Gospodine ministre, ja ću se nadovezati na diskusiju iz decembra 2012. godine kada smo dug zdravstvenih ustanova prema dobavljačima pretvorili u javni dug Republike Srbije i kada su građani bili prinuđeni da jednu te istu obavezu dva puta plate. Sličan zakon će biti na dnevnom redu za neki dan i već je u ovom sazivu skupštinskog zasedanja.
Ministarka zdravlja na sva naša pitanja koliko ko duguje, ko je skrivio koji dug itd, nije imala ni jedan jedini odgovor. Obećala je narodnim poslanicima da će do kraja 2012. godine dobiti spisak svih dužnika. To se nikada nije uradilo. U prvom kvartalu 2013. godine taj dug je uvećan za 3,5 milijarde dinara.
Ministarka zdravlja je tako odgovorno i oštro reagovala da je svim direktorima zdravstvenih ustanova napisala oštro pismo. U pismu je navela da ako se sa takvim trendom nastavi da će čak možda neko biti pozvan i na krivičnu odgovornost. O čemu hoću da pričam? O jednom organizovanom haosu koji postoji, pre svega u Ministarstvu zdravlja, gde se ne zna ko je skrivio dug, zbog čega je skrivio dug, koja je visina duga, a sve se prebacuje na teret poreskih obveznika.
Sa druge strane, imamo niz slučajeva maltretiranja lekara po domovima zdravlja, koji su prepisali nekoliko kutija lekova mimo propisane norme, a ovamo sa druge strane imamo milijarde dinara koje idu ne znamo gde. Zbog toga je sasvim logično, kao i pre neki dan kada sam premijeru postavio pitanje, a danas su kolege pitale o nabavci protivgradnih raketa. Smatra se da nedostaje oko 7.500 za redovnu odbranu od grada, da je to negde oko 10 miliona evra. Sektor za vanredne situacije kaže da je takav zahtev uputio vašem ministarstvu, a vi kažete da za takav zahtev prvi put čujete. Premijer kaže da nije u redu što je taj sektor pripao MUP, jer niko nije obezbedio pare i pita narodne poslanike - ko će da obezbedi novac?
Ono što očekujem ubuduće po svim ovim pitanjima, to je da, naravno, Vlada funkcioniše kao tim, da vam ministarka zdravlja, koja je ovde danas trebala da sedi i da da odgovore na sva pitanja za koja vi ne možete biti odgovorni, da vidimo koliki je broj dece sa retkim bolestima i koliko prosečno košta lečenje, jer su statistike u tom delu vrlo jasne. Smatram da ste vi u mnogim oblastima, kao i u sektoru za koji ste zaduženi, dosta čvrste ruke, dosta ozbiljni i odgovorni, ali očigledno je da to nije dovoljno. To pokazuje i ovaj rebalans budžeta, a moguć je još jedan rebalans budžeta do kraja godine. Ništa ne znači to što ste vi u vašem sektoru za koji ste zaduženi ozbiljni i odgovorni, ako imate ministra zdravlja u čijem ministarstvu i zdravstvenim ustanovama pod njegovom nadležnošću vlada jedan organizovani haos, koji očigledno nekome odgovara.

Ova Vlada je napravila veliki iskorak ka članstvu Srbije u EU. Međutim, ono što je zadatak naše poslaničke grupe to je da uvek intervenišemo i opomenemo Vladu da na tom putu ka EU Srbija što pre iznutra postane evropska zemlja.
Ravnomerniji razvoj, evropski zakoni i uklanjanje svih prepreka sa evropskog puta, to je bio prioritetni zadatak naših političkih stranaka koje čine našu poslaničku grupu.
Međutim, Srbija je danas u mnogim svojim elementima na nepopularnom prvom mestu u nekim negativnim trendovima.
Jedan od tih trendova je neravnomeran regionalni razvoj. Naime, mi smo zemlja koja ima najveći disbalans u razlikama u razvijenosti njenih opština i gradova.
Kao posledica toga je i demografsko pražnjenje Srbije, bežanje stanovništva iz sela u gradove, bežanje stanovništva iz malih varoši u velike gradove, pritisak na saobraćaj, na radna mesta, na infrastrukturu i imamo totalan jedan neravnomerni razvoj, što nije temeljni princip razvoja EU, jer ona upravo počiva na ravnomernom razvoju ne samo zemalja članica EU, već i delova zemlje svih tih zemalja članica.
Ono što SPO, ne samo sa dobijanjem pristupnih fondova EU, nego i pristupnim fondovima, smatra da Srbija treba da bude normativno spremna, da ravnomerno opredeljuje ta sredstva, jer danas tri četvrtine ukupnog državnog kapitala, okreću se u beogradskom krugu dvojke.
Da bismo to uradili, neophodna je i promena Ustava, potrebno je da imamo i regionalne vlade, potrebna je regionalizacija Srbije kao osnovni preduslov za njen ravnomeran razvoj.
Moje pitanje ministru pravde, državne uprave i lokalne samouprave, da li će to ministarstvo ili Vlada pokrenuti inicijativu za promenu Ustava, radi regionalizacije Srbije i njenog ravnomernog razvoja, da bismo zaustavili ovaj negativan trend i da bismo iznutra bili u potpunosti evropski uređena zemlja.
Kao najbolji primeri, mogu nam poslužiti primeri iz okruženja Hrvatske i Slovenije koje su to uradile na dosta valjan način i povećale broj opština.
Drugo, u ekspozeu premijera navedeno je da je od ukupno 4.706 naselja u Srbiji, u 1.140 naselja, odnosno 22% od ukupnog broja naselja u Srbiji, u 2010. godini nije rođeno ni jedno dete.
Od 765 opština u Srbiji, bez KiM, samo je u osam zabeležen pozitivan prirodan priraštaj, u Grockoj, Zvezdari, Novom Sadu, Sjenici, Novom Pazaru, Tutinu, Bujanovcu i Preševu. Gubili smo više stanovništva po ekspozeu premijera što je tačno, u ratovima, a sada neumoljivo idemo ka samouništenju.
Poslednji je čas da se ovaj trend zaustavi. Zato će Vlada hitno izaći, ne sa strategijom, nego sa konkretnim merama za zaustavljanje biološkog nestanka Srbije.
Ono što je moje pitanje premijeru, šta će još od konkretnih mera u narednih godinu dana Vlada preduzeti po tom pitanju? Hvala.

Gospođo predsedavajuća, u Srbiji je aktuelna borba protiv korupcije, međutim definitivno borba protiv korupcije nije obuhvatila sve koruptivne afere, koje ne samo zadnjih godina, već i decenijama potresaju ovu zemlju.
Jedna od aktuelnih tema je i sumnja da u Srbiji decenijama traje krađa beba iz porodilišta i da se radi o klasičnoj trgovini ljudima.
Očigledno je da će posle nekih presuda iz Strazbura Srbija morati u narednom periodu ozbiljnije da se pozabavi ovim pitanjima, jer je sud u Strazburu doneo presudu da se jednoj od majki kojoj je ukradena beba pre više od 30 godina, isplati odšteta.
Taj primer se može primeniti i u ostalim slučajevima i trebalo bi da bude osnovana jedna posebna agencija koja bi se bavila samo ovim problemom.
Podsećam da je rad skupštinskih odbora, odnosno anketnih odbora često bio neefikasan, ali jedan anketni odbor koji je bio jednoglasan u svojim zaključcima, to je anketni odbor koji je formiran 2005. godine i koji je utvrdio da postoje zaista osnovane sumnje da se decenijama u Srbiji sprovodi krađa beba u srpskim porodilištima. Međutim, osam godina posle tih zaključaka anketnog odbora mi nemamo jedan jedini sudski epilog te afere, niti imamo jednog jedinog uhapšenog ili odgovornog.
