Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7529">Mirko Čikiriz</a>

Mirko Čikiriz

Srpski pokret obnove

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, danom formiranja ove Vlade SPO DHS su izneli politički stav koji ne zavisi od sastava Vlade već zavisi od politike koju bude sprovodila Vlada RS. Mi smo rekli, i tako ćemo se i ponašati, da ćemo glasati za ove sporazume, za sve ono što doprinosi čvršćem povezivanju naše zemlje sa svetom. Sve što doprinosi miru i stabilnosti, prosperitetu naše zemlje, SPO i DHS će biti korektan i konstruktivan partner.
U prošlom skupštinskom sazivu ispred moje poslaničke grupe sam nebrojeno puta rekao da sam slično kao i vi razbio neku zabludu i predrasudu o ideološki obeleženoj vojsci RS zbog činjenice da je jednostavno taj segment našeg društva upravo deo koji je najviše uradio u sopstvenim reformama. Da su sve ostale institucije uradile ono što je urađeno u okviru reformi Ministarstva odbrane mi bismo danas sigurno u najvećem delu ispunjavali standarde za prijem naše zemlje u članstvo EU. To je po našoj oceni zbog toga što vojska poštuje jasno definisane standarde, što je izraženo profesionalnost i odgovornost i što je, ne zaboravimo, naglašen patriotizam.
Posle NATO bombardovanja svi sa druge strane su odali priznanje Vojsci RS na izraženom patriotizmu i neviđenom otporu i požrtvovanju u odbrani svojih nacionalnih interesa. Međutim, SPO je uvek smatrao da je oružana odbrana poslednji cilj i način odbrane nacionalnih interesa zemlje. Pre toga se nacionalni interes, bezbednost, teritorija, stanovništvo pre svega brane dobrom politikom, dobrim odnosima sa onima koji u velikoj meri odlučuju o našim sudbinama, našim učešćem u centrima odlučivanja i razumevanjem sveta u kome živimo.
Srbija je u periodu od 90-ih do 2000. godine bila zemlja koja nije na najbolji način razumela svoje okruženje i ono što se dešava sa rušenjem Berlinskog zida, sa raspadom velikog Sovjetskog Saveza i najveću cenu našeg sopstvenog nerazumevanja smo mi platili. Posle 2000. godine smo krenuli u podizanje porušenih mostova i želim po ko zna koji put da kažem da je u tome svemu prednjačila Vojska RS i njeni profesionalci.
Mi smo u Narodnoj skupštini RS usvojili Strategiju odbrane i Strategiju bezbednosti koja upravo predviđa učešće naše vojske u svim organizacijama i uspostavljanje što čvršće vojne saradnje sa svima sa kojima je to moguće, sa kojima je to u nacionalnom interesu. Kao što je u oblasti sporta Novak Đoković sa teniserima značajno podigao ugled RS, tačno je da su vojnici i naše medicinsko osoblje, pa i naši privrednici koji rade u namenskoj industriji zahvaljujući ministru Šutanovcu, koji je za mene bio najprijatnije iznenađenje u prethodnoj Vladi u pozitivnom smislu, da se ti pokidani mostovi i ekonomske saradnje sa mnogima sa kojima smo dugo ekonomski sarađivali sada uspostavljaju i poboljšavaju i dobro je što ste dali neku kratku ocenu rada prethodnog ministarstva.
Čestitam vam na hrabrosti zato što ste priznali da ste i vi razbili neke predrasude, kao što sam i ja rekao da je SPO razbio neke predrasude u smislu da je Vojska Srbije nastavak one komunističke vojske sa negativnim predznakom. Nije i sve je upravo zavisilo od politike. Čak i u onim kriznim vremenima vojska je znala da napravi značajan otpor od negativne politike i isključivo se držala Ustava i zakona.
Naravno da nam je teško zbog toga što je naš vojni vrh često sasvim neosnovano i što bi narod rekao – na pravdi Boga snosio posledice pogrešne politike i kola su se često slomila na onima koji nisu odgovorni.
Ono što je takođe jedna velika zabluda u našem društvu je ne samo kod vojne saradnje već kod naših saradnji sa nekim drugim jako bitnim vojno-političkim i ekonomski savezima da će srpsku decu nasilno mobilisati, odvoditi u Avganistan, u krizna područja, da će tamo stradati itd.
To uopšte nije tačno. Danom profesionalizacije Vojske Republike Srbije, tada se za jedno radno mesto, sa platom 32-33 hiljade dinara, javljalo po sedam, osam ili devet zainteresovanih, a u multilateralnim operacijama imamo i po 10 zainteresovanih, što ukazuje na jedan jako bitan segment i zabludu koju treba razbiti, a to je dobrovoljnost. Uz profesionalizam, uz poštovanje standarda, uz obučenost i uz dobrovoljnost i uz ekonomsku korist onih koji tamo idu, uz ličnu ekonomsku korist i ekonomsku korist zemlje i poboljšavanje etničkog uticaja, nemamo ni jednog jedinog valjanog i argumentovanog razloga da budemo protiv ovih sporazuma.
