Dobro, pošto ni u prethodnom periodu niste govorili istinu, ovo za uslove zaduživanja, u vezi sa Mađarskom, apsolutno nije tačno. Pitajte ljude sa strane ko se povoljnije zadužuje na tržištu kapitala izdavanjem evro obveznica danas, Srbija ili Mađarska? Hajde da to raščistimo. Pitajte pa ćete videti.
Drugo, Mađarska, bez obzira što cenim tu zemlju, u ovom trenutku u ekonomskom smislu nam nije zemlja za poređenje. Videli ste i sami da su oni odbili MMF, da vode čudnu ekonomsku politiku i tu ekonomsku politiku lično uopšte ne podržavam. To je moja percepcija.
Ono što je mnogo važnije, oko finansiranja zdravstva, to se mora razjasniti. Dakle, za finansiranje zdravstva odgovoran je pre svega onaj ko vodi Fond zdravstva. Zaista je čudno da u jednoj zemlji Ministarstvo zdravlja nema dodirnih tačaka sa Fondom zdravlja, što je bio slučaj u prethodnoj Vladi. Ministar Stanković, pa ni Milosavljević, od kada je Vuksanović, vaš kadar, postavljen u Fond zdravstva, nisu imali dodirne tačke sa Fondom zdravstva. To je kao da imate pištolj bez ijednog metka. Možete njime da pretite da uvedete disciplinu, ali bez metka ne možete da pucate. Meci se nalaze u Fondu zdravstva, a njih je vodio Vuksanović, koga ste vi postavili i astronomski uvećao dugove zdravstva.
Da vam odmah kažemo, on jako lepo govori, pristojno izgleda, ali statistika koju mora da vidi ne ministar privrede, nego ministar finansija, pokazuje astronomski rad docniji u zdravstvu tokom njegovog mandata. Naravno da će ga nova Vlada smeniti.
Ono što je meni bilo čudno, da se vi pozivate na svog kadra i kritikujete novu Vladu. To je ono što nije moralno. Tako da, stanje u zdravstvu ne može srediti sam ministar zdravlja ako ne dobije ingerenciju da koordinira i rad Fonda zdravstva, uz podršku Ministarstva finansija, u ma kojoj zemlji, da li se radi o Srbiji, Mađarskoj, Nemačkoj. To je sistem.
Mi smo uspostavili sada dobru komunikaciju, sve vodeće stranke u Vladi i hoćemo da napravimo konačno jednu ozbiljnu reformu u finansiranju zdravstva. Tu reformu podržava i Svetska banka. Ona znači ukidanje više prava bolnicama da kupuju same lekove i medicinski materijal, uvođenje centralizovanih javnih nabavki. Svetska banka procenjuje da ćemo najmanje 20% uštedeti na tome. Logično je zapitati se, ako se veledrogerijama danas isplati da čekaju 200 dana da im plati neka bolnica ili dom zdravlja, a oni avansno plaćaju jednoj "Galenici" ili sa svega mesec dana čekanja "Hemofarmu" danas, to znači da ako mogu 200 dana da kreditiraju, kolike li su te marže na javnim nabavkama po domovima zdravlja i bolnicama Srbije? Ušteda se vrši centralizacijom javnih nabavki, naravno, gde bolnice i dalje imaju ulogu u planiranju tog procesa.
Naravno, cela ideja ovoga jeste da se promeni politika i u ovom segmentu. Ako negde nije bilo reformi u prethodnom periodu u finansiranju zdravstva, napominjem finansiranju, što je odgovornost Fonda zdravstva, koji je vaš kadar vodio, to nije bilo promene. Ministar zdravlja je nemoćan bez ovoga. To je to.

Dobro, pošto ni u prethodnom periodu niste govorili istinu, ovo za uslove zaduživanja, u vezi sa Mađarskom, apsolutno nije tačno. Pitajte ljude sa strane ko se povoljnije zadužuje na tržištu kapitala izdavanjem evro obveznica danas, Srbija ili Mađarska? Hajde da to raščistimo. Pitajte pa ćete videti.
Drugo, Mađarska, bez obzira što cenim tu zemlju, u ovom trenutku u ekonomskom smislu nam nije zemlja za poređenje. Videli ste i sami da su oni odbili MMF, da vode čudnu ekonomsku politiku i tu ekonomsku politiku lično uopšte ne podržavam. To je moja percepcija.
Ono što je mnogo važnije, oko finansiranja zdravstva, to se mora razjasniti. Dakle, za finansiranje zdravstva odgovoran je pre svega onaj ko vodi Fond zdravstva. Zaista je čudno da u jednoj zemlji Ministarstvo zdravlja nema dodirnih tačaka sa Fondom zdravlja, što je bio slučaj u prethodnoj Vladi. Ministar Stanković, pa ni Milosavljević, od kada je Vuksanović, vaš kadar, postavljen u Fond zdravstva, nisu imali dodirne tačke sa Fondom zdravstva. To je kao da imate pištolj bez ijednog metka. Možete njime da pretite da uvedete disciplinu, ali bez metka ne možete da pucate. Meci se nalaze u Fondu zdravstva, a njih je vodio Vuksanović, koga ste vi postavili i astronomski uvećao dugove zdravstva.
Da vam odmah kažemo, on jako lepo govori, pristojno izgleda, ali statistika koju mora da vidi ne ministar privrede, nego ministar finansija, pokazuje astronomski rad docniji u zdravstvu tokom njegovog mandata. Naravno da će ga nova Vlada smeniti.
Ono što je meni bilo čudno, da se vi pozivate na svog kadra i kritikujete novu Vladu. To je ono što nije moralno. Tako da, stanje u zdravstvu ne može srediti sam ministar zdravlja ako ne dobije ingerenciju da koordinira i rad Fonda zdravstva, uz podršku Ministarstva finansija, u ma kojoj zemlji, da li se radi o Srbiji, Mađarskoj, Nemačkoj. To je sistem.
Mi smo uspostavili sada dobru komunikaciju, sve vodeće stranke u Vladi i hoćemo da napravimo konačno jednu ozbiljnu reformu u finansiranju zdravstva. Tu reformu podržava i Svetska banka. Ona znači ukidanje više prava bolnicama da kupuju same lekove i medicinski materijal, uvođenje centralizovanih javnih nabavki. Svetska banka procenjuje da ćemo najmanje 20% uštedeti na tome. Logično je zapitati se, ako se veledrogerijama danas isplati da čekaju 200 dana da im plati neka bolnica ili dom zdravlja, a oni avansno plaćaju jednoj "Galenici" ili sa svega mesec dana čekanja "Hemofarmu" danas, to znači da ako mogu 200 dana da kreditiraju, kolike li su te marže na javnim nabavkama po domovima zdravlja i bolnicama Srbije? Ušteda se vrši centralizacijom javnih nabavki, naravno, gde bolnice i dalje imaju ulogu u planiranju tog procesa.
Naravno, cela ideja ovoga jeste da se promeni politika i u ovom segmentu. Ako negde nije bilo reformi u prethodnom periodu u finansiranju zdravstva, napominjem finansiranju, što je odgovornost Fonda zdravstva, koji je vaš kadar vodio, to nije bilo promene. Ministar zdravlja je nemoćan bez ovoga. To je to.

Za početak, zaustavićemo vrtoglavi rast kamata i javnog duga koji ste vi napravili, umesto da dajemo pare za otplatu kamata poveriocima, jer ste se zadužili po stopi od 7,25%, a mi smanjujemo te troškove i to usmeravamo u poljoprivredu, pre svega, zato što smatramo da u uslovima globalne svetske recesije, najpre moramo da podignemo poljoprivredu, jer je tražnja za hranom neelastična, tako da ako uložimo u poljoprivredu, to možemo i da prodamo mnogo lakše nego možda neke sada industrijske proizvode, makar u 2013. godini. Zato smo najviše povećali budžet za poljoprivredu.
Što se tiče podsticanja stranih investicija, znate i sami da je nova Vlada otvorena i za domaće i za strane investitore. Imamo dovoljno sredstava u budžetu koji je namenjen "Siepi", kako i za realizaciju prethodnih ugovora, tako i za nove, posebno imajući u vidu činjenicu da kada se ugovori jedan projekat u tekućoj godini da se isplaćuje samo prva tranša, a ostale u narednim godinama. To nije budžet koji se troši kompletno u jednoj godini, tako da je on nikada veći za podsticanje investicija. Zapravo, ovo je rekordni budžet "Siepe" ikada, jer je pre nekoliko godina bio milijardu do dve milijarde dinara, a sada je osam i po milijardi. To je rekordni budžet i sasvim je dovoljan.
Što se tiče JAT, mnogo će biti niži troškovi restrukturiranja JAT od onoga što ste vi radili sa davanjem garancija za likvidnost za jednu besperspektivnu projekciju, gde država stalno izlazi pred parlament, ministar finansija traži pare da se daju za likvidnost za kredite koje JAT ne može da vrati i koji padaju na teret poreskih obveznika. To je takođe obmana javnosti, davati novac za likvidnost kompaniji, a znate da neće moći da ih vrati. S time smo prekinuli, jer ne želimo da obmanjujemo javnost, pa makar istina bolela. Istina je da JAT u ovom trenutku ne može da opstane pod ovim uslovima, da mora da se restruktuira, da mora da obnovi flotu i da mora da upodobi broj zaposlenih realnim potrebama konkurentnih aviokompanijama. To će biti mnogo jeftinije nego produžavati agoniju i stalno tražiti od Skupštine novac za nova zaduživanja, za finansiranje likvidnosti, a znamo da on to neće moći da vrati. Tako da je naš plan za JAT realan.
Hoćemo modernu kompaniju koja će imati broj zaposlenih koji odgovara takvim regionalnim avio-kompanijama zemlje veličine Srbije, ali sa novim avionima, ne sa avionima koji su stari 25 do 30 godina. Jedan broj novih aviona će biti kupljen, ugovor sa "Erbasom", četiri nova aviona. Nekih osam aviona će se uzeti na lizing, rentiraće se, ali to možda neće biti novi avioni, nego avioni stari nekoliko godina, a u svakom slučaju, u mnogo boljem stanju nego što su ovi postojeći, tako da će se obnoviti flota. Imamo najbolje pilote u regionu i u svetu i oni nikada nisu bili sporni. Administracija je sporna i kod administracije to moramo da primerimo kompaniji koja to može, da ima odgovarajući trošak.
Gradićemo i kargo terminal na Beogradskom aerodromu, sami ili u partnerstvu sa onima koji takođe smatraju da treba da obezbedimo terminal za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, voća, povrća. Nova Vlada ima ozbiljne planove i svako ko nam da predloge kako da te planove poboljšamo, rado ćemo ih primiti. Hvala vam, gospodine Đeliću.

Ne bih vam odgovarao da niste izneli neke neistine, pa onda zbog javnosti želim da odgovorim, jer nije fer da raspravljam sa ljudima koji nisu ekonomisti oko ekonomskih tema. Oko politike neću tu da govorim ništa, ali ovde se radi o budžetu.
Šta ste neistinito izneli? Najpre, rekli ste da se rashodi u budžetu ne smanjuju, a to nije istina. Oni se smanjuju realno za oko 5% u odnosu na ovogodišnji budžet, a ne povećavaju se kao što vi kažete.
Šta takođe niste istinito rekli? Ne mogu da verujem kako vas nije sramota kada govorite o javnom dugu Republike Srbije na način na koji govorite? Obrazložiću i zašto. U poslednje četiri godine javni dug Republike Srbije je udvostručen, a troškovi za kamate su ušestostručene. To zaduživanje, o kojem ste govorili, ne znam koliko u sekundi, u minuti i na sat je plod rada vašeg ministra finansija. Zašto? Zato što je novu vladu sačekala obaveza finansiranja od 4,4 milijardi evra ove godine, da ništa ne radimo, ono što ste ostavili, plus tri milijardi evra preneto na 2013. godinu, plus tri milijardi svake godine u narednih 10 godina. Znači, startni troškovi, o kojima sam govorio, možda niste bili tu kada sam imao uvodno izlaganje, kao kada uđete u taksi, su svake godine tri milijardi evra za otplatu javnog duga, koji je uglavnom napravila vlada gde ste imali i premijera i ministra finansija.
Tačno je da smo se zadužili u septembru za milijardu dolara po mnogo povoljnijim uslovima, ali smo morali, da bi smo isplatili premije za mleko koje niste hteli da platite poljoprivrednicima, da bi smo isplatili plate rudarima u Resavici, da bi smo obezbedili za dečije dodatke koje niste hteli da plaćate, za ljude koji su radili preko programa javnih radova u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koje niste hteli da platite. Da li je to vođenje ekonomske politike, date ljudima nešto da rade, pa im ne platite, pa prikažete da je manji deficit? Takva ekonomska politika nas je dovela do ove situacije. Morali smo milijardu dolara da uzmemo da isplatimo dugove koje je vaš ministar finansija napravio i plus ovih novih 750 miliona dolara koje smo sada, u novembru mesecu prodali evrobondove. Uzeli smo da bi finansirali sledeću godinu. Ne ovu, nego deficit u sledećoj godini.