Po pravilu, dokumentacija iz porodilišta je štura i sumnjiva. Zajedničko za većinu slučajeva da su bebe rođene žive. Inspekcije Ministarstva zdravlja su očigledno neefikasne jer nisu radile svoj posao. Špekuliše se da je na crnom tržištu cena jedne bebe oko 15.000 evra i sumnja da je u Srbiji zadnjih nekoliko decenija na taj način ukradeno oko 6.000 beba, a 2.000 roditelja uopšte nije dobilo potvrdu da je njihova beba sahranjena, dok 99% roditelja nije videlo telo svog novorođenčeta.
Pitanje predsedniku Vlade i ministru policije – da li će se formirati posebna agencija koja će se baviti samo ovim slučajevima krađa beba u Srbiji?
Pitanje ministarki zdravlja – šta je inspekcija Ministarstva zdravlja konkretno uradila po ovim pitanjima.
Druga afera koja takođe nije dobila sudski epilog je preprodaja termina za zračenje na Institutu za onkologiju u Vojvodini. Već nekoliko godina traje ova afera i sumnja se da je pacijentima sa malignim oboljenjima onemogućeno pravo na lečenje, dobijanje potvrde o nemogućnosti pružanja usluga radioterapije u roku od 30 dana, čime im je onemogućeno lečenje na nekom drugom mestu. To je utvrdila Agencija za borbu protiv korupcije i slični zaključci su nadležnog Odbora za zdravlje.
O svemu ovome je i Agencija za borbu protiv korupcije donela svoje zaključke. Doktori protiv korupcije su apsolutno saglasni da se ova stvar mora ispitati do kraja, međutim sumnjaju da je u sprezi između tužilaštva i Ministarstva zdravlja, da se kupuje vreme da ova afera ne bi dobila svoj sudski epilog.
Sadašnji predsednik skupštinskog Odbora za zdravlje dr Dušan Milisavljević je više puta tražio vanredni stručni nadzor koji Ministarstvo zdravlja nikada nije naložilo.
Moje pitanje pitanje ministarki zdravlja gospođi Slavici Đukić Dejanović je zašto Ministarstvo zdravlja, u sumnji da zaista postoji jedna velika afera, koja je mnoge ljude koštala svog života, jer se radi o pacijentima sa najtežim oboljenjima, nikada nije naložilo vanredni stručni nadzor, a očigledno je da to nije uradio ni prethodni ministar zdravlja?
Treće leglo korupcije je korupcija u radu carinskih službi. Smatra se da je najveći generator crnog tržišta neefikasan rad carinskih službi. Rad carine podleže isključivo internoj kontroli. Visok stepen korupcije onemogućava bilo kakvu kontrolu. Posledica visokog stepena korupcije na carini je veliki ekonomski gubitak za državu i budžet, pored toga i ugrožavanje bezbednosti zemlje. Zbog toga se, po mišljenju naše poslaničke grupe, podhitno mora uspostaviti insajderska, kao i eksterna kontrola.
Pitanje ministru policije, premijeru je kada će se uspostaviti insajderska i eksterna kontrola i kada će u Skupštinu stići novi zakon o carini? Hvala.

 I prethodno prepucavanje dve stranke govori da je relativno mali broj u Skupštini, kad se raspravlja o ovako važnim temama, da je finansijski deo rada Vlade, i javne vlasti, ipak danas u Srbiji u drugom planu, a po mišljenju naše poslaničke grupe, treba da bude predmet rasprave broj jedan. Tako je to u uređenim državama i tako je to svuda u svetu.
Naša poslanička grupa će glasati za oba izveštaja, uz napomenu da mi podržavamo Vladu na njenom evropskom putu i njenoj borbi protiv korupcije i kriminala. Istovremeno, nismo podržavali finansijski deo rada Vlade i Izveštaj Državnog revizora, upravo nam daje punu argumentaciju i opravdanje zbog čega to nismo radili, jer u javnim finansijama i dalje vlada organizovani haos.
Državna revizorska institucija i Agencija za borbu protiv korupcije su tek u povoju. To su institucije koje tek treba da dobiju na svom značaju, pre svega zbog toga što im i zakonske odredbe nisu dale dovoljna ovlašćenja kakva imaju te institucije u uređenim zemljama. Drugo, što i njihove preporuke i intervencije nisu dobile u nastavku, recimo kod podnošenja krivičnih i prekršajnih prijava, odgovarajuće epiloge.
Gospodine Sretenoviću, ova rasprava u kojoj svi kažu puno hvalospeva o vašem radu, ja bih se tim hvalospevima pridružio, vi radite u jako otežanim uslovima, sa malo ljudi, mnogo toga treba da se iskontroliše. Ono me podseća na onu odu, kada je Nikola Pašić jednom u Narodnoj skupštini imao nadahnut govor, pa su mu aplaudirali njegovi poslanici i rekli – ti si naš Gledston, čuveni engleski parlamentarac. On je odgovorio – da ja sam vaš Gledston, taman koliko ste vi Englezi.
Ova naša DRI ima značaj u Srbiji taman toliki koliki smo mi Englezi. U Engleskoj, ministar finansija svakodnevno podnosi izveštaj državnom revizoru o utrošku svakog evra, svake i najmanje novčane jedinice, funte.
Kako je kod nas? Državni revizor ima muku da dođe do dokumentacije, ima opstrukcije, naravno nigde u svetu se državni revizor ne dočekuje aplauzima i crvenim tepihom, jer on dolazi da ulovi nepravilnosti u kontroli javnih sredstava, i sasvim je normalno da je neomiljena ličnost u startu, ali potrebno. Zbog čega potrebno? Upravo zbog toga što ako hoćemo zaista, da zakonito, pravilno, štedljivo trošimo sredstava svih građana naše zemlje, onda nam je potreban neko ko će stalno da nadzire taj rad.
Ako se u Engleskoj desi da neka funta ode tamo gde nije predviđeno, revizor odmah interveniše i parlament mora takav utrošak novca da pokrije odgovarajućim odlukama.
Kažem, kod nas je ovo tek u začetku, povoju i zaista je sa ovakvim uslovima dosta toga urađeno, ali čini nam se u javnim finansijama nije uspostavljen red, i nemoguće je to očekivati da uspostavi eksterna kontrola, spoljna kontrola.
Zbog toga podržavam onu inicijativu koju su rekli predstavnici DRI, da je potrebno, a tako je danas u svim organizovanim dobrim privrednim preduzećima, svaki dobar privrednik prvo traži jednog jakog, stručnog, objektivnog, nepristrasno-internog revizora koji će svakodnevno da ga upozorava na nepravilno ili nekontrolisano ili neumereno trošenje sredstava.
Ali, DRI nije nešto što je samo institucija koja je zaživela u zemljama EU ili razvijenim zemljama sveta. Ona je dosta stara, to čini mi se danas niko nije pomenuo. Tri i po hiljade godina pre naše ere u Mesopotamiji je postojala jedna vrsta državnog revizora. Državni revizori, odnosno javno slušanje računa je postojalo i u Starom Rimu. Neki oblik državne revizije postojao je i u drevnim civilizacijama Persiji, Kini, kod Jevreja je to postojalo.
Zbog toga su upravo te civilizacije i imale jako veliki razvoj i dostizale svoj vrhunac u ekonomskom i monetarnom smislu.
Italijanski trgovci su negde u 13. veku uspostavili to dvojno računovodstvo, a Englezi su kod investiranja ujedinjene države u 19. veku insistirale da imaju nekog jakog internog revizora, koji će kontrolisati i analizirati utrošak njihovih investicija i nikada takav revizor ne može da bude skup, jer je mnogo veća dobit od svega onoga na šta će revizor adekvatno upozoriti.
Ovde je osnovno pitanje da li smo mi državnog revizora i Agenciju za borbu protiv korupcije uspostavili zbog toga što je to nalog Brisela, zbog toga što je to potrebno na evropskom putu ili zbog toga što smo osetili da je to suštinska potreba države? Nažalost, nama se čini da smo mi to uradili da bismo ispunili taj formalan uslov iz Brisela i da bismo i Briselu i sebi u velikoj meri zamazali oči.