Ono što možemo da kažemo jeste da treba nastaviti u ovom smeru, da treba uspostaviti što bolje političke, ekonomske, vojno-ekonomske, vojno-vojne odnose, uspostaviti ih i poboljšati ih na svim nivoima. Uopšte nismo zadovoljni reformama u našem društvu u periodu od 2000-2012. godine, jer ipak, moramo priznati da su članovi SPO bili ti koji su sanjali da ćemo mi 2012. godine živeti u jednoj drugačijom i verovatno boljoj Srbiji.
To se nije desilo, ali se ne možemo više vraćati u prošlost. Moramo gledati u budućnost. Svako onaj ko bude doprineo dobrim i normalnim reformama u našem društvu, svako onaj ko u političkom smislu bude gradio mostove saradnje, taj će biti najveći patriota. Sva su se neprijateljstva, svi su se ratni sukobi završavali mirovnim konferencijama. Uvek posle ratova su sve zaraćene strane morale da sednu za pregovarački sto i da definišu uz dominantan uticaj velikih sila ono što će na kraju da bude u miru.
Prema tome, dobro je što je ova vlada nastavila da respektuje značaj onih koji u velikoj meri odlučuju o našoj sudbini i što su razbijene neke zablude o tome da ćemo mi sami odlučivati o svojoj sudbini. Nikada u istoriji ljudskog čovečanstva jedna mala zemlja, bez obzira na političko uređenje, bez obzira na odnos u svetu, nije sama odlučivala o takvoj sudbini. To je sudbina malih. Tako je bilo, tako će uvek i biti. Ono što je naš zadatak, a to je da u svim vremenima, sva su vremena na svoj način teška, naš mali brod, našu jedinu zemlju Srbiju koju imamo vežemo za brod velikih i uticajnih sistema i društava i da pokušamo da sve ono što je negativno, a bilo je mnogo toga od demografske politike, od spoljne politike, od ekonomske politike, od nesnošljive korupcije i kriminala, da zajednički poradimo na tom poslu.
Zbog toga kažem da će SPO – DHSS u ovom delu biti konstruktivan saradnik, ne Vlade Republike Srbije, nego građana Republike Srbije, a usput i Vlade Republike Srbije. Kada god budete došli u Narodnu skupštinu Republike Srbije sa ovakvim predlozima, računajte na našu podršku. Naravno, pošto je aktuelna borba protiv korupcije i kriminala, SPO koji je i prošloj vladi 2009, 2010. rekao da je "Kolubara" na svakom ćošku i da je to nesnošljivo stanje u našem društvu i svako ko se upusti u otvorenu i principijelnu borbu protiv korupcije i kriminala, imaće našu podršku. Hvala.
Hteo bih da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture u pogledu medijske strategije, sprovođenja medijske strategije, formiranja regionalnih javnih servisa, odnosno decentralizacije medijskog prostora u Srbiji i otporu interesnih organizacija decentralizacije medijskog prostora u Srbiji.
Naime, državni monopol u medijima ukinut je još 1990. godine i tada je bilo 1.500 štampanih medija, 58 radio stanica, pet televizijskih stanica u društvenom vlasništvu. Tada je krenula velika privatna inicijativa i mi smo već 1994. godine imali 35 privatnih TV i 13 društvenih medijskih kuća. Godine 2007. Zakon o glavnom gradu i Zakon o lokalnoj samoupravi zaustavili su transformaciju medijskog vlasništva u Srbiji u velikoj meri, a 2005. godine su opštinske i gradske vlasti imale 113 lokalnih, elektronskih medija u svom vlasništvu. Od 2005. godine do 2011. godine privatizovano je 58 medija i svi su privatizovani putem aukcije, izuzev NIN.
Polovina privatizacija nije bila uspešna, čak i kod odličnih medijskih kuća poput "Ibarskih novosti", "RTV Valjevo", "Radio Sombora", itd. U Vojvodini jedino je "Radio Srbobran" posle privatizacije poboljšao program i slušanost. Pedeset šest posto kupaca nije imalo iskustva u medijskom biznisu. Zbog čega? Zbog toga što je Zakon o privatizaciji predviđao isti proces privatizacije za medije kao i za sva ostala privredne društva i što su mediji jednostavno kupovani kao krompiri na pijaci bez ikakve ideje vlasnika kako bi nastavio delatnost, kako bi poboljšao delatnost i kako bi privatizacija i izlazak države iz medijskog prostora poboljšao medijsku sliku u Srbiji.
Posle zakona iz 2002. godine i 2003. godine koji su trebali da urede medijski prostor u Srbiji, situacija je postala, čini nam se, još gora. Tako da danas istočna Srbija osim privatne "TV Best", nema televizijske kuće koja radi. Propala je "TV Kraljevo", propala je "TV Čačak", velike probleme ima "TV Kruševac" i o tome koliko medijskih kuća ima probleme posle privatizacije mogli bismo dugo da pričamo.
