Zaista ni meni nije jasno zašto vi želite da stvorite tu veštačku krizu iz razloga što sam već 30 puta rekao ovde da je budžet metodološki urođen na potpuno isti način kao što je vaša stranka kada je vodila Vladu i Ministarstvo finansija radila u poslednjih četiri godine, odnosno pet godina ako računamo i mandat ministra finansija Cvetkovića u dva mandata. Prvi je Božidar Đelić, kada je bio ministar finansija u vladi Zorana Đinđića, to uveo 2003. godine.
Metodologija obračuna i stavki za budžet Vojvodine kad se pravi budžet Republike se nije apsolutno promenio ni za jedan centimetar. Postoje prihodi koji se prenose pokrajini od poreza na dobit, od poreza na plate, pri čemu se sada prenosi, dakle, 43% od poreza na dobit koji se zaradi u Vojvodini, ostaje u Vojvodini, gotovo kompletan prihod od poreza na zarade, ako uključimo i prihode lokalnih samouprava ostaje u Vojvodini. To su sredstva koja su i ranije bila planirana budžetima, a i sada. Nije se ništa promenilo. Postoji deo koji je namenjen transferima za osnovno, srednje i više obrazovanje.
Pet godina vaša stranka na taj način planira budžet i tada niste ni reč rekli. Smatram da vi možete u roku od tri meseca da promenite mišljenje, to je vaše pravo, ali objasnite zašto hoćete sada na osnovu toga da pravite neke veštačke krize, kao da se nešto dogodilo. Zašto bi bilo privremeno finansiranje ako je budžet pokrajine sada 15 milijardi dinara veći nego što je vaša vlada prošle godine odobrila. Samo ako hoćete veštačku krizu. Privremeno finansiranje ide kada nemate većinu da osnujete budžet pokrajine. Ne znam da li na to mislite, da nemate većinu u pokrajini?
Sa aspekta finansija i ono što je delokrug Ministarstva finansija apsolutno 15 milijardi dinara je više nova vlada opredelila za Vojvodinu, nego što je to činila vaša vlada. Možda je to neki način ophođenja ako ste nešto radili lošije vi sada hoćete krizom ...
Još jedna bitna stvar Zakon o budžetskom sistemu je promenjen u septembru, ali nikada sopstveni prihodi nisu bili osnov za utvrđivanje osnovice za transfer u Vojvodini. Ni u prethodnom zakonu o budžetskom sistemu koje su donele vaše kolege niti sada nikada, a sada je osnovica za transfer čak i veća.

Ja vam jasno odgovaram, ako je moglo pet godina pokrajinska Skupština da lagodno usvaja pokrajinski budžet na osnovu iste strukture iz republičkog budžeta, koji bi bio razlog da to sada bude izuzetak? Posebno, imajući u vidu kada je prošle godine usvojen Zakon o budžetu koji je predviđao za Vojvodinu 57,7 milijardi, a sada predviđa 70,5 milijardi. Ako to nije tačno, vi me demantujte.
Druga stvar, razumem vašu potrebu da pravite veštačku političku krizu kroz ovo jer metodološki nemate ni jedan razlog da ono što ste radili pet godina sada predstavljate kao problem, ako ste pet godina to vi radili. Ako hoćete veštačku političku krizu kažite jasnim imenom – ne znamo šta da kažemo drugo, pa ćemo ono što smo mi radili pet godina sada na osnovu toga što smo mi radili ove godine da podnesemo tužbu Ustavnom sudu. Vi to još podržite kao predstavnik te stranke. Mislim, to je sve legitimno, ali to je čista politika, to nema veze sa budžetom, ni sa finansijama.

