasvim dobronamerni u vašoj diskusiji, ali nemojte gubiti iz vida ova tri argumenta zašto Ministarstvo finansija Republike ovoliko priča o "Razvojnoj banci Vojvodine", iako imamo samo 20% vlasništva, iz ta tri razloga. Dakle, garantujemo za 140 miliona evra osiguranih depozita u "Razvojnoj banci Vojvodine" i to je naša obaveza, da ukoliko kolabira, da cela Srbija to mora da nadoknadi. Već je Republika dala, odlukom prethodne Vlade, tih 50 miliona evra u "Razvojnu banku Vojvodine". To će se tek plaćati i opterećuje budžet Republike Srbije izdvajanjima za tu namenu. Za taj iznos nam se povećava iznos finansijskih sredstava koje moramo da pribavimo da bismo izvršili tu obavezu. Konačno, ne verujemo da Pokrajina, kažete da ima prava da odluči.
Ima prava da odluči, ali je već pokazala da je napravila gubitak koji je bio od 150 miliona evra, a sada i dodatnih 300 miliona evra su napravili gubitak u poslednje dve godine.
Jedina stvar koja do sada nije bila poznata da ovome niko živ ništa nije znao, o ovome se ćutalo. Ako neko kaže da su bile primedbe poslanika, pa ta pokrajina je dobila podršku naroda. Da je narod za ovo znao, čisto sumnjam da bi dobili podršku.

Nisam rekao da to nije legitimno, pa čak ni legalno, ali sam rekao da je to štetno. Druga stvar, i rekao sam to već jednom, nećemo sasvim sigurno uopšte nemamo nameru da se mešamo u bilo šta je nadležnost NBS jer NBS je nezavisna institucija i o svemu donosi odluke sama. Mešali smo se u prethodnoj fazi jer smo suvlasnik u toj banci. Republika Srbija ima tih 20% u "Razvojnoj banci Vojvodine".
Na kraju, neću da dužim više pošto smo dosta pričali, naravno da pokrajina ima pravo na jednu razvojnu instituciju, ali je i mnogo ekonomski mudrije, pa čak i politički ako hoćemo da pričamo da rizik razvoja takvih razvojnih institucija snosi samo politička garnitura, a ne i svi građani koji su kroz činjenicu da "Razvojna banka Vojvodine" nije fond nego je komercijalna banka. "Razvojna banka Vojvodine" ima dozvolu za rad od strane Centralne banke kao ma koja komercijalna banka u Srbiji. Bilo bi mnogo bolje da je ona neka vrsta fonda, da ne prikuplja štednju građana jer ako se čak nešto politički plasira, nemojte da me loše shvatite, nekada u nerazvijenim područjima treba dati kredit iako možda nije isplativo, ali ne smete to da činite novcem koji prikupljate iz štednje građana, nego to mora biti fond i taj fond se može stalno subvencionisati iz sredstava pokrajine. Pokrajina kao i Republika bi trebalo da ima takva fond umesto komercijalne banke. Kada kažem komercijalna mislim na poslovnu banku u tom smislu jer je ovako preveliki rizik.
Na kraju, zašto je rizik? Građani ne idu u tu banku zato što veruju pokrajini, nego zato što ta banka daje ogromne kamatne stope. Svetska istorija bankarstva nas uči da u slučaju kamatnih stopa kod banaka najviše dolazi do izražaja jedna ljudska osobina, a to je pohlepa. Ljudi u trci za ovakvom zaradom ulažu i sa višim kamatama čak i svesni tog rizika. Razne piramidalne šeme u prošlosti drugih zemalja sveta to pokazuju. Čak kada se desi jedan primer to nije pouka za budućnost.
Kada vidite kolike su kamatne stope tamo davane i kolike se sada daju jasno je da ljudi tamo ulažu zato što hoće da dobiju veću kamatnu stopu. Zato kažem svim građanima Srbije – nemojte da gledate koja je visina kamatne stope. Sve što je u trenutku ove 2012. godine iznad 5% je sumnjivo. Kako ćete vratiti taj novac sa kamatom ako uzimate po 5%, koliko mora da se plasira da bi se to vratilo? Odgovorne i jake banke ne mogu da nude visoke kamate na štednju. Te kamate su u razvijenim zemljama simbolične – u Japanu 0,05%, u Americi 1%, u Švajcarskoj takođe, u Nemačkoj takođe. Srbija je specifična i mogu da budu više kamatne stope, ali kada je 6% ili 7% kamatna stopa, ne verujem da iko daje danas više, pa to je automatski signal da nešto nije u redu sa tom bankom, čim kroz pozive na visoke kamatne stope pokušava da privuče deponente. Tako je radila "Agrobanka" i dospela u ovu situaciju.