Zbog toga je u Kragujevcu 2007. godine pokrenuta kragujevačka inicijativa ispred lokalne samouprave Javnog preduzeća "Radio-televizije Kragujevac", Novi Pazar, Niš i Pančevo. Ideja je bila da se u Srbiji napravi ono što postoji u mnogim zemljama EU, da se formira šest regionalnih javnih servisa. Ta inicijativa je konačno našla dobro tle u Vladi Republike Srbije, u Ministarstvu kulture i doneta je medijska strategija koja predviđa formiranje šest regionalnih javnih servisa. Međutim, odmah po usvajanju medijske strategije, interesne, pre svega beogradske medijske organizacije koje žele kao i u svemu ostalom da upravljaju celokupnim životom u Srbiji, pa i medijskim životom, smatrale su da je ta strategija u suprotnosti sa evropskim principima bez obzira što je Izveštaj Evropske komisije od 2012. godine rekao u godišnjem Izveštaju o napretku Srbije, objavljenom oktobra 2012. godine, tražilo se ubrzano sprovođenje medijske strategije i rečeno je da je ona apsolutno u skladu sa evropskim principima.
Ono što mene interesuje u okviru poslaničkog pitanja, budući da još uvek nije sprovedena medijska strategija o formiranju šest regionalnih javnih servisa, pitam Vladu i Ministarstvo kulture da li su izloženi velikim pritiscima interesnih organizacija da se strategija razvoja informisanja izmeni ili ne sprovede u pogledu formiranja regionalnih javnih servisa?
Zatim, kada će Ministarstvo kulture i Vlada sprovesti medijsku strategiju u pogledu formiranja šest regionalnih javnih servisa, a na kraju, kada će Ministarstvo i Vlada Skupštini dostaviti prateći i neophodan set medijskih zakona, jer se radi o inicijativi koju je potpisalo 35.000 građana Niša i radi se o razvoju informisanja decentralizacije medijskog prostora, na osnovu koga bi građani, ne gledali samo "Beogradsku hroniku", već dobijali po Ustavu garancije za objektivno i pravovremeno informisanje o događajima značajnim za njihovu sredinu.
Hvala.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SPO i DHSS se kod ovako bitnih pitanja ne bave politikanstvom, demagogijom, niti populizmom. Mi želimo da u najkraćem, zarad onoga što čeka ministra, a zna kakvo je nasleđeno stanje, i mi ćemo dati ocenu nasleđenog stanja, u najkraćem reći da do 2000. godine kod nas nije postojao pravosudni sistem. Pravosuđem su se do tada bavile, narodni rečeno, žene bogataša i kriminalaca i smatralo se za sudije du su to nesposobni muškarci koji su tada bili u pravosuđu.
Dostojanstvo pravosudnih profesija i pravosuđa i početak reformi počinje od gospodina Vladana Batića, koji je ispunio predizborno obećanje tadašnje koalicije DOS, vratio u velikoj meri dostojanstvo i čast sudskoj profesiji i podigao plate za tadašnjih neverovatnih 1.000 maraka.
Međutim, mnogo izmena krivičnog zakonodavstva koje su usledile posle toga uglavnom su bile izmene slične onima o kojima danas raspravljamo. To su uglavnom bile izmene koje su imale dobru nameru. Većinski su rešenja bila dobra, ali bilo je i onih rešenja, kao što je i sa ovim izmenama Krivičnog zakonika, koja su manjinski loša i koja sigurno uz određenu popravku i prihvatanje amandmana koje je podnela i naša poslanička grupa mogu dobiti prelaznu ocenu.
Neću se preterano baviti prošlošću, ali treba da znamo da je 2000. godine Srbija imala potpisanih samo nekoliko konvencija o ljudskim pravima. Danas, 2012. godine su potpisane skoro sve međunarodne konvencije o ljudskim pravima i kada pričamo o pravosuđu, posebno o krivično-pravnoj materiji, čini nam se da pored položaja sudije, tužioca, policije, izmene normative, mi treba u prvom redu da imamo pred očima našeg građanina koji sutra može doći pod udar krivičnog zakonodavstva.
Pre nekoliko godina, čini mi se za vreme mandata ministra Stojkovića, da je bilo oko 30 raznoraznih izmena i dopuna krivičnog zakonodavstva.
Kada su nastale zadnje promene 2009. godine, imali smo situaciju o kojoj je gospodin Homen delimično pričao, o kojoj je, čini mi se, možda 70% ili 80% lica koja su izvršila krivična dela razbojništva su dobila kaznu ispod zakonskog minimuma. Slična je situacija bila i sa onima koji su dilovali drogu, kao i sa razbojnicima i sa pedofiličarima.
Imali smo situaciju da je jednom vladiki zastareo krivični postupak zbog seksualnog zlostavljanja maloletniku, drugom vladiki zbog pedofilije, da je Marku Miloševiću zastareo krivični postupak zbog nasilničkog ponašanja i da su pravo, pravda i pravično suđenje u razumnom roku su bili dalek san našeg naroda. U međuvremenu je poboljšan položaj i pravna sigurnost naših građana i oni danas mogu dobiti, u pogledu zaštite ljudskih prava, i međunarodnu pravnu zaštitu.