Drugim rečima, ovo se sada odnosi kao što sam rekao vašem prethodniku koji je sada seo pored vas, kada govorite o efektima, imaćete moralno pravo za godinu dana da o tome pričate. Ovako, da zbrajate šta je urađeno u četiri meseca u odnosu na četiri godine, koliko ste vi radili i napravili ovaj haos, je neozbiljno i netačno, jer još uvek se plaćaju cehovi vaše pogrešne politike javnih finansija.
Za godinu dana, kada podnesemo završni račun u 2014. za 2013. godinu, sve sručite na moja leđa. Kriv sam ili zaslužan za sve ono što će se dogoditi u 2013. godini, ali ova godina u potpunosti je vaša. Zašto? Zato što plaćamo ono što ste napravili i od docnji koje niste hteli da plaćate. Šta sada da radimo? Hoćemo da kažemo da ove docnje u zdravstvu od 13 milijardi, dugovi bolnica, dugovi Fonda za zdravstvo još 13 milijardi, ne postoji, da ne postoji neisplaćena obaveza poljoprivrednicima? Naravno da smo morali da platimo. Odakle da platimo? Da li ste nam ostavili neke pare na računu Trezora? Niste ništa ili nešto minimalno. Znači, morali smo da idemo da uzmemo da prodamo evroobveznice.
Znam da ste politička opcija koja je dobila zadatak da priča jedno te isto, vas 20 u tzv. "mesage box", ali ti medijski manipulatori su vas i doveli da budete sada u toj situaciji u kojoj jeste. Nemojte da ponavljate greške koje ste ponavljali četiri godine. To je moj topli savet.
U pravu ste možda, ne treba ja vama da dajem političke savete, ali ekonomske? Nemojte da govorite neistinu građanima. Neistina je da nismo ispunili obećanja. Bukvalno smo ispunili sva obećanja, osim jednog. Napravili smo radikalan zaokret u javnim finansijama. Duplo ćemo smanjiti deficit i to što moramo da se zadužimo da bi prethodne dugove vratili. Radimo po mnogo povoljnijim uslovima, nego što je radila prethodna vlada. Smanjili smo i ukinuli parafiskalne namete. Izbrisali smo 138 parafiskalnih nameta iz sistema. Povećali smo značajno budžet poljoprivrede. Šta nismo ostvarili? Nismo ga još uvek doveli na 5%. To sam iskreno priznao to ćemo uraditi u budžetu za 2014. godinu. Izdvajanja su bila samo 2,5% ukupno u budžetu do ove godine. Sada su 4,5%. To je bitan pomak napred.
Naravno, imate pravo da kritikujete i da govorite, ali nemojte mene da kritikujete za ono što je radio ministar finansija koga ste vi postavili. Hvala.

Radi metodološke preciznosti, samo da vam kažem da je prošle godine u budžetu 2012. godine Ministarstva kulture bile uključene i digitalne agende i telekomunikacije. One su davale nominalno veći iznos, ali to nije bilo namenjeno za kulturu. Jedan deo tog budžeta je bio namenjen za telekomunikacije, odnosno digitalnu agendu. Sada je budžet Ministarstva kulture na istom nivou kao što je to bilo u prethodnoj godini.
Naravno da bi bilo dobro da ga povećamo, ali kao što su svi budžeti restriktivno planirani, tako je i ovaj budžet planiran. Dakle, postoji metodološka razlika u planu budžeta Ministarstva kulture za 2013. godinu, odnosno 2012. godinu, s obzirom da Ministarstvo telekomunikacija i digitalne agende više nije u Ministarstvu kulture, nego je tada u Ministarstvu za ekonomske odnose i inostranstvo.

Da budemo potpuno precizni, za komunikacije je bilo predviđeno 800 miliona, koje ste vi ispustili, preko digitalne agende. Dakle, digitalna agenda je iznos koji ste rekli, plus za komunikacije – 811.824.000.909 dinara. To ste ispustili. Budžet kulture je isti ove i prošle godine.

Na kraju ove načelne diskusije bih želeo da zahvalim poslanicima koji su bili konstruktivni.
Imajući u vidu da nije bilo bitnijih primedbi na Predlog budžeta, moram da izrazim zadovoljstvo da radikalna promena u politici javnih finansija ipak ima većinsku podršku ovog parlamenta.
Svesni smo činjenice da to nije dovoljno i da treba u narednom periodu da uradimo i više stvari kako bi ovu stabilnost, koju sada unosimo u javne finansije, preneli na kompletan ekonomski sistem.
Činjenica je da ćemo radikalnim merama, pre svega na rashodnoj strani budžeta, uspeti da duplo snizimo budžetski deficit u odnosu na ono što smo uradili. Dakle, da li je to matematička operacija, izraz koji ste vi koristili? Jeste. Svaki budžet je izraz matematike, jer cifre se pominju u budžetu, ali je takođe izraz nove ekonomske politike, koja podrazumeva da se istina ne prećutkuje, nego da se problemi napadaju i rešavaju. U tom smislu, reforme o kojima ste pričali, vezane za višak ljudi u državnom aparatu, rekao sam da ćemo taj problem rešavati kada Srbija izađe iz recesije. Da, Srbija će izaći iz recesije u sledećoj godini, ali sa jednim umerenim rastom od 2%. Mi imamo tradicionalno u fondu pripremljeno nekih milijardu i 700-800 miliona dinara, što sigurno nije dovoljno da rešimo sav višak prekobrojnih ljudi u državnoj upravi i u državnom sektoru, ali jeste dovoljno da taj proces otpočnemo 2013. godini i da ga okončamo u 2014. godini. Znači, plan te reforme je početak sledeće godine, a okončanje tokom 2014. godine. Potrebno je dve godine da se taj proces završi.
Jedna od stvari o kojoj ćemo popodne diskutovati, posle ove pauze, jeste činjenica da ograničavamo postupak restrukturiranja državnih firmi na 30. jun 2014. godine, tako da će ključna godina, što se tiče restrukturiranja, biti sledeće godine ono što smo planirali, a 2014. godina završetak.
Odgovori na ova vaša dva konkretna pitanja.
Član 34. postojao je i u prethodnom budžetu. Mi smo ga ostavili iz sličnih razloga koji su bili i u prethodnom periodu, ali smo ga suzili, s jedne strane, a za malo nešto proširili, što ću sada objasniti, s druge strane.
Prvo, iznos garancija koja se daje je 300 miliona evra. U orginalnom budžetu je bilo 400, pa smo amandmanom vlade, koji je stigao par dana pred ovu raspravu, to smanjili na 300 miliona evra. Ove garancije se mogu koristiti radi obezbeđivanja finansijske stabilnosti, što znači intervencija u finansijskom sektoru isključivo. Eksplicitan odgovor je da ta sredstva neće biti korišćena za davanje bilo kakve garancije javnim preduzećima, isključivo ako bude potrebe za finansijski sektor se može koristiti, u slučaju prenosa depozita, kao što smo uradili, sa "Nove Agrobanke" na Poštansku štedionicu. Ako se javi potreba za sličan slučaj, ako treba pokriti i neke neosigurane depozite imamo obezbeđenu mogućnost da to učinimo ukoliko smatramo da ćemo time finansijsku stabilnost zemlje sačuvati, kao što smo uspeli sa ovim prenosima depozita "Nove Agrobanke" na Poštansku štedionicu.
Takođe, klasičan razlog koji se odnosi na neke eventualne elementarne nepogode stoji kao mogućnost, jer to uvek treba predvideti. Ono što je novo jeste da se te garancije mogu koristiti radi finansiranja, odnosno refinansiranja obaveza lokalnih vlasti po osnovu kapitalnih izdataka iz prethodnog perioda, jer nam je namera da očistimo docnje na svim nivoima i u svim oblastima. Trenutno ove godine ćemo očistiti dobar deo docnji u zdravstvu, o čemu smo već pričali i razgovaraće se narednih dana. Takođe, jedan deo dugova prema putarima, ali ostaće neizmerene docnje lokalnih samouprava i Pokrajine Vojvodina prema kapitalnim investicijama.
Na osnovu ovog člana ćemo predložiti jednu posebnu odluku na Vladi, ali mogu vam obrazložiti kako će to izgledati. Dakle, sa danom 31. oktobar svaka opština i Pokrajina Vojvodina imaju neke dugove prema izvedenim, a ne plaćenim radovima za kapitalna ulaganja. neki to mogu da plate, a neki to ne mogu da plate.
Mi ćemo omogućiti na osnovu ovog člana 34. da naredne godine, ukoliko postoji pristanak poverilaca koji su u privatnom sektoru i lokalne samouprave, da se na taj način izmiri dug, da Republika Srbija da pozajmicu lokalnoj samoupravi, odnosno Pokrajini na period od 1. januara 2014. do 31. decembra 2015. godine sa rokom otplate na tri godine i grejs periodom od godinu dana, da suštinski lokalna samouprava taj novac vrati Republici 2014. i 2015. godine, da iznos pojedinačne pozajmice opštini i gradu ne može biti veća od 50% transfera u toku jedne godine, što znači da u periodu vraćanja bićemo obezbeđeni suštinski pošto se vraća dve godine četvrtinom transfera opština. Onda izdajemo državnu obveznicu na bazi ovog člana. Ta obveznica ide direktno privatnom sektoru, koja je poverilac opštine, odnosno Pokrajine. Oni uzimaju obveznicu, idu kod banke, diskontuju, dobijaju odmah pare, a opština to vraća Republici u periodu od 2014. do 2015. godine u 24 rate svakog meseca. Republika ima garanciju da će taj novac naplatiti tako što neće ni jednom gradu, ni jednoj opštini dati veću mogućnost od izmirenja dugova u odnosu na polovinu godišnjih transfera, što znači da ako ne vrate taj novac, onda se obustavljaju transferi u tom iznosu 2014. i 2015. godine.
Drugim rečima, radi se o tome da se spremamo da damo pozajmicu lokalu, uključujući i Pokrajinu Vojvodina za izmirivanje dugova za kapitalna ulaganja privatnom sektoru. Ukoliko privatni sektor pristane na to, zaključi odgovarajući ugovor sa dužnikom o tome i ukoliko prihvati da umesto novca dobije obveznicu Republike Srbije, koju može da unovči u banci. Banka postaje poverilac. Republika Srbija vraća taj novac banci tako što ili lokal vraća taj novac Republici ili Republika obustavlja transfer i taj novac vraća banci. Dakle, napravili smo način da, osim što ćemo tretirati dugove zdravstvenog sistema, dugove Republike prema putarima, imamo jednako tretiranje svih u ovom lancu, uključujući i Pokrajinu Vojvodina i lokalne samouprave. Ovo će i biti program koji je dobrovoljan. Opštine će moći da uđu u taj program ako žele, a ako ne žele neće ući. Privatni sektor će moći to da prihvati ako želi, a ako ne želi neće prihvatiti. U svakom slučaju, daćemo tu opciju. Dakle, zato služi taj član 34. To je objašnjeno u obrazloženju ovog amandmana.
Što se tiče prodaje imovine, da, jeste plan Republike Srbije da u narednom srednjeročnom periodu, uključujući od sledeće godine, krene da prodaje državnu imovinu koja trenutno nije efikasno iskorišćena, odnosno ukoliko država sada snosi neke gubitke, a postoji mogućnost da se ta imovina privatizuje, odnosno proda, mi ćemo ići na privatizaciju, a prihodima od privatizacije smanjivaćemo javni dug.
Nema načina da javni dug koji će dostići sledeće godine 65% po inerciji svega ovoga što se dešavalo u prethodnom periodu, da se obori značajnije u periodu 2014. i 2015. godine bez finansiranja dela smanjenog budžetskog deficita prihodima od privatizacije. To je jasno i to sam potpuno otvoreno i iskreno rekao u samom uvodnom izlaganju. Koja su to preduzeća? To su ona koja sada stoje zarobljena i od kojih Srbija nema mnogo koristi, tzv. preduzeća iz "Zelenog pula", poljoprivredna, bivši poljoprivredni kombinati koji su neuspešno privatizovani. To je jedna vrsta preduzeća. Hoćemo da to stavimo u funkciju, da deo zemlje koju su oni držali a nisu laćali zakup, da damo paorima da obrađuju uz zakup i da se taj zakup naplaćuje, a ono što je državna imovina, da prodamo i to bukvalno sva. Država ne treba da bude vlasnik jer je loše vodila sva ova imanja, a to važi čak i za neka za koja se sada ljudi hvale, koja se navodno dobro vode, zato što su u postupku restrukturiranja, odnosno ne plaćaju nikakve obaveze iz prošlosti.
Generalno, država treba da izađe iz bavljenja direktno poljoprivredom. Treba da omogući seljacima, paorima koji to znaju da rade da investiraju, a država treba da pomogne sa subvencijama i sa podsticajima.
