Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7529">Mirko Čikiriz</a>

Mirko Čikiriz

Srpski pokret obnove

Govori

U skladu sa aktuelnim razgovorom o Briselu, ja bih postavio nekoliko pitanja gospodinu Ivici Dačiću i za naš politički stav, u želji da se dođe do najboljih rešenja.
Prvo, budući da su srpske opštine na Kosovu međusobno udaljene, da nisu teritorijalno povezane, ne računajući opštine na severu Kosova, da je svaka opština vlasnik imovine na svojoj teritoriji, nama nije jasno kakvu to posebnu imovinu treba da ima zajednica srpskih opština, ako je svaka opština vlasnik svoje imovine, koja je to posebna imovina zajednice? Šta je to, jesu to neke zgrade, objekti, šuma, zemljište, šta? Koju to imovinu, mimo nesporno postojeće opštinske imovine, mi tražimo za zajednicu srpskih opština? Da li zajednica treba da ima sopstvenu imovinu? Da li je bitnije to neko nadtelo ili srpski narod? Sa ovlašćenjima u svojim opštinama to je, po nama, suštinsko pitanje.
Da li se predlogom plana Srbima na Kosovu dozvoljava da imaju kompaktan nacionalni korpus? Po našem mišljenju, ne postoje nikakve prepreke. Postoje li prepreke da srpski nacionalni korpus u okviru zajednice opština rešava zajednička pitanja, da zajednica ima svoju skupštinu, da koordiniraju i zauzimaju zajedničke stavove i ka Briselu i ka Srbiji i ka Beogradu i ka Prištini.
Da li zajednica ima svoja izvršna ovlašćenja i vladu, ili to imaju srpske opštine sa veoma širokim nadležnostima iznad postojećih evropskih standarda, specifične i posebne po Ahtisarijevom planu? Zatim, da li srpska zajednica ima ovlašćenja i ulogu u oblasti policije i pravosuđa? Kakvu to posebnu policiju treba da ima zajednica srpskih opština koje nisu geografski međusobno povezane?
Da li se Srbima nudi da imaju svoje opštinske sudove i u Kosovskoj Mitrovici i odeljenje Apelacionog suda u Kosovskoj Mitrovici iz Prištine? Dalje angažovanje, po nama, treba da bude usmereno da dobijemo srpske sudove u svim srpskim opštinama, koji bi po sastavu odražavali etnički sastav stanovništva.
Po Ahtisarijevom planu, koji je ugrađen u dosta zakona Kosova, sastav policije odgovara etničkom sastavu stanovništva u opštinama. To znači da će u svih devet srpskih opština Srbi biti pretežno zastupljeni u policiji, a predsednici opština će postavljati komandire policije, što nije slučaj i u Srbiji.
Mislimo da veća pažnja treba da bude posvećena srpskom stanovništvu koje postoji, srpskim opštinama koje postoje i njihovim pravima, nego nečemu što nije opština i što nije život. Prava opština sa srpskom većinom treba pobrojati i uporediti sa pravima opština u Srbiji, kako bi imali jako realnu sliku.
Naš stav je da se u Briselu izborite za što je moguće veća ovlašćenja srpskih opština, da dobiju što veće nadležnosti, ukoliko one nisu ugrađene u Ahtisarijevom planu.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Treba se boriti za prava Srba u opštinama, a ne za prava nad tela sa posebnim ovlašćenjima, jer ne treba od gotovog praviti veresiju. Hvala.
Zahvaljujem se premijeru.
Naravno da SPO zna da je jako složen i težak pregovarački proces, ali ono što mi želimo da kažemo i što ste vi ponovili, a što smo mi pričali dve decenije unazad, jeste da smo nekako mi sa svakom novom rundom pregovora našu pregovaračku poziciju slabili. Dobro je da i vi rezonujete na način na koji rezonujemo i mi.
Zbog toga smo mi smatrali da, recimo, ako bi zajednicu srpskih opština uporedili sa upravnim okruzima u Srbiji, koji su geografski povezani, u koje ulazi nekoliko opština na tom području, koji su povezani i geografski i što se tiče infrastrukture imaju niz infrastrukturnih zajedničkih projekata, naš je samo cilj bio da vam skrenemo pažnju da se ne iscrpljujete previše na nadležnostima zajednice, koja će i onako teško funkcionisati, ali je u svakom slučaju potrebna i niko njeno postojanje ne spori, već da se puna pažnja posveti onom što postoji, a na Kosovu i Metohiji postoji devet srpskih opština. Treba snažiti njihove institucije i treba veću pažnju posvećivati našem stanovništvu na Kosovu. Hvala lepo.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, oko Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, SPO je bio aktivan učesnik u donošenju ovog zakona i ono što smo smatrali da je trebalo da ide u korak sa ovim zakonom to je i borba protiv korupcije, jer se oduzimanje imovine stečene krivičnim delom, uglavnom odnosi na organizovani kriminal ili dominantno.
Dobri su rezultati postignuti u međuvremenu i sve mere koje ovaj zakon, sada propisuje, za nas su apsolutno prihvatljive i treba da, ipak, nagovestimo da nas raduje stav ministra koji je malo različit u odnosu na neke prvobitne stavove, zato što je sve ono, što je zaista dobro u prethodnoj vladi javno pohvalio, a SPO nije zaljubljen ni u jednu Vladu, u prethodnom periodu. Ono što smo pokazali juče, prilikom glasanja o mnogim zakonima, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolazili predlozi zakona mi smo za sva rešenja koja vode ka normalizaciji odnosa unutar države glasali. Nije nas radovala činjenica da mnoge poslaničke grupe za mnoge dobre predloge zakona nisu glasale zbog toga što dolaze od nekih drugih poslanički grupa.
Mislim da iz tih rovova, političkih ostrašćenosti, zaista treba da izađemo, jer građani Srbije od nas očekuju da dajemo konkretna rešenja.
Što se tiče Zakona o krivičnom postupku, mi smo, kada je donošena odredba po kojoj se ograničavaju prava na zastupanje advokatima i advokatskim pripravnicima ukazivali da je to diskriminacija, da je to neodrživa odredba i da je sigurna posledica učešća u radnoj grupi advokatski lobi. Dobro je što se to menja, kao i što se uređuje pritvor nakon izricanja prvostepene presude.
Zakon koji je sigurno za nas najinteresantniji to je Predlog zakona o posebnim merama za sprečavanje, vršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima. Srpski pokret obnove i DHSS smatraju da su zaista do sada sva zakonska rešenja i sudske presude išle na ruku učiniocima ovih krivičnih dela i da su bila usmerena protiv žrtava.
U najkraćem naši stavovi su sledeći, i od njih nećemo odstupati, borićemo se da nema zastarevanja ovih krivičnih dela, što je jednoglasan stav Odbora za prava dece čiji sam član. Zatim, da se maksimalno poštre krivične sankcije za pedofile, da država i sve njene institucije u sadejstvu, uz prevenciju represiju i edukaciju povedu organizovanu borbu protiv ove, pre svega, jako opasne bolesti. Zalažemo se za hemijsku kastraciju za višestruke povratnike, a bez obzira što se ovaj zakon zove Marijin zakon, ne smemo zaboraviti, uz dužno poštovanje prema svim žrtvama, ni jednu devojčicu koja je pre tri godine bila u dužem periodu silovana i koja je pored toga što je bila silovana takođe izgubila svoj život.
Ono što SPO i DHSS smatraju, a što kažu i sociolozi da je u svetu doživotna robija, hemijska kastracija, stavljanje lokatora, registracija pedofila itd, da su jedne od popularnih mera za suzbijanje pedofilije. Da je u Srbiji situacija drastično drugačija. Da je naše društvo prilično zatvoreno i nespremno da javno žigoše devijacije i njene pojave, posebno u nerazvijenim krajevima. Mi smo apsolutno svesni da je to posledica jedne inercije nastale nakon izlaska iz totalitarnih režima kada se sve devijantne pojave su se prikrivale, jer je trebalo da se predstavi da smo mi društvo srećnih, pravednih i jednakih ljudi u kojima nema devijantnih pojava.
Naravno da će ovo sve biti jako teško sprovesti uz paralelnu antikampanju koja ide redovno pre svega na medijima sa nacionalnom frekvencijom koje promovišu emisije poput "Trenutka istine", "Farme", "Velikog brata" itd. i posebno mislim na emisiju "Trenutak istine" gde neko govori kako je jako zadovoljan zato što je opštio sa članom svoje porodice gde se promovišu incesti i gde se dovode razni psihijatrijski slučajevi, koji umesto da budu u zavodima za lečenje, promovišu sve ono protiv čega normalno društvo treba da se bori.
Naravno da mi, iako pripadamo demohrišćanskim strankama i strankama zasnovanim na Hristovom učenju, moramo da ukažemo da su mnogi i u crkvi, pozivajući se na Hrista, upravo skrenuli sa Hristovog puta i da su mnogi zalutali, što se tiče i pedofilije, ali da je odgovor društva do sada uglavnom bio, a sa puno razumevanja se odnosilo prema crkvenim velikodostojnicima koji su krenuli ovim putem devijacije, a ono što klinički psiholozi kažu i čega ovo društvo mora da bude svesno, da je pedofilija, pre svega bolest, da su pedofiličari uglavnom bili sami u ranoj mladosti žrtve nekog seksualnog nasilja ili zlostavljanja i da oni ne mogu da uspostave dubinske i zrele odnose sa odraslim partnerima, zato za objekte svog seksualnog interesovanja odabiraju decu.
Prema tome, znam da će se sigurno najveća rasprava voditi po pitanju hemijske kastracije, ali mi ne predlažemo hemijsku kastraciju za benigne slučajeve i za prvi slučaj pedofilije.
U slučaju povratnika, sigurno je da su mnoge zemlje to primenile i sigurno je da je to dalo dobre rezultate i mi iako pripadamo demohrišćanskim strankama, pripadamo ujedno i desničarskim strankama koje traže red i poštovanje.
Pošto sam direktno pomenut i moje izalganje, ono što je porazno za naše društvo, to je da ne postoji statistika o onome o čemu mi sada pričamo što se tiče zakona, o našoj kaznenoj politici, mislim da je dosta toga i sam ministar rekao i mi se u potpunosti slažemo, ona je zaista blaga i bez obzira što smo mi ukinuli smrtnu kaznu po našem krivičnom zakonodavstvu i Brejvik masovni ubica bi dobio maksimalnih 40 godina zatvora i svaki potencijalni ubica koji bi ubio, dakle, hipotetički, milion ljudi i dva miliona ljudi dobio bi maksimalnih 40 godina zatvora, što ćemo se složiti svi, nije u duhu onoga što zaslužuje krivična sankcija.
Po sadašnjim rešenjima, maksimalna kazna za pedofile koji izvrše silovanje, a koje ima za posledicu i smrt deteta je 18 godina, što ćemo se složiti da nije adekvatna kazna, ali u mnogo uređenijim državama SAD, još uvek nije ukinuta smrtna kazna i rasprave o tome se vode sa mnogo argumenata za i protiv.