Kada pričamo, gospodine sekretaru finansijski, oko finansija, da govorimo o ciframa.
U Predlogu zakona za prošlu godinu, za transfere Vojvodini, uključujući i deo poreza na plate i dobit izdvojeno je 51,9 milijarda. Sada, ove godine, 56,8, dakle, više. Za kapitalna ulaganja, izdvojeno u originalnom budžetu od 2012. godine, 5 milijardi 810 miliona, a sada 13 milijardi 800. Mnogo više. To su cifre.
Nije dobro da se i pokrajinska Vlada bavi samo politikom, a ne vodi računa o standardu građana. Razumem da poslanički klub može i treba da se bavi politikom, mada mislim da politika koja ne barata jezikom cifri, a pokušava da pravi razdor između Republike i Pokrajine, je štetna za celu državu, ali to je pravo političke stranke koja takvu lošu politiku zastupa. Pokrajinski sekretar treba da barata ciframa, bez obzira iz koje je stranke.
Da sam ja zaista, kao što ste me optužili, stranački orijentisan, pa valjda bi budžet za Vojvodinu bio manji, a ne mnogo veći, 15 milijardi dinara veći ove godine nego prošle godine. Nikada mi nije stranka bila na prvom mestu i možda je to razlog takvog rejtinga. Ozbiljno vam govorim, uvek su mi građani bili na prvom mestu. Sada zastupam interese kompletne Vlade Republike Srbije.
Ko god želi da od ovoga izazove veštačku krizu, manipulišući ciframa i govoreći neistine u javnosti, mislim da radi jako štetnu stvar za interese ove države.

Da, podignuta je osnovica za obračun transfera odnosno sredstava koja su namenjena Vojvodini, sa dizanjem poreskih prihoda s obzirom da je to utvrđeno kao osnovica u Zakonu o budžetskom sistemu, za isti iznos za koji je podignuto to je nova osnovica.
Nova osnovica je suštinski 837 milijardi 184 dinara, minimum od 7% za Vojvodinu predviđeno Ustavom je 158,6 milijardi, a opredeljeno našim Predlogom zakona o budžetu je 70,5. Dakle, mnogo više nego što je minimum, iako smo i tu osnovicu podigli u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i ovim promenama o kojima ste govorili.
Zašto smo podigli prihode? Zato što je ova skupština izglasala Zakon o promeni poreza na dodatu vrednost u septembru mesecu, Zakon o porezu na dohodak u septembru i Zakon o akcizama. Prvi efekti ovog zakona su se videli u oktobru i novembru. Pošto je ostvarenje bolje od očekivanog i pošto će budžetski deficit već ove godine biti oko 20 milijardi dinara niži nego što je planirano, zato je Vlada 20. novembra uputila ovaj amandman gde je podigla projekciju poreskih prihoda za sledeću godinu za 10 milijardi, na bazi boljeg ostvarenja u ovom poslednjem kvartalu nakon promenjenih zakona, na osnovu ušteda nakon ukidanja sopstvenih prihoda i za devet milijardi smanjila neporeske prihode.
Sa druge strane budžetski deficit je ostao nepromenjen, 121,7 milijardi dinara.