Ono o čemu želim da govorim je da SPO–DHSS nisu verovale, posle svojih velikih nastojanja da Srbija 2012. godine ne bude ovakva kakva je danas, moram reći da nismo zadovoljni dostignutim stepenom krivično-pravne sigurnosti i normativima. Sigurno je da ovo što se sada dešava podseća na ono što se dešavalo sedamdesetih i osamdesetih godina u Italiji, kada je Italija donela, čini mi se, preko 160 izmena i dopuna krivičnog zakonodavstva u tadašnjoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Kada se ta borba privela kraju, Italija je ušla u jedno stabilno doba protiv korupcije i kriminala.
Reći ću vam nešto što danas, čini mi se, malo ko da je rekao u ovoj sali. Jedan od osnovnih uslova za dobru i organizovanu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala je borba protiv korupcije i kriminala u samom pravosuđu. Ako imamo statistiku kakvu imamo, ona je crna, onda ne možemo reći za izmene krivičnog zakonodavstva i za one reforme koje su usledile 2009. godine, ne želim o njima da pričam samo o hvalospevima, da su bile katastrofalne. One su bile apsolutno nužne.
Mnoge sudije i tužioce koje ste sada vratili na posao, čuli ste sigurno dosta komentara – gde nam vratiste ove. Prema tome, isuviše je ozbiljna tema da bismo o njoj tek tako olako pristupili.
Ono što SPO–DHSS interesuje je – zašto uslovni otpust ide po automatizmu, gde je sudija apsolutno referent i gde mora, po ispunjenju određenih uslova, da donese odluku o uslovnom otpustu? Zašto se ograničava prava da advokati budu branioci mnogim predmetima? Mislim da će kleveta, bez obzira na nalog Evrope i evropske komisije, uneti organizovani haos u našem i onako nestabilnom društvu. Isto mislim i za komentarisanje sudskih odluka. Mislim da nije dobro pozivati na odgovornost onoga ko je prijavio mito, jer smo po stepenu korupcije u zdravstvu četvrta zemlja u svetu. Sporno je rešenje oko zloupotrebe službenog položaja. Mislim da će neplaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje…
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Čikiriz.)
Završavam.
… dovesti u situaciju da će sva odgovorna lica, pre ili kasnije biti krivično odgovorna. Na kraju želim da kažem, kada razmotrite naše amandmane, SPO-DHSS će, u veoma konstruktivnoj i argumentovanoj raspravi, doneti konačnu odluku da li će podržati ovaj zakon. Hvala.
Poštovani predsedavajući, u raspravi u načelu sam postavio pitanje ministarki zdravlja u duhu ovog amandmana. Po meni je sasvim logično da ako narodni poslanici glasaju za preuzimanje određenog duga i pretvaraju ga u javni dug, odnosno u dug svih građana, da se makar zna koji je to dug i prema kome je dug. Znamo da je dug prema veledrogerijama i prema dobavljačima lekova, ali ne znamo ko je napravio dug, budući da je ministarka zdravlja u uvodnom izlaganju rekla da postoje mnoge zdravstvene ustanove koje nisu napravile dug, ali sigurno je da postoje i druge zdravstvene ustanove koje su se sasvim neodgovorno ponašale.
Takođe, položaj i veledrogerija i dobavljača lekova nije jedinstven. "Unihemkom", "Velefarm" i "Srbolek" su upravo zbog ovih razloga otišli u stečaj. Sada je pitanje da li će oni moći da se oporave u stečaju i da li će moći da stanu na noge posle isplate dugovanja koja su prema njima, ali sa druge strane imamo situaciju da su "Aktavis" i "Jugoremedija" naplatili u potpunosti svoja potraživanja.
Ovaj amandman faktički traži da se dobiju informacije koje smo trebali da imamo u obrazloženju ovog predloga zakona, jer osnovno je pitanje, kada preuzimate neki dug, kako je nastao dug, ko je napravio dug i zbog čega je napravio dug? Ovako, iz meni sasvim nerazumljivih razloga, to se nekako plasira kao neka specijalna državna tajna i onda na osnovu tih tajnih i skrivenih podataka u danu za glasanje poslanici treba da glasaju za ovaj zakon. Zbog toga je stav naše poslaničke grupe da razumemo položaj međusobnih dugovanja i potraživanja, da bi možda mi i drugačije rezonovali što se tiče ovog zakona kada bismo imali ove podatke, ali jednostavno te podatke nemamo. Ne razumemo razlog zbog čega se oni kriju od javnosti, zbog čega se kriju od građana Srbije, a građani Srbije treba da isplate taj dug.
Zbog toga mislim da je, ako već nije dato u obrazloženju Predloga zakona, trebalo naknadno dostaviti narodnim poslanicima i da sigurno svi oni koji su skrivili dug, a pri tom izvršili i krivično delo, treba da odgovaraju, sve u sklopu borbe protiv korupcije i kriminala, koju SPO i DHSS u potpunosti podržavaju. Zbog toga mi ne možemo glasati za ovakav predlog zakona bez ovih podataka.
Mislim da je sada ministarka, mi pokušavamo da iscedimo nešto iz suve drenovine, pitanja koja smo mi postavili u raspravi u načelu, sada opet odgovore dobijamo u uopštenoj formi.
