Poštovane koleginice i kolege, mislim da je nakon donošenja Zakona o borbi protiv korupcije, nakon načelnog pretresa zakona o ustrojstvu sudova, pravosudnoj mreži i sudijama, ovo jedan od najvažnijih zakona, koji će zaokružiti ovu celinu u želji da postanemo pravna i stabilna država.
Za nas iz SPO-a jedno od najvećih dostignuća predloženih zakona o javnom tužilaštvu i Državnom veću tužilaca jeste to što se ljudima iz struke prepušta da biraju, odnosno da predlažu one koji će biti na čelu tužilaštava i što se javnim tužiocima zabranjuje da budu članovi političkih stranaka, samim tim da politički deluju. Verujemo da će to što je obeležilo našu noviju istoriju, mislim na period posle Drugog svetskog rata, označiti jednu vrstu diskontinuiteta sa onim što smo u Srbiji imali decenijama.
Mislim da je bilo potrebno reći, zbog svih građana koji su pretrpeli brojne nepravde upravo zbog političke obojenosti tužilaštava, zbog toga što nisu preduzimala gonjenje za učinioce teških krivičnih dela, a sa druge strane su vršili političke progone svojih neistomišljenika, da, naravno, zakon o sudovima zabranjuje preke vanredne ili tzv. ad hok, revolucionarne sudove. Ali, mi smo ih u novijoj srpskoj istoriji imali. Po ulasku Crvene armije i partizana u Beograd, hiljade Beograđana građanske klase, učitelja, profesora na univerzitetima, sveštenika, onog glavnog društvenog sloja, bilo je, po prekom sudu, po revolucionarnoj pravdi, lišeno života. Kasnije su formirani, formalno, državni tužioci koji su, pre svega, bili politički tužioci Komunističke partije. Oduzimali su imovinu ljudima, lišavali ih života, građanskih prava i isključivo brinuli o unutrašnjem neprijatelju.
Kao politička stranka koja je okrenuta našoj tradiciji i koja brine i o onima iza nas i onima koji dolaze posle nas i koja je okrenuta prošlosti i budućnosti, smatramo da je potrebno reći da sve političke stranke ne treba više nikada da dopuste da se u Srbiji tako nešto dogodi. Bilo je u višestranačkoj Kraljevini političkih razmirica, desilo se u Saveznoj skupštini jedno ubistvo, kada je radikal Puniša Račić ubio jednog poslanika Hrvata, ali nikada se nije desilo da bude masovnih egzekucija na osnovu političkih razlika.
Sa obnovom višestranačkog sistema mi smo imali inerciju, imali smo nešto što je slično. Ali, podsetiću vas na najnoviji događaj – kada je posle mitinga SRS od posledica policijske torture preminuo Ranko Panić, SPO je prvi tražio da se sprovede temeljna i ozbiljna državna istraga i da se svi oni koji su doprineli da Ranko Panić izgubi život privedu pravdi. Živi bili pa videli, SPO će na tome insistirati. Naravno, ne zbog toga što je neko član ili nije član naše političke stranke.
Iz prethodnih izlaganja se vidi da se svako češe tamo gde ga svrbi, ali da taj opšti princip, generalni princip da je ljudski život najviša vrednost i da svi treba da stanemo u zaštitu ljudskog života nije bio obeležje ponašanja političkih stranaka poslednjih 18 godina.
Podsetiću vas da su prilikom najtežih političkih ubistava u novijoj srpskoj istoriji scenariji bili identični. Prvo je žrtva bila medijski linčovana, onda je angažovan medijski aparat da se pripremi ubistvo da bi se ubistvo opravdalo. Učestvovali su stalno isti izvršioci, stalno isti sistem i, na kraju, tužioci su, umesto da gone učinioce tih krivičnih dela, prikrivali ta krivična dela. Tada su oštećeni morali po privatnim tužbama da ganjaju zločince i da traže pravdu. Mislim da je bila obaveza svih političkih stranaka, bez obzira na političke razlike, da insistiraju na onome na čemu insistira SPO, što se tiče Ranka Panića.