Koristim priliku da vas obavestim da je Vlada Republike Srbije na jučerašnjoj sednici usvojila Fiskalnu strategiju za period od 2013. do 2015. godine koja će biti upućena i Skupštini Srbije i narodnim poslanicima. Između ostalog, u toj strategiji smo napravili putanju smanjivanja javnog duga u naredne tri godine, detaljno, a zatim projekciju do 2020. godine. Predviđamo mere kojima bismo osigurali izvršenje te strategije.
Potpuno ste u pravu. Toga smo i mi svesni da javni dug, koji je udvostručen u poslednjih nekoliko godina, mora da se zaustavi. Zato smo i doneli ovako restriktivan budžet za narednu godinu. Planiramo fiskalnom strategijom da oborimo budžetski deficit na svega 1% do 2015. godine. Što se tiče smanjivanja javnog duga, planiramo da oborimo javni dug sa 65%, koliko će biti sledeće godine, na nekih 58% u 2015. godini.
Kao jedna od mera koju predviđamo jeste ograničavanje godišnjeg rasta garancija na 1% BDP, što ćemo predvideti izmenama Zakona o javnom dugu. Dakle, planiramo da izmenimo Zakon o javnom dugu gde ćemo staviti ograničenja na buduća izdavanja garancija, kao i na direktno zaduživanje, odnosno uskladiti te kriterijume sa ciljem smanjivanja javnog duga i njegovog vraćanja u okvire od 45% koliko je predviđeno budžetskim sistemom.
Međutim, Fiskalni savet i MMF, kao i naši stručnjaci u Ministarstvu finansija su proračunali da čak i uz ovako veliku fiskalnu konsolidaciju, koju planiramo da uradimo u naredne tri godine, odnosno da sa 7% oborimo deficit na 1% u 2015. godini, i uz prodaju dela državne imovine radi finansiranja otplate prethodnih kredita i smanjivanje javnog duga, javni dug se može vratiti u okvire određene Zakonom o budžetskom sistemu tek 2020. godine. Dakle, sve projekcije to govore, osim ako se ne desi potpuni preokret u međunarodnom ekonomskom sistemu i ako ne beležimo enormno visoke stope rasta, što bi mi voleli, ali smo ovde napravili jedan konzervativan scenario.
Ovaj program je praćen i predlogom strukturnih reformi, ne samo javnim finansijama, nego i u privredi i u društvenim delatnostima. Nadam se da ćete imati priliku da komentarišete i date neke predloge kada ga dobijete. U tom smislu, smatramo da nije potrebno, ako imamo ta ograničenja na rast garancija i ograničenja na rast direktnog zaduživanja, time ćemo automatski otkloniti bilo kakvu mogućnost od nekog zaduživanja. Te garancije bi mi doneli ne odlukama Vlade, nego zakonima koje bi ova Skupština potvrdila i tako bi ograničili, ne samo sadašnju Vladu, nego i buduće vlade od daljeg zaduživanja. Jedini način da se spreči zaduživanje jeste da imate projekciju koliko najviše možete izdati garancija u toku jedne budžetske godine, odnosno koliko možete uzeti direktnih kredita.
Inače, delim vaše mišljenje da Srbija mora da napravi disperziju u svojoj politici, uključujući i politiku javnog duga. Upravo zbog toga smo predvideli jedan značajan iznos kredita od Republike Kine. Sa njom imamo odnos strateškog partnerstva i veoma prijateljske odnose, kao i sa Ruskom Federacijom koja je takođe predvidela značajne kredite za Republiku Srbiju u narednom periodu. Tu se potpuno slažem sa vama da treba prvo videti ko može da odobri jeftine kredite, ko može da odobri kredite za infrastrukturu i ići za tim.
Moram da kažem da, pored ovih sredstava koji su predviđeni budžetom, za kredite za izgradnju Koridora 11 od strane Kineske vlade i tzv. Moravskog koridora Pojate-Preljina, sada pregovaramo da nedostajuće deonice izgradimo putem koncesije, takođe, sa kineskim partnerima. Imajući u vidu da ovim budžetom pokrivamo finansiranje auto-puta od Obrenovca do Ljiga i od Pojata do Preljina, da od Ljiga do Čačka se gradi auto-put kreditom Vlade Azerbejdžana, ali da nema pokrivene deonice od Beograda do Obrenovca i od Čačka do Požege. Naša ideja je da i ove dve preostale deonice pokrijemo kroz koncesiju, a koncesionar, a to bi bilo kinesko preduzeće koje bi samostalno finansiralo ove radove, bi se naplaćivao od prihoda od putarine sa celokupnog pravca.
U svakom slučaju, podržavam vašu ideju o disperziji rizika. Odgovaram na vaš dobar predlog da Skupština treba da ograniči dalje zaduživanje, sa tim što smo mi predvideli da to učinimo na ovaj način, a što je sadržano u fiskalnoj strategiji koja je usvojena juče na Vladi, a koja će vam biti prosleđena.

Skupština će, kao i uvek, dati odobrenje i na naš predlog izmene Zakona o javnom dugu, kojim ćemo uvesti ograničenje za buduće izdavanje garancija na maksimalno do 1% BDP i na ograničenje za rast direktnog zaduživanja. Na taj način Skupština će najpre dati potvrdu, nadamo se, tom krovnom zakonu, a onda za svaku pojedinačnu garanciju, po uobičajenoj proceduri, izjašnjavati se da li ili ne prihvata.
Potpuno smo promenili politiku prethodne Vlade vezano za davanje garancija za kredite za likvidnost preduzećima koja su gubitaši. To smo zabranili, toga nema u budžetu, kao što znate, za 2013. godinu. Sa takvom praksom ćemo i nastaviti. Dakle, neće biti volja bilo koga pojedinačno, kada budemo predlagali garancije. Videli ste sada da su sve garancije koje su ovde odobrene isključivo za kapitalna ulaganja, isključivo za kapitalne investicije. Dok ja budem vodio Ministarstvo finansija, to će tako biti do kraja mandata. Međutim, mi ćemo Zakonom o budžetskom sistemu dati ograničenja za budući rast duga za neke nove vlade, kako se ne bi ponovila ova situacija da imamo šest puta rast troškova za kamate u samo četiri godine i duplo veći javni dug takođe u poslednje četiri godine.
Ovom fiskalnom strategijom, koju je juče Vlada usvojila, uspećemo da zaustavimo rast javnog duga i troškova za kamate. Nažalost, na nivou od nekih stotinak milijardi dinara će biti troškovi za kamate u sledećoj i u onoj tamo godini će se spustiti opet na 95, ali makar više neće rasti eksponencijalno kao što je to bilo u prethodnih nekoliko godina. To je nešto što je realnost. Činimo sve. Inače, uskladili smo ovu odredbu u fiskalnoj strategiji i sa Fiskalnim savetom, to je bio njihov predlog, kao i sa MMF, koji je podržao, a Svetska banka nam je dala punu podršku za novi Zakon o javnim preduzećima. Uostalom, možete sa njima pričati, pa će vam to potvrditi.