Da je država najlošiji poslodavac oduvek bila posle Drugog svetskog rata u našoj zemlji pokazuju i izveštaji državnog revizora u kojima se, po onoj narodskoj, zaista država doživljava kao krava muzara. Najveći gubitaši su EPS, JAT, "Železnice", "Telekom" itd. Najveće nepravilnosti su tu utvrđene, "Srbijagas" i šta ja znam. U pitanju su milijarde evra koje su ta javna preduzeća stvorili kao poznati gubitaši, ali istovremeno to njih ne sprečava da budu veliki sponzori velikih manifestacija, koncerata, sportskih takmičenja itd, što je sve apsolutno neprimereno. Zbog toga je pravo pitanje da li mi hoćemo da imamo državu čistih računa ili hoćemo samo da zamažemo malo oči i Briselu i nama?
Za opšte i zajedničke potrebe Srbija troši najmanje polovinu svog nacionalnog kolača. U svetu se apsolutno, što se svega ovoga tiče, u suprotnom i pozitivnom smislu poštuju pravila igre.
Kada sam pomenuo Englesku zaboravio sam da kažem da tamo može svako da bude na javnoj funkciji i da ode, ali državni revizor se bira doživotno. Državni revizor tu ostaje kao kontinuitet dobre kontrole trošenja javnih sredstava, novca svih poreskih obveznika i on je, po pravilu, poslednja brana, poslednja odbrana poreskih obveznika od zloupotreba, protivzakonitog trošenja novca iz budžeta itd.
Drugo, revizor ne kontroliše samo da li je pravilno utrošen određeni novac, već da li je i stavka na koju je novac utrošen realna. Možete vi dati novac za određene namene, a platiti, naravno, neprimeren iznos, pa je i tu državni revizor zadužen da interveniše.
Od skora smo počeli da kontrolišemo finansiranje političkih stranaka. Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka Srbije su verovatno jedine na političkoj sceni Srbije koje nisu imale svoje tajkunske finansijere, samim tim ni medije, ni novac za kampanju itd. To je u velikoj meri uticalo, uz sve ostale faktore, i na rejting naših političkih stranaka, ali u svetu ko sakrije finansijski izveštaj iz kampanje ili prikaže lažni izveštaj završava u zatvoru, a po pravilu snosi ogromne političke posledice i ne može rejting takve stranke posle takve afere da poraste.
Pored onoga što javnost misli da državni revizor kontroliše samo utrošak sredstava iz budžeta, revizor kontroliše indirektne korisnike budžete, fondove obaveznog socijalnog i penzionog osiguranja, gde su opet velike nepravilnosti, Narodnu banku i čini nam se da je taj deo oko banaka, i to smo mi dosta puta smo rekli u Narodnoj skupštini, možda najuređeniji deo sistema posle 5. oktobra i tu su izgleda i najmanje nepravilnosti. Zatim, javna preduzeća, političke stranke, korisnike donacija i međunarodne pomoći.
Kada je vođena rasprava o potrebi da se uvede državni revizor uz, naravno, apsolutno poštovanje i podršku u radu gospodinu Sretenoviću i njegovom timu, mnogi su bili mišljenja da to treba da bude stranac, a mi smo u šali pričali da to treba da bude Nemac ili Englez. Zbog čega? Zato što će biti objektivan, biće stručan, neće imati ni kumovske, ni školske, ni rođačke, ni partijske, ni ne znam koje veze i interese, bio bi dobro plaćen i objektivno bi radio svoj posao, ali s obzirom da je zaista državni revizor sa svojom ekipom uradio dosta toga, evo, vi se, po našoj oceni, ponašate kao dobar Englez u najboljem smislu te reči.
Ono što u Srbiji i dalje, a u svetu je nekako politička tema broj jedan, gde je otišao novac iz budžeta, zbog čega se tako neumereno troši. Mi smo ovde nebrojeno puta ukazivali na neumerenu potrošnju na svakom koraku.
Nemate danas, u eri svetske ekonomske krize, a razvijene i uređene zemlje su se tako ponašale pre krize, a u krizi dodatno stegle kaiš, primer kao kod nas, nema mesne zajednice, nema opštine, nema grada da nema svoje slave, preslave, bankete, koktele, ručkove poslovne itd, kao da je kod nas totalna idila.
Automobili. Pa, Švedska je imala pre desetak godina čini mi se 60 i nešto službenih automobila, što je sada, ako bi recimo imali dva ili tri ministarstva na raspolaganju 63 službena automobila, oni bi se osećali apsolutno poniženi. To mora da bude "Audi", moraju da budu zatamnjena stakla, mora da bude vozač, sekretarica i sve, jer smo mi, maltene, Japan i Nemačka. Mi imamo pa nam se može.
Mi smo ukazivali ne samo na one krupne stvari, jedno opšte rasipništvo na svakom koraku, a sa druge strane imamo jedan nezadovoljavajući ekonomski položaj većine stanovnika Srbije, nego kažem i od tih trivijalnosti, mi smo to ukazivali i ovoj vladi i nekoliko puta kada su bile rasprave i o budžetu i o rebalansu budžeta itd, ali jednostavno taj mentalitet da treba da se izboriš za političku poziciju i funkciju da bi raskalašno živeo o trošku države je i dalje opšte prisutan.
Evo, kako koja godina prolazi i značaj Agencije za borbu protiv korupcije i značaj DRI su veći, ali u svakom slučaju i dalje nedovoljno veliki da bi to u potpunosti opravdalo svrhu i smisao postojanja na način na koji je to urađeno u najrazvijenijim zemljama sveta.
Ono što je državni revizor predvideo u planu rada od 2011. do 2015. godine za našu poslaničku grupu apsolutno je prihvatljivo. Mi podržavamo i niz preporuka koje je dao državni revizor. Naravno, podržavamo i podnošenje prekršajnih i krivičnih prijava, ali bih se složio sa ocenom kolega koje su pre mene pričale, da je zaista neprimereno da neko potroši nezakonito milijarde dinara i da dobije prekršajnu prijavu bez kazne prekršajne.
Ne znam, pokušavao sam da dođem do tih podataka, da li je neko iz nekog ministarstva, velikog državnog preduzeća dobio pravosnažnu prekršajnu prijavu, nisam našao taj podatak. Ako vi imate, meni i javnosti bi to bilo jako interesantno da se to sazna.
Ono na šta ste vi ukazali da su građani dobri saveznici. Jesu, još su nezadovoljni. Neprimereno je i neumesno da u uslovima kada imamo toliki broj nezaposlenih kada su tako male penzije i prosečne zarade itd, gledamo političku elitu koja živi maltene kao da smo u Emiratima ili u Kuvajtu.
Samom izveštaju Državne revizorske institucije nema se šta prigovoriti, ali čini nam se da je u dobroj nameri diskusija naše poslaničke grupe u tom smislu da će i vladajuća većina i svaka buduća vladajuća većina više obraćati pažnju na ove izveštaje i na dobronamerna upozorenja nas iz opozicije, da bismo mi jednostavno sledeći izveštaj videli kao neko poboljšanje stanja u odnosu na stanje koje smo imali danas.
U svakom slučaju pošto je ovo, čini mi se šesti izveštaj vidimo napredak iz godine u godinu, ali on u svakom slučaju nije zadovoljavajući i on nije izazvao neke pozitivne potrese u kontroli trošenja javnih finansija. Niti su ti koji su neumereno trošili javne finansije doživeli neku preteranu kaznu. Zbog toga ćemo mi ovako kao onaj vojnik, oni kao hoće da se ocepe, a mi im kao ne damo, evo mi kao hoćemo da imamo državnog revizora, a oni nam kao ne daju itd. Jasno je da je to mentalno nasleđe življenja na tuđ račun, življenja na račun države, da je to opšte prisutno na svim nivoima i da je to jako teško izmeniti.
Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije, donošen je jedan zakon, pa su bile izmene i dopune itd, i sigurno da je veliki značaj rada te agencije. Ako pogledamo samo kako ranije nisi maltene smeo da pitaš funkcionera ni šta poseduje, ni odakle mu, a o sukobu interesa ili o obavljanju više funkcija da ne pričamo itd.
Međutim, sama agencija se zbog uskih zakonskih okvira u kojima radi i zbog odsustva dovoljno mehanizama da sama mnoge stvari preuzme u ruke i zbog različitog tumačenja Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, našla na jednoj tihoj vatri. Razumemo sve probleme sa kojima se agencija suočava u svom radu. Sa druge strane, kod DRI treba mnogo toga iskontrolisati.
Zbog toga ćemo kao poslanička grupa glasati i za jedan i za drugi izveštaj uz naše apsolutno prihvatanje onih preporuka koje je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije rekla da će predložiti Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanju. Ipak je Zakon o Agencije za borbu protiv korupcije koji nije ni dovoljan obiman i dovoljno jasan koji ostavlja prostor i za različita tumačenja i to nije krivica onih koji primenjuju zakon, nego je pre svega lopta u dvorištu Narodne skupštine.
Čini nam se da kao što smo posle 5. oktobra stalno upozoravali sve vlade da jeste dobro što smo na evropskom putu, ali dajte da iznutra budemo evropski. Mislim da bi ta poruka trebala da bude upućena i ovoj Vladi. Dobro je da ova Vlada ima nastojanje da Srbiju uvede u zemlju uređenih država, ali pre svega nije posao Brisela da uređuje sve ono o čemu pričam. To je posao svih nas da bismo zaista bili iznutra evropska država. Ako postanemo iznutra evropska država lako ćemo postati članica EU. Hvala.

U odsustvu ministra finansija ću pitati premijera – šta će Vlada da preduzme oko nabavke protivgradnih raketa, budući da je samo prošlog meseca uništeno u Srbiji 15.000 hektara voćnjaka, zasada, useva? U ovom mesecu je najteže prošla opština Inđija, gde su oštećene kuće a čak ima i povređenih, a o šteti na poljoprivrednim usevima je izlišno i pričati.
Znamo da je sektor za vanredne situacije podneo blagovremeno zahtev Ministarstvu finansija da se odobre sredstva za nabavku protivgradnih raketa, da zbog opšteg stanja u poljoprivredi poljoprivrednici nisu najčešće u mogućnosti da osiguraju svoje poljoprivredne useve i štete koje se najavljuju, budući da će ovo biti sezona velikih padavina i sa velikom količinom gradonosnih oblaka, da li će Vlada adekvatno reagovati, budući da se već kasni u reakcijama?
Imam i pitanje za ministra Obradovića – kada će direktor "Službenog glasnika", gospodin Ljušić, podneti ostavku? On je tvrdio da se u "Službenom glasniku" ništa neće naći oko afere sa testovima iz matematike za malu maturu, a ipak smo svedoci toga da su dva radnika "Službenog glasnika" uhapšena.
S druge strane, rekli smo i od toga nećemo odstupati, jasno ćemo podržavati Vladu na njenom evropskom putu. Podržavaćemo borbu protiv korupcije i kriminala, ali, kao i u svim prethodnim vladama, ispod te mantre se ne sme dešavati sve i svašta, što mi nećemo podržavati.
Gospodine Obradoviću, od 2008. godine svaka godina je u prosveti obeležena nekom aferom. Povučeno je 2008. godine 100.000 udžbenika iz privatnih štamparija. Na PISA testovima 2009. godine se pokazalo da je jedna trećina naših učenika funkcionalno neobrazovana. Prvu aferu male mature imamo 2011. godine, 2012. godine imamo drugu aferu male mature, 2013. godine treću aferu male mature i mislim da vi treba da se izjasnite o podnošenju vaše ostavke i odgovornosti.

Samo za ministra Obradovića, trebalo bi da postoji odgovornost direktora "Službenog glasnika".
Što se tiče odgovora premijera, slažem se sa onim što je premijer rekao. Mi nemamo avione, nemamo zemaljske agregate, imamo sistem protivgradne zaštite gde od 1800 stanica u funkciji je 1600. Sektor za vanredne situacije, koji je pripao vama, je na vreme reagovao. Hidrometeorološki zavod je na vreme ukazao kakva nas sezona sa obilnim padavinama čeka i koliko će biti gradonosnih oblaka. Radi se o nedostatku novca za kupovinu raketa. Vi ste premijer i vi to morate da regulišete pod hitno sa ministrom finansija, jer će proći sezona dok se sve to utvrdi. Zbog toga je poslat i apel lokalnim samoupravama da one, iako to nije u njihovim nadležnostima, iz svojih sredstava kupuju protivgradne rakete, što su mnoge opštine i uradile.
Problemi sa avionima su problemi kod svih sistema protivgradne zaštite sa raketnim stanicama i oni su razumljivi. Ovde se naprosto radi o tome da tamo gde može da se interveniše nema dovoljno raketa uz to što šest godina nije povećavana naknada strelcima koji rade na protivgradnim raketnim stanicama. Ovaj naš apel, moram u ime mnogo poljoprivrednika, koji su se javili našoj poslaničkoj grupi, da vam prenese ovaj apel da se pod hitno reaguje, jer nas čeka jedna od najtežih sezona po procena Hidrometeorološkog zavoda.

Znate šta, ne bih da ova diskusija previše traje. Radi se o tome da je Srbija u jednoj sezoni najviše ispalila 19.000 projektila. Potrebe za jednu sezonu su prosečne od 13.000 projektila. Mi sada imamo na raspolaganju 5.700, odnosno 3,8 po jednoj stanici. Znači, ako naiđu dva dana uzastopce gradonosni oblaci, prvi dan ćemo možda sprečiti, ako je manji oblak, ali drugi dan nas čeka katastrofa. Pričam o broju raketa i nedostajućim sredstvima, a ne o koridorima i avionima.

Dame i gospodo narodni poslanici, SPO-DHSS kao da su pisali ove izveštaje. Zbog vremena koje je preostalo ću se fokusirati na Izveštaj Zaštitnika građana i podsetiti javnost i poštovane kolege da je Izveštaj jedna sublimacija naših političkih stavova i političkog delovanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
U 2012. godini je najveći pad u ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava građana. Na to smo ukazivali i zbog toga nismo prošle godine glasali za rebalans budžeta, za ovaj budžet i nećemo glasati ni za ovaj rebalans budžeta.
Vladu ćemo podržati na njenom evropskom putu i u borbi protiv korupcije i kriminala, ali ne i tabloidizacije te borbe i eventualne selektivne borbe protiv korupcije i kriminala.
Uz napredak određenih političkih prava i sloboda jasno se iz izveštaja vidi da je izostala reforma administracije, koja je i dalje troma, neefikasna, u kojoj ima viška zaposlenih i, po pravilu, tamo gde ih ima najviše najveći je broj pritužbi. Primera radi, to je u gradu Leskovcu. Slabost institucija, na to smo stalno ukazivali.
Kao desničari se zalažemo za snažnu državu, za snaženje institucija i za snaženje ljudskih i građanskih sloboda i prava. Država u kojoj građani, sa svake strane, osećaju pravičnost i pravdu i odnos poštovanja i funkcionisanja pravne države je najbolja država. Sve ostalo je improvizacija države.
Ono što nas ne raduje, to je što su, recimo, heroina borbe protiv korupcije gospođa Verica Barać nije imala podršku unutar sopstvene zemlje da se ispitaju te 24 sporne privatizacije, pa je zato nalog trebao da nam stigne iz Brisela. Da li je Brisel zainteresovaniji za borbu protiv korupcije i kriminala ili to treba da budemo mi?
Ono što nas interesuje u budućnosti, od ove i od svih budućih vlada, da svi ovi impulsi koji stižu pozitivni od Evropske komisije, od nezavisnih regulatornih tela, stižu od Vlade. Takva Vlada, sa takvim političkim stavovima i sa takvim namerama, će imati našu punu podršku. Bez obzira da li smo deo vladajuće većine ili deo opozicije, kao što je sada slučaj, mi ćemo uvek ono što je dobro podržavati, a ono što je loše sigurno nećemo.