Svedoci smo da je i Bil Klinton, kao predsednik SAD, morao da se pojavi pred tužilaštvom, da su to pratili svi relevantni mediji i da je morao da da odgovore vezane za aferu sa Monikom Levinski. Svesni smo činjenice da je tako u razvijenim demokratijama; jedan Nikson, pod pritiskom javnosti, zbog sumnje da je učestvovao u nečem nelegalnom, morao je da da ostavku. Želja je Srpskog pokreta obnove da sutra tužilac, a ovaj zakon mu to u velikoj meri dopušta, jer mu dopušta samostalnost, nepristrasnost, nezavisnost, pozove i ispituje i pokreće postupke protiv svih, bez obzira na to da li su na državnoj funkciji ili nisu.
Posebno je veliki teret i odgovornost na tužiocima za ratne zločine i tužilaštvu za organizovani kriminal. Naravno da i jedni i drugi obavljaju težak i društveno odgovoran zadatak. Naravno da je izuzetno nepopularno za ratne zločine optuživati svoje sunarodnike, ali definitivno Srbija mora da uradi ono što je do nje, Srbija mora da napravi tu jasnu razliku između zločina i onoga što zločin nije. Zbog toga SPO smatra da to tužilaštvo treba da nastavi da radi svoj posao.
Juče sam čuo izjavu ministarke pravde da je u pripremi zakon o sudskim veštacima i da će on biti u skupštinskoj proceduri sledeće godine. To je dobro, jer mi u toj oblasti imamo jedan apsolutno zastareo zakon, jedan zakon koji dopušta svakome ko ima određenu diplomu da samo podnese deo dokumentacije i da od strane Ministarstva pravde bude proglašen za eksperta, a zloupotrebe u toj oblasti su velike i o njima se može pričati danima.
Kad je profesor Vodinelić, profesor kriminalistike, pričao nama studentima da javni tužilac može o učiniocima krivičnog dela i krivičnom delu doznati iz novina, mi smo se smejali, ali, evo, svedoci smo toga da su novine svakog dana preplavljene... mislim, značajan deo prostora zauzima ono što se zove crna rubrika i u mnogim slučajevima tužioci zaista ne postupaju.
Mislim da bi usvajanjem ovih zakona trebalo da iza nas bude period kad su tužioci određene predmete držali u fiokama, kad tužioci jednostavno treba da donesu rešenje da li će pokrenuti postupak ili će pustiti supsidijarnom tužiocu da u svoje ime vodi odgovarajući postupak, uz sumnju da je neko izvršio krivično delo. Zbog toga će SPO glasati za ovaj zakon i mi bez ikakve euforije očekujemo, naravno uz sve ono što treba da se uradi u ostalim oblastima, da primena ovog zakona da rezultate. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, vrlo pažljivo sam dva dana slušao sve diskusije i želim odmah da razjasnimo jednu dilemu: za stanje u pravosuđu odgovornost je na svima, ne samo na sudijama. Opšta klima koja je postojala i okolnosti koje su postojale u našem društvu, ratovi, sankcije, izolacija, neispunjena očekivanja, sve to se odrazilo i na rad ove veoma važne državne institucije.
Mislim da vrlo kvalifikovano, u ime moje stranke SPO, mogu da kažem da mnoge sudije rade u izuzetno teškim uslovima, da imaju kancelarije tri sa tri, da u njima sude, da u njima izrađuju odluke, da se tu šalju pozivi, da se tu primaju stranke itd.
Mnoge kolege zastupnici nemaju stolove da sednu u sudnicama, da stave svoj materijal, već moraju da sede na stolicama i spise predmeta da drže u rukama.
Vrlo je težak položaj pomoćnog osoblja. Daktilografi rade veoma skromne plate, odgovornost radnika pisarnice je ogromna, a njihove plate su veoma male.
Bez obzira na sve to, mislim da najveći deo sudija veoma časno radi svoj posao. Ovo što sada pokušavamo da uradimo, to je sistemski korak unapred, sistemski korak ka novom vremenu i svi smo se složili da nam stanje u pravosuđu nije dobro.
Svaka stranka ima svoj predlog, neke i nemaju svoj predlog, ali zato imaju kritiku da se ovo loše stanje ne menja.
Zbog toga je SPO 90. godine tražio da se uradi u državi ono što se sada radi, da sudiji, pored toga što ćemo od njega tražiti dostojnost, stvorimo sistemske uslove da bude gospodin čovek, da u struci napreduje, da ga zaštitimo od svih spoljnih uticaja, da im omogućimo materijalno-tehničke uslove dostojne svog poziva, a tek onda da tražimo i odgovornost.