Ono što takođe može biti predmet privatizacije, zavisi da li ima interesa. Ima interesa da se neke sadašnje državne fabrike privatizuju i sve ono gde možemo da dobijemo vlasnika koji će moći da bolje iskoristi te državne resurse, mi ćemo ići u proces privatizacije. Ima nekoliko takvih kompanija, ali dok ne budemo imali direktno ispoljen konkretan interes i dok ne objavimo tender, nema potrebe da o tome javno govorim.
Još jednom na kraju, hvala svima koji će podržati budžet. Mi znamo da je ovo tek početak borbe protiv ekonomske krize. Ovo je druga faza fiskalne konsolidacije. Time borba ni izbliza nije završena. Ovo je tek početak, ali mislim da smo dobro počeli, da treba još mnogo da radimo i zajedno možemo mnogo toga da uradimo. Hvala.

Oni koji su bili u sali u petak, jasno su čuli šta sam rekao za RTB Bor. U prvoj polovini sledeće godine, 2013. godine, okončava se proces privatizacije RTB Bor. Čak sam imao prilike i u dnevnim novinama u subotu da pročitam sopstvenu izjavu. Dakle, to sam javno rekao i novinari preneli. Neko nije bio u sali i nije čuo, ali to nije razlog da sada pominjete da nisam govorio o Boru, kada jesam. Možda niste čuli, neću da ulazim u to. Možda ste i bili tu, ali niste slušali, svejedno.
Uglavnom RTB Bor će biti skinut iz procesa restrukturiranja do sredine sledeće godine, što znači rešavanje svih kompletnih dugova iz prethodnog perioda. RTB Bor trenutno plaća sve poreze, doprinose, troškove za struju, ali tačno je da duguje ogroman iznos neplaćenih obaveza iz prošlosti i to mora da se reši. Isto važi i za neka druga preduzeća.
Nisam mislio na PKB samo kada sam govorio o tome. Mislim i "Zeleni pul". To su tzv. preduzeća koja su objedinjena u taj "Zeleni pul". Međutim, neefikasno se to vodi i mogu mnogo veći prinosi da se ostvare ukoliko bi se investiralo u ta preduzeća, ukoliko bi se kupila oprema, ukoliko bi se napravili kanali za navodnjavanje. U tom smislu, hoćemo da pronađemo odgovarajuće partnere, pošto je to suviše veliko da bi mogao jedan sam da preuzme, koji će suštinski dati punu vrednost tome. Toliko.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, najpre da izrazim zadovoljstvo što je Vlada održala obećanje da će budžet za 2013. godinu biti razmatran na vreme.
Kada smo razgovarali o rebalansu za ovu godinu, nagovestio sam da ćemo prekinuti sa lošom praksom prethodne Vlade, da se o budžetu raspravlja oko nove godine, nego da ćemo na vreme dostaviti budžet, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i da ćete imati dovoljno vremena da proučite zakon kako biste mogli da ga analizirate, date predloge za unapređenje, kritikujete. To obećanje smo ispunili. Prvi put posle šest godina, posle 2006. godine, budžet je ponovo usvojen u oktobru i to ne na kraju meseca, tako da je mesec dana već ovde pred vama, u Skupštini.
Naša Vlada smatra da nema vremena za gubljenje. Zbog toga smo budžet doneli na vreme kao najvažniji strateški finansijski dokument države.
Osim što je budžet donet na vreme, ovaj budžet predstavlja radikalni zaokret u vođenju politike javnih finansija u odnosu na prethodnu Vladu. Zašto? Planom budžeta prepolovili smo budžetski deficit u odnosu na ovu godinu i obezbedili da se konačno zaustavi eksponencionalni rast javnog duga i troškova za kamate.
Naime, u program fiskalne konsolidacije smo ušli u dve faze. Prvu fazu smo razmatrali ovde u Skupštini u septembru. Taj prvi paket fiskalne konsolidacije već je krenuo da daje prve rezultate. Danas sa raspravom o budžetu za 2013. godinu i raspravom o setu pratećih zakona zapravo razmatramo drugi deo paketa fiskalne konsolidacije, kojim u potpunosti stabilizujemo javne finansije Srbije.
Da nismo doneli u septembru program fiskalne konsolidacije, ove godine budžetski deficit iznosio bih čak 7,2% BDP. Ovako, i pored tog programa, on će biti izuzetno visok i biće preko 6% BDP. To je istorijski najveći deficit u Srbiji ikada. Međutim, zahvaljujući programu, u sledećoj godini deficit konsolidovanog računa države, dakle, i Republike, pokrajine, lokalnih samouprava, biće prepolovljen na 3,6%, dok će republički deficit biti takođe prepolovljen na 3,3% BDP.
Zašto kažem da se rezultati programa fiskalne konsolidacije, čiju smo prvu fazu usvojili u septembru, već videli? Zato što će ovogodišnji deficit biti za oko 20 milijardi dinara manji u odnosu na ono što smo utvrdili rebalansom pre samo mesec i po dana.
Naime, ostvarenje poreskih prihoda u oktobru i u novembru pokazuje da ćemo do kraja godine imati više ostvarenih poreskih prihoda u odnosu na ono što smo projektovali rebalansom, što znači da smo bili pesimisti kada smo radili rebalans, dok će rashodi, odnosno uštede na rashodnoj strani biti daleko veće. To sve zajedno omogućiće nam da ove godine imamo oko 20 milijardi dinara manji budžetski deficit u odnosu na ono što je predviđeno rebalansom. Zašto vam to govorim? Zato što je to važna polazna osnova za plan budžeta za 2013. godinu. U tom smislu, jasno je da Vlada ima jasnu nameru da do kraja stabilizuje javne finansije.
Ove moje reči, da je proces stabilizacije javnih finansija u Srbiji i te kako otpočeo, ilustruju podaci sa međunarodnog tržišta kapitala, s obzirom da je najbolji indikator stanja javnih finansija bilo koje zemlje cena njenog javnog duga na međunarodnom tržištu, odnosno cena po kojoj se kupuju i prodaju evro obveznice koje je neka država emitovala. Početkom ove godine cena srpskih evro obveznica na međunarodnom tržištu kapitala bila je oko 7,5%, a sada se petogodišnje evro obveznice Republike Srbije trguju po ceni od svega 4,8%. Kažem svega zato što je to veliki pad u odnosu na ovih početnih preko 7%. Desetogodišnje se trguju po ceni od 5,8%. I jedna i druga cena su niže od onih koje su ostvarene pri emisiji evro obveznica od kojih je jedna obavljena u septembru mesecu, a druga u novembru uz tražnju koja je bila sedam do osam puta veća od ponude.
Naravno, ono što je cilj budžeta za 2013. godinu jeste taj zaokret, odnosno preokret u fiskalnoj politici, a to je zaustavljanje rasta javnog duga i zaustavljanje eksponencionalnog rasta troškova za kamate.
Naime, u poslednje četiri godine, počevši od 2008. godine, javni dug Republike Srbije uvećan je dva puta. Dakle, udvostručen je javni dug u ovako kratkom vremenskom periodu, dok su troškovi za kamate ušestrostručene. Dakle, šest puta su veće nego što su bile u 2008. godini. U 2008. godini troškovi za kamate iznosili su samo 14 milijardi dinara, u 2011. godini 40 milijardi, u 2012. godini 64 milijarde i 2013. godine iznosiće 90 milijardi. Dakle, imamo jednu eksponencionalnu krivu rasta troškova za kamate. Upravo je to bila situacija koja je mogla Srbiju da odvede u bankrot, u nemogućnost da servisira svoje dospele obaveze.
Šta je problem? Problem je što Srbija mora ne samo da prepolovi budžetski deficit koji je zatečen u ovoj godini, što ćemo učiniti, nego mora da nastavi da ga dalje obara zbog inercije prenosa javnog duga i kamata iz prethodnog perioda. Dakle, bez obzira što ćemo prepoloviti budžetski deficit, samo preneseni iznos sredstava za finansiranje, odnosno otplatu javnog duga iznosi preko tri milijardi evra.
Kada bi budžet ove godine bio uravnotežen, država bi morala u startu da plati tri milijardi evra za servisiranje obaveza po osnovu akumuliranog javnog duga u prethodnim godinama. To je kao kada uđete u taksi i imate početnu cenu koju plaćate, vozili se 20 kilometara ili se vozili svega 500 metara. Startna cena za Srbiju je tri milijardi evra kao posledica neodgovornih javnih finansija u prethodne četiri godine.
Da bi zaustavili eksponencionalni rast troškova za kamate, postoje dva rešenja. Mi primenjujemo oba od ta dva. Prvo je da se smanji naglo budžetski deficit. Naš plan je da ga 2015. godine svedemo na 1%. Dakle, sledeće godine 3.6%, a 2015. godine na samo 1% kako bi troškovi finansiranja u tekućoj godini bili što niži. Inače su veliki nasleđeni troškovi finansiranja iz prošlosti. Zato tekuće troškove moramo da obaramo na što niži nivo.
Druga stvar, javni dug će se sa ovim budžetom u sledećoj godini zaustaviti u rastu na nekih 65% BDP. Posle toga, uslediće njegov pad i naš plan je da ga oborimo na 58% u 2015. godini. Da bi se to ostvarilo mora se radikalno obarati budžetski deficit i u narednim godinama na 1% u 2015. godini i mora se jedan deo troškova finansiranja prebaciti sa zaduživanja na prihode od prodaje dela državne imovine koja nije efikasna. To je jedini način da se javni dug obori dramatično u narednom periodu.
Mi smo predložili Vladi jedan ozbiljan program srednjoročnih strukturnih reformi, koji treba da dovede do ovog cilja. Dakle, budžetom za 2013. godinu i programom fiskalne konsolidacije mi obezbeđujemo zaustavljanje rasta javnog duga i dvostruko niži budžetski deficit, ali na srednji rok jedini način da se obori javni dug i da se još više smanji budžetski deficit je primena programa srednjoročnih strukturnih reformi, koje je naša Vlada predložila.
Dakle, to je sadašnje stanje, pri čemu moram reći da ovu sliku pogoršava i činjenica da je prethodne godine nastao jedan veliki broj neplaćenih računa od strane različitih državnih korisnika, od republičkih, preko pokrajinskih do lokalnih organa, takođe i fondova. To je tzv. fiskalni deficit, koji nastaje kada državni organi ne knjiže neki trošak, a u stvari ga čine neplaćenjem. To su, pre svega, dugovi u zdravstvu, koji po raznim osnovama iznosi 26 milijardi dinara u ovom trenutku. Samo bolnice duguju 13 milijardi dinara, a Fond zdravstva dodatno duguje još 13 milijardi dinara, jer plaća lekove sa period od 200 dana, što je izuzetno dugačak period.
Postoje dugovi putarima, koji su negde oko 7 – 8 milijardi dinara ukupno. Postoje dugovi lokalnih samouprava ka građevinarima, putarima i drugim kompanijama u privatnom sektoru, a postoje i dugovi javnih preduzeća ka privatnom sektoru. Oni uopšte ne ulaze u ovu klasifikaciju deficita, s obzirom da nisu knjiženi, ali moramo da i taj problem napadnemo kroz, pre svega, stabilizaciju javnih finansija, omogućavanje da kroz niži deficit i veću likvidnost, dođemo do mogućnosti da očistimo te dugove, ali i da promenimo sistem, kako ti dugovi ne bi nastajali u budućnosti. Čišćenje starih dugova, bez zabrane, kroz promenu sistema nastavka tih novih dugova u budućnosti, odnosno u docnji, takav proces ne bi imao smisla jer bi bio kratkoročan.
Nešto ću o tome više pričati svih ovih dana, jer je ovo tek početak rasprave. Naš program obuhvata ne samo saniranje klasičnog budžetskog deficita, nego i napad na tzv. kvazifiskalni deficit, odnosno saniranje svih tih docnji koje trenutno postoje od strane države ka privredi.
Ako govorimo samo o budžetu za 2013. godinu, i to, republičkom budžetu, onda mogu da kažem da smo predvideli smanjenje budžetskog deficita za oko 80 milijardi dinara. Naime, ukupni prihodi Republike u sledećoj godini biće 965,7 milijardi, dok će ukupni rashodi i izdaci biti milijardu i 87 miliona dinara. Budžetski deficit će biti 121,9 milijardi dinara. U odnosu na 203,4 milijarde, koliko je bilo predviđeno rebalansom budžeta, to je pad za preko 80 milijardi dinara.
Što se tiče konsolidovanog deficita cele države, on je za ovu godinu bio planiran na 222 milijarde, a u 2013. godini će biti 132 milijarde, dakle, 90 milijardi manji u odnosu na taj periodu.