Svi oni koji se pozivaju na ljudska prava, uvek treba da imaju pred očima ljudska prava žrtve. Ne možemo samo gledati ljudska prava osumnjičenih ili izvršilaca krivičnih dela, jer ja sam sa mnogim aktivistima za ljudska prava razgovarao i kada postavite pitanje – kada bi neko vaše dete od tri godine silovao i za posledicu silovanja proizvelo smrt deteta, kakva bi bila vaša reakcija? Da li bi se tada pozivali na ljudska prava žrtve? Znate li kakav odgovor najčešće dobijate – sam bih mu presudio.
Prema tome, ne možemo da imamo dva aršina kada su u pitanju događaji koji se vas lično ne tiču, a drugi sasvim aršin kada se duboko neki događaj...
(Predsednik: Vreme, gospodine Čikiriz. Zahvaljujem.)
Hvala.
Gospođo predsedavajuća, gospodine Stefanoviću, dame i gospodo narodni poslanici, SPO je zadnjih godina vodio kampanju pod sloganom "Prva porodica, porodica na prvom mestu". Želeli smo tom kampanjom da ukažemo na katastrofalnu demografsku situaciju, na katastrofalni pad nataliteta i čini nam se da je tema da li će u Srbiji biti održana ili neće biti održana gej parada, kako će ona proteći, ko će biti za, ko će biti protiv, bila u medijskom smislu isturenija tema i angažovanija od ove teme koja je mnogo bitnija.
Kao poslanik u ovom parlamentu sam nekoliko puta postavio pitanje Vladi ukazujući na ono što kažu demografi, što kaže SANU, što kažu svi koji se bave ovom problematikom, a to je da ova Vlada mora da uradi ono što nisu uradile mnoge prethodne Vlade, da mora da u svakom segmentu svoga delovanja, u okviru nadležnosti skoro svakog ministarstva, preduzme niz mera za poboljšanje nataliteta, za poboljšanje položaja porodice i za poboljšanje demografske situacije u Srbiji koje je izuzetno loše. Nekoliko puta sam ukazivao na ono što je predlagač rekao, a to je da, nažalost, u poslednjih 10 godina u Srbiji u 360 sela nije rođeno ni jedno dete, da demografi ukazuju da će, ako država ne preduzme niz sveobuhvatnih mera, u narednih pet godina nestati sa geografske mape Srbije 25% sela ili 1.200, da smo po starosnoj strukturi stanovništva najstarije evropsko društvo, da imamo više lica starijih od 65 godina nego mlađih od 15 godina.
Nije taj problem nastao juče. U Srbiji nedovoljno rađanje dece se beleži još od sredine 20 veka, posebno od 1971. godine kada je za 20% bila manja stopa rađanja od potrebe za prostom reprodukcijom stanovništva u Vojvodini, a oko 15% u ostatku Srbije. Nisko natalitetna područja se posebno javljaju u devedesetim godinama, gde se karakteriše jasan pad rađanja. Samo od 2000. do 2005. godine imali smo u toj eri javljanje nade, opravdane nade, da će Srbija što pre postati normalna zemlja, što pre preslikati na svoje društveno stanje sve ono što je dobro u najrazvijenijim zemljama sveta. Imali smo taj blagi porast rađanja, porast nataliteta.
Međutim, upravo nizom mera koje su preduzele tadašnje vlade, od katastrofalnih privatizacija, od katastrofalnog Zakona o radu, od katastrofalnog odnosa ljudi koji su kupovali preduzeća, pre svega, prema radnicama koje su bile izložene raznoraznim neprijatnostima i uslovljavanjima prilikom dobijanja posla. Jedno od uobičajenih pitanja – ako planirate da rađate decu, recite nam otvoreno. To je išlo u pravcu - nećemo vas primiti u radni odnos. Bilo je i drugih primera, pozitivnih primera, ali su oni bili usamljeni i mogu da istaknem jedan pozitivan primer iz jedne ugledne kragujevačke privatne kompanije. Radnica je položila sve testove, prošla sve razgovore, pokazala se kao najbolji kandidat. Danom zasnivanja radnog odnosa, došla je kod poslodavca i rekla je da neće moći da počne da radi zato što je ostala u drugom stanju. Poslodavac joj je čestitao i rekao – neka je tebi sa srećom, ti si primljena u radni odnos i da rodiš što više dece.
To treba da je u moralnom smislu ponašanje koje bi trebalo da bude uobičajeno, ali nažalost nije. Nije i zbog onoga što sam danas ukazao kada sam pričao o nekoj drugoj temi, a na šta ukazuje SPO svih ovih godina. Nije ovo samo zadatak Vlade. Ovo je zadatak institucija, zadatak medija, zadatak svih ljudi koji utiču na kreiranje mišljenja javnog mnjenja. Mi paralelno sa, kažem, tom snažnom kampanjom, da li će biti ili neće biti gej parade, imamo na nacionalnim televizijama emisije koje promovišu nešto drugo. Mislim da Ministarstvo kulture i nadležna ministarstva i RRA moraju preduzimati niz mera u sprečavanju slanja negativnih poruka javnosti.
Kažem, više smo imali promocije trenutka istine, gde su se pojavljivali razni duševni bolesnici u poodmakloj fazi duševne bolesti, od promocija rađanja, od promocija pomoći trudnicama, porodiljama, od upozoravanja na to da je katastrofalna situacija što se tiče demografskog pražnjenja još gora posle 2000. godine u jugoistočnoj Srbiji, u istočnoj Srbiji, ali i u mojoj Šumadiji, kao i u razvijenijoj Vojvodini.
Zbog toga će SPO i DHSS ovo podržati sa obe ruke, ali očekuju i od ostalih ministarstava, a to smo rekli i ministru poljoprivrede, upravo ukazujući na njegov resor i na obaveze ministarstva da preduzme ono što su uradila druga ministarstva poljoprivrede u zadržavanju stanovništva na selu, u sprečavanju demografskog pražnjenja, a to se pre svega tiče većih podsticajnih mera.
U razvijenim evropskim društvima ili nama susednoj Sloveniji na selima imate domove zdravlja, ambulante makar, pošte, obdaništa. Situacija u Srbiji je drugačija. Ovo su sve dobre mere. Ovo su jako dobre podsticajne mere. Ovo je dobra poruka koju mi zajednički šaljemo javnosti, ali ako se sve zadrži samo na ovim merama, mi nećemo imati neko bitno poboljšanje stanja u ovoj oblasti.
Istovremeno, mi smo 2008. godine doneli Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom i Strategiju podsticaja rađanja, koja je imala osam pravaca i 70 pojedinačnih mera. Međutim, nekako istovremeno sa donošenjem ove strategije nastupila je, nažalost, svetska ekonomska kriza i mnoge planirane mere nisu sprovedene.
I u prethodnoj Vladi sam ukazivao tadašnjem ministru zdravlja da je sramota za državu da jedna medijska kuća "B92", svaka čast medijskoj kući "B92", želim u ime naših političkih stranaka da im iskažem zahvalnost, kao i Fondaciji "B92" koja je vodila kampanju i još uvek vodi "Bitku za bebe", gde su obezbedili preko 100 inkubatora, ali smo mi smatrali da je to pre svega obaveza države, a zatim moralna obaveza i raznoraznih fondacija i medijskih kuća, ali i onoga što se u Srbiji zaboravilo, a što je krasilo velike i ugledne trgovce, privrednike, industrijalce pre Drugog svetskog rata - ktitorstvo, zadužbinarstvo, fondacije, dobrovoljni prilozi.
Ovde i širom gradova Srbije danas možemo videti zgrade, evo i nedaleko od nas u Takovskoj ulici gde je smeštena Skupština opštine, a to je Fondacija generala Srđana Srećkovića. U jednom selu pored Čačka, selu Bresnica, škola je zadužbina generala Marka Katanića. Da ne pričam o zadužbini Ilije Kolarca i o svim ostalim zadužbinama širom Srbije. Da ne pričam o domovima za decu, siromašnu decu bez roditelja. Čak je postojalo pozitivno takmičenje industrijalaca i bogatih ljudi koji su smatrali, ako su zahvaljujući društvu i državi stekli određeno bogatstvo, da je sramota da ga ne daju, makar jedan deo bogatstva, u humanitarne svrhe. Tu vrstu promocije, tu vrstu vraćanja normalnoj srpskoj desnoj Srbiji, očekujemo i od ove Vlade.
Naravno da i ovaj zakon o radu sa svim svojim nedostacima, a nedostaci se pre svega tiču i samih odredbi zakona i do ovih izmena jako lošeg položaja porodilja i trudnica, ali se tiču i jedne totalne inertnosti inspekcijskih službi, pre svega službi, odnosno inspekcija koje se bave problematikom iz radnih odnosa. Znate li koliko smo puta, verujem, svi mi narodni poslanici imali primera da dođe trudnica ili porodilja koja je dobila otkaz? Obratila se inspekcijskoj službi, otkaz je često donet uz kršenje zakona, ali šta? Inspekcije ili ne reaguju ili kasno reaguju ili su nezainteresovane, a porodiljama i trudnicama je jedino ostajao dug i neizvestan sudski spor, što verujem da će sa ovim izmenama biti u manjem obimu.
Bez obzira što sada Zakon o radu, naravno, promoviše i podržava i porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta i radi nege deteta sa posebnim potrebama, što imamo jednokratnu pomoć porodiljama, što imamo dečije dodatke itd, čini mi se da će, s obzirom na velike demografske i probleme u natalitetu, ova mera dati svoj puni efekat samo u sadejstvu sa svim ostalim merama Vlade.
Neko je ovde pomenuo i skidanje sa pozitivne liste lekova koje su potrebne trudnicama radi održavanja trudnoće. Eto još jedne mere koju može u nizu svojih mera, u okviru svoje nadležnosti preduzeti ministarka zdravlja. Odavde želim da pošaljem poruku ministarki zdravlja, da i ona, ne samo ministarka zdravlja, nego svi ministri u okviru svojih nadležnosti učine sve ono što treba da se uradi da ne bismo više imali posle svakog popisa, ne 311.000 manje stanovnika, nego ako se ovako nastavi, mi ćemo za 10 godina imati mnogo manje stanovništva nego što ga imamo danas. Sa druge strane, merama demografske politike mi treba da sprečimo toliki priliv stanovništva u gradove i pražnjenja sela, jer samo demografi procenjuju da Beograd na godišnjem nivou dobije između 40 i 50 hiljada stanovnika, što je veliki pritisak na radna mesta, na stambeni prostor, na saobraćaj itd, a sa druge strane imamo totalno ispražnjena područja.
Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka Srbije smatraju da svaka vlada i svaka vlast koja brine o tim običnim građanima, o njihovim svakodnevnim problemima, koja ima taj jedan ljudski odnos, gde građanin oseća da država o njemu brine, ima šansu da uradi nešto ozbiljno, ima šansu da bude poštovana, ima šansu da povrati ugled države.
Ono što je vidljivo u našem parlamentu i, čini mi se, što je za svaku pohvalu, to je da iz godine u godinu ovaj parlament postaje sve ozbiljniji. Ne zaboravimo, do pre neku godinu smo mi ovde imali sve i svašta. Do 2000. godine su čak mnogi poslanici dolazili naoružani u parlament.
Prema tome, ovo je sve dobar put ka stvaranju jedne ozbiljne države, ka izgradnji jednog ozbiljnog sistema koji može pomoći i podizanju nataliteta i poboljšati položaj žena, ali i svim ostalim merama politike i spoljne politike i otklanjanjem svih prepreka na našem putu ka EU. Dovlačenjem investitora i ekonomskim snaženjem našeg društva mi možemo očekivati rezultat koji treba da očekujemo.