Tako radi i "Razvojna banka Vojvodine". Zato kažem da između njih nema razlika i da umesto da se štednja građana plasira u političkim projektima, ako ima potrebe za političkim projektima, a opet kažem imam razumevanja jer sve države imaju takve institucije, onda to nisu institucije građana koje prikupljaju štednju i depozite privrede nego se finansiraju iz budžetskih sredstava. Takva je i "Nemačka banka za razvoj" i ona ne prikuplja štednju građana. Takve su i druge razvojne banke u svetu. Čak i onaj predlog koji je prethodna Vlada dala za formiranje razvojne banke Srbije polazi od toga da ona ne prikuplja štednju građana. O tome govorim iz sasvim dobre namere.
Naš predlog je čak bio gospodinu Pajtiću da od ovoga što ostane napravi jači fond za razvoj i da ubacuje budžetska sredstva u to. Ako hoće 150 miliona evra što ih ne da u "Fond za razvoj Vojvodine", koji već postoji ili slična institucija postoji. Rizik je davati u instituciju i igrati se sa štednjom građana. Samo je u tome stvar.

Baš zato što vas uvažavam i veoma cenim, ne želim da osporavam neke stvari koje neko ko nije ekonomista ne može da zna. Osporavam nešto što nema veze sa ekonomijom, a to je činjenica na koju je ukazao naš poslanik Saša Milenić u svojoj replici. To je da zamenjujete teze i da potpuno neistinito prikazujete sadržaj stvari. Reći ću vam o čemu se radi.
Rekli ste malo pre da smo mi nekoliko dana pre nego što je počela Skupština obavili razgovor sa potencijalnim bankama koje su zainteresovane za preuzimanje "Razvojne banke Vojvodine". Nisam to rekao. Niko živi nije zainteresovan za preuzimanje "Razvojne banke Vojvodine". Saslušajte me. "Razvojne banku Vojvodine" u celosti niko neće da preuzme na tržištu. Postoje zainteresovani za preuzimanje depozita, samo depozita, "Razvojne banke Vojvodine" i to samo osiguranih. Pošto su samo oni pokriveni obveznicama, odnosno likvidnim sredstvima i delom obavezne rezerve kod Centralne banke.
Kada sam pre par nedelja išao u Novi Sad radi konsultacija pokrajine u skladu sa zakonom o budžetu za 2013. godinu, kada smo završili taj deo razgovora o budžetu, ja sam sa gospodinom Pajtićem razgovarao o mogućem problemu u "Razvojnoj banci Vojvodine". Oni tada nisu bili svesni sadašnjeg nivoa problema. Mislili su da im je potrebno možda 40 miliona evra za dokapitalizaciju, a ni analiza Centralne banke nije tada bila gotova. Tada sam gospodinu Pajtiću rekao da ako je problem toliki, možda može da se pita Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodna finansijska korporacija, da eventualno dokapitalizuju "Razvojnu banku Vojvodine". U Tokiju sam razgovarao sa potpredsednikom IFC i sa visokim funkcionerima Evropske banke za obnovu i razvoj. Kada vide one bilanse i nakon izveštaja MMF nikome ni na kraj pameti nije palo da uđe u "Razvojnu banku Vojvodine", odnosno u kapital.
Treba razgraničiti te dve stvari. Niko u Srbiji, van Srbije nije zainteresovan za preuzimanje "Razvojne banke Vojvodine", jer bi to značilo da preuzima 75% nenaplativih potraživanja i 100 miliona evra ne obzebeđenih neosiguranih depozita. Dakle, da budemo jasni, to nikada nisam rekao. Rekao sam da postoje banke koje rade u Srbiji koje bi bile spremne da preuzmu samo osigurane depozite "Razvojne banke Vojvodine" i neosigurane, pod uslovom da država, bilo to pokrajina ili republika, upumpa 100 miliona evra hartija od vrednosti. Sa tim predlogom smo zvanično otišli, nekoliko dana pred ulazak u Skupštinu, pred pokrajinsku vladu, jer smo u međuvremenu dobili izveštaj Centralne banke da "Razvojna banka Vojvodine" treba da se dokapitalizuje sa 150 miliona evra. Bio sam van Srbije kada je gospodin Pajtić bio u Narodnoj banci Srbije, ali moj kolega Branko Popović je bio na tom sastanku.