Ovo jeste radikalno obaranje deficita, pre svega zbog ušteda na rashodnoj strani budžeta. Naravno, doneli smo neke zakone koji su povećali prihodnu stranu. U septembru je izglasan paket od tri takva zakona, a sada još jedan, to je zakon o porezu na dobit preduzeća, tako da će prihodna strana sledeće godine biti povećana, realno, za nešto manje od 5%, 4,8%, dok će realni rashodi biti smanjeni za 5,2% u odnosu na ovu godinu, i to ukupnoj sumi daje ovu konsolidaciju, obaranje budžetskog deficita za osamdeset i nešto milijardi dinara.
Šta je karakteristika budžeta na rashodnoj strani, pošto je rashodna strana ona koja je najvažnija u budžetu? Karakteristika je da smo na nekim stavkama štedeli, a neke smo namerno forsirali. Forsirali smo izdatke za poljoprivredu i budžet za poljoprivredu će biti veći, značajno veći nego prošle godine, posebno nego originalni budžet. Sa ovim budžetom ćemo dostići 4,5% ukupnog budžeta, kada govorimo o udelu agrarnog budžeta u ukupnom budžetu, odnosno ukupni budžet za poljoprivredu biće za jednu četvrtinu veći čak nego prošle godine.
Kada kažem prošle godine, mislim na rebalans. Inače, kada se sabere zajedno efekat u odnosu na originalni budžet 2012. godine, onda je to dramatično povećanje, skoro da je udvostručeno učešće agrarnog budžeta u ukupnom budžetu, zato što je svih ovih prethodnih godina budžet Ministarstva poljoprivrede iznosio negde 2,5 – 2,6% ukupnog budžeta, a sada će iznositi 4,5% ukupnog budžeta. Naš cilj je da sledeće godine to povećamo na najmanje 5%, kao što smo i obećali.
Takođe se povećavaju rashodi sa socijalnu zaštitu, za osam milijardi dinara u odnosu na rebalans budžeta. S obzirom da su teška vremena, smatrali smo da je potrebno značajnu povećati socijalnu odgovornost, tako da su to rashodi koji se takođe povećavaju.
Po prvi put posle dugo vremena povećavamo budžet za kapitalne investicije, i to onaj direktni, iz budžeta, za oko četiri milijarde dinara, ali i projektno finansiranje kroz zajmove za izgradnju auto-puteva i modernizaciju železnice, energetskih objekata, koje ćemo uglavnom uzeti od Kine, Ruske Federacije, kao i međunarodnih finansijskih organizacija, poput Evropske investicione banke, BRD i Svetske banke.
Kapitalna ulaganja će se finansirate i zaduživanjem, pod povoljnim uslovima, ali i direktnim finansiranjem iz Republičkog budžeta. Po prvi put smo uveli i trogodišnje planiranje kapitalnih investicija. To je velika novina u odnosu na prethodni period, jer smo ustanovili da se budžeti u prethodnih četiri – pet godina za kapitalna ulaganja redovno ne izvršavaju u obimu koji je Skupština odobrila. Jedan od razloga za to je što svake godine oni koji sprovode kapitalna ulaganja od Republike do lokalna su bili dužni iznova i iznova sprovode procese javnih nabavki za ulaganja. Projekte su morali da dele po fazama, i onda ti projekti nikako da se završe. Jako sporo se realizuju.
U pripremi smo za potpuno programsko budžetiranje, koje imamo nameru za nekoliko godina da uvedemo za kompletnu strukturu rashoda u budžetu, krenuli najpre sa programskim planiranjem kapitalnih ulaganja, tako da po novom Zakonu o budžetskom sistemu i prema ovom zakonu o budžetu za 2013. godinu, po prvi put ćete videti planirane rashode za kapitalna ulaganja na tri godine, što znači da u sledećoj godini onaj ko vrši javnu nabavku, moći će da izvrši kompletnu javnu nabavku za ceo projekat, bez obzira što nema obezbeđena sredstva u 2013. godini za kompletan projekat, ali ih ima obezbeđena u periodu od tri godine, što se vidi Predlogom budžeta. Onda neće morati da ponavlja javnu nabavku u 2014. godini, pa u 2015. godini, već će moći, da kada jednom završi, da onda realizuje kompletno ceo projekat. To će poboljšati efikasnost u realizaciji kapitalnih ulaganja.
Što se tiče subvencija u privredi, odlučili smo da prekinemo sa finansiranje gubitaša, već da sami usmerimo novac ka perspektivnoj privredi. Velika novina u ovom budžetu je što više ne vidite garancije za likvidnost javnih preduzeća, što je bio redovan slučaj u prethodnih četi – pet godina. Sve garancije koje se izdaju se odnose isključivo na kapitalna ulaganja. Sva zaduživanja u tom budžetu se odnose isključivo na kapitalna ulaganja. Nema više obezbeđivanja garancija za likvidnost, npr, "Srbijagasu", ili JAT, ili drugim javnim preduzećima, već samo možemo da odobrimo garanciju za kapitalne investicije.
Zašto? Zato što želimo da radikalno prekinemo sa pogrešnim sistemom finansiranja gubitaša. To se odnosi na tzv. državna preduzeća u restrukturiranju. Jednim od zakona koji predlažemo, ograničićemo rok restrukturiranja za narednih godinu i po dana, do 13. juna 2014. godine to mora da se okonča, a istovremeno, smanjujemo subvencije već u budžetu za sledeću godinu takvim preduzećima, doduše, samo za pola milijarde dinara, ali to jeste jasan signal da želimo da prekinemo sa takvim vidimo stimulisanja bezperspektivne proizvodnje i da novac koji time uštedimo, uložimo onima koji imaju perspektivu.
Gubici po osnovu subvencionisanja, direktnog i indirektnog, na svim nivoima države, na godišnjem nivou iznose između 700 i 800 miliona evra godišnje.
Oni uračunavaju ne samo direktne subvencije koje dobijaju preduzeća od Republike, Pokrajine pa do lokala već i ne plaćanje računa za struju, komunalije, neplaćanje privatnom sektoru, neplaćanje obaveze prema poveriocima. Kada se sve to uračuna sa 800 miliona evra godišnje se subvencionišu preduzeća sa gotovo nikakvim efektom na rast BDP srpske ekonomije i to je jednostavno doteralo do tačke da se mora preseći. Preduzećima u restruktuiranju dajemo godinu i po dana rok da uz našu aktivnu podršku pronađemo partnere za ona preduzeća za koja može da pronađe partner i gde postoji interes ili postoji mogućnost da se skine restruktuiranje, pa da se to preduzeće ostavi na tržištu da samo posluje čak i u državnom statusu. Takav slučaj će na primer biti sa RTB Bor-om. Tu će se u prvoj polovini 2013. godine skinuti proces restruktuiranja i ono će biti samo na tržištu bez ikakvih subvencija i pomoći države. Još neka preduzeća su se kandidovala, kao što je PKB koji kaže da može da opstane na tržištu samostalno pa ćemo podići i njima restruktuiranje. Ima još nekih za koje smo zapazili da su performansama već došla u situaciju da mogu bez te zaštite koja ih brani od poverilaca da budu samostalna na tržištu, tako da je cilj da u narednih godinu i po dana to kompletno sve rešimo.
Što se tiče javnih preduzeća, naša strategija je da pokušamo da neka od tih javnih preduzeća privatizujemo tamo gde one mogu dovoljno kvalitetno da budu na tržištu sama, a kod nekih drugih da se kroz proces liberalizacije cena dođe do toga da ona budu samoodrživa, a da sa druge strane se kroz odgovarajuću socijalnu politiku zaštite ugroženi slojevi stanovništva koji ne mogu da plaćaju odgovarajuću cenu usluga.
Bitna je izmena data i u jednom od zakona o kome ćemo govoriti naredne nedelje, Zakonu o javnim preduzećima. Republička Vlada više neće davati saglasnost na cene komunalnih usluga. To će biti isključivo nadležnost lokalnih samouprava, gradova i opština da sami odlučuju o tome i da svako oceni u svom gradu kakvu politiku treba da vodi. Više Ministarstvo finansije i trgovine neće davati saglasnost na odluke o cenama lokalnih komunalnih preduzeća.
Ovaj budžet vrši značajne uštede pre svega na stavci – kupovina robe i usluga. To znači na materijalnim izdacima, na materijalnim troškovima i takođe smanjen je jedan deo, kao što sam rekao, subvencija za privredu delimično zbog toga što subvencije koje su korišćene za projekat "Fijat" više neće biti korišćene, a delimično zato što smo smanjili ove subvencije preduzećima u restruktuiranju.
Šta je još potpuno drugačije u odnosu na prethodni period? To je uvođenje finansijske discipline. Trenutno sve docnje o kojima sam pričao ne bi nastale da je bilo elementarne finansijske discipline u sistemu. Ne bi se dogodilo da Fond zdravstva kasni 200 dana u plaćanju lekova, da je prosečni rok plaćanja u Srbiji 135 dana, da je u državi, pre svega u Ministarstvu finansija, kada kažem – država – javne finansije mislim na Ministarstvo finansija, da budem potpuno jasan, da je postojala osnova i volja da se uvede finansijska disciplina. Kako ćemo uvesti finansijsku disciplinu na više frontova? Prvo, već smo promenili Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji daje mogućnost Poreskoj upravi da kontroliše i neregistrovana preduzeća i taj proces kontrole kreće od 1. januara. Drugo, u ovom budžetu u određenim članovima dajemo ovlašćenja Trezoru Ministarstva finansija da kontroliše da li ministarstva, zatim državni organi, Pokrajina ili lokalne samouprave redovno vrše plaćanja prema privredi. Ograničićemo prema zakonu o kome ćemo diskutovati u ponedeljak rokove plaćanja za državu na najviše 45 dana.
Država će postati generator likvidnosti u privredi, a danas je potpuno obrnuto. Danas je država najveći generator nelikvidnosti privrede. Želimo da tu napravimo preokret, da država u redovnosti plaćanja bude prva, da onda privatni sektor ima obavezu da plaća u roku od 60 dana, da država plaća u roku maksimalno od 45 dana, a privatni sektor u roku od 60 dana. Da bismo osigurali da se to izvrši mi smo članom 12. ovog zakona predvideli mehanizme za kontrolu i osiguranje redovnosti plaćanja kako na nivou Republike tako i Pokrajine i lokalnih samouprava.
Evo o čemu se radi – gde mogu nastati kašnjenja u plaćanju? Mogu nastati u izvršavanju rashoda za robe i usluge, mogu nastati u kapitalnim investicijama i mogu nastati tamo gde Fond zdravstva plaća prema farmaceutskoj industriji. "Putevi Srbije" prema putarima, ministarstva prema drugim rashodima za kapitalna ulaganja. Doneli smo propis da će svi budžetski korisnici biti dužni da dostave u elektronskom obliku Trezoru Ministarstva finansija podatke o preuzetim obavezama, o tome kada im dospevaju na plaćanje, rok ne može biti duži od 45 dana posle 31. marta, i onda protekom izvesnog vremena nakon 30 dana ako Trezor vidi u svom stanju da nije izvršeno plaćanje za neku materijalnu usluga ili za neka kapitalna ulaganja obustaviće plaćanja tom ministarstvu po svim drugim aproprijacijama sve dok se plaćanje prema privredi ne izvrši. Na taj način imaćemo kompletnu evidenciju i to će važiti ne samo za Republiku.
Republički trezor kontrolisaće republička ministarstva i republička javna preduzeća. Preko pokrajinskog i lokalnog trezora kontrolisaćemo disciplinu u plaćanju lokalnih organa vlasti i pokrajine. Ukoliko Pokrajine i lokal budu kasnili sa plaćanjem više od 45 dana biće im privremeno obustavljeni transferi, odnosno prenos dela sredstava poreza na dobit i plate u Vojvodini.
Dakle, apsolutno ovim zakonom dobijamo sve instrumente da uvedemo red i finansijsku disciplinu u javnim finansijama. Onda se postavlja pitanje – odakle će oni to da plate? Platiće se iz likvidnih sredstava koje smo takođe obezbedili. Kada sam postao ministar finansija gotovo da nije bilo rezervi likvidnih sredstava za izvršenje tekućih rashoda uključujući i penzije i plate i sve ostale namene. Maltene smo imali sredstva nedelju za nedelju, mesec za mesec. Sada smo obezbedili unapred finansiranje potrebe države za celu prvu polovinu sledeće godine. Pre zaključivanja ruskog kredita od milijardu dolara imamo trenutno novca da isfinansiramo sve obaveze do maja meseca. Sa ruskim kreditom imaćemo i preko toga. Nikada više nećemo dozvoliti da država nema sredstva makar šest meseci unapred za plaćanja u likvidnom smislu.
Čišćenjem docnji koje smo zatekli, bolnicama, putarima, vraćanje dugova i jednim programom koji ćemo lansirati posebnim za lokalne samouprave, već za koju nedelju, a počeće da se primenjuje od 1. januara, moći ćemo i da obezbedimo lokalnim samoupravama da plate dugove za kapitalna ulaganja zaključno sa 31. oktobrom prema privatnom sektoru. Do 31. marta ćemo dovesti bukvalno sve budžetske korisnike u poziciju da mogu da izvršavaju svoja plaćanja u roku od 45 dana. Likvidnost smo obezbedili u Republici. Sada nam je ideja da je prenesemo dalje ka Pokrajini, ka opštinama, ka privredi i građanima na kraju. To je cilj. To je kompletan plan stabilizacije javnih finansija.