Samo da razjasnimo zbog ovih prethodnih govornika, šta je ušlo od garancija. Dakle, i amandman Vlade jeste obuhvatio garanciju za kinesku "Eksim banku", za izgradnju sledeće faze revitalizacije termoelektrane "Kostolac", to je prihvaćeno. Sa druge strane skupštinski Odbor za finansije je predložio, a Vlada prihvatila amandman kojim se upravo, ovo što je prethodni poslanik rekao, odobrava osam miliona dolara novog zajma, preko Razvojne banke Saveta Evrope za Kraljevo, za otklanjanje posledica zemljotresa, i plus na ovih 500 miliona evra kredita Evropske investicione banke za mala i srednja preduzeća i razvoj preduzetništva, jer smatramo da treba ući u taj program sa Evropskom investicionom bankom. Oni su snizili svoju kamatnu stopu, imaćemo povoljnije uslove u novom zajmu, nego što je to bilo prethodni put.
Prethodni put taj zajam je bio 250 miliona evra. To je tzv. "apeks 4". Ovo će biti "apeks 5", i biće namenjen dugoročnim kreditima za privrednike, sa rokom otplate od 12 godina, kamatnom stopom koja će biti veoma povoljna. Ovaj prethodni je odobren sa kamatnom stopom od 2,5%. Mislim da ćemo moći da oborimo tu kamatu na ispod 2% u pregovorima sa Evropskom investicionom bankom.
Ti krediti su namenjeni privrednicima, kako za investicije, tako i za obrtna sredstva, tako da ova dva zajma koje je danas Odbor prihvatio, da damo predlog garancijama, a Vlada podržala, su komplementarni sa onim što je Vlada prethodno predložila vezano za projekat sa Kinom i Kostolcem, tako da smo prihvatili i jedno i drugo. To se sabira, a ne oduzima se jedno na račun drugog.

Odgovor je eksplicitno da, dakle, i zajam za Kinu i Kostolac, a ide i zajam za Kraljevo i za preduzetnike, odnosno privrednike preko Evropske investicione banke.

Samo kratko razjašnjenje, Svetska banka ima dve vrste kredita, to je u njenom programu za sve zemlje sveta. Jedno su investicioni krediti, kao što je za Koridor 10, a drugi su programski zajmovi koji su namenjeni budžetu, služe za pokrivanje budžetskog deficita, a nekada se odnose na finansijski sektor, na privredu, a nekada na poboljšanje poslovne klime i to je tzv. DPL zajam, programski zajam. Ovaj zajam se konkretno odnosi na proces eliminisanja gubitaka iz preduzeća u restrukturiranju. I pre nego što smo dobili taj zajam, jer smo ga tek stavili, ako možemo da ga dobijemo, i sve to ako završimo pregovore u narednoj godini, elemente iz njihove strategije smo usvojili, jer nam se dopada i smatramo da su ispravni. Dakle, treba da prekinemo sa finansiranjem kredita za davanje likvidnosti i davanja garancija gubitašima i da ograničimo rok za restrukturiranje tzv. društvenih preduzeća ili državnih, kako god da ih zovemo, do maksimalno 30. juna 2014. godine. U tome se sastoji njihov predlog, tako da znate da nema nikakve druge dileme.

Suštinski, Vlada je prihvatila vaš amandman, kroz amandman Vlade o čemu sam malo pre govorio, pri čemu je iznos u vašem amandmanu bio 600 miliona dolara za "Kostolac", a tačna cifra je 608.260.000 dolara, pa zbog te preciznosti je ostao amandman Vlade, ali to je suštinski, to što ste vi predložili.
Ponavljam, ukupne garancije za kinesku "Eksportnu-importnu banku" će biti preko milijardu i 800 miliona dolara, uključujući i projekte, auto-puteve i naredne faze za TE "Kostolac".