Ovde smo nebrojeno puta ukazivali na nepoštovanje medijske strategije i na netransparentnost vlasništva. Skoro nam je iz Brisela, od Evropske komisije, stiglo još jedno upozorenje da treba da poštujemo medijsku strategiju i da formiramo šest regionalnih javnih servisa i da država izađe iz vlasništva nad medijima i da se utvrdi transparentnost vlasničke strukture. Opet kažem, to je nešto što smo stalno ponavljali i umesto da takvi impulsi i inicijative stižu iz Vlade, oni nama po pravilu stižu iz Brisela.
Veliki je broj nepoštovanja prava pacijenata, od liste za čekanje za operacije, za zračenje itd, a posledice toga su izgubljeni mnogi ljudski životi. Mislim da je reforma penzionog i sistema zdravstvenog osiguranja nešto na čemu u budućnosti treba u potpunosti insistirati.
Drugo, čini mi se da niko nije pomenuo da je sud u Strazburu najviše zatrpan tužbama iz Srbije. To je još jedan od bitnih pokazatelja ne funkcionisanja države i njenih institucija i neefikasnost. Zbog toga ćemo mi, kao poslanička grupa, stalno na tome potencirati.
Ugroženost prava dece je frapantna. Vršnjačko nasilje poprima zabrinjavajuće razmere, a država adekvatno ne reaguje. Mi nemamo čak ni dovoljno školskih policajaca, školska dvorišta nisu javne površine, ne postoji zakonska regulativa kojom školsko osoblje može da spreči okupljanje i delovanje kriminalnih struktura itd.
Ono što nas raduje u pogledu inicijative zaštite građana za ocenu ustavnosti ili za ne menjanje određenih zakona podudara se sa stanovištem naše poslaničke grupe. Naime, tražili smo pooštravanje, dobili smo pooštravanje, mera za krivična dela protiv polne slobode i Zaštitnik građana se zalaže da se te mere ne ublažuju, što u potpunosti pokazuje da na isti način razmišljamo i da imamo isti pristup prema tom problemu koji nije problem malih razmera.
Ono što je, takođe, jedno od kršenja ustavnih garancija na privatnost pisma i komunikacije, Zaštitnik građana je ukazao na način na koji smo ukazali i mi. Ne razumemo novu bezbednosnu proveru koja nije na zakonu zasnovana i koja nema svoje obrazloženje, gde se potencira da određene ličnosti ne stupe na određene funkcije bez valjanog obrazloženja, što mislimo da je korak unazad.
Ono što je za našu poslaničku grupu prihvatljivo, to je pored preventivnog delovanja i pored analize postojećeg stanja, da Zaštitnik građana ima i aktivnu ulogu, da predlaže šta treba konkretno da se izmeni. Kažem, u tom smislu, na isti način razmišljamo.
Jedna koleginica je vrlo lepo rekla, uzela mi je misao, da svaka Vlada treba sve izveštaje nezavisnih regulatornih tela, koji su apsolutno objektivni, da doživi kao zadatak broj jedan i kao smernice kojima treba da deluje u budućnosti, kako bismo iz ovoga što se zove improvizacija države postali jedna ozbiljna evropska zemlja. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zadnji put kada je bio ministar prosvete u Narodnoj skupštini Republike Srbije od nas je kao poslaničke grupe dobio jasna pitanja – kada će konačno uobličiti na sistemski način sve probleme u našem obrazovnom sistemu?
Danas imamo u Narodnoj skupštini Republike Srbije jedan paket zakona iz oblasti obrazovanja, koji je po mišljenju naše poslaničke grupe urađen dosta kvalitetno, koji je po nama prilično prihvatljiv i koji ćemo mi u Danu za glasanje podržati.
Naravno da je sve to u duhu usvojene Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2012. godine. Mi smo dosta dugo i pažljivo analizirali sve probleme u našem obrazovnom sistemu. U ovom vremenu koje je preostalo našoj poslaničkoj grupi, ja ću, pored onoga što je dobro što zakon reguliše, pokušati da ukažem i na nešto što ne samo ovaj zakon nije regulisao, već što treba da regulišu i neki drugi zakoni, a koji imaju dodirnih tačaka ne samo sa obrazovanjem, već i sa vaspitanjem i sa podizanjem ugleda prosvetnih radnika.
Imamo, s obzirom na nivo ulaganja materijalnih sredstava, dosta dobre prosvetne radnike i zaista izuzetno talentovanu decu koja na đačkim olimpijadama postižu izvanredne rezultate i to je nešto što je opštepoznato.
Međutim, celokupni razvoj našeg obrazovnog sistema u zadnjih nekoliko decenija nije pratio istovremeno dobar ekonomski razvoj zemlje i nije bilo dovoljno ekonomskih ulaganja u obrazovni sistem, ali je zbog niza političkih, društvenih, ekonomski i ostalih anomalija Srbija suočena sa jednim problemom koji skoro niko nije pomenuo i koji je i dalje prisutan i koji je po nama znak za paljenje crvenih lampi sa odlivom mozgova.
Odliv mozgova nije nešto što se dešava samo zadnjih 20 godina. On je bio i posle Drugog svetskog rata. Pre svega mislim na visokoobrazovane kadrove. On je u zadnjih 20 godina izuzetno prisutan i, nažalost, velika ulaganja države, velika ulaganja članova porodice u obrazovanje mladih generacija u jedan resurs koji je najveće bogatstvo jednog društva.
Često takav jedan proizvod ostane na usluzi nekim drugim državama i nekim drugim društvima. Zaista smo na frapantnom četvrtom mestu po broju odliva mozgova u svetu.
Neki od podataka kažu da smo u zadnjih 20 godina izgubili oko 4.000 visokoobrazovanih stručnjaka, koji su se izuzetno dokazali svojim radom u inostranstvu. Neki od podataka pokazuju da je pre sedam, osam godina samo u SAD bilo oko 4.000 naših izuzetnih stručnjaka, da ih je sada negde oko 6.000, od čega je 2.000 doktora nauka.
Ne treba onda da posedujemo veliku mudrost i da vidimo zbog čega su SAD vodeća sila sveta i zemlje sveta, jer ulažu u kadrove, u sopstvene kadrove, ali istovremeno vode i te kako računa o tome da na najbolji način prime kadrove sa strane, da im daju odgovarajuća radna mesta, da za to dobiju odgovarajuću platu, da stručnjaci vide mogućnosti profesionalnog napredovanja i da budu zainteresovani da rade i žive u jednoj takvoj zemlji i da razvijaju jedno takvo razvijeno društvo.
Prosvetni radnici su nekada u vreme drugačijeg sistema vrednosti bili među najpoštovanijim članovima društva. U današnjem razvijenom svetu, primera radi imamo Nemačku, kada kažete prosvetni radnik, to znači poštovanje. U iskrivljenom sistemu vrednosti, posebno u zadnjih 20 godina, kada nam zaista u velikoj meri naš društveni život i sistem vrednosti oblikuju emisije tipa – "Farma", "Trenutak istine", "Menjam ženu" itd, gde se zaista pojavljuju mnogo duševno obolelih lica, koji promovišu vrednosti koje su u svakom normalnom društvu sramota za neko društvo. Starlete i neka druga lica nekako dobijaju više na društvenom značaju i na poštovanju od prosvetnih radnika.
Znam da nije ovo problem koji treba da reši ministarstvo, ovo je problem koji treba da reši celo društvo. Ovo je problem ne samo u pogledu ugleda prosvetnih radnika, nego i u pogledu njihovog materijalnog položaja, u pogledu odnosa društva prema njima. Budući da budžet za prosvetu ide skoro 93%-94% za plate i da ide samo negde 6% za razvoj, bez nekog zaokreta u ekonomskoj politici, bez redefinisanja kompletne ekonomske politike, ne možemo očekivati da ovi problemi koji su zaista problemi, koji su po nama od suštinskog značaja, budu otklonjeni u budućnosti.