Što se tiče nekih specifičnosti u budžetima, bilo je juče puno govora o budžetu Vojvodine. Budžet Vojvodine u 2013. godini biće 8,4% ukupnog budžeta, odnosno ukupnih poreskih prihoda Srbije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, iznad onog propisanog minimuma. Slušao sam juče, bilo je puno demagogije, puno politike. Govoriću samo u ciframa. Dakle, prethodnim Zakonom o budžetskom sistemu utvrđena je osnovica za obračun Vojvodine na 750 milijardi dinara. Novim Zakonom o budžetskom sistemu minimum kao osnovica je 837 milijardi dinara.
Dakle, znatno je veća nego što je bila po prethodnom Zakonu o budžetskom sistemu. Na tako utvrđenu osnovicu 7% iznosi 58,6 milijardi dinara, a Vojvodina će sledeće godine imati 70,5 milijardi. Vojvodina će imati skoro 15 milijardi dinara više nego prošle godine u originalnom budžetu koji je ova skupština usvojila na predlog Vlade čiji sastav odgovara sastavu sadašnje pokrajinske Vlade. Dakle, prošle godine, prema onim podacima koji su dostavljani svim poslaničkim klubovima i članovima parlamenta, posebno iz Vojvodine, koji su se uvek zanimali za tu materiju, dobro znaju da je ukupan budžet koji je bio projektovan za Vojvodinu bio 57,7 milijardi dinara, a sada je 70,5 milijardi. Plus što je moguće da će još dodatnih 2,7 milijardi dinara biti korišćeno po članu 33. ovog zakona o budžetu. Nažalost, kada pročitate taj član, znaćete o čemu se radi.
Taj budžet bi onda bio 8,7% ukupnog budžeta, a ne 8,4, kao što sam sada rekao. Minimum će biti 8,4.
Što se tiče budžeta lokalnih samouprava, on je povećan u originalnim transferima za 2,3 milijarde, sa 33 na 35,3, a dodatno je povećan za još 4 milijarde dinara radi održavanja puteva koje je prethodna Vlada, odnosno koje su "Putevi Srbije" preneli lokalnim samoupravama nekih 6.000 km. Za to je obezbeđeno 3 milijarde dinara za tzv. investiciono održavanje puteva. Po kilometru 500.000 dinara za svaku opštinu i napravljen je raspored za sve opštine u Srbiji srazmerno broju kilometara koje su one preuzele. To će onda omogućiti da za razliku od prethodnog perioda kada je obavezu tog održavanja imalo javno preduzeće "Putevi Srbije", realno, niti je moglo fizički da stigne da ode u sve opštine Srbije, sada ova sredstva budu iskorišćena ravnomerno na celoj teritoriji Srbije i srazmerno broju kilometara. Po kilometru, 500 hiljada dinara. Koliko kilometara je tih bivših regionalnih puteva u opštini, toliko je namenjeno svakoj opštini po vrlo jednostavnom kriterijumu.
Predviđeno je da ova sredstva ne budu doznačavana u budžete lokalnih samouprava, nego isključivo izvođačima radova po odobrenim situacijama koje će overavati opština. Dakle, opštine mogu samostalno ili udruženo da angažuju izvođače radova koji će popravljati ove lokalne puteve, bivše regionalne, tih 6.000 km i kada overe situaciju, biće izvršeno plaćanje direktno izvođaču radova, dakle, građevinskoj industriji. Jedini izuzetak je zimsko čišćenje, odnosno održavanje puteva gde će 900 miliona dinara biti preneto "Putevima Srbije" koji će organizovati čišćenje puteva.
To su neke od ključnih novina koje donosi novi zakon o budžetu za 2013. godinu.
Na kraju, dozvolite mi da zaključim. Gde su razlike? Umesto ogromnog istorijskog budžetskog deficita, on će biti duplo niži. Umesto eksponencijalnog nastavka rasta rashoda za kamate, taj rast rashoda za kamate biće zaustavljen od 2014. godine. Umesto pada od 2% i recesije, imaćemo umereni privredni rast od 2%. Umesto dvocifrenog deficita u tekućem računu bilansa spoljne trgovine, imaćemo obaranje tog deficita.
Ono što je jako važno, umesto situacije gde niko nikom ništa ne plaća i gde vlada anarhija u javnim finansijama, imaćemo red i disciplinu.
Nadam se da će Skupština Republike Srbije podržati ovaj radikalno novi koncept u vođenju javnih finansija Republike Srbije, jer mislimo da uređenje javnih finansija nije dovoljno za izlazak iz krize, ali je sigurno temelj i prvi korak ka tome. Bez sigurnih, čvrstih i disciplinovanih javnih finansija, bez sprečavanja docnje u plaćanjima, nema države u ekonomskom smislu. Privreda ne može da funkcioniše ukoliko je država rasturena u finansijama. Dakle, očekujem podršku ovom budžetu, jer je to prvi korak, temelj za stabilizaciju kompletnih ekonomskih prilika u zemlji. Hvala puno.

Hvala.
Prvo da odgovorim na ova opšta pitanja. Pitali ste zašto je Republika Srbija izdala obveznice u ovom relativno kratkom periodu u iznosu od milijardu i 750 miliona dolara. Iz razloga što želimo da obezbedimo finansiranje unapred. Dakle, mi se nismo zadužili da bismo finansirali deficit ove godine, nego da bi zatvorili prvu polovinu sledeće.
Dakle, to je isključivo zbog plana likvidnosti i nema nikakve veze sa stanjem u ovoj godini. Mislim da je to odgovorno i sa tim stilom ćemo nastaviti i u narednom periodu. Nećemo da dočekamo minut do 12 nego uvek hoćemo makar šest meseci unapred da imamo sredstva. U tom smislu pregovori oko ruskog kredita ne moraju da se užurbano vode. Imajući u vidu, kao što rekoh, do kraja maja već imamo dovoljna sredstva već sada u ovom trenutku. Tako da očekujemo da do kraja godine krenemo da razgovaramo na osnovu dogovora predsednika Nikolića i Putina i da taj kredit od milijardu dolara bude realizovan tokom naredne godine, čak nećemo tražiti ni povlačenje u poslednjem kvartalu ove godine, jer nam nije potrebno.
Što se tiče vašeg predloga amandmana za finansiranje međuakademijske mešovite komisije, s obzirom da on nije upućen u budžetskom procesu, pre mesec dana, mi nismo ni mogli da uvrstimo u originalni tekst budžeta, ali ćemo ga svakako prihvatiti kao vaš amandman, jer sam za to bio i prošli put kada sam bio poslanik i potpuno je prirodno da ćemo ga sada uvažiti i na tekuće budžetske rezerve obezbediti tih 10 miliona dinara za finansiranje ove mešovite komisije.
Što se tiče ovog osnovnog pitanja oko osnovice. Slažem se sa vama da to pitanje ne treba politizovati, ali ono što je istina jeste da godinama unazad nikada nije korišćena ova osnovica koju vi sada pominjeta. Uvek je, držim ovde pred sobom budžet za prethodnu godinu koji je donela prethodna vlada, korišćena su budžetska sredstva kao osnovica za obračun tih sedam posto za Vojvodinu i to je prošle godine bilo 750 milijardi dinara, a sada nam je osnovica po novom Zakonu o budžetskom sistemu 837 milijardi dinara. Dakle, to je značajno više.
Kada bi se koristila ova osnovica koju vi sada tražite, 7% tog garancijskog minimuma za Vojvodinu iznosilo bi 67,6 milijardi, a prema našem Zakonu o budžetskom sistemu, Vojvodina dobija najmanje 70,5, više nego u odnosu na ovu osnovicu koju vi tražite.
Suštinski, ako pričamo mi ne dajemo 7% Vojvodini, nego 8,4% iako je minimum 7% i na taj način iskazujemo odgovornost i prema poštovanju Ustava i prema poštovanju Pokrajine građana Vojvodine, isto kao što poštujemo sve građane Srbije.
Da uđemo malo u strukturu i da vidite da to neće biti sva izdvajanja. Vi ste apsolutno u pravu, da bi trebalo Pokrajini obezbediti da ima sredstva za kapitalna ulaganja o kojima Pokrajina samostalno odlučuje, ali onda Pokrajina ne može da traži sredstva za pokrivanje gubitaka i da dobije i jedno i drugo, da samostalno odlučuje o novim projektima, a da istovremeno Republika pokriva gubitke po osnovu nekih drugih projekata o čemu ću vam sada reći na šta mislim.
Hajde da uđemo u strukturu ovih 70,5 milijardi dinara koje su namenjene Pokrajini. Najpre, Pokrajina će imati na samostalnom raspolaganju 18,1 milijardu dinara po osnovu poreskih prihoda koji će pripasti Pokrajini, od poreza na plate i od poreza na dobit koji se ostvaruje na teritoriji Pokrajine, što je značajno više nego što je to bilo u prošloj godini, dakle, 18,1 milijarda dinara i to je taj osnov.
Zatim, idu transferi ostali koji zajedno sa ovim prihodima od poreza, čine 56,7 milijardi dinara sredstava namenjenih Vojvodini, po istoj metodologiji obračuna kako je rađeno godinama unazad u ovoj skupštini, odnosno od strane prethodne Vlade.
Što se tiče kapitalnog dela, obezbeđeno je 600 miliona dinara za Klinički bolnički centar Vojvodina, nešto što niste pomenuli, obezbeđeno je 675 miliona dinara iz Republičkog budžeta na ime otplate obveznica za Razvojnu banku Vojvodine, to se takođe računa u kapitalna ulaganja, s obzirom da se pokriva trošak iz prethodnog perioda. Takođe, kao što ste rekli, negde je oko 450 miliona dinara iz Ministarstva regionalnog razvoja lokalne samouprave i iz NIP 92 miliona. Sa istom formulacijom o budžetu o kojem ste pričali, koja je godinama unazad prepisivana i ovog puta nije menjana, slažem se da bi trebalo to promeniti u metodološkom smislu.
Dodatno, direktno zaduživanje Republike Srbije za jedan od projekata za koji mi je lično pokrajinski premijer rekao da je najvažniji kapitalni projekat u Vojvodini, a to je izgradnja auto-puta Novi Sad-Ruma sa tunelom kroz Frušku Goru, 12 milijardi dinara je namenjeno Vojvodini za taj kapitalni projekat.
Dakle, direktno će se Republika zadužiti za kapitalni projekat na teritoriji Pokrajine.
Što se tiče docnje koje postoje Fonda za kapitalna ulaganja prema izvođačima radova pokrajinskih organa, prema građevinskim firmama, putarskim firmama, ako ste pogledali član 34, mi predviđamo da kroz emisiju republičkih obveznica saniramo dugove za kapitalna ulaganja, zaključno sa 31. oktobrom za Pokrajinu i za lokalne samouprave.
Taj program će biti ponuđen i Vojvodini, Pokrajini Vojvodina, jednako kao i svim drugim gradovima i opštinama u Srbiji.
Nismo rekli koji je to iznos, jer ukupan nivo tih garancija je do 300 miliona evra čak, jer ne znamo koliki su dugovi.
Molim vas da nas obavestite koliki su dugovi pokrajinskih organa prema privredi, prema izvođačima radova, kako bi mogli da kalkulišemo precizno, jer mi ne znamo koliki su dugovi.
Takođe, po svemu sudeći na osnovu onoga što smo čuli od vaših kolega iz Pokrajine, tražiće se još dodatno 2,7 milijardi dinara po osnovu tog člana koje mi takođe nismo ukalkulisali u ovih 70.
Ovih 70 milijardi je ono što sigurno znamo da će biti investirano na teritoriji Pokrajina Vojvodina, prema metodologiji koja je bila usvojena u prethodnom periodu, a za koju se slažem sa vama da možda i nije dobra, ali mi nismo za ta četiri meseca, koliko smo imali da napravimo ovaj budžet, mi smo ga za tri meseca napravili, u prvih 100 dana, mogli da temeljno izmenimo metodologiju koju je prethodna Vlada, koja je sa vama sada u koaliciji u Pokrajini, koristila prethodne četiri godine, ali ja hoću da ga izmenim za naredni budžet.
Predložio sam da usvojimo zakon o finansiranju Vojvodine, gde ćemo tačno definisati šta su to izvorni prihodi, koliki su i da onda više nemamo ovakve debate svake godine.
Po istoj toj metodologiji, kako je rađeno u prethodne četiri godine, Pokrajina će dobiti 70,5 milijardi dinara, od čega 13,8 milijardi dinara za kapitalna ulaganja, a 18,1 milijarda su sopstveni prihodi poreski, a ostatak transferna sredstva, plus neki neodređeni novac za izmirivanje docnji pošto Republika ne zna koliko duguje Pokrajina, plus možda 2,7 milijardi dinara po članu 34. za očuvanje finansijske stabilnosti, jer ima sada nekih znakova da će nam i to tražiti pokrajinska Vlada.