Svetska zdravstvena organizacija u definiciji zdravlja, pored onog fizičkog i mentalnog zdravlja, kaže da je za zdravlje stanovništva potrebna i ekonomska stabilnost. Ekonomska stabilnost je potrebna trudnicama i tokom trudnoće, jer ne zaboravimo da je i taj penetralni život u stomaku majke jako bitan. Jako je bitno da li je tada majka u dobrom raspoloženju, da li je ekonomski sigurna, da li je raspoložena, za psihofizički i sav ostali budući razvoj, a posebno kasnije kada se dete rodi, kada dođe na ovaj svet. Ekonomska situacija, prijatno okruženje, pozitivne poruke iz društva, pozitivne poruke iz porodice najbolje utiču na zdrav psihofizički razvoj pojedinca.
Pošto je danas bila i tema onaj tzv. "Marijin zakon", i socijalni psiholozi i klinički psiholozi ukazuju upravo da te zapostavljene ličnosti, zapostavljena deca, deca koja su bila izložena raznim zloupotrebama i maltretiranjima, nažalost kasnije idu i sa one strane zakona. Upravo je iz te vrste populacije nažalost najviše onih o kojima smo danas pričali u negativnom kontekstu. Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka Srbije nikada neće imati problem da sve pozitivne inicijative sa bilo koje strane u ovom pravcu podrži. Hvala.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, SPO i DHSS od svog osnivanja imaju tu maksimalnu posvećenost da naša zemlja što pre postane članica EU. Naše zalaganje nije samo retoričko, ono je i konkretno. U tom smislu, Narodnoj skupštini Republike Srbije smo predavali dosta predloga zakona koji nisu samo uslov ka našem putu za prijem u članstvu u EU, već pre svega i nešto što je potreba građana Srbije.
Ova skupština je usvojila Zakon o restituciji pod pritiskom, pre svega, Evropske komisije i EU, ali čini nam se sa nedovoljno istinske volje da se ispravi jedna velika istorijska nepravda i ono o čemu smo mi pričali, kada je bio na dnevnom redu Zakon o restituciji, a to je da bez supstitucije, odnosno vraćanja u naturalnom obliku, nema poštene i pravedne restitucije. S obzirom na podatak da 95% imovine u koju spada poljoprivredno zemljište, pašnjaci, šume i utrine se upravo mogu vlasnici obeštetiti putem supstitucije.
S druge strane, na predlog SPO 1992. godine usvojen Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama na koje je Milošević stavio suspenzivni veto. Međutim, srećom, kasnije zakon ipak prošao. Ono što sve bivše vlasnike koji nisu obeštećeni supstitucijom stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na crkve i verske zajednice, to je da je crkvama i verskim zajednicama vraćena celokupna imovina putem supstitucije, a da to istovremeno nije urađeno po Zakonu o restituciji.
Mi smo zbog toga samo na dan glasanja dali kvorum, jer je to bio neophodan zakon za ispunjavanje tadašnjih uslova Evropske komisije, ali SPO i DHSS pitaju Ministarstvo finansija – da li je spremno da sa našom poslaničkom grupom napravi jedan radni sastanak, jer je vreme ekonomske krize jako teško? Po sadašnjem Zakonu o restituciji obeštetiti vlasnike oduzete imovine, a sa druge strane sasvim neosnovano se umesto supstitucije teret vraćanja imovine, odnosno obeštećenje prebacuje na sve poreske obveznike i na sve gađane Srbije.
Ovo je još jedan konkretan pokazatelj naše želje za istinskim nacionalnim pomirenjem. Ne zaboravimo da je i premijer dočekao kralja Petra II Karađorđevića, ali ništa ova vlada nije uradila na vraćanju oduzete imovine porodici Karađorđevića. Ako već svi iskazujemo, neki sa manje, neki sa više zakašnjenja, dužno poštovanje prema kraljevskoj porodici Karađorđević, onda treba da im vratimo neosnovano oduzetu imovinu.
Sa druge strane, podneli smo zakon o otvaranju dosijea službe bezbednosti, ne samo da je to uslov EU, mislimo da je to i potreba građana Srbije, jer iskustva svih istočno evropskih zemalja pokazuju da su prave promene u jednom društvu nastale tek sa otvaranjem dosijea službi bezbednosti. Pitam ministra pravde, takođe, da li je spreman da primi na radni sastanak našu poslaničku grupu, kako bismo na tom radnom sastanku, uz predloženi naš tekst predloga zakona, našli najbolje rešenje koje bi usvojila ova Narodna skupština i kako bi odužila dug, ne prema onome što od nas traži EU, već ono što od nas traži pravda, istina, poštenje i građani Srbije.
Treće moje pitanje je pitanje Vladi. Naša poslanička grupa je podnela Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava ili tzv. Zakona o lustraciji. Zakon o lustraciji je usvojen 2003. godine na predlog tadašnjeg ministra pravde, gospodina Vladana Batića, ali njegovo važenje prestaje u junu ove godine. Smatramo da Zakon o lustraciji treba da ostane na pravnoj snazi, da je to jedan od najozbiljnijih zakona koji predstavlja osnov za borbu protiv korupcije i kriminala, ali i osnov za reformu pravosuđa. Pošto se sada svi pozivaju na okajanje greha, lustracija u prevodu znači čišćenje od grehova. Mislim da postoji na političkoj sceni Srbije puno onih koji zaista traže istinsko čišćenje od grehova.
Gospođo predsedavajuća, vi ste zaista pokušali u par navrata da ukažete gospođi Juditi Popović da poštuje odredbe Poslovnika, ali ja reklamiram, ukazujem na povrede Poslovnika čl. 27, 106. i 107, jer je očigledno da se govornik uopšte nije pridržavao teme dnevnog reda i mislim da uopšte nije ni znala šta je tema dnevnog reda.
Izrečeno je niz neistina. Hoću kao predstavnik Odbora za finansije da kažem da je tačno da je raspisan javni konkurs, da su svi kandidati prošli testiranje, da smo svi, kao predstavnici Odbora, sa svim kandidatima razgovarali, da je jedan od kandidata ukazao na brojne zloupotrebe u prethodnom sazivu i da je Odbor jednoglasno doneo odluku da se o tome obavesti Javno tužilaštvo, u sumnji da su neki prethodni članovi odbora vršili krivična dela.
Prema tome, ovde, sa stanovišta SPO i DHSS, najmanje se može govoriti o kršenju zakona, o kršenju pravila ili o nekoj diktaturi. Mislim da je celokupan postupak bio apsolutno transparentan.
Gospodin uvaženi ministar Ilić je vrlo korektno pozvao sve poslaničke grupe da daju svoj doprinos da bi mi u finalnoj verziji dobili zakon koji bi u potpunosti opravdao svrhu svog postojanja. Nekako, mi smo izrazili uverenje da je to, s obzirom na odredbe Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, Zakona o državnom premeru i katastru nepokretnosti, Zakonu o planiranju i izgradnji, koji su još uvek na snazi, prosto nemoguće.
Pogledali smo sve amandmane. Čak i svi amandmani da se usvoje, mi bi dobili jedan "frankenštajn" od zakona.
Gospodine ministre, mi u potpunosti razumemo vašu dobru nameru. Problem sa kojim ste se vi susreli je problem koji vi niste napravili. To je nasleđen problem i vuče se decenijama. Međutim, pravnici nisu sitničari. Oni baš žele, tako sam razumeo diskusije svih kolega koji se sa pravnog aspekta, ne sa demagoškog aspekta ili sociološkog aspekta razumeju u ovu problematiku, da dobiju jedan zakon koji će biti pravno perfektan i koji će biti u saglasnosti sa postojećim zakonom i sa Ustavom, ali je jednostavno to nemoguće.
Razumem nekoga ko nije pravnik da kaže da ovo nije legalizacija. Ministre, upis prava svojine u javne knjige je legalizacija. Ne postoji drugi termin za taj pravni akt.
Mi sa druge strane imamo Zakon o legalizaciji. U obrazloženju gde se odbija ovaj amandman kažete da po Zakonu o legalizaciji, još uvek važećem, mora da se plati naknada za uređenje građevinskog zemljišta, a po ovom zakonu se ta naknada ne plaća.
Mislim da će ovaj zakon kada dođe na vrata Ustavnog suda, na žalost, biti proglašen neustavnim.
Razumem i nameru predlagača ovog amandmana, ali je u pravnom smislu čak i suvišno navesti da ovaj zakon treba da bude u skladu sa postojećim zakonom. To se jednostavno podrazumeva, ali dobro, od viška glava ne boli.
Drugo, razumem i nameru predlagača da se izađe u susret ljudima koji su prvi put u vlasništvu porodičnih domaćinstava, što je jedna dobra sociološko-ekonomska mera, dobra populistička mera i mera koja je sasvim u redu, s obzirom i na problematiku koju ste pomenuli, a koje smo mi svesni, da postoji ne na Dedinju, nego na teritoriji cele Srbije.
Slična je ovo situacija kao kada je bila uvažena guvernerka i pokušala da nam objasni, a nije uspela, razliku između žalbe Ustavnom sudu i ustavne žalbe. Zaista sa toliko pravničkog iskustva uopšte nisam mogao da razumem pravničku razliku između te dve kategorije. Guvernerka je ovde provela ceo dan, ali nije nam dala nikakvo obrazloženje, kao što vaša dobra namera nije dovoljan argument da bi mi prihvatili vašu nameru. Kažem, ne sumnjam uopšte u najbolju moguću nameru da se reši ogroman problem, ali u raspravi u načelu vi ste rekli da ipak pravnici tu malo više sitničare. Verujte da ne sitničarimo.
Ako ne bude osporena ustavnost i zakonitost ovog zakon pred Ustavnim sudom, ja ću vama se prvi put kada dođete u parlament izviniti i reći ću da sam ja u pravnom smislu pogrešio. Zbog toga mislim, s obzirom na sve ono što ste vi prihvatili, sve što postoji u Predlogu zakona i ono što je vidljivo da će biti finalna verzija, da je ovo jedan frankeštajn od zakona.
Kako sam ja doživeo, ovaj amandman pokušava da naslov zakona i cilj zakona vrati samom sebi. Naime, pošto se radi o posebnim uslovima za prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Znači, zakon ne tretira svojinu na zemljištu. Tu problematiku tretiraju neki drugi zakoni. Ovde će nastati jedna opšta konfuzija kod primene ovog zakona jer organ koji rešava upis prava svojine na zemljištu neće znati koji zakon da primeni, da li Zakon o planiranju i izgradnji ili ovaj zakon što se tiče gradskog građevinskog zemljišta i upisa prava svojine na građevinskom zemljištu. Da li treba da se plati naknada za konverziju građevinskog zemljišta ili će biti upis bez naknade kao što predlaže ovaj zakon? Imaćemo  situaciju da sudovi kada budu odlučivali o ovome neće znati koji zakon treba da primene, da li jedan ili drugi. Ako primene ili jedan ili drugi uradiće pravu stvar, a istovremeno će i pogrešiti. Sudovi će u svakoj mogućoj situaciji napraviti grešku jer ih zakon dovodi u tu poziciju.