U normativnom delu se uglavnom nema šta mnogo prigovoriti u predloženim zakonskim rešenjima, ali uvek postavljamo pitanje – šta sutra?
Drugo, ministre, ukazao sam vam na jedan problem na koji su se žalili mnogi roditelji, verujem i vama kao ministarstvu, u vezi smanjenja broja časova do četvrtog razreda osnovne škole na najviše četiri časa dnevno. Verujem da će se konačno rešiti i problem preteških đačkih torbi. Ne samo zbog težine đačkih torbi, verujem da će se istovremeno rešiti i problem obimnosti gradiva, pre svega učenika do četvrtog razreda osnovne škole i učenja nepotrebnog znanja.
Ne treba tu biti veliki mudrac, pogledajte samo kako je u svetu, kako je u zemljama koje imaju najveći i najrazvijeniji obrazovni sistem, i videćete da bukvalno do četvrtog razreda osnovne škole deca svoja školska znanja uglavnom stiču kroz razne vrste igara. Ovde smo zaista imali nešto što me je podsetilo na onu Čerčilovu izjavu – krv, znoj i suze. Deca ne treba da u prvim godinama polaska u školu da imaju takvu vrstu i fizičkog i psihičkog opterećenja.
Drugo, veliki problem koji ne mogu rešiti ovi zakoni a koji niko nije pomenuo, to su školska dvorišta, bezbednost školskih dvorišta i vršnjačka nasilja. Školska dvorišta po zakonu nisu javne površine. U školskim dvorištima se najčešće noću okupljaju, na žalost, ili narkomani, ili pedofili, ili lica iz kriminogene sredine. Škole najčešće nemaju školskog policajca. Imamo izuzetno malo školskih policajaca. S druge strane, lica koja su čuvari i zaposleni u školama, nemaju zakonska ovlašćenja da eliminišu prisustvo takvih lica na mestima gde im nije mesto.
S druge strane, ono na čemu DHSS-SPO kao tradicionalističke stranke i u najboljem smislu reči konzervativne stranke, koje zasnivaju svoje političke stavove u pogledu obrazovnog sistema, mi podjednak značaj, pored obrazovanja, dajemo i vaspitanje.
Ako u okviru školskih dvorišta imate stalnu prisutnost lica koja na najgori mogući način utiču na vaspitanje učenika sa svojim ponašanjem, onda su od samog starta, u velikoj meri, školi vezane ruke za jednu vaspitnu ulogu koja je, kažem, podjednako po našem mišljenju bitna, kao i obrazovna uloga škole.
Zakon se dotiče vršačkog nasilja u školi, ali je ono po našem mišljenju posledica jedne sveopšte društvene klime. Ona nije samo posledica propusta u radu prosvetnih radnika ili ljudi iz obrazovnog i vaspitnog sistema. To je posledica i nasleđe iz porodice i uopšte društvene klime, kao i niza drugih faktora koji utiču na to da se dešava to što se dešava i što nije dobro.
Ako pogledamo istoriju razvoja školstva u Srbiji, videćemo da u vreme obnove srpske državnosti u 19. veku, još kada su srpske vođe nosile turske fesove i potpisivale se krstom, da su imali jedan jasan državni plan razvoja buduće srpske intelektualne elite. Bukvalno, država je napravila jedan program po kojem su najtalentovaniji đaci školovani na prestižnim univerzitetima u Evropi, a onda se vraćali u svoju domovinu i u velikoj meri doprineli njenom budućem razvoju. To je, između ostalog, i uslovilo jedan snažan razvoj posleratne Srbije i dobru državnu politiku i pobedu Srbije u svim ratovima od ’12 do ’18 godine, što je imalo uticaja i na ispravno vođenje politike. U tom periodu imali smo odliv nekvalifikovane radne snage u razvijene zemlje sveta.
Na žalost, posle Drugog svetskog rata, ono što je dominantno u našoj zemlji i što je proces koji se ne zaustavlja, što je proces koji i dalje traje, to je odsustvo perspektive mladih ljudi koji postižu najbolje rezultate tokom svog obrazovanja.
Znamo da pored poboljšanja uslova obrazovanja, osavremenjivanja nastavne opreme i učila, popravljanja materijalnog položaja radnika, da je pre svega ekonomski faktor faktor broj jedan koji utiče na tako jedan frapantan odliv mozgova i kadrova koji sutra treba da budu nosilac razvoja jednog društva.
Ako razgovarate sa mladim ljudima koji postižu najbolje rezultate tokom svog školovanja i studiranja, svi će vam dati jedan te isti odgovor koga smo svi i te kako svesni. Jednostavno, oni prvo ne vide mogućnost brzog i lakog zapošljavanja na osnovu toga što su postigli dobre rezultate tokom svog školovanja. S druge strane, apsolutno su svesni postojanja jedne države u kojoj je partijska pripadnost faktor broj jedan koji utiče ne samo na proces zapošljavanja već i na proces napredovanja u službi. U tom iskrivljenom sistemu vrednosti, mislim da svaka politička stranka i celokupno društvo treba da da svoj doprinos da pokušamo da nešto što je jako teško nasleđe koje opterećuje naše društvo i koje u velikoj meri eliminiše perspektive razvoja ovog društva, da se to u budućnosti ispravi.
Kažem, to ne mogu raditi ovi samo zakoni. To mora uraditi niz drugih zakona. To mora da bude zadatak celog društva, zadatak cele Vlade, ali jednostavno svi treba da se okrenu u tom smeru.
(Predsednik: Vreme)
Ono što sam još hteo da kažem, završavam, hvala vam, uz raspravi u pojedinostima, mi ćemo kod rasprave o amandmanima ukazati još neke konkretne predloge, još neka konkretna rešenja u nameri da zaista ova normativna reforma sutra da što bolje rezultate u praksi. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas je prvi dan od prestanka važnosti Zakona o lustraciji, zakona od kojeg se mnogo očekivalo posle demokratskih promena 5. oktobra, ali zakona koji ni jedan jedini put nije primenjen u svojoj praksi.
Poslanička grupa SPO – DHSS je predložila da Zakon o lustraciji ostane na pravnoj snazi. Međutim, Narodna skupština Republike Srbije nije podržala predlog naše poslaničke grupe i zbog toga su izostale mnoge očekivane lustracije i mnogi obračuni sa svima onima koji su bili simbol zla devedesetih godina.
Zbog toga pitam Ministarstvo pravde, premijera, da li će biti lustriran i da li će predložiti sad ponovo Narodnoj skupštini da taj zakon stupi na pravnu snagu i da li imaju politički stav da je potrebno da budu lustrirani svi oni koji su se teško ogrešili o kršenju ljudskih prava devedesetih?
Istovremeno, danas je 12 godina od ubistva novinara Milana Pantića. Neverovatno je, prosto, da država nema mehanizme da utvrdi naručioce i izvršioce ovog velikog zločina, pa pitam ministra unutrašnjih poslova, dokle se stiglo sa istragom oko ubistva Milana Pantića, a znamo da nisu završene ni istrage oko ubistva Slavka Ćuruvije i novinarke Dade Vujasinović?
Moje drugo pitanje je upućeno premijeru i predsedniku Republike Srbije. Premijer i predsednik Srbije prihvatili su u nekom delu programske ciljeve SPO – DHSS, priznali su istorijsku grešku srpskog naroda učinjenu prema dinastiji Karađorđevića. Poklonili su se mrtvim Karađorđevićima, vratili su mrtve kraljeve, kraljice i prinčeve u Srbiju i sada svi Karađorđevići počivaju u svojoj crkvi na Oplencu. Premijer i predsednik su naglasili da to rade u cilju zalečenja podela iz Drugog svetskog rata i nacionalnog pomirenja.