Više bih voleo da ta sredstva ne dajemo za pokrivanje tih gubitaka o kojima smo puno govorili na onoj prethodnoj sednici, nego da dajemo Fondu za kapitalna ulaganja za nove projekte.
Nadam se da, kada se počisti ta situacija iz prošlosti, uključujući i čišćenje svih koji su odgovorni politički i krivično za ono za šta je došlo, da ćemo sledeće godine imati jedan normalni budžet za Vojvodinu.
Hvala vam.

Samo da raščistimo jednu pojedinost, ova radna grupa za pisanje zakona o finansiranju Vojvodine je u procesu formiranja. Dakle, Republika je svoje članove utvrdila i tražili smo od Pokrajinske vlade i Skupštine da nam dostavi imena članova iz Pokrajine da bi mogli da radimo.
Realan rok da završimo jedan dobar zakon o finansiranju Vojvodine je u prvoj polovini sledeće godine.

Zaista ne znam u kojoj zemlji živite, ako ste prespavali sve ono što smo uradili za ova tri meseca. Govorite o reformama, a šta je reforma nego da izađemo pred ovu skupštinu sa budžetom koji ima duplo niži deficit nego što je ove godine? Šta je ako nije reforma kada smo ukinuli mogućnost davanja garancija za kredite za likvidnost javnim preduzećima za saniranje gubitaka? Zar to nije reforma? Šta je ako nije reforma da menjamo naglavačke, rekao bih, kako ste vi rekli, sistem finansiranja zdravstvene zaštite sa zakonima koji su došli na ovu sednicu pred vas? Ako smo imali sistem gde se moglo da proizvođači lekova proizvode, da država to plati a da oni ne dobiju taj novac i da nikom ništa ne bude, ili sistem gde se čeka 200 dana da se naplati roba koja je prodata bolnicama. Sada to menjamo kroz set zakona o zdravstvenoj zaštiti i uvodimo centralizovane javne nabavke kako se ne bi novac poreskih obveznika Srbije razvlačio u korupciji različitih bolnica širom Srbije, domova zdravlja i farmaceuta zajedno koji učestvuju u tome, mislim na veledrogerije.
Ako to sve činimo i ako smo obezbedili sredstva da očistimo gomilu tih docnji koje čine parafiskalni deficit, a nismo ih imali pre tri meseca. Pre tri meseca nismo imali da finansiramo i redovne penzije, ni redovne plate u zdravstvu i prosveti, pa smo krpili kraj sa krajem, a sada smo došli u situaciju da budžet koji ste vi kritikovali u rebalansu 2012. godine ispada da se ostvaruje optimističnije nego što sam najavljivao. Bio sam pesimista. Mene uvek kritikuju da sam preveliki optimista, a ispao sam pesimista kada je rebalans u pitanju. Zašto? Zato što poreski prihodi idu brže od onoga što smo palnirali i zato što se rashodi smanjuju brže od onoga što smo očekivali. Na taj način 20 milijardi dinara samo u ovoj godini imaćemo manje.
Kažete da trošimo više nego što ostvarujemo. To je tačno. Ko ne troši danas na svetu više nego što stvara? Hajde kažite mi. Samo zemlje koje imaju naftu, zemlje koje imaju neka prirodna bogatstva i koja imaju više po tom osnovu. Sve druge zemlje na svetu, od Amerike preko Japana do svih zemalja EU, bukvalno svih, troše više nego što stvaraju kako bi mogle da na neki način koliko-toliko drže socijalnu ravnotežu.
Budžetski deficit je pojam koji znači da neko troši više nego što stvara. Pogledajte listu zemalja EU koje imaju budžetski deficit i koje ga nemaju. Mnogo je duža lista onih koje imaju budžetski deficit, što znači – kako ga finansiraju? Zadužuju se. Pitanje je samo da li se zadužujete za finansiranje ogromnog i neodrživog budžetskog deficita ili se zadužujete pod boljim uslovima za finansiranje deficita koji obarate, što mi činimo sada u ovoj fazi. Nije isto da li je Srbiji potrebno novca da isfinansira 200 milijardi dinara budžetskog deficita ili 120. Voleo bih da je nula budžetski deficit, ali to je nemoguće za godinu dana uraditi. Nema te zemlje koja može da napravi fiskalno prilagođavanje veće od 3% BDP u jednoj godini. Ne možemo ni mi, ali možemo makar 2,5 koliko smo predvideli. Kada mi neko kaže da smo ambiciozno planirali budžetski deficit, 3,6% uopšte nije mali deficit, da budemo pošteni i iskreni. Nije mali deficit 3,6% i naš cilj mora biti da ga dalje spuštamo u narednim godinama i to jeste naš cilj.
Ono što ste takođe propustili da čujete možda, možda niste pomno pratili rad Vlade RS što je vaše pravo, ali činjenica je da smo napravili nacrt plana srednjoročnih strukturnih reformi. Dobar deo tog plana je ugrađen i dobar deo tog plana smo zajedno pravili sa Fiskalnim savetom. Nije tačna konstatacija koju smo čuli ovde od jednog od poslanika da se ne konsultujemo sa Fiskalnim savetom. Naprotiv, ovo je bio cilj za ovu godinu koji su oni predložili pre dva meseca, a mi smo ga prihvatili. Predložili su i čitav niz mera koje smo prihvatili i još nove dodali na to. Jedna jedina stvar gde se nismo složili, ali mi se čini da su i oni reterirali nakon rasprave na skupštinskom odboru, oni su tražili da ukinemo transfere gradovima linearno svima smatrajući da imaju previše novca, gradovi Srbije, da ostavimo samo lokalnim opštinama, a mi smo smatrali da je to pogrešan zaključak i tražili smo raspravu sa Stalnom konferencijom gradova i opština.
Umesto toga predlažemo da se napravi sistemski model gde nećemo u isti koš da trpamo sve gradove i opštine nego da definišemo šta je to fiskalno odgovorno ponašanje gradova i opština, pa onda oni gradovi koji su neodgovorni da njima selektivno umanjujemo transfer u budućnosti na osnovu jasnih pravila i foruma, što znači da ako se definiše da je prekomerna administracija loša, što jeste, da to bude osnov za manji transfer. Hoćeš da imaš više činovnika? Neće Republika da te plaća.
Druga stvar, ako neko hoće da preterano subvencioniše svoja lokalna preduzeća – hoćeš da subvencionišeš, nemoj da tražiš pare od Republike, imaš porez na imovinu i možeš to da radiš slobodno iz toga. To je sistem koji smo predložili i Fiskalni savet je na putu da to prihvati. Nećemo da linearno srežemo i da ukinemo Nišu, Valjevu, Loznici, Šapcu, Novom Sadu transfere, jer bi bilo pogrešno i nije svuda situacija ista, zapravo je svuda situacija potpuno različita i zavisi od grada do grada. Treba praviti model u tom smislu.
Druga stvar, pomenuli ste policiju. Mislim da je ova politika bonusa koju je uvela prethodna vlada neodrživa za policiju. Te bonuse treba pretvoriti u regularne zarade, ali to se ne može učiniti tako što bi se sada ukinula ta primanja od 10.000 dinara mesečno, nego kada je sledeća indeksacija plata da se jedan deo toga uključi u zaradu i da se tako u određenom vremenskom roku to što je sada netransparentan način iskazivanja zarada pretvori u regularni. To smo predložili i Misiji MMF i Fiskalno savetu i mislim da je to jedino rešenje koje je ispravno. Dakle, ne ukidati policajcima to nego polako uključivati u regularnu zaradu, da budu u istom sistemu kao i svi ostali.
Drugih neslaganja sa Fiskalnim savetom i MMF nemamo na rashodnoj strani. Na prihodnoj strani smo se potpuno usaglasili sa projekcijama. Pre mesec dana smo precenili neporeske prihode, ali smo potcenili poreske.
Zato smo izvršili korekciju. Povećali smo amandmanom koji ste dobili pre nekoliko dana poreske prihode, jer se oni bolje ostvaruju sada, u oktobru, novembru, biće bolje u decembru i biće još bolje zbog zakona o uslovnom otpisu zateznih kamata za poreske dugove iz prošlosti, odnosno uslovne poreske amnestije. Ljudi koji budu plaćali tekuće poreze mesec za mesec moći će da im se otpiše dug iz prošlosti. To će povećati naplatu tekućih prihoda. Poreski prihodi će biti ostvareni u iznosu koji smo predvideli. U ostalom, pre par dana, na sednici Odbora za finansije cenjeni profesor Pavle Petrović je prihvatio i rekao.
Ono što je važno jeste da mi prihvatamo sve dobronamerne kritike od koga god da dođu, od naših kolega iz koalicije, to se podrazumeva, još više nam trebaju dobri predlozi iz opozicije, jer jedino tako Vlada može da bude dinamična. Međutim, fer je predlagati nešto što mi nismo predložili, a ne ponavljati ono što smo već prihvatili.
Idemo u jednu održivu reformu penzionog sistema. Hajde da zaboravimo na bajku penzionog fonda kao investicionog fonda. Ta bajka je propala u ovoj finansijskoj krizi. Penzioni fondovi ne treba da se kapitalizuju i da postanu investicioni fondovi, jer je to rizično za penzionere. Propao je penzioni fond britanske policije. Propali su mnogi američki penzioni fondovi zato što su investirali u banke koje su propale. Dakle, taj sistem je rizičan. Ako me pitate danas u 2012. godini – da li Srbija treba da ide u takvu reformu penzionog sistema. To je postavila i ova poslanička grupa na početku. Ne treba. To je bio model sa početka 2000. godine. Pokazao se kao pogrešan. Nemojmo više o njemu da razgovaramo.
Sistem isplata iz tekućih doprinosa prethodnih penzionera jeste sistem koji postoji i koji je jedina čvrsta osnova za stabilnu isplatu penziju. Šta se jedino menja? Parametri za uslove penzionisanje gde u Srbiji nije normalno da se stimuliše prevremeno penzionisanje. To treba dodatno da se uradi, da se finansijskim merama destimuliše prevremeno penzionisanje, a da se stimuliše kasnije odlazak u penziju, pa ko hoće neka izvoli. Ranija penzija – destimulacija. Kasnije odlazak u penziju – stimulacija. To je to. To je dovoljno da imamo stabilan penzioni sistem u narednim godinama.
Protiv smo pomeranja starosne granice za penzionisanje žena. Smatramo da je ovo sada dobro odmereno i da nema potrebe, jer možemo da finansiramo taj sistem. Nema potrebe. Treba da ostane ista starosna granica za odlazak žena u penziju, kao što je i sada slučaj. Možemo da učinimo nešto da destimulišemo prevremeno penzionisanje, a stimulišemo kasniji odlazak u penziju.
Što se tiče preduzeća u restrukturiranju, pred vama je zakon kojim ograničavamo taj period. Nemoguće je odmah to ukinuti. Hoćemo da damo šansu godinu i po dana, sa time se složila i Svetska banka, kompanijama da pronađu strateške partnere. Može "Zastava oružje" da pronađe strateškog partnera. Može i "Prva petoletka" da ga pronađe. Za neke će biti lakše, a za neke teže. Neki možda neće uspeti, ali godinu i po dana je razumno vreme za našu Vladu i za menadžment tih kompanija da krenemo u pronalazak strateških partnera i da vidimo ko će ostati na tržištu, a ko neće. To smo takođe predvideli našim programom srednjoročnih strukturnih reformi i onim što smo usvojili.
Što se tiče "Železare", ni malo lak problem. Sami ste rekli višak kapaciteta za proizvodnju čelika je zbog trenutno niske cene. Međutim, u razgovoru sa partnerom iz Ruske Federacije idemo ka tome da napravimo rešenje. Ova kompanija se javila na tender. O tome možemo javno da govorimo. To je "UralVagonZavod". To je velika kompanija iz Rusije. Ima obrt od šest milijardi dolara. Oni dolaze redovno, priprema se njihova ponuda. Njihov direktor dolazi sledeće nedelje u Srbiju zajedno sa Rogozinom, potpredsednikom Vlade Ruske Federacije. Dakle, njihov direktor je u razgovoru sa nama, do kraja decembra je rok za dostavljanje ponude. Tada ćete saznati kakvo je rešenje pronađeno. Međutim, jako je dobro da imamo snažnog partnera koji želi da preuzme smederevsku "Železaru" i da uposli kapacitete.