Sa treće strane, zakon predviđa da se ponovo organu nadležnom za upis prava svojine na nepokretnostima ne treba da se ponovo podnosi predmet i dokumentacija za upis. Zamislite službenika koji je dobio neki predmet za legalizaciju objekta i onda mu istovremeno kažete – možete da radite po Zakonu o legalizaciji ali možete i po ovom posebnom zakonu o upisu prava svojine. Službenik neće imati pojma koji zakon treba da primeni jer su oni toliko međusobno suprotstavljeni da je njihovo pravno dovođenje u sklad prosto nemoguće. Zbog toga verujem da i ovu diskusiju naše poslaničke grupe treba shvatiti u najboljoj mogućoj nameri jer zaista ovo u pravno normativnom smislu, u praktičnom smislu ne možemo da razumemo jer to neće moći da razumeju ni ljudi, službenici koji upisuju pravo svojine pa ni sudovi da nađu pravo rešenje.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SPO i DHSS su se jako pažljivo pripremili za ovu sednicu, smatrajući je jako bitnom zbog značaja i vrednosti investicija koje će stići u našu zemlju, ali i zbog otvaranja novih radnih mesta i činjenice da slobodu sredstava sada u svetu nema mnogo, da ih nudi samo nekoliko zemalja i da se potencijalnim investitorima nadaju i znatno razvijenije zemlje nego što je Srbija. Srpski pokret obnove će većinu ovih sporazuma podržati. Ostaje nam sporno oko zemljišta u Vojvodini, bez obzira što apsolutno znamo realno stanje, poništene privatizacije, preduzeća u restrukturiranju koja nemaju snage ni kapaciteta da izađu iz procesa restrukturiranja i nema mnogo zainteresovanih potencijalnih investitora, a što se tiče navodnjavanja, ako se ne varam, Srbija samo 12% svog zemljišta navodnjava i ove dve zadnje katastrofalne suše su pokazale da imamo neke nezamislive situacije da se usevi pored velikih reka suše i da znatno opadaju prinosi itd.
Sa druge strane, veliki kanali koji su najzastupljeniji za navodnjavanje u Vojvodini, poput Velikog bačkog kanala, su danas najveće septičke jame u Evropi. Nemamo kapaciteta da ih očistimo, da ih dovedemo u red, da ih stavimo u funkciju. Imali smo sasvim dovoljno vremena da to uradimo, ali to mnogo košta. To ljudima tako jednostavno treba reći.
Investitori, posebno investitori iz arapskih zemalja imaju svoju dugoročnu viziju što se tiče budućnosti u šta treba da investiraju i to je njihov ugao gledanja na ove investicije.
U vezi Sporazuma između Vlade RS i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog izvoznog kredita, koji je potpisan 1. januara 2013. godine, uz ono što je stav SPO da bez obzira što mi mislimo da je budućnost Srbije u porodici evropskih naroda takođe smatramo da treba da imamo izuzetno dobre izbalansirane odnose sa velikom Ruskom Federacijom i da pored tih prijateljskih, kulturnih, istorijskih i svakojakih drugih veza treba da što više razvijamo ekonomsku saradnju u svim oblastima, što je interes i Ruske Federacije.
Naši poslanici su nebrojeno puta u ovoj skupštini pričali o velikim problemima akcionarskog društva "Železnice Srbije", o tome da su nam pruge u jako lošem stanju, da se jako malo transporta robe obavlja našim prugama, da se jako malo putnička prevozi, da su ogromne subvencije, da je infrastruktura zapuštena i da se vozovi kreću brzinom od 35 kilometara na čas, na isti način na koji je to bilo i danom kada su otvorene prve pruge u Srbiji u doba Kneževine Srbije. Nebrojeno puta smo isticali, skoro kada je bila rasprava o jednom sporazumu da su nam železničke stanice objekti koji ruže sliku državnu u odnosu prema "Železnicama Srbije" i pokazuju jednu totalnu zapuštenost kompletnog sistema. U svetu je sasvim drugačije. Železničke stanice poput železničke stanice u Madridu su objekti od izuzetnog značaja koji imaju između ostalog u svom sastavu i tropsku baštu. U mnogo zemalja kada neko želi da vas posebno ugosti, počastvuje, on vas odvede na ručak ili večeru na železničku stanicu, poput železničke stanice u Parizu, Minhenu ili Njujorku. Mi smo daleko od toga i bez obzira što je železnička stanica u Beogradu u vreme svog nastanka bila reprezentativan objekat ona je danas daleko od onoga što treba da bude i stanje u našim železnicama.
Ministar je rekao nešto što sam hteo da kažem vezano za način korišćenja ovih 800 miliona dolara.
Pruga Valjevo-Loznica je bila, odnosno završetak izgradnje te pruge je bila tema mnogih vlada i to je tema koja traje nekoliko desetina godina, ali definitivno je stanovište naše poslaničke grupe da tih planiranih 270 miliona treba preusmeriti u modernizaciju postojeće infrastrukture, a verujem da će i stručne studije pokazati da bi i broj obavljenog transporta i prevoz putnika pokazao ekonomsku neisplativost, u ovom momentu, te investicije i to treba ostaviti za jedno srećnije doba.
Imamo sa Ruskom Federacijom oko 30 aktuelnih sporazuma, deklaracija itd. Naravno, uvek su tu vođene neke rasprave koje su po stanovištu naše poslaničke grupe prilično neozbiljne. Tu su se ljudi delili na rusofile i na one koji ne vole Ruse, onda su jedni preterano i nedolično hvalili neke postignute sporazume poput naftno-gasnog sporazuma, dok su drugi opet ne primereno osporavali njegovu vrednost i značaj, a mi smo uvek bili, čini nam se, između toga, uvek smo gledali ono što je pre svega interes naše zemlje. U pogledu tih sporazuma jasno smo rekli da nam se čini da naš pregovarački tim treba da bude mnogo spremniji, da je trebao da radi ono što su radili Rusi, da pre postizanja tih sporazuma angažuje najbolje svetske eksperte, jer cena njihovog angažovanja je mnogo manja od onoga što može kasnije nastati kao jedan deo štete. Naravno da je takva vrsta sporazuma uvek u budućnosti veća od eventualne i potencijalne štete.
Što se tiče Sporazuma sa Kuvajtskim fondom za arapski i ekonomski razvoj, treba reći da je to državni fond koji raspolaže ogromnim finansijskim sredstvima i Kuvajt sa svoje strane, ono što sam i malopre rekao, vodi računa o jednoj dugoročnoj državnoj strategiji, jer je Kuvajt jedna od retkih zemalja koja skoro kompletnu hranu za potrebe svog stanovništva uvozi i sigurno da, vodeći računa i o aktuelnim rezervama nafte i naftnih derivata, oni sa svoje strane sasvim ispravno razmišljaju o budućim investicijama i ono što je ekonomska budućnost za njihovu zemlju. Mislimo da je ta vrsta sporazuma sa Kuvajtom apsolutno dobra, da će ona mnogo značiti kod izgradnje glavne železničke stanice koja će biti na, ako se ne varam, 37.000 metara kvadratnih i ono što SPO i DHSS očekuju je da po završetku izgradnje te železničke stanice mi više nikada ne pričamo ono što pričamo godinama, i u javnosti i u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da smo u tom delu 19. vek.
Ono što je za nas jako bitno to je Sporazum o saradnji Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sporazum u oblasti bezbednosne politike, apsolutno je dobar i njega bezrezervno treba podržati. Pored toga što su prepoznali ono o čemu smo uvek pričali kada smo pričali o našim stručnjacima iz vojne industrije i o stručnom kadru koji raspolaže vojska Jugoslavije, on je, da podsetim, kadar za respekt u svetskim razmerama. To su Emiraćani prepoznali i pored toga što ćemo mi uposliti postojeće kapacitete, onaj drugi efekat koji očekujem, a to je da ćemo uposliti neke nove ljude, a mislim da je o ekonomskoj koristi suvišno pričati. Svi drugi oblici saradnje u oblasti sporta, u raznim ekonomskim oblastima su za stanovište naših političkih stranaka prihvatljivi.
Ono što se javlja kao dilema, a to je dugoročni zakup poljoprivrednog zemljišta, jer smo svesni toga i stalno smo potencirali da država treba više da ulaže u poljoprivrednu proizvodnju. Jeste budžet za poljoprivredu povećan, jesmo doneli Zakon o podsticaju poljoprivredne proizvodnje, ali tada smo rekli da je sve to za potrebe srpske poljoprivrede nedovoljno. Bez ove vrste investicija, apsolutno smo svesni toga, s obzirom na ekonomsko stanje u našoj zemlji i s obzirom da se bilo koje oblasti društvenog života dotaknemo, videćemo strašne, razorne posledice komunističke vladavine, zatim Miloševićeve vladavine i neuspele tranzicije u kojoj su dominantne levičarske stranke, koje su imale dominantnu ulogu u procesu tranzicije, u velikoj i najvećoj meri devalvirale evropski put Srbije.
U tom smislu, shodno našim programskim principima smatramo da je vreme za one političke stranke desne, demohrišćanske, narodnjačke orijentacije koje su i stvorile Kraljevinu Jugoslaviju, a razbili su je levičari. Te stranke su formirale ideju EU, a najveće krize u vladama EU nastaju u vladama koje su vodile levičari, a aktuelna svetska situacija nam pokazuje da u najvećem komunističkom raju, u Kini, pod znacima navoda, upravo ima najviše milijardera. Oni su drugi po stopi milijardera u celom svetu. Toliko o komunističkoj pravdi i jednakosti sa stanovišta naših političkih stranaka.
Kao stranke desne orjentacije, smatramo da ozbiljna i odgovorna država treba sa svima da sarađuje, da gleda svoj interes, ali pre svega da kod sklapanja ovako bitnih sporazuma imamo sa svih strana razloge za i protiv i relevantne pokazatelje. Ako bi ste uzeli stanovište razno raznih eksperata, pojedinaca, ako biste pročitali, sa jedne strane, deset mišljenja koja su protiv, običan građanin bi rekao da je to katastrofa za državu, da je to rasprodaja zemlje, da je to rasprodaja neobnovljivih resursa, da ćemo biti ekonomski na gubitku, da smo naše građane, koji bi uzeli u zakup to zemljište, lišili prava na tender, na licitaciju itd, a sa druge strane imali smo proces tajkunizacije koji je trajao zadnjih 23 godine, a posebno u zadnjih 13 godina, gde su tajkuni iz susednih zemalja, a i domaći tajkuni, kupovali ogromne zemljišne posede. Retko imamo primer da je tajkunizacije dala efekat u smislu koristi našim građanima.
Sa druge strane, kod procesa restitucije, zbog toga što je Vlada donela Zakon o restituciji za koji ja i gospodin Žika Gojković nismo glasali upravo zbog odsustva supstitucije i zbog toga što restitucijom nisu izdvojeni zemljišni posedi koji su bili oduzeti po razno raznim osnovama. Znači, jedna od dilema koju mi postavljamo, što se tiče zemljišta u Vojvodini je šta sa onim zemljištem koje bi moglo da bude predmet restitucije.