Međutim, da bismo iskreno, istinski zalečili sve rane iz prošlosti, sve naše podele, nije dovoljan samo ovaj potez premijera i predsednika. Potrebno je učiniti još dosta toga. Još uvek je prisutna sveopšta kampanja protiv Karađorđevića i kraljevine i još uvek se veliča diktator Josip Broz Tito.
Objektivne istorijske činjenice nam govore sledeće. Karađorđevići su stvorili modernu kraljevinu Srbiju. U Prvom i Drugom balkanskom ratu, oslobodili su i preostale delove Srbije od pet vekova duge Otomanske imperije. U Prvom svetskom ratu pobedili su Austrougarsku monarhiju i stvorili veliku Kraljevinu Jugoslaviju. Uvek su bili okrenuti naprednijem delu sveta i tradicionalnim srpskim saveznicima poput Francuske, Engleske i SAD.
U svim svetskim ratovima, sukobima i podelama, bili su na pravoj strani. Vodili su dobru ekonomsku politiku, zemlja je bila ekonomski stabilna, dinar je imao zlatnu podlogu. Kreditni rejting zemlje je bio odličan i zemlji nije pretio bankrot. Bez težih ekonomskih potresa vodili su tri rata u periodu od 1912. do 1918. godine, dva balkanska, jedan svetski rat i iz svih ratova izašli kao pobednici.
Za nekoliko godina su u kraljevini Jugoslaviji izvršili harmonizaciju različitih pravnih sistema u jedan jedinstveni pravni sistem. To je harmonizacija pravnih sistema Kraljevine Srbije, Kraljevine Crne Gore, Otomanske imperije i Austrougarske monarhije. Poštovali su demokratsko društvo, višepartijski sistem, demokratske institucije, slobodu štampe, ljudska i manjinska prava. U Drugom svetskom ratu Karađorđevići su bili na strani tradicionalnih srpskih saveznika, a sedište jugoslovenske vlade je bilo u Londonu.
Moje pitanje premijeru i predsedniku države: Da ne bismo bili licemeri i da nijedan posao ne bismo dovršili do kraja, da li će u cilju istinskog nacionalnog pomirenja i u cilju priznavanja zaista objektivnih zasluga koje su Karađorđevići uradili za Srbiju, da li će se Karađorđevićima konačno vratiti njihova nepravedno oduzeta imovina, jer znamo da su posle Drugog svetskog rata politički progonjeni, da im je oduzeta imovina i da su lišeni svih građanskih prava? Hvala.

Hvala.
Gospodo ministri, u ime moje poslaničke grupe u pozitivnom smislu bih ocenio dobrom promenu politike, priznao je i sam premijer, u smislu evropskog puta Srbije. Podrška naše poslaničke toj politici nikada nije bila sporna, kao i nacionalnom otrežnjenju i doprinosu nacionalnom pomirenju i spremnosti da se ode na Oplenac i da se pokloni kruni Karađorđevića, oni koji su je stvorili i proširili granice Srbije, ali i stvorili Kraljevinu Jugoslaviju, koju su, nažalost, levičari razbili.
Očekivao sam danas da, budući da Srbija nije prvi put u teškoj ekonomskoj situaciju, to se dešava svim zemljama s vremena na vreme, se malo podsetimo i najboljeg ministra finansija kojeg je Srbija ikada imala, gospodina Lazara Pačua, koji čak nije bio ni ekonomista, nego lekar. Neke paralele se mogu podvući.
Šta je uradio gospodin Lazar Paču kada je zatekao praznu državnu kasu? Prvo što je uradio, otpisao je sve nevažne troškove. Zatim je zaveo opštu štednju. Mi to još uvek nismo uradili. Zatim je smanjio plate državnih službenika. U tom pogledu iz Vlade stižu kontradiktorne izjave. Zatim je sproveo rigoroznu akciju naplate poreza, svih poreza. Gospodin Dinkić je pre neki dan pričao u parlamentu da je naplata poreza na nezadovoljavajućem nivou. Zatim, ono što su danas predlagali narodni poslanici, što predlažemo mi kao poslanička grupa, značajno povećao budžetske prihode od carine.
Mislim da je dosta demagogije, dosta populizma. Svi ekonomski pokazatelji govore da se nalazimo u jako teškoj situaciji i da nema mnogo nade za optimizam i da ne postoji čarobni štapić da se reše svi problemi, ali od nečeg se mora poći. Carina je država za sebe - interna kontrola je godinama uvezana sa carinicima, prolazi roba bez carinjenja, carini se sa nižim kamatnim stopama itd.
Zahvaljujući ovim merama, samo posle godinu dana, Kraljevina Srbija se finansijski u potpunosti stabilizovala. Čak je i izdržala Carinski rat sa Austrougarskom i povećala spoljnotrgovinsku razmenu za vreme Carinskog rata, nalazeći druga tržišta za 100% i spremno dočekala balkanske i Prvi svetski rat u finansijskom smislu.
Šta ova vlada može da uradi? Prvo, mora da povuče neke nepopularne mere i da utiče i na promenu mentaliteta življenja na tuđi račun. Zbog čega? Tražimo jednu ozbiljnu analizu efekata svih subvencija koje se daju. To je najklasičniji primer življenja na tuži račun. Zatim, da se suzbije crno tržište, da se donesu potrebni zakoni o zadrugama, o zanatastvu, o zanatskim komorama…
(Predsedavajći: Vreme.)
Završavam.
… Da se izmeni Zakon o denacionalizaciji, da se uvede supstitucija, koja je mnogo jeftinija za državu. Nastaviću kasnije. Hvala.

Hvala gospodine ministre. Predložio bih još neke mere.
Kada smo pričali o budžetu rekli smo da treba zavesti opšte mere štednje, od onih najbenignijih, uštede troškova na svim nivoima, grejanja, goriva, službenih automobila, opštinske, gradske slave. Danas svako komunalno preduzeće, svaka mesna zajednica, svaka opština, svaki grad i dalje nemilice troši sredstva građana na raznorazne proslave koje su totalno nebitne i neprimerene vremenu.
Ministarka zdravlja je zatekla dug zdravstvenih ustanova od 130 miliona evra koji smo pretvorili u javni dug. Rekla je da će nam dati spisak ustanova koje su napravile dug, spisak nikada nije došao. Zadnja tri meseca je napravljen novi dug od 3,5 milijardi dinara i sada ministarka zdravlja kaže da ako se nastavi takav neodgovaran način ponašanja rukovodilaca zdravstvenih ustanova da će početi da ispituje i da podnosi krivične prijave. Po nama to Vlada treba da radi sve vreme.
Da li je vršena analiza koliki bi efekat po našu privredu imalo preusmeravanje subvencija za radna mesta u poljoprivredi, što je predlog SPO i DHSS od početka? Ako se smanjuju plate državnim službenicima, onda ne treba smanjivati one najmanje plate. Treba odrediti limit, jer nije isti efekat ako smanjite nekom službeniku koji ima fakultet i platu 30.000 i onome ko ima 100.000.
Vlada mora da uradi strukturne reforme poreskog, penzionog i zdravstvenog sistema. To su i informacije koje dobijamo iz Vlade ali nikako u taj korak da se krene. Treba izvršiti analizu koliko bi u procesu denacionalizacije bila ušteda veća za državu i za sve građane Srbije kada bi se izmenio Zakon o denacionalizaciji i kada bi se uvela odredba o supstituciji, jer 95% zemljišta koje je uglavnom zaparloženo i ne obrađuje se, bi moglo po tom osnovu da se vrati građanima, a ne da se isplaćuje novac na teret svih poreskih obveznika.

Hvala najlepše.        
Gospodin direktor mi je u prethodnom odgovoru izbio dosta argumentacije iz ruku, jer sam ja upravo u tom sudaru pravde i finansijskog interesa "Službenog
glasnika" želeo da ukažem da je, po mom mišljenju, finansijski interes odnosno obezbeđivanje sredstava za mnoge zaposlene koji su sada u "Službenom glasniku" a koji su izgubili posao u nekim drugim javnim institucijama, dominantniji u odnosu na ono čemu su težile kolege koje su podnele ovaj amandman i koje su podržale amandman.