Ja sam u raspravi u načelu pitao sledeće, što se tiče neugovorenih obaveza sa RZZO, da li je tačno da su zdravstvene ustanove mimo dogovora, mimo dozvole
RZZO zaposlile 21.000 ljudi, da novac koji je trebalo da ide za nabavku lekova i medicinske opreme, umesto za te namene, trošen nenamenski, za plate tih 21.000 ljudi i koje su to zdravstvene ustanove koje nisu poštovale finansijsku disciplinu, niti ugovor sa RZZO.
Broj dva, za dugove prema RZZO, a Fond svoj budžet puni sa 70% sredstava iz doprinosa, sigurno da većinski nije odgovornost Fonda i taj deo mi razumemo, jer je to opšte ekonomsko stanje i opšte stanje naše privrede, a sa ovim izmenama Krivičnog zakonika, pošto smo mi to gledali, mislim da će svaki direktor bilo kog privrednog društva u Srbiji doći pod udar krivične odgovornosti, jer svako će nekada biti u situaciji da nema sredstava da uplati doprinose za zdravstveno osiguranje i onda će biti krivično odgovoran, tako da ne znam ni koliko je to rešenje srećno. Ono što smo trebali da dobijemo u materijalu, što je trebalo da nam dostavite makar do rasprave u amandmanima, vi sada nas upućujete da mi tražimo te podatke u formi poslaničkog pitanja, što mislim da zaista nije korektno i odgovorno prema narodnim poslanicima, prema onima koji čine vladajuću većinu, jer oni treba da glasaju za mačku u džaku, za nešto zašta ne znaju poreklo duga i ne znaju ko je skrivio taj dug, a mislim da bi ti podaci bili dobri i zbog budućeg ponašanja svih rukovodilaca zdravstvenih ustanova, a ovako mi zaista na neki način u velikoj meri amnestiramo od odgovornosti i građani Srbije će platiti sav onaj dug koji je nastao, često opravdano, a često sasvim neopravdano.
Pravnici bi se verovatno složili da ovo nije zakon koji će dugo trajati, jer ima ograničeno dejstvo. To nije ni lex specialis, specijalan zakon o zdravstvu, ovo je lex individualis, znači, zakon koji trenutno rešava jedan akutni problem, ali ga ne rešava trajno, a požar koji je izbio zbog raznoraznih razloga, on se samo delimično gasi.

Svako onaj ko smatra da je diskusija, kako odmiče, nekako ipak glavne činjenice i glavne probleme gura u plan i one su sada jako vidljive, svako ko smatra da je ovo atak na lekarsko osoblje koje brine o zdravlju stanovništva, koje obavlja jako važnu društvenu funkciju, taj nije korektan u svom nastupu. Zbog čega?

Zato što će dug javni koji je nastao iz razloga o kojima smo svi pričali plaćati ljudi koji nemaju zdravstveno osiguranje i koji ne koriste državno osiguranje, zatim ljudi koji se privatno leče, plaćaće i oni koji nisu platili doprinose za zdravstveno osiguranje, ali plaćaće i oni koji su platili doprinose za zdravstveno osiguranje i zbog toga postoji zainteresovanost i javnosti i svih narodnih poslanika.

Mislim da je kolega iz vladajuće većine ukazao na ono što smo mi rekli u raspravi u načelu i ako se sistemski ne reši ovaj problem, mi ćemo požar koji ovim nije ugašen, jer se deo duga samo sa ovim reguliše, mi ćemo ga imati za neku godinu, a bez ikakve namere da obeshrabrim privatne apoteke. Uvođenje lekarskog recepta, mogućnost da se od 1. januara koristi u privatnim apotekama je dobra mera, ali se postavlja pitanje na koje je jedan od kolega ukazao, a ja sam ukazao …
Dobro, evo završavam sada, kako će u ovoj opštoj atmosferi ljudi koji imaju porodični biznis i privatne apoteke davati lekove na lekarske recepte, svesni težine naplatljivosti od RZZO.
Da, po amandmanu.
Ovo što je sada ministarka rekla je ohrabrujuće i dobro je da čujete sve narodne poslanike. Budite bez brige, Zakon o radnim odnosima predviđa da postoji institut mirovanja radnog odnosa po isteku roka na koje je imenovano ili postavljeno neko lice i ono ima pravo da se u roku od 30 dana vrati na rad odakle je postavljeno ili imenovano lice gde je prethodno radilo.
Ovim elegantnim rešenjem se samo predviđa, u okviru kadrovske politike zdravstvene ustanove, da se doda jedna kolona, da se eventualno rezervišu sredstva. Ako se sredstva ne iskoriste u jednoj godini, sigurno će se upotrebiti za nešto drugo, ali treba planirati ova sredstva.
Dobro je ovo što ste rekli, verujem, i o svemu ostalom što ćemo pričati. Na kraju, kada i vi budete sublimirali sve diskusije narodnih poslanika, uz sva ona vaša opažanja o svim problemima našeg zdravstvenog sistema, mislim da ćete imati jasniju sliku posle onoga što će i o sledećim amandmanima reći svi narodni poslanici.