Da razjasnimo i te stvari, Vlada Ruske Federacije je pre nešto više od dve godine odobrila kredit budžeta Republike Srbije u iznosu od 200 miliona dolara, pod uslovima dve godine perioda počeka i 10 godina perioda otplate, kamatna stopa je bila promenjiva, utvrđena na nivou 2,95% plus šestomesečni libord koji je u trenutku odobravanja iznosio 0,7%.
Sa druge strane, tada je i najavljen kredit za železnicu, ali on nije bio ispregovaran sve dok nova vlada nije stupila na dužnost.
Kredit za Železnicu je konačno ispregovaran i usvojen na našoj Vladi pre nekih par nedelja, a ruska Vlada ga je usvojila na sednici svoje Vlade u petak. Taj kredit je ugovoren na 800 miliona dolara, sa kamatnom stopom, fiksnom od 4,1%, napominjem fiksnom jer razlika između fiksne i promenljive kamatne stope. Grejs period odnosno period počeka je četiri godine, a rok otplate dodatnih 14 godina. Drugim rečima, ovaj kredit u potpunosti dospeva za naplatu 2031. godine.
U poređenju sa ovim kreditom za budžet, prvo dve su različite namene, jedan je investicioni, drugi je bio za budžet, kod jednog je bila promenljiva kamatna stopa i kraći rok otplate, a kod drugog je fiksna kamata koja obezbeđuje da sigurno znamo koliko će nas to koštati u narednih 18 godina koliko traje otplata, četiri grejsa i 14 otplata. Zbog toga je kamata 4,1% fiksna, što znači da ako bude rastao ribor za 10, 15 godina, to neće uticati na visinu naše otplate. Mi smo zato optirali za fiksnu kamatu, smatrajući da kriza neće trajati 18. godina.

Radi preciziranja ću reći da naš budžet podrazumeva, osim ovih 800 miliona dolara za Železnicu i mogućnost direktnog zaduživanja još dodatnih milijardu dolara za budžet. O tome je postignuta politička saglasnost dva predsednika, predsednika Nikolića i predsednika Putina.
O drugom zajmu, za likvidnost nisu otpočeli tehnički pregovori dva ministarstva finansija, ali na političkom nivou je i taj kredit dogovoren. Mi smo ga zbog toga planirali u budžetu za 2013. godinu. O tome je juče govorio Tomislav Nikolić kada je rekao da mu je gospodin Rogozin potvrdio politički dogovor koji je postigao sa predsednikom Putinom. Očekujemo da u narednom periodu započnemo i tehničke pregovore sa Ministarstvom finansija Ruske Federacije o ovom kreditu koji je sastavni deo budžeta za 2013. godinu.

Nisam vam govorio ni o kakvim finansijskim uspesima, već o činjenicama. Pod istim uslovima smo ovo dobili kao što ste i vi dobili. Razlika je samo što je ovde promenljiva kamatna stopa, a ovde fiksna. Kada prevedete koliko će libor da poraste u narednih 15 godina, može i ovo biti nešto nepovoljnije. Tu se radi o razlici nula koma nešto procenata. To nije tema, sem ako nećete neki mak na konac da terate.
Ima i druga stvar. Svaka država odobrava pod različitim uslovima. Kada govorimo o bilateralnim zajmovima, vi ste zaključili zajam sa Azerbejdžanom koji je nepovoljniji u finansijskom smislu i od kineskog i od suštinski ovog ruskog koji ste sami zaključili. Svaka država ima svoje uslove. Prihvatate, ili ne prihvatate.
Dakle, te razlike su u magnitudama jedan procentni poen. Pitanje je namene i efikasne upotrebe istih. Smatram da je Srbiji bio potreban i prethodni kineski kredit za most Zemun – Borča i ovaj novi koji će ići za Koridor 11, za Kostolac, za Pojata – Preljine, za autoput od Novog Sada preko Rume, Šapca do Loznice i azerbejdžanski koji je zaključila prethodna Vlada, za koji sam rado glasao jer treba ceo Koridor 11 da se obezbedi. Ono čime sam se, kako vi kažete hvalio, jeste zaduživanje na međunarodnom tržištu gde nema politike, gde ne razgovaraju predsednici nego gde investitori donose odluke. Tu smo oborili značajnu kamatnu stopu i o tome sam pričao.
Što se tiče međudržavnih aranžmana, to je stvar politike pojedine zemlje. Sva ova tri kredita su dobra za Srbiju i mislim da nema razloga pričati da li je ovaj povoljniji za nula koma nešto posto ili manje povoljan. Bitno je da se ti krediti efikasno realizuju. Problem je mnogo veći, zato što se taj aranžman za Železnicu pregovarao jako dugo. Lepo je neko pitao – pa gde su ti krediti za Železnicu, naše pruge su nikakve, kada ćemo to da vidimo u praksi? Naša Vlada, nova Vlada mora da uradi sve da taj kredit zaživi u praksi, inače ove cifre i priče jesu dobre za neke građanske diskusije. Građani to treba da osete u praksi kroz bolju železnicu, kroz autoputeve, kroz razvoj.