Drugo, šta raditi sa aktuelnim zakonima? Dakle, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, šta raditi sa zakonom koji propisuje da po ravnopravnim uslovima neko zemljište može davati u zakup potencijalnim zakupcima. Znam da je slično urađeno sa naftno-gasnim sporazumom? Slične dileme smo i tada izneli. Uvek je taj, da kažemo, vrhovni, državni interes nešto što može u datom momentu da derogira postojanje aktuelnih zakona, interes pojedinca, interes društvenih grupacija. Pošto smo stranke koje se zalažu za poštovanje zakonitosti, ja ispred naših političkih stranaka moram da postavim i to pitanje.
Da li ćemo mi sa zaključenjem ovog sporazuma izvršiti neku vrstu direktne pogodbe? To je pitanje na koje tražimo odgovor, kako bismo razbili našu dilemu da li možemo da glasamo za ovo ili ne.
Zatim, šta raditi ako se neko zemljište izdaje u zakup na 30 godina sa zakonskim odredbama koje kažu da se zemljište može izdati na zakup na najviše 20 godina? Kakve će biti ukupne socijal-ekonomske posledice?
Mi mislimo, sa obzirom da znamo da država nema novca, da su sve te investicije dobro došle, da su svi ti poljoprivredi kombinati bukvalno u rasulu, da je oprema zastarela, da je tu potrebno, ne samo izmiriti njihove dugove, nego i nabaviti novu opremu, uposliti ljude, da je potrebno dosta novca za investicije, za navodnjavanje itd.
Ono što je u svemu ovome jako dobro, to je što će kredite moći da dobijaju i naši građani sa registrovanim poljoprivrednim domaćinstvima. Ako država već ne može da ih u dovoljnoj meri pomogne, onda je obaveza države da obezbedi investitore koji to mogu da urade.
Mi smo nebrojeno puta ovde ukazivali na neke pozitivne primere iz našeg okruženja. Vi ste, ministre, kao i SPO i DHSS, neko ko se zalaže za regionalizaciju i decentralizaciju zemlje. Mi smo sada za vikend imali brojne susrete sa strankama iz Slovenije.
Uvek smo ovde ukazivali na te slovenačke dobre primere, jer oni su, evo Ljubljana, ko je bio u Ljubljani u vreme formiranja višestranačkog sistema i sada ko ode u Ljubljanu, videće da je Ljubljana ostala, ne sa istim brojem stanovnika, nego da se smanjio broj stanovnika za tridesetak hiljada, da se Ljubljana nije, izuzev tržnih centara i nešto industrije i investicija, preterano proširila, u smislu novog stambenog prostora, zbog proste činjenice da su oni taj model decentralizacije policentričnog razvoja, stvaranja uslova za kvalitetan život na selu i u manjim mestima, u toj meri dobro razvili i uredili da, pored toga što se, za razliku od nas, gde imamo u Beogradu svake godine 40 ili 50 hiljada novih stanovnika, Ljubljana je izgubila 30 hiljada stanovnika, koji su otišli da žive na selu ili u manjim mestima zbog, pre svega dva dominantna razloga - zato što imaju, pre svega, iste uslove skoro kao za život infrastrukturno kao u gradu i drugo, što im je jeftiniji život u manjim mestima ili na selu. Treće, žele da žive u zdravim životnim sredinama.
To je ono što SPO u budućnosti, zbog katastrofalne demografske situacije, želi da vidi da radi ova vlada. Ako ova vlada donese i sprovede ozbiljnu strategiju u tom pravcu, mi ćemo to podržati. Dok se tako ne desi, stalno ćemo ukazivati na ovu vrstu problema, kao što smo stalno ukazivali na probleme u železnici, bez obzira da li smo bili deo vladajuće većine ili smo opoziciona stranka kao sada.
Ono što je vezano za ulaganje u poljoprivredu dobro, to je da će zaista stići veliki iznos investicija, da će ti poljoprivredni kombinati, koji definitivno, to moramo da kažemo, nemaju nikakvu perspektivu i nikakvu šansu, imati uslove da pre svega obnove svoju proizvodnju, a nadamo se u budućnosti i da zaposle neke nove ljude.
Kažem, posle ovih investicija, posle elektrifikacije njiva, posle čišćenja postojećih kanala, razvijanja novih sistema za navodnjavanje, ne samo u Vojvodini, već i u Mačvi i južno od Beograda, počeće u Srbiji da se stvara neka slika koju je SPO sa DHSS želeo da vidi od početka.
Ne smemo zaboraviti da je srpski seljak, srpski farmer uvek i kroz vekove bio i hranilac i branilac ove zemlje, ali da je nekako uvek kod raspodele novca, kod raspodele državnog budžeta bio na marginama. Ono što ste mogli i vi, sigurno, ministre, i što mi svakodnevno čujemo u kontaktu, ne samo ove godine ili nekoliko godina unazad, već nekoliko decenija unazad, jeste da su srpski seljaci razočarani u odnos države prema njima, da kažu da je njih država ostavila na cedilu.
(Predsedavajuća: Dvadeset minuta.)
Izvinjavam se, završavam.
U potpunosti se sa tim slažemo i zbog toga mislimo da je ova investicija zaista dobrodošla.
Od vas očekujem odgovore na pitanja koja sam vam postavio. Hvala.
Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SPO i DHSS su ništa manje nego sve ostale poslaničke grupe bile zainteresovane za finalnu verziju ovog zakona koji će ući u parlament.
Definitivno, mi sada s obzirom na diskusije i na ono što je ministar rekao u uvodnom izlaganju, ne možemo znati konačnu verziju ovog zakona. To je potvrdio i jučerašnji sastanak matičnog odbora koji je trajao preko tri sata i na kome su zaista, po onome što smo saznali od ministra i od ostalih učesnika, bile jako kvalitetne rasprave.
Mi u potpunosti razumemo složenost problematike sa kojom ste se vi susreli onog momenta kada ste ušli u ovo ministarstvo. Nekako, budući da mi pripadamo ne samo zbog ideologije antikomunističkim strankama, nego upravo zbog svega onoga što su uradile našoj zemlji sa danom nasilne promene sistema. Evo, i ovde se vidi koliko je decenija sistematski država, ono što je u normalnim državama pijadestal, što je jedna od najviših vrednosti uz ljudski život, pravo svojine, kako je tu pravila javašluk, anarhiju.
U ono vreme dok se nije doneo Ustav i dok su postojala i prava korišćenja i dok nismo promenili svojinsku strukturu, nikome od stranih investitora niste mogli da objasnite kako možete da budete korisnik gradskog, građevinskog zemljišta, da niste vlasnik, kako je složena procedura za dobijanje građevinske i svih ostalih dozvola za legalizaciju, itd.
Zaista su Vlade zadnjih nekoliko godina pokušavale na raznorazne načine da to nasleđeno stanje, jer mi smo imali od 1945. godine do 1990. godine 38 sistemskih državnih zakona koji su zadirali u neprikosnoveno pravo svojine, koji su ga urušavali, koji su komplikovali i kao posledicu svega toga mi imamo jedan poprilično veliki haos u našem sistemu, što se tiče odnosa prema vlasnicima
Da li će ovaj zakon koji je kratak, koji je pokušao da bude praktičan, rešiti na način na koji najveći optimisti očekuju? Mi to prihvatamo sa velikom dozom rezerve. Evo, reći ću nekoliko činjenica. Mislimo da će neke odredbe ovog zakona, ako ostane ovakav kakav je predložen, sigurno osporiti ustavni sud. Zatim, ovaj zakon treba u potpunosti da bude u harmoniji sa zakonima koji su jako bitni i koji idu u korak sa ovim zakonom, a pre svega sa Zakonom o planiranju i izgradnji, Zakonom o državnom premeru i katastru nepokretnosti i pre svega sa Zakonom o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.
Kod pitanja susvojine, Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa je regulisao sva tri načina građenja na tuđem zemljištu, odnosno na svusvojinu. Onda, ovaj zakon je sigurno u startu u nesaglasnosti sa Zakonom o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima i ja verujem sutra da će prvo nastati veliki broj sudskih sporova. Drugo, i kad nastane broj sudskih sporova biće totalno neujednačena sudska praksa jer će se sudije hvatati za glavu, koji zakon treba da primene.
Zatim, time se narušava i zaista, mi treba kod svakog zakona, ministre, apsolutno razumemo vašu potrebu da se reši jedan složen problem, i bilo ko da je na vašem mestu ne bi mogao lako da ga reši, ali mi ne možemo rešavanjem jednog problema proizvoditi neke druge probleme. To je osnova zbog čega veliku rezervu prema svemu ovome ima naša poslanička grupa. Zbog čega? Mi ćemo u želji da možda rešimo problem, da izbegnemo nepotrebne sudske sporove, itd, upravo proizvesti suprotno. Mislim da će nastati više problema, mislim da će nastati više sudskih sporova i mislim da će biti i sudovi u problemu kako da postupaju u nizu pojedinačnih slučajeva.
Ovde je zakon dosta i neprecizan. On meša i pojmove zabeležbe i ubeležbe, bez obzira što se podrazumeva da ako se napravi zabeležba pa onda podnesete zahtev i dobijete građevinsku i upotrebnu dozvolu, da se tada vrši konačni upis prava svojine. To treba vrlo jasno precizirati, ne treba ostavljati nikakvu vrstu dileme. Čini mi se da ovo oko člana 4. koji je bio možda najviše sporan, ovo rešenje, ako je prihvaćen taj amandman, i nije tako loše, jer član 4. je zaista otvarao tolike mogućnosti za zloupotrebe. Jednostavno, svako je mogao da dobije potvrdu od nekog službenika iz mesne zajednice da je napravio ili gradio kuću u određenom periodu, za veoma mali novčani iznos koruptivnim, i da se pojavi kao vlasnik nepokretnosti. To nam nije trebalo, ne znam ko se usudio da tako nešto predloži da uđe u skupštinsku proceduru?
Mi ćemo jako aktivno učestvovati i u raspravi po amandmanima. Videćemo kakva će biti konačna verzija. Znači, nije naš negativan odnos, jer mi želimo zaista da jednom prestanemo da rešavanjem jednih problema proizvodimo druge probleme. Videćemo kakva će biti finalna verzija ovog zakona, ali za sada, ovako kako je, mi to u najboljoj nameri ne možemo podržati. Hvala.
Hvala gospodine predsedavajući, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, SPO i DHSS su sa velikom pažnjom pratili sve ono što je prethodilo donošenju Predloga zakona o energetskoj efikasnosti.
Naravno, u tom delu je održano niz javnih tribina, skupova, okruglih stolova, uz učešće stručne javnosti, uz zainteresovanost svih onih koji eksploatišu, i distribuiraju i koriste energiju, ali i uz zainteresovanost naših prijatelja i iz Evropske komisije. Ja sam u ime moje poslaničke grupe želeo da kažem nešto, što čini mi se, nije u dovoljnoj meri apsolvirano u prethodnim raspravama, a to je pored onoga što će sam zakon regulisati, i što je dobro, jer prvi put mi zakonski regulišemo ovu jako bitnu oblast. To je oblast kojom se svetski lideri često bave na svojim samitima, to je oblast koja je jako zaživela u EU, to je oblast koja nije apstraktnog značaja. Ona je od velikog značaja za uređenje same države, ali i od velikog značaja za život i ekonomiju svakog našeg građana.