Da ne bude nova priča SPO u svim Vladama, uključujući i prethodnu Vladu, ukazivali smo na težak položaj naše poljoprivrede i naših poljoprivrednika, iznosili niz statističkih pokazatelja i tražili da država u svim segmentima svog delovanja nizom svojih mera, taj užasno loš položaj poboljša.
Jedna od mera, koja bi mogla da poboljša poljoprivrednika je i predložen odličan amandman DSS. Naši poljoprivredni posedi su izuzetno usitnjeni. Prosečna veličina poljoprivredno-obradivog zemljišta je tri-četiri hektara, a ova kategorija ako bi se izvršila pravno tehnička redakcija u okviru nadležnog odbora i vidimo da je ministarka u potpunosti razumela, bila bi jedna u nizu potrebnih mera, koje država mora preduzeti, odnosno ova Vlada u ovom mandatu, jer vreme ističe, zbog nekoliko činjenica koje sve nas treba da zabrinu, da obeshrabre, ali i da probude.
Naime, na teritoriji Republike Srbije ima 4800 sela. Ako se ništa ne preduzme u smislu sistemskog rešenja konstantnog pražnjenja sela, mi ćemo samo u narednih pet do deset godina, ostati bez 25% sela ili bez 1200 sela. U zadnjih deset godina u 360 sela se obavljaju samo sahrane, nije rođeno ni jedno dete.
Mi smo nacija koja ima više stanovnika starijih od 65 godina, nego mlađih od 15, i zbog toga, bilo koja tema da se pokrene, bilo koji zakonski predlog da bude na dnevnom redu, SPO i DHSS će ukazivati na ovaj problem, jer je po nama opasno ugrožena egzistencija sela.
Verujte ministarko, da i u okviru vaših nadležnosti, vi možete dati mali, simboličan, ali bitan doprinos u sklopu svih ostalih mera, koje Vlada, ne da treba da razmišlja da li da preduzme, mere koje mora da preduzme sistemski u svim oblastima delovanja ove Vlade.
Ova Vlada može postići dobre rezultate u borbi protiv korupcije i kriminala, može dobiti status za datum za otpočinjanje pregovora, možemo ući u EU, ali šta će nam to značiti ako ostanemo bez stanovništava na seoskom području, ako se dodatno nastavi pražnjenje i ekonomski, ali veoma retkog broja ekonomski zdravih celina na seoskom području.
Opšti demografski trendovi pokazuju jedan užasan način bežanja ljudi, upravo zbog toga što smatraju da država ništa ne preduzima u tom pravcu da seljak ostane na svojoj zemlji i da ostane da živi na selu.
Zbog toga je ugrožena i bezbednost zemlje. Ugrožena je i ekonomija zemlje. Poljoprivreda je ovakva kakva je. Na kolenima je i dalje naša najveća izvozna grana, ali će i ekonomija zemlje opasno biti ugrožena, jer možete u okviru vaših nadležnosti prihvatiti ovaj amandman i vi ste završili vaš posao što se vas tiče.
Kolega Šajn je predložio jedan drugi amandman, koji takođe ima smisla, koji se opet mahom, pored onih socijalno ugroženih porodica, u velikoj meri odnosi i na poljoprivrednike.
Sigurno znate da su mnogi momci u godinama od 45. do 50. prinuđeni da idu u Albaniju, da dovode Albanke, jer jednostavno naše Srpkinje ne vide perspektivu na našim selima i onda su prinuđeni… Ne mislimo da je to loše, ali to pokazuje u kakvom su očaju ti ljudi. Ako razgovarate sa njima, a videli ste sada i u zadnjoj kampanji, svi kažu da je država od njih digla ruke.
Prihvatanjem ovog amandmana, SPO nema nikada kompleks, bez obzira što je ovo u duhu našeg programa, u duhu naših načela, mi sa puno zadovoljstva osluškujemo način razmišljanja svih političkih stranaka. Svaka politička stranka koja ide u tom smeru, za koji mislimo da je opšti, neće imati nikakav problem da mi podržimo njen politički stav, njenu nameru ili njihov amandman. Zbog toga bih molio da u okviru pravno-tehničke redakcije sa nadležnim odborom prihvatite ovaj jako smislen i korektan amandman.
Govoriću o amandmanu.
Ono što je praksa našeg zdravstva, to je da su sva lica bez prebivališta, svi stranci u prolazu kroz našu zemlju ili sa privremenim boravkom, sva lica koja su se zatekla na teritoriji Republike Srbije, prosto je nezabeležen slučaj u praksi da im je uskraćena neophodna primarna zdravstvena zaštita u slučaju telesne povrede ili nekog težeg zdravstvenog oboljenja. Ista je situacija sa jako osetljivim kategorijama stanovništva, o kojima sada pričamo, sa trudnicama i sa decom.
Ako je to već praksa, a ako imamo te podatke o beloj kugi, koji su zaista dramatični u našoj Republici, onda svi ostali razlozi koji stoje u smislu kao protivteža neprihvatanja ovog amandmana treba da otpadnu, posebno zbog činjenice da jedan dinar na vreme uložen u primarnu zdravstvenu zaštitu ili preventivu se višestruko vraća.