Pomoći ću vam da na sajtu dobijete podatke, pa istaknite i na vašem, kao što smo istakli na sajtu Ministarstva finansija. Činjenica je da je takozvani prinos na srpske evro obveznice desetogodišnje trenutno 5,6%, a da je bio 7,5% pre godinu dana. Nebitno ko je emitovao za ovu priliku, cifra je cifra, mnogo je niža. Ne možete sve to pripisati sada povoljnijim uslovima na ovom tržištu, jer nisu se napravili toliko povoljniji da za dva procentna poena bar se napravi ta razlika.
Isto tako, niste u pravu za Hrvatsku. Hrvatska jeste, za razliku od Mađarske, koju pominjete, izlazila ove godine na tržište evro obveznica. Izašli su 19. aprila ove godine. Emitovali su milijardu i po dolara na pet godina sa prinosom od 6,47% i kamatnom stopom od 6,25%. Prinos na srpsku obveznicu par meseci kasnije iznosio je 5,45%, a kamata 5,25%. Dakle, 1% niže od Hrvatske. Ako je to povoljnije, ne znam zašto toliko držite leđa Hrvatskoj? Mnogo su gore prošli na tržište evro obveznica, nego naša Vlada. Valjda bi trebalo da podržite Vladu, bez obzira što niste u njoj, ako smo napravili uspeh makar u odnosu na Hrvate i makar u odnosu na Rumune, jer smo bolje prošli od njih. Nema razloga da iz stranačkih razloga sada govorite neke neistinite činjenice. Dakle, Hrvati su gore prošli od nas i to za čak jedan procentni poen su lošije uspeli da prodaju svoje evro obveznice.
(Božidar Đelić, s mesta: Replika.)

Verovatno pažljivo čitate, ali ne slušate pažljivo. To sam već odgovorio vašim prethodnicima, a onda me posle optužite da samo ja govorim. Hoću da uštedim vreme da biste vi više govorili, jer sam jednom to već rekao.
Rekao sam potpuno jasno i glasno, kada sam odgovarao na prethodna pitanja narodnih poslanika, da smo mi obezbedili 800 miliona dolara kredita za železnicu, koji je potpisan i od strane jedne i od druge Vlade i to je sada zvanični kredit, koji ide u realizaciju, a da dodatnih milijardu dolara predviđamo zakonom o budžetu za sledeću godinu kao direktno zaduživanje za budžet, o čemu je postignuta politička saglasnost predsednika Putina i Nikolića, a da će tehnički pregovori dva Ministarstva finansija krenuti u narednom periodu.
Drugim rečima, Tomislav Nikolić nije razgovarao juče sa ministrom finansija Ruske Federacije, nego sa potpredsednikom Vlade i ministrom odbrane, gospodinom Rogozinom. On mu je preneo još jednom ono što su njih dvojica dogovorili, Putin i Nikolić, da ćemo dobiti i taj kredit o milijardu dolara i o tome je predsednik Nikolić obavestio javnost.
Ne vidim ništa loše u tome. Mislim da je dužnost predsednika da obavesti građane Srbije o tome da Ruska Federacija želi da osim 800 miliona dolara za železnicu, koji su nam već odobreni i potvrđeni na sednici Vlade, da nam odobri još dodatnih milijardu dolara za budžet. To sam rekao malopre, ali ako želite da ja govorim umesto vas, evo tog odgovora.