Mi se često srećemo u javnosti sa tim pojmom održivi razvoj, i ako bi sa građanima razgovarali, oni u potpunosti ne bi znali da definišu šta to znači, održivi razvoj, što se tiče korišćenja energije. Definicije jesu raznorazne, ali obično se pod tim podrazumeva dobra termička, odnosno izolaciona zaštita u smislu uštede energije, pre svega toplote, efikasno korišćenje energije, korišćenje obnovljivih izvora energije i zaštita životne sredine.
Gde je Srbija danas u svim ovim parametrima, na jako niskom nivou, bez bilo koje vrste ideoloških odnosa prema svemu ovome, budući da pripadam političkoj stranci koja se sa danom svoga osnivanja zalagala za korenite promene društvenog sistema i za reforme u svim oblastima našeg života, nekako bilo koje društvene teme da se dotaknemo, mi vidimo da imamo prilično neuređene sisteme, tu su neophodne reforme, sistemi koji dosta kasne u svom strukturnom preuređenju u odnosu na razvijene sisteme kojima mi težimo, tako je isto i što se tiče energetske efikasnosti.
Procena naših stručnjaka i procena evropskih stručnjaka da je Srbija na nedopustivo niskom nivou u pogledu energetske efikasnosti kod eksploatacije energetskih izvora, kod distribucije i kod krajnjih korisnika, zato što na svim tim poljima mi imamo velike gubitke.
Činjenica je da to nije stvar i odgovornost pojedinca, ni jednog ministarstva, to je stvar sistema i onoga što su mnoge kolege pomenule, pre svega razvijanje svesti i potrebne edukacije stanovništva. To polako oživljava, ali ne u dovoljnoj meri. Zadnjih godina veliki stambeni objekti imaju, ako pričamo o uštedi toplotne energije, imaju standarde i projektnu dokumentaciju koja podrazumeva adekvatnu izolaciju, ali čak i u seoskim domaćinstvima, u novogradnjama, srećemo sve više pojavu da ljudi sve više obraćaju pažnju na energetsku efikasnot, na uštede energije, jer sa dobrom izolacijom jednog porodičnog domaćinstva da ušteda u pogledu toplotne energije može biti do 30%.
Ta se svest polako razvija, ali po nama ne u dovoljnoj meri i zbog toga smo mi želeli da predložimo da se krene u neku vrstu pozitivne kampanje, ne samo od strane ministarstava, nego svih onih koji, što se tiče zemalja koje su dostigle najviši nivo u energetskoj efikasnosti, učestvuju u promociji same energetske efikasnosti.
To su, pored donosioca odluka i kreatori politike, akademske zajednice, velike privatne korporacije, do malih ili malo većih, manje ili više uticajnih nevladinih organizacija, i nevladinog sektora.
Naravno da je problem o kome mi pričamo, pre svega strukturne prirode. Često se i u našoj javnosti, i nismo toga u potpunosti svesni, stvara jedna konfuzija oko toga koje mi sisteme treba da promovišemo, kojim sistemima treba da težimo. Evo sada je po istraživanju javnog mnjenja raspoloženje građana što se tiče pristupanja EU na jednoj dosta niskoj lestvici, nešto negde oko 42-43%, ali mnogi građani imaju predubeđenja da su neki drugi sistemi mnogo bolje organizovani itd.
Naravno, smatram da naša zemlja kao ozbiljna i odgovorna država treba svim poljima svog delovanja da sarađuje sa svim bitnim i uticajnim zemljama sveta, i sa Ruskom Federacijom, i sa Kinom itd. Ali ako pomenemo, Kinu i njen sistem, evo ovih dana je aktuelna i rasprava o katastrofalnom stanju životne sredine, a to ima veze za korišćenjem energije, sve je to u uzročno- posledičnoj vezi. Ali imamo i podatke sa druge strane, da je izuzetno nizak standard građana, ali da je Kina po stopi milijardera u svetskim razmerama na mestu broj dva.
To govori o jednom sistemu koji se može promovisati kao sistem pravde i jednakosti socijalizma itd a on je sve, samo ne okrenut građaninu, pojedincu, neokrenut pravdi i neokrenut jednakosti. I o tome može dosta toga da se priča.
Neko je ovde i pomenuo, jedan dobar primer izgradnje prve hidroelektrane u Srbiji, za proizvodnju električne energije, to je promoter i čovek koji se najviše za to zalagao, je Teslin prijatelj i poštovalac, ugledni Đorđe Stanojević, rektor Beogradskog univerziteta i čuveni fizičar, koji je 1900. godine, na neki način simbolično otvorio prvu hidroelektranu u Srbiji u Užicu na reci Đetinji.
To je bila druga hidroelektrana u svetu, a naravno samim tim i prva na Balkanu. Ona je imala i jednu, radila je do sedamdesetih godina prošlog veka, i onda je kod izgradnje pruge Beograd-Bar, jedno vreme bio i zatrpan taj jaz, hidroelektrana nije radila skoro 30 godina, ali je 2000. godine, srećom obnovljena, puštena u rad i ponovo osvetljava grad Užice.
Istovremeno gospodin Đorđe Stanojević, je izradio jednu studiju veoma bitnu, studiju o hidroenergetskom potencijalu Srbije, koji je zaista veliki. I uopšte, energetski potencijal Srbije zaista ogroman, ali ćemo se svi složiti s tim nedovoljno iskorišćen. Evo, mi ćemo, ako se ne varam, sredinom ove godine, pustiti u rad, ili tako bi trebalo po planu da bude, šest mini hidrocentrala, uglavnom su sredstva dobijana iz Evropske zajednice, Banke za obnovu i razvoj, odnosno krediti.
To je nešto što je dobro jer evropski lideri imaju taj ambiciozan plan tri puta 20%, što znači da planiraju da do 2012. godine smanje emisiju štetnih gasova za 20%, da se ostvari 20% energije iz obnovljivih izvora i smanjenje primarne energije odnosno promovisanje energetske efikasnosti za novih 20%.
Druga hidroelektrana je otvorena 1903. godine u Leskovcu na reci Vučjanki i to je dokaz da je i Srbija u tom periodu bila kraljevina. Mi znamo i svesni smo apsolutno te kampanje koja i dalje traje protiv svega što ima veze sa kraljevinom, ali je Srbija definitivno i tada bila u velikoj meri zemlja koja je pratila ono što se dešava u svetu, ne samo u ovim segmentima svog života, nego ako pričamo i poredimo, svaki segment društvenog života krajnje objektivno, videćemo da smo mi u mnogim elementima našeg života u potpunosti bili neko ko primenjuje standarde ili teži da primeni standarde tada najrazvijenijih zemalja sveta.
Ako pričamo o tim gubicima energije, oni su zaista veliki, od gubitaka kod proizvodnje energije, od gubitaka u distribuciji, do gubitaka kod samih korisnika, jer mi smo društvo koje nije na taj način ni uredilo jedan deo koji se tiče pravičnosti. Ako pričamo o korišćenju toplotne energije za grejanje porodičnih domaćinstava ili stanova, mi i dalje plaćamo energiju prema kvadraturi a ne prema stvarno utrošenoj energiji.
Imamo niz zaista benignih situacija da recimo da je prostorija pregrejana, stan ili kuća i onda vlasnici se snalaze tako što drže po ceo dan otvorene prozore. Zimi šetaju po stanovima sa otvorenim prozorima sa kratkim rukavima itd. i troše ogromnu količinu energije u prazno. Sa druge strane, imamo stanove ili domaćinstva, koji zbog toga što nemaju energetsku dozvolu, nisu napravljeni po svim standardima, zato što ima dosta neracionalnog otvora, dosta gubitka u energiji, nemaju adekvatnu toplotu. Ali, to je stanje takvo kakvo je.
Ako pričamo i o toj emisiji štetnih gasova, o kiselim kišama i posledičnim staklenim baštama, videćemo da smo i tu na evropskom dnu. Ako pričamo o pratećim bolestima razno-raznih sistema, pre svega disajnih sistema, videćemo da smo i tu u toj negativnoj lestvici pri samom vrhu.
Evo, grad Kragujevac, čiji sam ja poslanik, ima negde preko 5.000 dece sa bolešću respiratornog sistema. To je nasleđe zbog toga što je Kragujevac veliki industrijski i veliki metalski centar, zato što je ogromna emisija štetnih gasova, da ne pričamo samo o tome koliko je tek ugrožena životna sredina kod velikih hidroelektrana zato što je poznato da tzv. "fosilna goriva" za proizvodnju energije, emituju najviše tih negativnih i po zdravlje stanovništva izuzetno opasnih čestica i u vazduh i u zemljište i u vodu. Posledice toga su jako ugroženo zdravlje stanovništva.
Ono što SPS i Demohrišćanska stranka Srbije prvo znaju je da je stanje u ovoj oblasti jako loše. Drugo, da je ovo ipak revolucionaran zakon, prvi put se donosi. Nisu ga donele ni vlasti 90-ih, ni vlasti pre toga, ni tzv. "tranzicione" vlasti posle 5. oktobra. Ali, ono što nama sleduje, to je zaista jedan dug proces primene i konačnih efekata od primene ovog zakona, a on će zavisiti i od svakog građanina pojedinca, od investitora, od agencije za energetsku efikasnost, od podzakonskih akata, od svih onih koji su zaduženi da vrše nadzor nad efikasnim korišćenjem energije i onih koji su zaduženi za izdavanje dozvola tzv. "energetskih dozvola". Ovo jeste jedan veliki korak, ali prvi korak u rešenju jednog jako složenog problema.
Reći ću vam nešto što su moja lična iskustva. Negde tamo 80-ih godina, posle jednog boravka u Beču, samo na možda 50 i nešto kilometara niz Dunav, svratili smo u Bratislavu. Beč i Bratislava se u pogledu tog evropskog izgleda gradova nisu mnogo razlikovali, ali je razlika bila sledeća – Beč je bio na svakom mestu čist, vazduh je očigledno bio drugačiji, fasade su bile drugačije, ulice su bile drugačije, a Bratislava je bila sva čađava, zamazana, prepuna otpadnih industrijskih materija i videlo se da su bili nekada bitan evropski grad, ali da im je sistem uradio to što je uradio. Srećom, posle dobre promene sistema i posle reformi koje je Slovačka izvršila, pre neku godinu kada sam prolazio istom relacijom, video sam da Bratislava sija u istom sjaju kao i Beč.
Jedan drugi primer iz jedne češke državne bolnice, pokazuje kako je razvijana svest na svim nivoima efikasnog korišćenja energije. Naime, u nekoliko bolesničkih soba su bili raspodeljeni pacijenti, bio je zimski period, grejale su se te sobe. Broj pacijenata se smanjio, jednostavno su ljudi koji rade na tim poslovima u bolnici privili ventile na radijatorima u tim prostorijama u kojima ima manje pacijenata. Sve su pacijente smestili u dve sobe, a ostale nisu imale grajanje.
Mi takvih jednostavnih primera u našoj praksi nemamo. Da ne pričamo o komunalnom otpadu koji je veliki energetski potencijal, koji je kod nas u potpunosti neiskorišćen. Znamo da je prerada komunalnog otpada i korišćenje komunalnog otpada u proizvodnji energije veliki biznis i veliki potencijal u svetu, ali eto i u tom delu mi kasnimo mnogo za svetom.