Ovde se ne radi ni o kakvim luksuznim zahvatima u okviru medicine, kao što je plastična hirurgija, u smislu ulepšavanja itd, tako da SPO u duhu, čini mi se, nove dobre prakse u ovom parlamentu, da je svima nama pre svega građanin pojedinac pred očima kada pričamo o svim zakonskim predlozima, apsolutno podržava ovaj amandman i ovakvo rešenje. Mislim da je i ministarka zdravlja lako zaključila da je ovo opšti stav narodnih poslanika, a sama činjenica ko je kada ranije i šta radio i u kojoj je Vladi bio i ko je za šta bio odgovoran, ne treba da bude predmet rasprave i da ovo veoma bitno pitanje ode u drugi plan.
Poslanički klub SPO i DHSS, apsolutno svestan finansija koje se odvajaju za naše zdravstvo, smatra da je ovaj amandman moguće prihvatiti, moguće je iznaći sredstva. Kada smo pričali o budžetu i o rebalansima budžeta, ne samo u ovoj Vladi, nego i u svim prethodnim vladama, poznat je naš stav da se kod nas zaista još uvek dosta neracionalno troši. Navodili smo 1001 primer, na jednoj strani razbacivanja sa novcem, a na drugoj strani štedimo na onome na čemu ne smemo da štedimo. O tome kako se sve neracionalno troši u pogledu onoga što imamo, a što su javne finansije ove zemlje, mogu da pričam dosta dugo, ali i svaki od narodnih poslanika. Kažem, mislim da to nije tema i mislim da svaki amandman koji je smislen i koji će pomoći stanovništvu Republike Srbije, koji će pomoći ozdravljenju nacije i borbi protiv bele kuge treba prihvatiti.
Zahvalio bih se ministru što je prihvatio mnoge amandmane naše poslaničke grupe, ali mislim da je ova materija koja se ipak tiče pravne struke. Voleo bih da pojasnim stav naše poslaničke grupe, zbog čega se slažemo sa gospodinom Srđanom Mikovićem.
Naime, možemo po sadašnjem predlogu zakona, ako se ne prihvati ovaj amandman, izabrati mnoga lica koja su izvršioci krivičnih dela koja ih apsolutno čine nedostojnim za obavljanje funkcije direktora javnih preduzeća. Recimo, nekog ko izvršio krivično delo silovanja, obljube, dilovanja droge itd, a onda pod uslova za razrešenje, zbog nekog nehatnog krivičnog dela, kao što je naveden primer Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, tada taj direktor može biti razrešen.
Drugo, mislim da je trebalo prihvatiti amandman koleginice Olgice Batić, koja, pored toga što smatra da prethodni uslov za izbor direktora treba da bude nedostojnost, takođe, proširuje uslove za razrešenje, tako što podnosi amandman na član 39. i kaže – ako u toku trajanja mandata izvrši krivično delo koje ga čini apsolutno nedostojnim za vršenje funkcije direktora.
Mislim da se ipak radi o nečemu što pravna struka bolje razume, uz svo poštovanje prema svim ostalim kolegama narodnim poslanicima. Zbog toga je stav naše poslaničke grupe identičan stavu poslaničke grupe PUPS i poslaničke grupe DS. Hvala.
 Mi smo se kao poslanička grupa nebrojano puta u Narodnoj skupštini zalagali za što potpuniju i sveobuhvatniju kontrolu trošenja subvencija, što mislim da je opšti interes, interes svake političke stranke, interes države. Uz uvažavanje svega što je rekao gospodin Andrić i gospodin Milenić, ja bih se sa time složio, ali kažem da društvo i posebno političke stranke koje reprezentuju građane u Narodnoj skupštini treba da budu zainteresovani da se daju potrebne subvencije, primera radi, železnicama Srbije, jer su one svuda u svetu na subvencijama države, ali isto tako znamo da naše subvencije ne posluju na modernom sistemu organizovanja, da je menadžment sa načinom rezonovanja od pre 30 godina, da se tamo odlivaju ogromna sredstva, a da je prosečna brzina naših vozova 35 do 40 km na čas.
Prema tome, ako treba iskontrolisati, ako treba pomoći železnicama, treba videti svaki dinar, a da ne pričam o JAT-u, koji je u opšte poznatom stanju, ali istovremeno znamo da rukovodstvo JAT-a prima enormne plate u odnosu na primanja na nivou najrazvijenijih svetskih zemalja. Prema tome, ako tolika sredstva odlaze JAT-u u železnicama, onda je sasvim normalno da imamo što potpuniju kontrolu utroška tih sredstava.
Javljam se u vezi amandmana gospodina Srđana Mikovića, smatram da je obrazloženje koje je dao jako korisno, jer termin  zaista "veće vrednosti" je dosta širok, a i drugi zakonski propisi ga ne opredeljuju.