Bez obzira što smo desničari i što promovišemo snažnu i organizovanu državu sa jakim institucijama, mi smo ujedno i liberalne orijentacije – promovišemo jednakost, ljudska prava, ljudske slobode. Uvek kada pričamo o pravu i pravičnosti, treba da razmišljamo o tome kakav će osećaj građani da imaju u funkcionisanju države i u dostupnosti pravde i pravičnosti.
Zamislimo životnu situaciju. Tužilaštva sa svim propratnim službama itd, imaju između ostalog na raspolaganju i sudsku praksu. Sa druge strane, imamo nekog nevino optuženog koji nema čak ni branioca, nije mu dostupna sudska praksa, nema novca niti je upoznat sa mogućnošću da mu bude dostupna putem plaćanja sudska praksa. On je u startu u neravnopravnom položaju. Ne postoji jedna vrsta filozofije koja još uvek ima u našem društvu velike relikte da građani postoje zbog države. Mora da se menja u obrnutom smeru – država postoji zbog građana i građani u svakom segmentu delovanja države treba da imaju apsolutno jednak tretman.
Sa druge strane, svi koji su upoznati sa stanjem u našem pravosuđu, bez obzira na manji značaj sudske prakse kao izvora prava u našem pravnom sistemu, znaju da je naša sudska praksa prilično neujednačena.
Ovo, dostupnost sudske prakse svima, bi značilo i veliku motivaciju suda da još pažljivije i još pravičnije sude i još bolje odmeravaju kod donošenja svojih presuda.
Kada uporedili u razno raznim slučajevima, manje-više identičnim slučajevima različite stavove sudova, to bi nam bio još jedan značajan pokazatelj neujednačenosti filozofije sudske u donošenju presuda i odlučivanju o sudbinama ljudi u manje-više istim činjeničnim stanjima. Zbog toga je sva argumentacija koju su uvažene kolege iznele, argumentacija koja preteže na stranu da se prihvati ovaj amandman. Finansijski interes uvek treba da bude u drugom planu u odnosu na pravičnost i jednakost. Hvala.

Mislim da je ovaj član 2. ključni član ovog zakona, ali ujedno njega ne možemo izdvojiti iz celokupnog sistema zdravstvene zaštite i ono što svi postavljamo kao pitanje jeste da li je ovaj član zakona, ovako kako je postavljen, uz sve kontradiktornosti, granica materijalne mogućnosti sistema i finansijskih mogućnosti? Verovatno se misli na finansijske mogućnosti pacijenta, ali je to trebalo precizirati.
Međutim, ministre, u najboljoj nameri, mislim da se već iskristalisalo ono što smo mi rekli u raspravi u načelu, da bi se ostvarila prava pacijenata, da bi ovaj zakon u potpunosti zaživeo, njegova namera je dobra, vi morate jednostavno da zavrnete rukave, morate da krenete u temeljnu promenu celokupnog sistema i Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju. Zbog čega? Zato što smo poslednji u Evropi po kvalitetu pružanja zdravstvenih usluga.
Ovo je deklarativno navođenje spiska lepih želja koji se bez promene sistema neće realizovati. Zašto? Zato što smo prvi u Evropi po broju smrtnosti obolelih od kardiovaskularnih bolesti. Velika je smrtnost od kancera. Preventiva loše organizovana. Ne rade mnogi aparati za zračenje. Lekari daju skupe citostatike pacijentu. Ako se u roku od dve, tri, četiri nedelje ne omogući zračna terapija, nastaje smrtnost. Po četiri i po meseca se čeka na zračnu terapiju. Ishod je nepovoljan po zdravlje pacijenta. Mnogo je novca uloženo za citostatike, a bez promene sistema ništa se neće promeniti.
Evropska komisija zdravstveni sistem Srbije smatra leglom korupcije uz puno poštovanje prema svima onima koji u korupciji nisu, onda loše i neodgovorno upravljanje zdravstvenim ustanovama. Ovde smo doneli zakon po kome ćemo 130 miliona evra javašluka rukovodilac zdravstvenih ustanova pretvoriti u javni dug. Šta se u međuvremenu desilo? Nastavilo se sa starom praksom. Tri i po milijarde novog duga je nastalo. Kako ste vi ministre reagovali? Napisali ste pismo rukovodiocima zdravstvenih ustanova da će svako sledeće nenamensko trošenje sredstava biti poziv na krivičnu odgovornost. Šta ćemo za ove tri i po milijarde? Valjda i tu ima dosta elemenata krivične odgovornosti?
Šta ćemo sa krađom beba? Preko 100 tužbi je pred sudom u Strazburu. Neke su presuđene u korist onih koji smatraju da su bebe ukradene. Devedesetdevet posto njih nije videlo ni obdukcioni nalaz, ni telo beba. Brisel nam nalaže, kao u privatizacijama, da formiramo posebnu agenciju, da istražimo to. Da li nas Brisel treba da opominjemo da uradimo ono što je u našem vrhovnom interesu?
Ponovo, 55.000 ljudi je na listi čekanja, ne rade mnogi aparati za transplantaciju, ne postoje osnovni lekovi, nemamo konkurenciju u sistemu pružanja zdravstvene zaštite. U najboljoj nameri da ste došli u Narodnu skupštinu Republike Srbije sa tri ova zakona koji bi bili međusobno usklađeni imali biste opštu podršku, mislim, svih poslaničkih grupa. Ovo uopšte nije stranačko pitanje. Ovako nećemo biti protiv ovog zakona, ali se unapred ograđujemo da se ništa bitno u sistemu zdravstvene zaštite neće promeniti bez sistemske reforme.

Ne bih se složio sa vama da nema vraćanja u prošlost. Zbog čega? Kada smo pretvorili 130 miliona duga zdravstvenih ustava u javni dug, vi ste nam prvo obećali da ćemo do kraja godine dobiti spisak, odnosno listu ustanova koje su napravile dug i po kom osnovu. U međuvremenu, tada sam vas upozoravao u ime poslaničke grupe. U međuvremenu se sa tim javašlukom nastavilo i nastale su nove tri i po milijarde duga. Kako se nećemo vraćati? Treba da se istraži i jedno i drugo.
Drugo, u pogledu svega ostalog što sam rekao, ne kažem da je to zadatak Ministarstva zdravlja, ali vi ste u Vladi i vi morate da koordinirate sa ostalim ministarstvima.
Nisam rekao - u pogledu citostatika da ima stručnih grešaka, nego su to javni podaci, da citostatici kada se prepišu, kao terapija, i kada se završi sa tom terapijom, da mora u roku od tri do četiri nedelje najviše da se započne i sa zračnom terapijom, a pacijenti započinju, zbog toga što ne rade aparati, posle četiri i po meseca i tada nastaju fatalne posledice.
Drugo, o preventivi borbe protiv raka, znam da je započet skrining program, ali znam da i tu postoji dosta problema zbog neobučenosti kadra i onih trideset japanskih mamografa što smo dobili, da smo bili u opasnosti da ih vratimo.
Što se tiče podizanja nivoa svesti, to je kampanja koju mora da započne, pre svega, Ministarstvo zdravlja i kod pacijenata jer svi znaju, i to je opšte poznato, da rano otkrivanje raka je najbolji preduslov za lečenje. Tačno je da i stanovništvo u potrebnoj meri nije edukovano, ali stanovništvo ne može voditi tu vrstu kampanje, ta vrsta kampanje je pre svega na ministarstvu koje vi predvodite.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam. Drugo, mnoge i tehničke stvari koje možete da rešite, treba rešiti. Hitna pomoć u Beogradu radi u ratnim uslovima, a sa druge strane imamo VMA gde su totalno neiskorišćeni kapaciteti ili Klinički centar Beograd sa velikim delom prostora koji je neiskorišćen itd, ali o tome ćemo u nastavku da pričamo. Hvala.