Bili su tamo šest sati u Centralnoj banci i rekli su da su spremni da za 50 miliona evra dokapitalizuju Razvojnu banku Vojvodine. Kada im je stručno osoblje Centralne banke reklo da 50 miliona nije dovoljno, nego da je potrebno 150 miliona evra, reakcija je bila – dobro, daćemo 150 miliona evra. Ne znam kakvu su analizu mogli da urade za nekih pet minuta i da donesu odluku na samom sastanku da umesto onoga što su oni očekivali da nedostaje Razvojnoj banci Vojvodine, a to je 50 miliona evra, kažu – možemo mi i 150 miliona evra. Upravo zbog takvog olakog odlučivanja smo zabrinuti, jer ceh pogrešne odluke neće platiti samo pokrajinska Vlada, nego ceh plaćaju svi građani Srbije. Za 140 miliona evra garantuje Republika Srbija.
Drugo, kažete da nemamo nadležnost nad Razvojnom bankom Vojvodine, a čuli ste više puta u ovoj diskusiji da je Republika suvlasnik sa nekih 20%. Ponavljam još jednom, verujem da znate taj zakon, neću da kažem da ne znate jer ga znate sigurno, po zakonu Ministarstvo finansija odlučuje o ulozima Republike u ma kojoj banci Srbije i normalno da imamo nadležnost zato što smo suvlasnici. Zato se bavimo i Razvojnom bankom Vojvodine.
Argument hitnosti ostaje čak i da pokrajina dokapitaluzuje Razvojnu banku Vojvodine. Za budućnost, zašto? U slučaju neuspeha u vođenju Razvojne banke Vojvodine za pola godine, godinu dana, u slučaju eventualnog kolapsa Razvojne banke Vojvodine, mi nemamo vremena za brze procedure, nego možemo da iskoristimo ovaj zakon i da izvršimo prenos, ali samo osiguranih depozita u tom slučaju, jer ne bi bili spremni tada da pokrivamo i neosigurane depozite na neku od banaka preuzimaoca u skladu sa ovim zakonom, koje bi se odredile na osnovu aukcija, odnosno bile bi pozvane da daju što povoljnije uslove za državu, da preuzmu depozite, i to samo osigurane depozite banke.
Ako me pitate zašto sam razgovarao pre ulaska u parlament, zato što bilo koji ozbiljan ministar finansija mora da zna da li ima alternativa za neki slučaj koji nastupa, posebno kada je u pitanju finansijski sektor. Naravno da smo razgovarali. Nećemo valjda da ne radimo ništa kad vidimo problem ispred sebe.
Ponavljam još jednom, niko nije zainteresovan za preuzimanje kapitala Razvojne banke Vojvodine zbog 75% nenaplativih potraživanja, ni jedna banka. Možda ste me pogrešno razumeli, ali to nikada nisam rekao. Postoji interes za preuzimanje osiguranih depozita i neosiguranih pod uslovom emisije 100 miliona evra hartija od vrednosti pokrajine i Republike. To sam rekao i pre dva dana, ali ponavljam još jednom, ne znam da li ste namerno zamenili teze u mojim rečima, verujem da je bilo nenamerno, ali, evo, dao sam objašnjenje.

Zaista ovde neke stvari ne razumem. Mogu da razumem da neko brani neke stvari koje ne zna, ali ne mogu da razumem da neko brani neke stvari koje zna ako su one loše i da pravi zamenu teza, kao što vi radite da kažete da mi govorimo o nekakvoj podeli novca na srpski i vojvođanski. Sve vreme ljudi iz pokrajine koji sada zastupaju pokrajinu o  tome govore. Svaki put, kada god dođem u Skupštinu pitaju - a gde je onaj deo koji je za Vojvodinu, a gde je ovo ili ono.
Upravo sam danas govorio da u slučaju banaka odgovornost je Republike suštinski za nastalu štetu. Pokrajina ovde nema zapravo nikakvu finansijsku odgovornost za slučaj propasti "Razvojna banka Vojvodine" jer Republika nadoknađuje taj deo, te depozite, a to vam je rekao i gospodin narodni poslanik. Nije mi jasno o kakvoj podeli ovde govorimo?