Upravo zakon o sudijama sve to predviđa i mnogo toga više što su rekli moji uvaženi prethodnici. Ako želimo, a želimo da budemo članica EU, u EU nas neće odvesti, a i nikakve koristi nećemo imati ako budemo članice EU, ovakvo stanje u sudstvu. Kozmetičke promene od 2000. naovamo videli smo da ništa značajno i dobro u radu sudstva nisu donele.
Mnogi sudovi, mali sudovi, rade izvanredno. Pomenuću samo Opštinski sud u Arilju, koji je u zadnja tri meseca rešio 552 predmeta, ili recimo Opštinski sud u Osečini, ima izvanredne materijalno-tehničke uslove za rad. Zato Palata pravde i sudije Prvog i Drugog opštinskog suda imaju po nekoliko stotina predmeta u radu i veoma teške uslove za rad.
Zašto sam juče u ime SPO tražio da Vlada i nadležno ministarstvo rade na pripremi zakona o advokaturi i osiguranju advokatske delatnosti i da se donese novi moderan zakon o sudskim veštacima.
Zar nismo svedoci da je pre par godina na teritoriji Pančeva i Smedereva uhapšena grupa uglednih sudskih veštaka, pre svega medicinske struke, zbog zloupotreba u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja.
Evo kako se to rešilo u Nemačkoj. Mi znamo da su mnogi uživaocu invalidskih penzija to stekli na nezakonit način. U Nemačkoj se svakih nekoliko godina vrši revizija, uživaoci invalidskih penzija nemaju pojma koji će sudski veštak da ih pregleda i na način na koji mi sada idemo – da stranka i advokat ne zna ko će mu biti postupajući sudija – tako treba uraditi i sa sudskim veštacima.
Svedoci smo da je skoro uhvaćena organizovana kriminalna grupa koja je završila pred specijalnim sudom. Tu su i saobraćajni policajci i sudski veštaci sa teritorije Vrbasa, Novog Sada, Beograda i Obrenovca. Oni su čak pravili zapisnike o nepostojećim saobraćajnim nezgodama, pravili velike visine štete i to naplaćivali od osiguravajućih organizacija.
U Nemačkoj, u jednom periodu, ali na osnovu umreženog informacionog sistema, nekoliko vlasnika privatnih hirurških klinika, svi su izgubili za veoma kratak rok jedan deo prsta, ali najvažniji deo koji im je potreban upravo za obavljanje te profesije.
Na osnovu velikog broja uzoraka krenulo se u istragu i videlo se da se radi o najvećim zloupotrebama u pravosuđu na relaciji advokat-sudski veštak-vlasnik privatne klinike.
Kada sam pričao o kozmetičkim promenama, mislio sam i na mnogo sudskih procesa koji opterećuju našu javnost. Na moje iznenađenje, čekao sam da li će neko od kolega, poštujem da su svi problemi o kojima smo pričali bitni, ali da li će neko obratiti pažnju na najveću hrišćansku vrednost, na život i na položaj oštećenih.
Po mišljenju SPO, i za to smo pružili validne dokaze, zbog učešća državnih organa u lišavanju života, pre svega Ivana Stambolića, četiri funkcionera SPO, pokušaj ubistva gospodina Vuka Draškovića u Budvi i na Ibarskoj magistrali – da li će se neko osvrnuti na te procese i zloupotrebe koje su činili nosioci sudske vlasti.
Sudija Bojan Mišić dva puta nije postupio na zakonit način po obaveznim uputstvima Vrhovnog suda Srbije, nije dosudio maksimalne kazne zatvora od 40 godina, već 15 godina, i drugi put u istoriji pravosuđa je Vrhovni sud morao sam da uzme predmet i da presudi, i to posle skoro 10 godina suđenja i jednog ponovnog mučenja i ubijanja žrtava.
Sada se pruža prilika depolitizovanom sudstvu da između sebe izaberu najbolje kadrove. Videćemo da li će kolege, recimo, predložiti da ponovo bude sudija Bojan Mišić, što je za nas iz SPO apsolutno neprihvatljivo. Dok naše društvo ne napravi tu jasnu distancu između zločina i onoga što nije zločin, mi ćemo imati pojavu da se devojčice u pubertetu ili devojke sa ponosom hvale da su njihovi mladići kriminalci. Ređe se hvale da su im mladići sudije, tužioci, advokati itd.