Projekcija rasta od 2%, da to raščistimo, to nije ambiciozno. To je vrlo skromna procena. Ona počiva na činjenici da je ove godine napravljen pad, pre svega zbog kretanja u prva tri kvartala, od čak 2% više nego što je prethodna Vlada projektovala. Prethodna Vlada je projektovala rast od 0,5 a biće pad od 2%. Startna baza je niska. Mislim da to nije nikakav ambiciozan cilj, nego da je izuzetno skroman i pesimističan. Desiće se samo zbog toga što, pretpostavljam, nećemo imati sledeće godine ovako katastrofalnu poljoprivrednu proizvodnju, a obezbedili smo i veći budžet za poljoprivredu i "Fijat". Samo ta dva faktora nas dovode na 2%. Ako proradi "Železara", a idemo na to da proradi, ako se makar malo poboljšaju uslovi u evro zoni, rast će biti veći. Rast od 2% nije ambiciozan rast. NBS je prognozira 2,5%, baš zbog te niske startne osnove.
Sa tom projekcijom se složio Fiskalni savet i MMF. Od toga ne treba praviti neku veliku priču. Dva posto je matematički visoko u odnosu na ono što će imati zemlje EU, ali one nisu imale pad u ovoj godini, a Srbija jeste.
Slažem se sa svima onima koji kritikuju nešto što nismo uradili ili što nemamo nameru da uradimo. Međutim, činjenica je da imamo nameru da polako skinemo sa subvencija sva javna preduzeća, osim "Železnica Srbije", koje se subvencionišu svuda u svetu. Ni jedno jedino, prema našem planu, ne bi trebalo da ostanu na budžetu od 2014. godine. Govorim o javnim preduzećima. Plus da se reše sva preduzeća u restrukturiranju najkasnije u 2014. godini. Dakle, od 2015. godine da ne budu na budžetu. To je vizija koja ima realno utemeljenje. To je par ekselans reformi. Hvala.

Vi želite da to javno saopštim, ali vi to znate s obzirom da je vaš otac glasao za ono što smo predložili u Skupštini Srbije.
Dakle, odgovor je sledeći. Program isplate tzv. trinaeste penzije, kojom je omogućeno da se podrže penzioneri koji su socijalno ugroženi i čija je penzija ispod 15.000 dinara mesečno, je usvojen krajem avgusta, a počela je njegova primena u septembru i traje godinu dana. Prve dve rate se isplaćuju, jedna je isplaćena u septembru, jedna sada ide pred Novu godinu, treća krajem marta i poslednja krajem juna meseca.
Predlogom zakona o budžetu, koji svi ovde imate i možete to jasno da pročitate, u dogovoru sa Ministarstvom rada i socijalne politike, ova mera će biti zamenjena trajno održivom merom socijalne zaštite u okviru zaštite ugroženih slojeva stanovništva, jer je i od strane Fiskalnog saveta i od strane Ministarstva rada i socijalne zaštite i MMF ocenjeno da ova mera nije najbolje targetirana, da je potrebno štititi penzionere sa niskim primanjima kroz redovnu zaštitu u okviru socijalne politike. Takva mera će biti doneta onog časa kada se budu ponovo počela primenjivati fiskalna pravila predviđena Zakonom o budžetskom sistemu.
Kao što znate, ove godine zbog potrebe redukcije budžetskog deficita morali smo da promenimo Zakon o budžetskom sistemu i umesto indeksacije po fiskalnim pravilima da uvećamo plate, a samim tim i penzije za 2% u oktobru, 2% u aprilu, a od jeseni sledeće godine vraćamo se na normalnu formulu. Tada će Srbija imati i privredni rast i onda ćemo kroz klasične mere socijalne zaštite pomoći onim penzionerima kojima je ta pomoć potrebna.
Drugim rečima ovakav oblik isplate će biti završen posle jedne godine, dakle, na kraju juna, ali to ne znači da neće biti dalje podrške penzionerima sa niskim primanjima, ali kroz redovnu socijalnu zaštitu iz budžeta. O tome je postignut i konsenzus na Vladi. Hvala.

Što se tiče tih različitih procena, hajde da razmotrimo to pošto mislim da ljudi znaju šta je istina. Bukvalno, u ovoj zemlji postoje tri dobra tima koja umeju da procene makroekonomske prilike, a jedan tim je smešten u makroekonomskim analizama NBS, a drugi vrlo jak tim u Fiskalnom savetu i treći u Ministarstvu finansija.
Evropska komisija uopšte nikada ne radi po svojoj sopstvenoj proceni. Oni pitaju MMF ili neke relevantne domaće stručnjake, šta vi mislite, jer nemaju oni vremena da se bave sa Srbijom i hajde da budemo tu potpuno otvoreni.
Oni kada dođu na neke sastanke sa nama, to su najdosadniji sastanci, kao papagaji ponavljaju sve ono što sam čuo od Fiskalnog saveta.
MMF nikada nije poslao slabiju misiju u Srbiju u tehničkom smislu, ako izuzmemo šeficu gospođu Murgasov. Zaista, čovek koji prati fiskalne stvari išao je u Fiskalni savet da mu oni kažu šta treba da kaže. Ja vam sada to govorim potpuno otvoreno. Ne treba potcenjivati Srbe, stručnjake za ekonomiju, jer Fiskalni savet i Ministarstvo finansija imaju duplo jači tim u stručnom pogledu, nego i MMF, a da ne govorim o IBRD, tek on sam koristi tuđe procene. Nemaju sopstvenu analitiku da se detaljno bave makroekonomskim stvarima.
Možda se to vama ne sviđa, možda se čini da ja preterujem, ali to je tako. Ja sam 12 godina u ovome i mogu sada potpuno otvoreno da kažem.
Šta je suština, nisam ja danas rekao da je ovaj budžet niti razvojni niti socijalni. Vi ste te argumente čuli od različitih poslanika u ovoj raspravi.
Rekao sam da je radikalno drugačiji i da činimo radikalni zaokret na bolje i da uvodimo ozbiljnu finansijsku disciplinu, to sam rekao i iza toga čvrsto stojim i da je ovaj budžet totalno drugačiji od drugih koji su bili u poslednjih šest godina.
Zašto? Zato što, s jedne strane, naravno, obezbeđuje veće prihode kroz set poreskih zakona koji je već usvojen u septembru i koji će biti usvojen sada u novembru, ali na rashodnoj strani značajno se prave uštede na različitim kategorijama rashoda.
Ako pogledate u realnom smislu, na svim kategorijama, posebno na robama i u slugama se čine ogromne uštede. Šta su to robe i usluge? Dakle, smanjujemo trošenje države po uslugama, po ugovorima, a za neke materijalne troškove koji nisu neophodni štedimo na administraciji.
Sa druge strane, izdašni smo ka socijalnoj zaštiti i poljoprivredi. To su dve oblasti, a kada kažem izdašni, dovoljno smo novca obezbedili da najugroženijima pomognemo koliko se može pomoći. Preko 100 milijardi dinara su rashodi za socijalnu zaštitu. Kamo sreće da je prethodna ekipa koja je vodila finansije u Vladi bila odgovornija, onda ne bi plaćali 90 i nešto milijardi dinara za kamate, pa bi taj novac mogao da se upotrebi za mnogo korisnije stvari.
Pošto ne želim da kukam, videli ste i sami da nisam mnogo pričao o prošlosti u ovom trenutku, ja stojim 100% u ime Vlade, a i u ime svog ministarstva, iza ovog budžeta, kako zaustaviti zaduživanje u trenutku kada imate startne troškove zbog prethodno akumuliranog duga od tri milijarde evra godišnje? Ove godine bile su te tri milijarde za otplatu duga i još dve milijarde evra za pokriće budžetskog deficita. Sledeće godine opet nas čekaju tri milijarde evra, jer to ne može da se prekine, taj dug je nastao u prošlosti, ta glavnica mora da se plaća zbog prethodnog zaduživanja, ali zato smanjujemo na jednu milijardu budžetski deficit, tako da je ukupan trošak četiri milijarde. Stavili smo više ovde, samo zato što želimo da obezbedimo novac i za 2014. godinu u 2013. godini.
Mislim da je to dobra strategija i pokazala se dobro i pitajte stručnjake, uključujući i ove o kojima ste govorili, ali i druge investicione investitore, investicione fondove, kako komentarišu ponašanje nove Vlade Republike Srbije i novog ministra finansija, vezano za uspeh naših aukcija evro-obveznica. Tu nema laži i nema prevare.
Međunarodno tržište čine investitori od SAD preko Velike Britanije, Japana, do Hong Konga, Evrope, koji kupuju naše obveznice i nikada ih više nije kupilo nego sada u ovoj poslednjoj aukciji.
Kada smo izašli sa prvim paketom mera, ciljano smo nakon toga obavili reotvaranje stare obveznice koju je izdala prethodna Vlada, ciljano zato što smo, kao prvo, naznačili da se spremamo da radikalno srežemo deficit, iako to tada još uvek nismo učinili, već to činimo sada ovim predlogom zakona o budžetu za 2013. godinu.
Reakcija je već tada bila da smo uspeli da imamo četiri puta veću tražnju nego ponudu i da prodamo milijardu dolara evro-obveznica po ceni od 6,625%, što je povoljnije u odnosu na 7,25, a to je bila emisija koju je pre godinu dana napravila prethodna Vlada.
Sledeći korak u strategiji je bio rano usvajanje budžeta za 2013. godinu, pre mesec dana i odmah izlazak ponovo na tržište, da iskoristimo činjenicu da međunarodni finansijski investitori veruju u novu Vladu, u našu projekciju da će rast biti 2%, jer ključno pitanje Vlajku Seniću i timu koji je vodio na tzv. razgovorima sa investitorima pre nego što je sledila aukcija, bilo je, kakav će biti rast, da li 2%, detaljna pitanja na temu makroekonomske stabilnosti i privrednog rasta. To je osnova za njihovu odluku, da li će ili neće kupiti obveznicu. To nisu gubitaši, neka državna srpska preduzeća, pa da ih teramo da to rade, to su investitori koji daju svoje pare i oni su dali svoj novac po mnogo povoljnijim uslovima nego što je to bilo, što je iko očekivao od svih analitičara koji prate to tržište.
Uspeli smo da napravimo cenu od 5,25 za srpske evro-obveznice. Iste ove godine, samo par meseci ranije, Hrvatska je ranije, petogodišnje obveznice prodala sa kamatom od 6,25, bili smo za jedan posto niži, bolji.
Ako se manje plaća, to znači da više veruju u budućnost rada neke Vlade.
Sve zemlje danas na svetu, osim, kao što sam rekao, zemlje koje proizvode naftu, imaju prirodna bogatstva, svi se zadužuju na međunarodnom finansijskom tržištu. To je uobičajena pojava. Neke zemlje imaju monopol, kao što je Amerika, pa mogu da se zadužuju po minus 0,25, zato što njihove federalne rezerve štampaju pare, ali to je njihova politika. Neke druge takođe se zadužuju po niskoj stopi. Ukrajina je recimo prodala svoje petogodišnje obveznice u ovoj godini, po kamati od 9,25, a Srbija 5,25. Mnogo smo bolji od Ukrajine, nije neka uteha ali je to činjenica. Otprilike, prodali smo petogodišnje obveznice na nivou Letonije koja je mala zemlja, članica EU, ali sa vrlo čvrstom strukturom javnih finansija i po nižoj stopi nego što je recimo bila Litvanija, koja je imala 6,625.
Činjenica da to nije bio samo trenutak govori, evo ko ima kompjuter neka ode na sajt i neka pogleda po kojoj ceni se trguju obveznice. Poslednja cena za petogodišnje obveznice Republike Srbije je 4,85, čak znatno niže nego što je bilo pre dve nedelje kada smo izvršili transakciju, a za desetogodišnje se spustilo na 5,56. Šta to znači? To znači da će Srbija moći u narednoj godini da tu emisiju evroobveznica ostvaruje po stopi ispod 5% veoma lako.
Mi ulazimo već u jednu normalnu zonu. Po meni neki kriterijum normalnosti biće kada dostignemo 3,5% kada možemo naše hartije da prodajemo međunarodnim investitorima po 3,5%, onda smo apsolutno i sigurni i nezavisni i od MMF i od bilo kog drugog ko ima kapital, onda sami držimo sudbinu u svojim rukama. Ovako na putu smo ka tome.
To jeste radikalni zaokret, to nije malo snižavanje kamate, ova vlada ne radi 400 meseci, nego četiri meseca. Ovaj budžet kada smo projektovali, prvo ljudi su rekli – mnogo su optimistični prihodi. Pre dva dana, gospodin Pavle Petrović, koga izuzetno cenim, predsednik Fiskalnog saveta rekao je – dobro ste planirali prihode, nemamo primedbu. Nula dinara se razlikujemo u projekciji prihoda. Bio je problem što su sumnjali u strukturu koju smo vama dostavili pre mesec dana, ali mi smo uvažili njihovu primedbu i promenili strukturu i realnije sada to isplanirali. Bili su u pravu, sve primedbe Fiskalnog saveta koje su bile dobre, ugradili smo. Bukvalno, mislim, desetak stvari smo ugradili u ovaj predlog zakona o budžetu, jer su bili ljudi u pravu. Rekao sam već, njih izuzetno cenim, čak i onda kad se ne slažemo. Ima onih koji pričaju radi priče, da bi nešto rekli protiv, a u stvari ne daju ništa konkretno šta treba da se uradi. Ponavljam još jednom, ljudi iz Fiskalnog saveta su troduplo bolji u znanju od nekih ljudi iz MMF, svidelo se to nekome ili ne.