Zaista to jeste kocka. Kocka je kada vi znate da štetu vi nećete platiti i sada legitimno odlučujete da 150 miliona evra ubacite u banku za koju i sami znate da ste već ubacili 150 miliona evra u prethodne dve godine, nekoliko navrata u manjim tranšama, čak uzeli jedan deo novca iz Republike, 50 miliona evra i opet niste uspeli, i opet morate još da ubacujete.
Šta je to nego kocka? To je čista kocka, čist hazard. To se u bankarstvu zove – moralni hazard. Tako da poređenje sa kockom je pravo, možda bolje nego ono koje sam ja dao sa drogom. Ovo jeste čist moralni hazard, ali na račun građana čitave Srbije uključujući i one koji žive na teritoriji Vojvodine, jer i oni plaćaju poreze isto kao što plaćaju građani u Beogradu, građani u centralnoj Srbiji. U slučaju kolapsa "Razvojna banka Vojvodine" svi plaćaju štetu, a zato kažem ova odluka nema samo i jedino možda u ovakvoj situaciji kada govorimo o bankarskom sistemu pokrajina ne može da ima punu autonomiju odlučivanja o ovom problemu. Iz razloga što je Republika suvlasnik, iz razloga što je već dala novac i razloga što garantuje za sve osigurane depozite u svim bankama.
Ponavljam još jednom ne bi bio moralni hazard da pokrajina donese odluku da se zaduži 150 miliona evra za ma koji razvojni projekat na teritoriji AP Vojvodine uključujući i za formiranje pokrajinskog razvojnog fonda, ili ubacivanja para u već postojeći pokrajinski fond koji bi plasirao taj novac na teritoriji AP Vojvodine. To onda nije moralni hazard, to je legitimno pravo AP Vojvodina. Ali, ubaciti u banku koja tek dve godine ima u nazivu Vojvodinu, jer ova banka ima tradiciju od 150 godina, pa da se time krši ne znam šta, ova banka je pre dve godine samo ime promenila, bila je "Metals banka" i imala ekspoziture po čitavoj Srbiji. Danas mislim da "Razvojna banka Vojvodine" ima ekspoziture ne samo na teritoriji pokrajine nego da ima u još nekim gradovima van teritorije pokrajine. Dakle, mi ne govorimo ovde sada o narušavanju ne znam kakve tradicije, govorimo o lošoj banci, kao što je "Nova Agrobanka" loša, tako i "Razvojna banka Vojvodine" je loša.
Mislim da bi bilo neodgovorno da smo dva dana bili u Skupštini i pričali samo o "Novoj Agrobanci", a da imamo istu situaciju i znamo da imamo istu situaciju sa "Razvojnoj banci Vojvodine". Kada ne bi znali za to, onda je to drugi slučaj. Verujem da vi niste, mnogi od ovih stvari znali pre početka sednice, jer ne može bilo ko ko nema informaciju iz Centralne banke to da zna. Međutim, raditi u tišini seriju neuspelih dokapitalizacija i aplaudirati novoj koja je najveća do sada, mislim da je zaista, neću govoriti o politici, moralno je neodgovorno.

Hvala vam što ste potpuno podržali sve ono što govorim čitavog jutra, zaista sam zahvalan.         U prvom delu vaše diskusije rekli ste sve ono što pričam celo jutro.
Druga stvar, pitali ste da li će se dozvoliti? Mi smo našu saglasnost po zakonu dali pre tri dana, mi se više ne pitamo za to, ali ne znači da ne treba da kažemo kakve su moguće posledice političke odluke autonomne pokrajine. Pokrajina će biti samostalna u donošenju te odluke. Ne želim da mi sutra neko kaže - zašto nisi to rekao kad je bilo na dnevnom redu? Ja sam to rekao, imam čistu savest, a drugi neka vode računa o svojoj savesti, naravno, ne mislim tu na vas.

Naravno da smo razgovarali samo o mogućnosti preuzimanja depozita problematičnih državnih banaka. Dve su takve u ovom slučaju. Sa Poštanskom štedionicom smo već dogovorili to preuzimanje depozita "Nove Agrobanke".