Videli smo i ponašanje nekih advokata prema izvršiocima najtežih krivičnih dela. Bez imalo stida grle ih pred kamerama, hrabre, prave od njih junake. Ne mislimo da je ovo samo problem pravosuđa, ovo je problem i medija, i Narodne skupštine, i svih ostalih društvenih institucija i građenja jednog apsolutno novog sistema vrednosti.
SPO želi da napravi sistem vrednosti u kojem će svačiji život i svačija imovina biti apsolutno zaštićeni, u kojem će ljudski život zaista biti i ostati najveća vrednost i u kojem će svi oni koji na drugačiji način postupaju apsolutno biti sankcionisani.
Rekao bih još nešto. Mi sada težimo da napravimo neka specijalizovana odeljenja u okviru sudstva, što je veoma dobro. U nekoliko stotina predmeta, u kojima je obavljena raznorazna vrsta veštačenja, samo sam jednom imao priliku da sudija postavi pitanje veštaku. Verujte mi, u svim ostalim predmetima sudija, bez obzira šta piše u nalazu i mišljenje veštaka, nema pitanja za sudskog veštaka, a u obrazloženju presude se redovno ponavlja fraza da je veštak dao nalaz i mišljenje u skladu sa pravilima struke itd.
U zemljama EU postoje finansijski sudovi, porodični sudovi, poljoprivredni sudovi, sudovi za radne sporove, trgovinski, administrativni itd. Onda sudija, koji je na neki način usko specijalizovan, može na pravi način validno da vlada materijom, da donese pravilnu i zakonitu odluku u razumnom roku. Pravo je jedna široka oblast i ne možemo očekivati od sudija, posebno od sudija u manjim mestima, koji rade i istrage, i parnice i krivice, i izvršenja, da budu na taj način specijalisti za sve specijalnosti.
SPO će sa puno zadovoljstva glasati za ove zakone, a budući da se ovim zakonima pruža zaista najbolja osnova za jedno stabilno pravosuđe. Od ljudi koji će biti kadrovi i nosioci ovih reformi, pre svega od sudija i tužilaca, očekujemo da poverenje koje im se daje ovim zakonima i ispune. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao sve prethodne govornike i vidljivo je ko je imao neposrednih iskustava i dugogodišnjih iskustava u sudskoj praksi i u zastupanju ili postupanju pred sudovima. To je vidljivo iz izlaganja svakog od uvaženih kolega.
Reći ću nešto što je načelno. Čini mi se da su danas zemlje članice EU, zemlje najviših pravnih standarda i najveće pravne sigurnosti. To je načelan cilj kome teži i naša zemlja. Međutim, u organizaciji sudske vlasti svaka od tih zemalja je polazila od svoje tradicije, od svog mentaliteta, od geografskih, saobraćajnih i svih ostalih specifičnosti koje vladaju u toj zemlji. Čini mi se da je namera predlagača ovih zakonskih rešenja slična.
Neću ponavljati, ali mi se čini da je opšte shvatanje svih predstavnika političkih stranaka, kao i građana Srbije, da sud nije ona institucija u koju ni građani, ni političke stranke imaju puno poverenje. U ovih nekoliko meseci skupštinskog rada, sa ove govornice su se iznosili konkretni primeri na konkretno postupanje konkretnih sudova.
SPO je 1990. godine tražio kompletnu reformu društvenog, ekonomskog i političkog, ali i pravnog sistema. Nažalost, ozbiljna reforma započinje tek ovim predlozima zakonskih rešenja.
Drugo, ono što je za nas posebno važno, kao stranku koja je monarhističkog opredeljenja, da se uvažavaju i dobra rešenja iz Kraljevine Jugoslavije, čak i u pogledu naziva apelacionih i kasacionih sudova koji su bili sudovi od velikog uticaja i velikog poštovanja u vreme Kraljevine Jugoslavije. To je sasvim i očekivano da je najveću polemiku izazvala tzv. mreža sudova. Danas smo čuli mnogo kolega koji kažu da se ukidaju mnogi opštinski sudovi. To jednostavno nije tačno.
Građani treba da znaju da svuda, gde danas postoji opštinski sud, da će sud i dalje postojati, samo se neće zvati opštinski sud, već u najvećem broju slučajeva – sudska jedinica osnovnog nadležnog suda.