Ono što je, takođe važno, da li će prosečni stanovnik živeti bolje na kraju 2013. godine? To pitanje ste postavili. Nema stvari koje teže popraviti u društvu, od stanja u ekonomiji, i vama je to jasno i meni je to apsolutno jasno. Ja mogu samo da kažem da će naši građani, na kraju 2013. godine, makar biti u poziciji da znaju da nema opasnosti od bankrota države, što je bila realna opasnost sve do pre možda mesec, dva dana.
Druga stvar, da nakon što preokrenemo ove negativne trendove izađemo iz recesije, ostvarimo 2% privrednog rasta, moći će da se razmišlja o normalnoj primeni indeksacionog pravila za zaposlene u javnom sektoru, a privatni sektor je ono što mi želimo da potpomognemo, jer on jedini može da pogura zemlju napred. Tu se slažemo u nekoliko, delimično ne potpuno, sa poslanicima DSS.
Srbija je mala zemlja i ne može da bude vezana samo ekonomski za jednu stranu. Šezdeset posto našeg izvoza zavisi od tražnje u EU, i mi smo toga svesni, to respektujemo i prema tome ne možemo da raskinemo sporazum o pridruživanju i
stabilizacije, jer bi automatski na naš izvoz ka zemljama EU bila uvedena carina. Dakle, zbog toga to nije prihvatljiv model za Vladu Republike Srbije. Mi 10 godina skoro izvozimo bez carine kao koncesija koju nam je dala EU, a postepeno se naše carine spuštaju ka uvozu iz zemalja EU. To nije naš najveći problem.
Rešenje za poljoprivredu, s druge strane cenim da je dobro primećen problem snižavanja carina za poljoprivredu. Rešenje je u tome, ne da se prekinu odnosi sa EU, nego da se značajno povećaju subvencije poljoprivredi u narednom periodu, jer može ili jedno ili drugo. Kad bi se prekinuo sporazum o stabilizaciji izgubili bi pravo preferencijalnog izvoza ka zemljama EU i to bi bilo katastrofalno. S druge strane, može da se traži, ako postoje platna bilansna teškoća, može da se za konkretne proizvode traži izuzeće, ali mora dobro da se dokaže i dokumentuje, o tome mi razmišljamo da li postoji nekih proizvoda za koje bi mogli da tražimo izuzeće da se carine ne spuštaju. To nije nimalo jednostavan posao. Zato znajući, imajući iskustvo u toj saradnji koliko je dugo vremena potrebno i da ubedite birokratiju iz Brisela za neku meru, mi razmišljamo o tome da povećamo značajno subvencije u narednom periodu, a i time kompenziramo eventualne gubitke po osnovu snižavanja carina.
Ono što ste u pravu, smatramo da možemo dosta da dobijemo u intenziviranju saradnje sa Rusijom, sa Kinom i sa nekim zemljama srednjeg istoka, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, kao što je Kuvajt, kao što je Katar. Mislim da, ne znam iz kog razloga, prethodna vlada je dosta potcenjivala neke od tih zemalja, čak su izbegavali i susrete sa nekima od njih, a mislim da u saradnji sa svima njima možemo da imamo mnogo veću korist, što ćemo uskoro i dokazati sa konkretnim ugovorima.
Konačno, nisu veliki izdaci za Nacionalnu službu za zapošljavanje, jer čak 7,6 milijardi dinara predstavljaju naknade za nezaposlene. To su pasivne mere koje se isplaćuju ljudima koji nemaju posla, u skladu sa zakonom, a rekao bih svega 6,1 je opredeljeno za aktivne mere zapošljavanja, što je samo u nominalnom iznosu isto kao prošle godine, dakle realno je to niže nego prošle godine. Tako da je to čak nedovoljno, ali s obzirom da moramo da smanjimo budžetski deficit, mi smo bukvalno fer, svim ministarstvima skresali tzv. diskrecione rashode. Neko je rekao – Vlada se lako dogovorila oko ovog budžeta, iako je on veoma restriktivan u pogledu troškova, odnosno, zašto? Zato što smo bili fer. Ja sam najviše smanjio budžet Ministarstva privrede, ja lično koji ga vodim i drugi niko nije mogao da kaže bilo šta protiv toga. Ako sam smanjio budžet ministarstva koje vodim zato što sam svestan da moramo da srežemo rashode, svi drugi su to takođe bez neke velike polemike u Vladi prihvatili. Mi smo vrlo jednostavno ovaj budžet sastavili.
Znam da bi opoziciji možda odgovaralo da se Vlada svađa, međutim mi zaista radimo timski i nemojte da brinete zašto ovde danas nema drugih predstavnika Vlade, osim mene kao ministra finansija. Nema potrebe, ova diskusija danas zaista, uz par izuzetaka, nije dala nikakve konkretne predloge kako da se promeni budžet. Poslanici naše koalicije su podržali ono što smo zajednički dogovorili, jedinstveno usvojili, tako da nema potrebe da troši vreme ni Dačić. Pametnije je što je otišao u Tursku i Nemačku, da dolazi sad ovde da brani nešto, kada nema napada. Da je danas bilo ozbiljnih napada na budžet, pa hajde da zovemo Dačića u pomoć, ili Vučića. Imaju oni mnogo ozbiljnija posla, a ja sam zadužen ovde i ne bežim od stoprocentne odgovornosti za ovaj budžet.
Možda su se neki ministri u prethodnom periodu sklanjali iza odgovornosti, podmetali drugog, trećeg, četvrtog, kao što sada i ovlašćeni predstavnik bivše vladajuće najveće partije, ispričao par rečenica i otišao, pobegao iz Skupštine, mislim na Cvetkovića, ne mislim na vas, na bivšeg premijera. To nije u redu, ako je on zastupnik za budžet, valjda može da dođe da sluša, a ne da ljudi koji nisu vodili fiskalnu politiku slušaju kritike na račun loših stvari koje su bile u prethodnom periodu.
U svakom slučaju, ovo je totalno drugačiji budžet od svih prethodnih, zato što prekida sa subvencionisanjem gubitaša, nema garancija niti za "Galeniku", niti za JAT za likvidnost, nema garancija za likvidnost i za "Srbijagas".
Još nešto, ne znam zašto neki poslanici iz Vojvodine ne čitaju budžet? Da li je projekat gasovoda od Banatskog dvora do Pančeva projekat na zapadu Srbije ili je to kapitalni projekat u Vojvodini? Stoji lepo u budžetu kod garancija i kod direktnog zaduživanja, isto kao i ovaj autoput od Rume do Novog Sada, odnosno od Novog Sada do Rume sa tunelom na Fruškoj Gori.
Ponavljam još jednom, zbog dezinformacija koje su izricane svih ovih dana od strane različitih političara u ovoj zemlji, da je osnovica za utvrđivanje budžeta Vojvodine veća značajno sa novim zakonom o budžetskom sistemu, nego što je bila po starom. Ona je 837 milijardi dinara, a bila je 750 milijardi dinara.
Ovaj zahtev po amandmanima o kojima se juče raspravljalo, ako bi se usvojio i primenilo 7%, budžet Vojvodine bi bio 67 milijardi, a po našem predlogu je minimalno 70. Dakle, po sadašnjem Zakonu o budžetskom sistemu, koji neki osporavaju, Vojvodina dobija više, što znači da je sve to samo politika na koju poslanici i političari imaju pravo, ali kada raspravljamo o brojkama, o ciframa, treba biti egzaktan.
Želim da zahvalim poslanicima vladajuće koalicije na konkretnoj i jakoj podršci.
Vi iz opozicije, dajte kažite nešto konkretno. Nikad dosadnija rasprava o budžetu nije bila u poslednjih 12 godina.
(Nada Kolundžija, sa mesta: Povreda Poslovnika.)

Niste u pravu. Prvo, pokazali smo da jednako tretiramo i državni i privatni sektor najmanje kroz dve stvari koje smo ili predložili, a Skupština usvojila, ili zakonom koji ćemo razmatrati ove nedelje. Prva stvar, uveli smo, npr. iste penale za kašnjenje države za povraćaj PDV, kao što se naplaćuju kada privatni sektor kasni u uplati poreza.
Drugo, ovim zakonom o ograničavanju rokova plaćanja strožiji smo prema državi nego prema privatnom sektoru. Od države tražimo da plaćaju u roku od maksimalno 45 dana, a od privatnog sektora u roku od maksimalno 60 dana. Time pokazujemo jasno šta nam je namera.
Treće, nije mudro otpuštati ljude kada privredni rast ide na dole kada je recesija. Zašto? Nemaju gde da nađu posao i pravimo veće troškove na drugoj strani. I treće, nije mudro otpuštati ljude u javnom sektoru bez ozbiljne analize strukturne kako reformisati taj sektor. To zavisi od resornih ministara.
Što se tiče mog resora, a to je privreda, mi imamo potpuno jasan akcioni plan šta ćemo raditi vezano za preduzeća u restrukturiranju i za neka javna preduzeća koja moraju da se restrukturiraju. Mi smo planirali odgovarajući tranzicioni fond. Nije tačno da neće biti nikakvih socijalnih programa u narednoj godini, ali tačno je da je taj tranzicioni fond relativno mali. On iznosi milijardu i 800 miliona dinara, ali i tu menjamo stil ponašanja u odnosu na prethodni period.
Ne želimo da odobravamo socijalne programe parcijalno, da odu neki radnici koji to hoće, a da se ne reši istovremeno status preduzeća. Naš uslov za odobravanje socijalnih programa će biti trajno rešenje statusa određenog državnog preduzeća ili da se na osnovu isplate tog socijalnog programa trajno skine restrukturiranje i da preduzeće bude samostalno na tržištu. Za taj slučaj ćemo isplatiti socijalni program ili da se kroz restrukturiranje napravi da bude samoodrživo. Primer je JAT. JAT ne može da opstane bez onih garancija za likvidnost koje ima u prethodnim godinama. Ako bi mi pustili da JAT ostane u istom stanju kao sada, on bi propao, on nema šanse. Ima staru flotu, ima previše zaposlenih, ima lošu strukturu zaposlenih. Radna grupa je napravljena i sada idemo da formiramo novi JAT. U tom novom JAT-u moraju da rade oni koji imaju ekonomsko opravdanje da rade, piloti sigurno, ali pitanje je da li je potrebna tolika administracija. I za to je potreban socijalni program koji je obezbeđen u budžetu, ali ići ćemo slučaj po slučaj, korak po korak.
Za zdravstvo, predviđeno je da se promeni sistem finansiranja u zdravstvu i predviđeno je da se da mogućnost i lokalnim samoupravama i gradovima da preuzmu one lekare i medicinske sestre, koji nisu ugovoreni, a to je do sada bilo zabranjeno. Ima 13.700 neugovorenih lekara i medicinskih sestara u ovom trenutku. Taj problem je godinama guran pod tepih, što se tiče finansiranja zdravstva, jer umesto da se reši, novac koji je bio namenjen bolnicama za lekove korišćen je za isplaćivanje plata lekarima i medicinskim sestrama.
Mi sad to menjamo. Menjamo sistem finansiranja, čistimo dugove bolnicama, ali zato dajemo pravo i lokalnim samoupravama, ako žele da imaju lokalne ambulante, ako žele da zaposle ljude za neku posebnu lokalnu zdravstvenu negu, mogu, ali da to sami plate, a ne iz republičkog budžeta gde će se strogo poštovati kriterijumi.
Istovremeno, Ministarstvo prosvete radi procenu kako da se obrazovanje finansira po, kako se to kaže, glavi učenika, odnosno da se kaže šta je to republički standard. Ako neke opštine žele da uvode specifično odeljenja za specifične struke, da imaju seoske škole sa po pet đaka, može, ali će to morati ubuduće sami da plaćaju. To znači da se ozbiljno rade reforme. Jedina stvar u kojoj ste vi u pravu, reforme su u prethodnim godinama gurane pod tepih. To što se očekivalo da se uradi u prethodnom periodu nije urađeno. Sada je ovu novu vladu sačekala gomila posla. Zaista, ta gomila posla ne može da se sasvim završi za četiri meseca.
Uradili smo sve onako kako treba da se uradi. Najpre stabilizujemo javne finansije, da bi uopšte mogli da sprovedemo bilo koju strukturnu reformu i onda krećemo u strukturne reforme. U strukturne reforme krećemo već od Nove godine. To je odgovor na vaše pitanje. U zdravstvu, to sam već rekao, u preduzećima koja su u restrukturiranju i kod nekih javnih preduzeća koja nemaju tržišnu perspektivu, a imaju gubitke, ići ćemo u privatizaciju, vrlo jasno, jer ne želimo da pokrivamo gubitke onima koji troše novac poreskih obveznika Srbije. Ne znam šta radikalnije možemo da uradimo u ovom trenutku.