Što se tiče "Razvojne banke Vojvodine", tražili smo od "Centralne banke" listu banaka koje bi bile u stanju da preuzmu depozite na najbolji mogući način, listu jakih banaka u Srbiji, bez obzira na vlasništvo. Dobili smo jednu listu i pozvali sve te banke i uputili im pitanje – da li biste, u slučaju da se desi situacija prenosa depozita imovine, bili zainteresovani da pod jednakim uslovima to preuzmete, odnosno pod uslovima koji bi morali da ponudite u nekom takmičenju da budu bolji? Dobili smo odgovor od četiri banke da bi bili spremni da preuzmu samo osigurane depozite od 140 miliona evra pokrivene već hartijama od vrednosti, koje su emitovane ranije i neosigurane depozite uz emisiju dodatnih 100 miliona evra hartija od vrednosti.
Zašto smo to uradili? Pa, to je moj posao, to je posao ministra finansija, da pripremim akciju koja može da usledi nakon donošenja zakona, da ne gubimo vreme.
Nisu te banke došle "kuc, kuc" na naša vrata, kako vi to kažete, mi smo ih zvali. Nismo ih zvali napamet, nego smo tražili od NBS da nam da listu potencijalnih banaka. Nismo to radili za sve druge banke, nego samo za "Razvojnu banku Vojvodine" i "Novu Agrobanku", jer samo te dve su indikovane da imaju dubiozu i negativan kapital.
Ako bi nam sutra NBS došla i rekla – ima još neka državna banka gde Srbija ima kontrolno učešće, koja ima dubiozu, mi bismo taj isti postupak ponovili na bazi ovog zakona.
Dakle, ne može se ovaj zakon primenjivati na banke koje imaju pozitivan kapital. To je nemoguće. Čemu to? Zašto bi to radili? Ovaj zakon je napravljen za problematične državne banke. Srećom, makar prema analizi NBS, u dosadašnjem periodu njih je samo dve - "Nova Agrobanka" i "Razvojna banka Vojvodine".
Zato smo imajući u vidu da smo već dobili interes "Poštanske štedionice", bude preuzimalac depozita "Nove Agrobanke", morali da vidimo ko bi bio u slučaju odluke za prenos depozita "Razvojne banke Vojvodine". Koja bi to banka bila preuzimalac? Već sam objasnio da "Poštanska štedionica" ne bi bila u stanju da preuzme depozite i jedne i druge banke. Napravili smo ekonomsku analizu, pokazatelji to ne bi dozvolili. Mogu bezbedno da preuzmu depozite samo "Nove Agrobanke" i da i dalje imaju kapitalnu adekvatnost od 20%. Morali smo da tražimo rešenje u drugim bankama.
Pošto nema nijedne druge banke gde država ima 100% kapitala, a ima takvu snagu da preuzme 240 miliona evra depozita "Razvojne banke Vojvodine", tražili smo od Centralne banke – molim vas dajte nam listu ko može danas u Srbiji, od banaka da preuzme 240 miliona evra depozita iz "Razvojne banke Vojvodine" u slučaju da postoji potreba za tim. Naravno da smo to uradili, to uopšte ne krijemo. To je sastavni deo mog posla. Bio sam u obavezi da to uradim.
Tako da, hvala vam još jednom što ste mi to pitanje postavili. Ponavljam još jednom – da, mi smo sve te banke pozvali koje nam je Centralna banka dala, da bi efikasno obavili posao za koji smo plaćeni i za koji smo izabrani iz ove skupštine.

Da. U ime Vlade Republike Srbije prihvatam ovaj amandman.

Pokrajini se dozvoljava da radi po svojim odlukama šta hoće u Razvojnoj banci Vojvodine, ali ukazujemo da štetne posledice tih odluka snose svi građani Srbije, jer država Srbija garantuje za te depozite. Znam da vi dobro znate koliko je loša situacija u Razvojnoj banci Vojvodine, jer imate lične informacije o tome. Vi lično imate informacije o tome već više godina, s obzirom da dobro poznajete bivšeg pokrajinskog sekretara za finansije. Znači, imate sve ove informacije. Budite odgovorni. Ako ne želite da pomognete konstruktivno u raspravi, nemojte da postavljate pitanja na koje znate odgovore.