Građani treba da znaju da će im, što se tiče udaljenosti od mesta prebivališta ili boravišta, sud i dalje biti dostupan i da će na istom mestu, na kome su do sada predavali tužbe, žalbe, podneske, overavali spise, rukopise, ugovore i sve ostalo, moći da rade. Ali, ono dobro rešenje iz Kraljevine Jugoslavije je nešto o čemu je razmišljao i pisac ovih predloga zakona. Naime, četiri do pet godina je sudija mogao da sudi u jednoj sredini. Posle toga bi menjao sredinu, jer je sasvim logično da, kao uticajan čovek, stekne prijateljstva i poznanstva i samim tim podložan uticaju lokalne sredine.
Ono što mogu da kažem, kao dugogodišnji zastupnik pred većinom sudova u našoj zemlji, to je, da već u prvom kontaktu sa nekim ko radi u sudu ili ko je upućen u prilike u sudu odmah možete znati kom sudskom veštaku treba da se obratite, kom zastupniku, kod kog sudije i ko je za šta nadležan. Tu mislim, pre svega, na zakonito i nezakonito postupanje. Nemoguće je, i neko je odlično zapazio, da u lokalnoj sredini stranka sa strane postigne očekivani uspeh u procesu, upravo zbog uticaja lokalne sredine.
U tom smislu, mislim da Vlada treba da razmisli da u što skorijem vremenu donese novi zakon o sudskim veštacima, kao jedan od veoma bitnih zakona zbog činjenice da, recimo, u krivičnim postupcima, možda je u 90% krivičnih postupaka potrebno da postupa određeni sudski veštak. Takođe, isti je slučaj i u ostalim postupcima.
Naravno da je ta veza lokalnih sudija, lokalni advokat, lokalni sudski veštak, u toj meri zabetonirana da naši građani, s pravom, u situaciji kada bi po pravu i pravičnosti trebalo da imaju uspeha u sporu, odmahuju rukom i kažu – mi ovde ne možemo ništa da uradimo.
Takođe, mislim, o tome ću malo više pričati kada budemo pričali o Zakonu o sudijama, osnovno načelo – pravo na pravično suđenje u razumnom roku i dobijanje satisfakcije u krivičnom ili parničnom postupku u našoj zemlji od 1945. godine, pa naovamo, nije se poštovalo. Danas mi imamo samo jednu pravosnažnu presudu za najteže zločine 90-ih godina. Čak i za ubistvo premijera, dr Zorana Đinđića, presuda još uvek nije pravosnažna. Šta treba da očekuje običan građanin ako se država i sudska vlast na takav način odnose prema najtežim krivičnim delima?
Želim da kažem da je ova pojava, koju sam sada pomenuo, nezamisliva u zemljama EU. U zemljama EU ili SAD, nakon atentata, odnosno napada na ''Kule bliznakinje'' u Njujorku, osnovan je poseban fond za pomoć žrtvama tog terorističkog akta. Osnovala ga je država, jer se smatrala odgovornom za propuste koji su doveli do posledica koje su nastupile. Mislim da je ovo samo početak. Neće sve zavisiti ni od teksta zakona, već, pre svega, od ljudi koji ovo treba da sprovedu. Zbog toga je dobro što će biti opšti izbor sudija. Dobro je da se, na neki način, ljudi koji su umreženi u lokalnim sredinama premeste u druge sredine. Dobro je što stranka, ili advokat neće znati ko će postupati u konkretnom predmetu. Sve je to put ka većoj pravnoj sigurnosti.
Naravno, mi kao zemlja i društvo u tranziciji, ne možemo očekivati da se svi problemi reše za jedno kratko vreme. Neko je ovde pomenuo samo tehnički problem i mi iz SPO apsolutno smo svesni koliko je samo potrebno vremena da se preuzmu predmeti, da se izmesti arhiva, da se tehničko osoblje zaposli ili premesti na drugo mesto, itd. ali sve je to ništa u odnosu na najvažniji postulat koji svima nama treba da bude u glavi, a to je pravna sigurnost i pravo građana na pravično suđenje.
Ove ocene SPO dele i većina političkih stranaka ovde i predstavnici međunarodne zajednice, oni kažu da je rak-rana ovog društva korupcija i pravosuđe. Bez iskorenjivanja korupcije, bez snažnih reformi i zahvata u oblasti pravosuđa, to je nemoguće učiniti. Da li su ova rešenja najbolja? Verujem da nisu. Verujem da mogu da budu još bolja. Verujem da će Vlada mnoge amandmane prihvatiti. Ali, da li je Vlada zauzela jedan dobar kurs u cilju rešavanja ovih problema, mislim da jeste i zbog toga će imati podršku SPO. Hvala.