Ono što se može videti u zemljama EU i kada prolazite automobilom ili letite avionom, to je veliki broj novih modernih vetrenjača. Besplatan izvor energije, vetar duva, vetrenjače vetar pretvaraju u energiju, obnovljiv izvor energije. Naravno, potrebna je investicija da se napravi vetrenjača, to je ozbiljna investicija, ali pričamo o samom izvoru energije koji je obnovljiv.
To je nešto verovatno što će biti uz veće korišćenje solarne energije, svih ostalih obnovljivih izvora energije, dobro iskorišćavanje velikog hidroenergetskog potencijala Srbije. Srpski pokret obnove, pre svega našu šansu u EU, odnosno velike potencijale koje mi možemo tamo ispuniti, vidimo i u energiji i u vodi i u proizvodnji zdrave hrane. Ali, da bismo sve to uradili, potrebno je ne samo da poboljšamo energetsku efikasnost, već i da poboljšamo stanje životne sredine koje je jako ugroženo i o tome možemo pričati dosta dugo.
Kada je u ovoj Narodnoj skupštini zadnji put menjan Zakon o energetici pre dve godine, ja sam u ime naše poslaničke grupe upravo pričao o ovoj temi. Pričao sam da mi sa nestrpljenjem čekamo od Vlade predlog zakona o energetskoj efikasnosti i kažem, iako je bila tema Zakon o energetici, ovo je ipak sastavni deo jedne te iste materije, jedne te iste oblasti, tako da ovo što sada pričam nije nova priča SPO i DHSS, to je nastavak svega onoga o čemu smo mi ranije pričali.
U samom tekstu zakona se nema šta prigovoriti, nema se šta prigovoriti ni namerama, ali ono što će nas interesovati, to je kako će sve ovo zaživeti u praksi. Zbog toga smo mi, zbog toga što smo zaista dobro analizirali ovo stanje i pratili stanje u ovim oblastima, smatramo da pored velikog novca koji treba uložiti u sve ovo, pored novca koji treba da uloži svaki građanin, ipak je ta edukativno promotivna uloga jako bitna. Često i svetski lideri na svojim susretima i samitima, jedna od prvih tema koju pokreću je tema globalnog otopljavanja, tema zaštite životne sredine, tema energetske efikasnosti uz parolu da mi nismo planetu zemlju nasledili od naših očeva, već pozajmili od naše dece.
Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka Srbije će kao ozbiljan poslanički klub i u raspravi pojedinostima ozbiljno uzeti učešće u ovoj raspravi. Nakon razmena argumenata sa jedne i sa druge strane donećemo odluku, ali najverovatnije da ćemo jedan ovakav zakon podržati. Istovremeno ćemo pratiti i niz podzakonskih akata koji će biti doneti iz ove oblasti. Naravno, sretaćemo se i sa gospođom ministrom i sa svima vama uvaženom gospodom iz ministarstva. Kažem, odgovornost nije samo na vama, mi smo i te kako toga svesni. Odgovornosti je i na lokalnim samoupravama i na preduzećima i na svakom građaninu pojedincu, ali dobro je da se konačno krenulo i u ovom jako bitnom segmentu našeg društvenog života, u promene o kojima je Srpski pokret obnove sa Demohrišćanskom strankom Srbije pričao devedesetih godina. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, SPO i DHSS sve ovo o čemu je gospodin ministar pričao i izmene zakona u potpunosti razumeju, kao što u potpunosti razumeju i stanje u našem celokupnom pravosuđu, koje mora da bude i biće, ali posebno u tim privim godinama rada, jedan strogi kontrolor rada sudskih notara, upravo zbog iskustva u okruženju.
Samo uvođenje notarskog sistema je jedno novo značajno vraćanje srpskoj tradiciji. Notarski sistem je postojao kod nas pre Drugog svetskog rata, a najviše je zaživeo u najrazvijenijim delovima zemlje. U Vojvodini i u nekim delovima zemlje nije zaživeo, ali ne bih se kod tog stanja u našem pravosuđu i kritike njegovog opšteg stanja osvrtao samo na zadnjih nekoliko godina. Srbija se posle 83 godine i u ovom delu vraća sebi, a razvijeni svet je u toj meri razvio notarsku službu da notari u javnosti u razvijenim zemljama, pre svega u zemljama EU, imaju status poput sudije. Kod izbora notara i kod polaganja notarskog stručnog ispita, a i kasnijeg dodatnog usavršavanja, mislim da svi oni koji odlučuju o izboru notara moraju imati podjednako opreza, a možda čak i nešto više u odnosu na oprez kod izbora nosioca najviših pravosudnih funkcija.
Kad kažem da ne treba gledati zadnjih nekoliko godina, mislio sam na period od 1945. godine na ovamo, kada je nasilno prekinuta naša dobra tradicija u raznim oblastima, pa i u ovoj oblasti. Zaista sada imamo velike probleme u našem pravosudnom sistemu, koji jesu posledica svega onoga što se dešavalo devedesetih i posle 2000. godine, a rekao bih da su pre svega posledica jednog sistema koji je ustanovljen 1945. godine i sa čijim ćemo se reliktima mi još jako dugo nositi u našem pravosudnom sistemu.
Srbija je u mnogim oblastima svog života zadnja koja je sprovodila neophodne i potrebne reforme. Nažalost, takav je slučaj i u oblasti notarskog sistema.
Mi smo zadnja zemlja bivše SFRJ koja je donela Zakon o notarima. Odlaganje njegove primene ima punu svoju svrhu, jer definitivno notari, koji zaista moraju biti najbolji pravnici, čak moraju imati više multidisciplinarnih znanja, često od nosilaca pravosudnih funkcija, koji mogu biti specijalisti i u određenim sudovima, građanskoj i krivičnoj ili nekoj drugoj materiji, ali širok obim poslova sa kojima se notar susreće zahteva i, prvo, strogost kod polaganja ispita, zatim redovnu kontrolu od strane ministarstva i od strane pravosuđa i, treće, stalno dodatno usavršavanje.
Notarska komora u okruženju i u zemljama EU upravo radi sve te poslove, od stručnog usavršavanja, od potenciranja na notarskoj, odnosno javnobeležničkoj etici, od međunarodne saradnje, od stalnog usavršavanja na notarskoj akademiji, a ne zaboravimo, onog dana kada postanemo zemlja članica EU ta međunarodno pravna saradnja u svim ovim poslovima će doći do velikog značaja.
Javnobeležnička komora koju ćemo mi osnovati tek kada budemo imali otvorenih najmanje 100 notarskih kancelarija vršiće nadzor uz jednačavanje javnobeležničke prakse, dostavljati redovan izveštaj ministarstvima, zatim, naravno, pored osiguranja notara, vršiće se edukacija, vođenje upisnika, zatim izdavačka delatnost što se tiče stručne literature, saradnja sa sudovima i drugim međunarodnim organizacijama, zatim nastavu će organizovati za polaganje notarskih ispita i imaće značajno učešće u radnim grupama kod svih propisa koji se odnose i tiču notarske, odnosno javnobeležničke struke.
Ispitni postupak i postupak imenovanja od presudnog su značaja za budućnost javnog beležništva. Kroz pozitivnu selekciju, temeljenu na znanju etičnosti, osigurava se razvoj službe i čuva se njen ugled. Bitno je javno poverenje na kome se ova specifična profesija zasniva, jer ako bismo izvršili istraživanje javnog mnjenja videli bismo da naši građani uglavnom nemaju pojma šta je javni beležnik, šta je to notar. Strah od nepoznatog i velika je neinformisanost i građani će sigurno i dalje zbog te inercije da imaju poverenja u državne organe, u sud itd, češće tražiti da se u ovom prelaznom periodu njihova dokumenta i izjave overavaju u sudu, nego kod notara. Međutim, upravo ta vrsta pozitivne selekcije, da se biraju najbolji, da se biraju ljudi koji su poznati u svojoj sredini, ako su bili ugledni pravnici, sudije tužioci itd. koji nemaju mrlje u svojoj biografiji, to će biti prvi korak u razvijanju notarske službe, jer ona pre svega moga da bude zasnovana na poverenju građana.
Pored toga što će biti rasterećeno pravosuđe, što će se skratiti trajanje mnogih postupaka, poput ostavinske rasprave, što će biti razgranata mreža notara na nivou cele zemlje, značajna je ta preventivno pravna zaštita notarske službe.
Ono čega se i gospodin ministar dotakao, da su do sada sudovi uglavnom vršili kod značajnih ugovora, poput ugovora o prometu nepokretnosti jako visokih vrednosti, oni su uglavnom pažnju obraćali na potpis stranaka, na tačnost ličnih dokumenta i tu je uloga sudskog overivača završena. Međutim, to je za posledicu imalo upravo ono što se dešavalo i svakodnevno vidimo u našem okruženju, da je jedna te ista nepokretnost više puta prodavana, da je to otvaralo širok spektar za razne malverzacije, za simularne poslove, za raznorazne prevarne radnje i ta preventivna uloga notara, da on prouči svaki član ugovora, da preventivno zaštiti obe stranke potpisnice ugovora po nama je možda i najznačajnija uloga, jer samim tim, ako notar u tom delu pravilno obavi svoj posao, izbeći ćemo mnoge sudske postupke, od krivičnih postupaka do raznoraznih drugih postupaka, koji se tiču naknade štete, koji mogu nastati kao posledica tih prevarnih radnji.
Ono što je, takođe, jako bitno to je da ćemo mi imati napredni elektronski potpis umesto službenog pečata i potpisa u toj fazi razvoja notarske službe, kada u elektronskom sistemu sve bude na kvalitetan način umreženo. Zatim, imaćemo upisnik testamenata, jer mi danas nemamo upisnik testamenata, tako da je i tu moguće da jedan ostavilac napiše nekoliko testamenata koji mogu proizvesti niz sudskih postupaka i niz pravinih posledica.
Ono što je za nas jako bitno i što želimo da ukažemo ministarstvu, a vidim i da gospodin ministar na isti način sa svojom službom rezonuje. To je tačno da sada kada bi se sa ovim nadležnostima otvorile notarske kancelarije, one bi u ekonomskom smislu jako teško mogle da posluju, međutim, Englezi, koji su nekoliko stotina godina uvodili notarsku službu po sistemu korak po korak, oni su upravo to radili zbog nekoliko stvari – zbog stručnog usavršavanja notara, zbog razvijanja svesti građana, zbog postepenog sticanja poverenja u notarske službe i zbog toga što su pre svega uredili jasno svoj pravni sistem. Mi ukoliko ne utegnemo u dovoljnoj meri naš pravni sistem i ako ne donesemo sve potrebne zakone koji su potrebni za razvoj notarske službe ili ako recimo ne uredimo na valjan način službu registar nepokretnosti, mi onda ne možemo očekivati ni od notara da kvalitetno obavljaju svoj posao.
Gospođica Olgica Batić, zamenica šefa naše poslaničke grupe, koja je igrom slučaja i ćerka bivšeg ministra pravde Vladana Batića, u neposrednom razgovoru pred ovo izlaganje, saznao sam da je gospodin Batić bio za uvođenje notarske službe, ali je smatrao da naš pravni sistem nije u dovoljnoj meri sposoban da i utegnut i kvalitetan i da uvođenje notarske službe treba odložiti za to vreme dok ne dobijemo potrebnu harmoniju u pravnom sistemu koji će jako bitnu ulogu vršiti u nadzoru nad radom notarskih službi.