Znači, što se tiče likvidnih sredstava, biće upotrebljena likvidna sredstva za osiguranje osiguranih depozita "Nove Agrobanke", koji će biti prebačeni u Poštansku štedionicu. U slučaju da pokrajina dokapitalizuje Razvojnu banku Vojvodine ništa više neće biti korišćeno kao dodatna sredstva u operaciji vezano za ove dve banke. Što znači da će u tom slučaju trošak u ovom trenutku, u ovoj godini, biti 250 miliona evra iz Agencije za osiguranje depozita koje se prebacuje kao pokriće prebacivanja osiguranih depozita "Nove Agrobanke" u Poštansku štedionicu. Pošto pokrajina sama dokapitalizuje sa 150 miliona evra Razvojnu banku Vojvodine, u tom slučaju Republika Srbija nema u ovoj godini bilo kakvih troškova, ali troškovi nastaju u slučaju novog neuspeha u radu ove banke, s obzirom da je već nekoliko dokapitalizacija izvršeno, koje su bile neuspešne. Sto pedeset miliona evra je već ubačeno, novih 150 miliona se sada ubacuje.
Govorim o tim posledicama koje će nastupiti u tom slučaju i za koje odgovara Republike Srbija, kao i o onom novcu koji je već ubačen od strane prethodne Vlade, onih 50 miliona evra u obveznicama, a koje mi moramo iz republičkog budžeta da platimo sledeće godine Razvojnoj banci Vojvodine.
Molim vas, kada bude rasprava o budžetu za 2013. godinu precizno ukalkulišete i taj deo našeg doprinosa u ostvarivanju ustavnih prava Vojvodine na određeni procenat iz budžeta. Nemojte zaboraviti da ukalkulišete taj novac. Bolje da smo taj novac dali za neke druge stvari. Prethodna Vlada je obezbedila ta sredstva. Ona će takođe ući u bilans, onih 7% koliko pripada Vojvodini. Nemojte slučajno da to izgubite iz vida, pošto vidim da postoje takve tendencije.

Za ovo ste apsolutno u pravu. Samo vam predlažem da takvo isto predavanje održite vašim koalicionim partnerima koji su doveli do toga da država sada mora da troši novac na to. Ako mene pitate ja sam protiv davanja novca poreskih obveznika za saniranje gubitaka usled lošeg vođenja, ali kada ste dovedeni pred svršen čin zbog lošeg upravljanja. Molim vas da održite jedno predavanje i pokrajinskom premijeru i bivšem ministru finansija, koji su vaši partneri, kažite im to što ste sada javno rekli. Potpuno ste u pravu. Sto posto vas podržavam. To je bio razlog što sam pre deset godina, kada sam bio guverner, bio protiv toga da se propale državne banke dokapitalizuju sa četiri milijarde dolara, tada je trebalo dati 30% BDP, jeftinija opcija je bio stečaj.
Ono što bi čekalo "Novu Agrobanku" svejedno je gubitak tih 250 miliona evra. Zašto? Da nemamo ovaj zakon, sigurno propada. Tih 250 miliona evra bi moralo biti isplaćeno za osigurane depozite. Ovako ćemo prenosom depozita sigurno jedan deo tog novca produktivnije upotrebiti, jer ćemo zajedno sa osiguranim spasiti neosigurane depozite i time omogućiti za 250.000 klijenata ove banke da bezbedno budu novi klijenti poštanske štedionice.
Inače, sve države koje su radile ovakve intervencije u ovom periodu finansijske krize svesne su činjenice da je to fiskalno neodgovorno, jer se troši novac poreskih obveznika za spas nekih banaka, gde su ili privatni menadžeri ili državni donosili pogrešne odluke. To su ipak činili iz razloga sprečavanja veće štete, a to je panika u ostatku zdravog bankarskog sistema koje nastaje, kao što je nastala u slučaju "Liman bradera" u Americi, kada je ona bankrotirala. Panika se prenela na sve druge banke, pa je onda Amerika morala da dokapitalizuje i "Siti banku" i AEG osiguravajuće društvo. Tu su stotine milijardi dolara novca poreskih obveznika utrošene kako bi se sprečilo širenje dalje panike.
Srećom nemamo problem takvih razmera. Srećom imamo problem u dve nesistemske državne banke, ali cena za Srbiju nije niska. Rekao sam tih 600 miliona evra, kumulativno, posmatrano kroz ovaj period, koji poreski obveznici na kraju plaćaju za saniranje ove štete. To je veliki iznos i zato mora da se ispita odgovornost svakog pojedinca u sistemu koji je doveo do ovakvih gubitaka koje sada pokrivaju svi poreski obveznici Srbije.

Da.