Nama je kao poslaničkoj grupi drago da smo u vreme velikih potresa na političkoj sceni Srbije, u danu kada je formirana nova Vlada Republike Srbije, izneli jedan jasan politički stav koji sada vidim prihvataju i ostale opozicione stranke. Mi smo rekli da nećemo biti oštra opozicija, već da ćemo biti razumna opozicija, jer ćemo sve one zakone i reforme koje poboljšavaju naše društvo, koje približavaju našu zemlju članstvu EU, podržavati jer time podržavamo sve građane Srbije.
U međuvremenu vidim da je kod onih koji su zaista umislili da imaju isključivo pravo da sebi prikače etiketu evropejstva i koji su se jako nekorektno ponašali prema svojim koalicionim partnerima, a posebno prema SPO, izmišljajući neki nepostojeći izvorni SPO. Bez obzira na naše sve korektnosti, koji su između dva kruga predsedničkih izbora želeli da u velikoj meri podave političku scenu na Srbiji, da bi imali apsolutnu vlast i to im se naravno vratilo kao bumerang.
Nama je drago da je sazrela ta vrsta političke svesti i u toj političkoj stranci. Mislim da je ovo novi kvalitet u radu ovog parlamenta jer ne zaboravljamo da su 2000. godine mnogi poslanici dolazili naoružani u Skupštinu. Tada je jako teško bilo biti opozicija. Mislim da će ovakav pristup političkoj sceni Srbije, zakonskim predlozima, ovakav odnos prema Vladi ići u korist svih partnera na političkoj sceni Srbije, a najviše u korist građana Srbije.
Zbog toga bih se složio sa gospodinom Dinkićem i odmah izneo jasan politički stav da SPO nikome ne hrli u zagrljaj, ni ministru Dinkiću i da to što je nama i LDP malo pre spočitavano, čini nam se apsolutno neosnovano. Mogao bih sada posle nekih diskusija da kažem da i neki drugi jure u zagrljaj Mlađanu Dinkiću. Mi ne jurimo u zagrljaj ni Mlađanu Dinkiću, ni Vladi Republike Srbije, mi jurimo u zagrljaj novoj, modernoj, drugačijoj, boljoj evropskoj Srbiji. Hvala.
Mi smo pokušali ovim amandmanom da opremu koja se uvozi, na koju se plaća posebna naknada i koja se kasnije reeksportuje iz zemlje, da ograničimo rok za vraćanje te posebne naknade, za period od jedne godine. Zbog čega?
Način našeg razumevanja je bio da, recimo bilo ko, ako uveze računare, računarsku opremu, računarske memorije, itd, sigurno je da, ako ima nameru da koristi tu opremu i da plaća posebnu naknadu, što je sasvim uredu, on će to uraditi u roku od godinu dana. Ako ne, sigurno da ta oprema, ako je cilj dalji reeksport, onda će se sigurno po sticanju određenih uslova, ta oprema brzo reeksportovati iz zemlje.
Zbog toga je naš amandman išao i način razmišljanja u tom pravcu, a posebno s obzirom da korišćena oprema sigurno da se teže reeksportuje. Razumemo i stav Vlade da se ovim ograničava rok, ali to je, kažem, i bio način našeg razmišljanja. Bez obzira da li je u potpunosti, što se tiče pravno-tehničke redakcije, ovaj amandman na mestu, ja sam samo želeo da istaknem način razmišljanja naše poslaničke grupe, i verujem da je on u praktičnom delu bio korisan. Hvala.
Hvala.
Mislim da razumem u potpunosti sve što je rekao ministar Dinkić i mislim da su svi poslanici koji su govorili o ovom amandmanu, uključujući i ministra, na istom poslu. Upravo zbog nekih činjenica, ministre, koje su toliko katastrofalne da je minut do 12 da se preduzimaju sistemske mere države. I Češka je tokom tranzicije regionalne razlike sa 1,5 povećala na 1,9, ali onda nizom sistemskih mera države i uz pomoć EU uspela je da tu razliku svede na neku podnošljivu meru.
Samo činjenice da ako u narednih pet do deset godina ne bude sistemskih rešenja države, mi ćemo izgubiti 25% sela. Mi sada imamo više stanovnika starijih od 65 godina, nego mlađih od 15 godina. U 360 sela u Srbiji u zadnjih deset godina se nije rodilo nijedno dete. Srbija liči na stari dušek sa federima koji stalno izbijaju i stalno se pojavljuju neka nova devastirana područja.
Naravno, ovo je benigno, i ako bi se prihvatio ovaj amandman, on ne bi imao nekog efekta, ali zaista smatram, i ovo je više preporuka Vladi Republike Srbije, a verujem da svi na isti način razmišljamo, da nizom sistemskih mera zbog kojih je ugrožena i bezbednost zemlje i ekonomski oporavak zemlje i oporavak nacije, 2035. godine ako se nastavi ovakav negativan demografski trend, biće za 700 hiljada manje stanovnika u Srbiji, a da ne pričamo da je ugrožen pored jugoistočne Srbije, posebno Banat, koji oseća strašne posledice negativne tranzicije.
Zbog toga mislim da nije akcenat na ovoj ...
(Predsedavajuća: Vreme.)
... izvinjavam se, završavam, benignoj meri, ali mislim da je zaista minut do 12 da država i cela Vlada počnu strateški da razmišljaju o rešavanju ovog problema.