Drugo, i gospodin ministar je pomenuo i mi smo te podatke prikupili, u svim zemljama bivšim članicama SFRJ većina notara je nažalost završilo u zatvoru upravo zbog korupcije, upravo zbog toga što imamo taj nasleđeni sistem – hajde, završićemo neki posao na kriminalan način, niko to neće saznati itd, međutim, i te kako se lako sazna. Ono što je po nama jako sporno i o čemu ministarstvo treba da razmišlja kod izmene Zakona o notarima, to je arhiva koju vode notari.
Mi znamo da sve naše državne službe i javne institucije imaju veliki problem sa arhivskom građom, sa čuvanjem dokumenata. Ona se često čuvaju u neadekvatnim uslovima, koji ne odgovaraju po svim standardima o čuvanju arhivske građe, a mi ovde jednostavno nemamo dobru vrstu obezbeđenja. Recimo, neko će položiti notarski ispit, otvoriće kancelariju i obavezi je da čuva arhivsku građu od jako velikog značaja za pravnu sigurnost građana. Posle deset godina može zatvoriti kancelariju, može da mu se desi nešto drugo, može izgubiti licencu za rad. Šta će onda biti sa arhivom?
Mislim da je najbolje rešenje, ipak, da država bude ta koja će organizovati čuvanje arhivske građe ili makar kopiju svih dokumenta koji postoje kod notara. Jer, ne zaboravimo mi živimo u ambijentu kakvom živimo, živimo s navikama kakve postoje u našem društvu i mi moramo i u tom delu preventivno da delujemo.
Recimo, trenutno je u našem pravnom sistemu, pošto je izglasan 2001. godine Zakon o notarima, postoji opet neka nejasnoća. Mnogi sudovi poput Prvog osnovnog suda u Beogradu odbijaju da overe kopiju ugovora da je verno originalu, jer govore strankama da to nije moguće, jer se na samom originalu ne nalazi pečat suda itd. Mislim da Ministarstvo u tom delu mora da odreaguje i budući da se strane svakodnevno sreću sa tim problemima da se mora naložiti jednostavno sudskim službama koje vrše overu da i dalje izlaze u susret građanima, da građani ne trpe štetne posledice ovoga što nije država uradila.
Naravno, da treba da se ugledamo na razvijene zemlje, ali treba da se ugledamo i na dug i složen postupak kojim su razvijene zemlje, koje imaju razvijenu notarsku službu, polako stepen po stepen, prenosile nadležnosti javnim beležnicima i notarima. Ako bi sada mi u jednom momentu, u jednom trenutku preneli njima sve nadležnosti koje će u budućnosti vršiti, tek tada mislimo da bi nastali i pravi problemi.
Zbog toga naša formula za rešenje problema, pored ovih zakonskih rešenja, znači treba notarima dati ovlašćenja koja imaju za početak, samo radnici overe u sudu, onda najmanje dve godine treba posmatrati kako javni beležnici obavljaju taj posao. Za te dve godine treba ukloniti beležnike koji loše rade i ispravljati nedostatke u njihovom radu, tek potom kad komisija koju treba formirati konstatuje da te najjednostavnije stvari beležnici rade dobro, tek tada treba zakonom uspostavljati i prenositi te javne nadležnosti notarima. Onda kada se njihov posao posmatra u tom prelaznom periodu od dve godine, najmanje još dve godine treba kontrolisati i ispravljati nedostatke kod novoprenetih nadležnosti. Tek, po nama, tada treba preneti ovlašćenje da se sastavljaju javnobeležničke isprave i sve to pod uslovom da svi budu zadovoljni u načinu većinski,kako su notari obavljali svoj posao.
Mi mislimo da su ovo suštinske stvari i pored tih zakonskih odredbi imamo uvek kada pričamo o ovome, sliku stanja u našem društvu i tačno možemo znati šta od koga u kojoj situaciji možemo očekivati.
Zbog toga će poslanici SPO i Demohrišćanske stranke Srbije podržati odlaganje, primene ovog zakona. Mi ćemo kada dođe na dnevni red set pratećih zakona, a vi ste pomenuli da ih je negde 20-ak koji treba da se upodobe sa Zakonom o sudskim notarima, uzeti jako aktivno učešće. Po nama, čini nam se, da će i možda ćemo doći do još jedne situacije da odložimo primenu zakona za možda još godinu ili dve dana. U tom smislu je gospođica Olgica Batić, i podnela amandman, jer s obzirom na opšte stanje, vi ste ga ministre izneli na način na koji smo mi to planirali da uradimo. Mi mislimo da i za godinu dana teško da ćemo uspeti da završimo te poslove, ali videćemo šta će se dešavati sa pratećim zakonima. U svakom slučaju mi ćemo u tom delu biti jako konstruktivni sa najboljom namerom i sa pokušajima da zaista doprinesemo uspostavljanju pravne sigurnosti onoliko koliko je to u mogućnosti, što se tiče naše poslaničke grupe. Hvala.
Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka Srbije su u načelu podržali Predlog zakona, ali smo rekli da taj vrhunski, najviši nacionalni interes – energetska stabilnost treba da ide ruku pod ruku sa interesom svakog građanina, pojedinca. Mislim da je to verovatno namera i ministarstva, koliko sam primetio kroz diskusiju u pojedinostima i u načelu da su primedbe i obrazloženje primedbi išle u tom duhu da treba podjednako da vodimo računa i o zaštiti sopstvenih kapaciteta i imovine, a ne samo o opštem interesu.
Kada se radi o eksproprijaciji, ona je najčešće uvek išla u interesu ili države ili lokalne samouprave, ali ređe društva sa ograničenom odgovornošću, odnosno nekog privrednog društva kao što je u ovom slučaju. Zbog toga je i naša diskusija u tom smeru u načelnoj raspravi bila u najboljoj nameri, a to je da treba da vodimo računa pored opšteg interesa i o interesima građana.
Ovaj podneti amandman je u velikoj meri ispravljen prihvatanjem amandmana od strane poslanika Aleksandra Senića, gde ministarstvo prihvata da se protivniku predlagača dostavlja rok od pet dana od dana prijema predloga za eksproprijaciju da se izjasni o eksproprijaciji. U raspravi u načelu smo tražili ipak neko obezbeđenje za vlasnike eksproprisane zemlje ili nepokretnosti i ono je u velikoj meri ispravljeno od strane ministarstva i Vlade prihvatanjem predloga amandmana na član 10. koji je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović, gde se kaže da je društvo obavezno da obezbedi novčana sredstva za plaćanje naknade ili drugi instrument obezbeđenja plaćanja u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet, što je za nas neka vrsta balansa između ovog malo ekstremnijeg amandmana, koji smo mi podneli, i onoga što su podneli drugi narodni poslanici, što je verovatno bila procena Vlade i ministarstva.
Sve naše diskusije po ostalim amandmanima će ići u ovom smeru, jer nekako uvek kada su se kroz istoriju dešavale te velike i krupne stvari uvek je stradao pojedinac, a sve je to bilo zatrpavano opštom pričom o opštim interesima itd, što mislim da nikome nije u interesu. Zbog toga smo jako konstruktivno pristupili ovom predlogu zakona. U načelu smo podržali. Verovatno, s obzirom na to kakvo je raspoloženje u Vladi i ministarstvu da ćemo na kraju i glasati za ovaj predlog zakona, ali bih molio ministra da kod svake naše sledeće diskusije, kao i kod ovih obrati pažnju pre svega na interes nekog sopstvenika parcele ili vlasnika. Hvala.
Gospođo potpredsednice, ja bih molio da u skladu sa Poslovnikom u određenom roku dobijemo odgovore na poslanička pitanje, jer pitanja koja postavljamo su ne samo od značaja za poslanika koji postavlja, već su od značaja i za često celo društvo, ili za određene društvene grupacije.
Naime, ja još uvek nisam dobio, iako su istekli rokovi, odgovore na poslanička pitanja koja sam postavio ovoj skupštini. Prvo pitanje, na koje nisam dobio odgovor, to je pitanje isplate ratne štete od fašističke Nemačke. Zadnji put je Vlada Republike Srbije formirala komisiju za utvrđivanje visine ratne štete, da li je isplaćena ratna šteta, itd. Mandat toj komisiji je istekao 2010. godine. Moje pitanje je bilo – da li Vlada planira da formira novu komisiju? Zatim, da li postoji sporazum Tito-Vili Brant, koji se sklopljen 1973. ili 1974. godine? Da li je taj sporazum državna tajna? Da li je tačno da je po tom sporazumu tadašnja SFRJ naplatila oko milijardu tadašnjih dojč – maraka, na ime ratne štete? Da li je time pitanje ratne štete između dve države konačno zatvoreno ili je to isplata samo jednog dela ratne štete, jer se procenjuje da je ratna šteta učinjena na prostorima bivše Jugoslavije negde između 150 i 200 milijardi dolara? Da li će Vlada Republike Srbije utvrditi sve te okolnosti? Ako je u pitanju državna tajna, onda to treba da znamo i mi i svi oni koji očekuju isplatu ratne štete.
Nezvanično po medijima, po raznim izvorima, naplaćen je samo jedan deo ratne štete i to u vreme kada je ovde postojalo tzv. blagostanje, ali je taj sporazum obuhvatao i pitanja viška radne snage. Kada je Josip Broz Tito otvorio komunistički raj i dao mogućnost radnicima da izađu van granica svoje zemlje, uglavnom je većina njih završila u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Velikoj Britaniji, u današnjim zemljama članicama EU.
Drugo pitanje, na koje nisam dobio odgovor od Ministarstva obrazovanja, prosvete i nauke - ko stopira izgradnju banke matičnih ćelija u Kragujevcu, budući da je grad Kragujevac obezbedio lokaciju, sve potrebne dozvole, da je projekat izgradnje banke matičnih ćelija prošao i našu i svetsku ekspertizu, da su odobrena sredstva, da su odobrena sredstva i od Svetske banke i da država samo na osnovu toga što se još uvek nije izgradila banka matičnih ćelija gubi na godišnjem nivou između četiri i osam miliona evra?
Takođe, nisam dobio odgovor na pitanje od premijera i ministra unutrašnjih poslova, budući da je primio pre godinu i po dana dva Roma iz Vršca koje su maltretirali policajci u policijskoj stanici u Vršcu, da su ti policajci suspendovani, snosili zakonske posledice bez obzira što su Romi kasnije po izvorima iz štampe nastavili sa vršenjem prekršaja i sa krađama, zbog čega su i tada bili osumnjičeni. Moje pitanje je bilo – da li je to bio marketinški potez ministra policije ili je to bio istinski demokratski potez u smislu rehabilitacije svih žrtava policijskog nasilja?
Budući da je taj snimak ministar policije video na internet mreži YOUTUBE, moje pitanje je bilo – da li je pregledao i ostale snimke ponašanja policije, pre svega u periodu od 1990. do 2000. godine, kada su širom Srbije, po gradovima Srbije premlaćivani građani, zato što su se borili za Srbiju u EU? Da li će takođe, obići porodice žrtava ubijenih sa Ibarske magistrale, porodice Zorana Đinđića i porodice Ivana Stambolića za koje u sudskom postupku utvrđeno da je ih je ubila država, odnosno posebne policijske jedinice? Hvala.