Javljam se za repliku. Mislim da je većina navoda koje je gospođica Jovanović iznela u pogledu stanja u zdravstvenim ustanovama i primarne zdravstvene zaštite tačno.
Mi ćemo iz SPO-a pokušavati da ukažemo, bilo koji zakonski predlog da je na dnevnom redu, bilo koja važna društvena tema, u kojoj meri su u ovoj državi potrebne istinske reforme.
Čini mi se da i ovaj skupštinski saziv pokazuje, bilo koje teme da se dotaknemo, da vidimo da nam institucije nisu na zadovoljavajućem nivou, da bilo koja oblast društvenog života nije onakva kakvom mi želimo da je učinimo i kakva je pre svega u zemljama EU, pa samim tim i zdravstvena zaštita.
Ne bih se mnogo osvrtao i gubio vreme na period za vreme dok je i SRS bila na vlasti, kad su naši građani kupovali kineske lekove sumnjivog porekla, zatim naočare na pijacama itd, kada su fondovi zdravstvene zaštite bili prazni. Mislim da je reforma zdravstvenog sistema krenula u dobrom smeru, ali da je ključni problem kod svake od tih oblasti nedostatak novca. Danas kad poredimo zdravstvenu zaštitu, kad stavimo odnos od pre nekoliko godina, vidimo da je iz godine u godinu sve bolje.
Takođe, ova skupštinska govornica se zaista koristi za iznošenje niza apsolutno netačnih informacija. Pre neki dan je gospođa, uvaženi poslanik SRS-a koja je po zanimanju lekar, rekla da, recimo, kod overavanja zdravstvenih knjižica ljudi koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu a dožive, recimo, saobraćajnu nezgodu, mogu biti u situaciji da im se, u skladu sa Hipokratovom zakletvom, ne pruži zdravstvena zaštita.
To uopšte nije tačno. Nikada se nije desilo u zemlji Srbiji da bilo ko iz saobraćajne nezgode polomljen i unakažen dođe ili bude odvezen u zdravstvenu ustanovu, a da mu lekar prvo traži da li je overena zdravstvena knjižica. Uostalom, drugi zakoni su to uredili.
Sada, ovo je veoma bitno da svi imamo svest o tome zbog čega je potrebno da i ova oblast društvenog života da bude uređena po ugledu na zemlje Evropske unije i ovakvi prigovori o kojima mi danas pričamo ne postoje u zemljama Evropske unije. Ukazaću na jedan pozitivan primer Slovenije.
Slovenci su u toj svojoj želji da poboljšaju zdravstvenu zaštitu stimulisali lekare na taj način što lekari koji rade na seoskom području imaju skoro duplo veću platu u odnosu na kolege koje su zaposlene u gradovima.
Mislim da ova Vlada i o tome treba da razmišlja. Imamo puno nezaposlenih lekara, a i programsko opredeljenje SPO-a je da u svakom selu imamo makar ambulantu. Hvala.

 Dame i gospodo, poslanici SPO sa liste ZES će glasati za ova dva zakona, koja su po mnogo čemu specifična. Specifična su zbog ograničenog roka trajanja i specifična su što na poseban način intervencijom države regulišu jednu vrlo osetljivu oblast. Svaka od političkih stranaka ima iskrenu želju da u našoj zemlji stvori privredni ambijent i da putem pružanja niza olakšica našim preduzetnicima postigne željeni ekonomski efekat za našu zemlju.
Poznato je da su, recimo, od 2000. godine dugovanja, bez obzira po kom osnovu, udesetostručena što se tiče kamata. Ovo je jedan veliki stimulans za naše privrednike, u uslovima kada je naša fiskalna i poreska politika reformisana i kada su stvari uvedene u legalne tokove, svako onaj ko želi da posluje na zakonit način, mislim da odricanjem države od javnih prihoda ima najbolji mogući stimulans.
Mislim da je posebno interesantan zakon o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje zbog činjenica da se, pre svega, tiče dugovanja fizičkih lica, a posebno poljoprivrednika. U poslednjoj kampanji mi smo obišli, većina od nas, celu Srbiju i suočavali smo se svuda sa istim pitanjem poljoprivrednika: ''Kako da overim zdravstvenu knjižicu i šta da uradim sa dugovima koje da odužim, zaista, ne mogu?'' Niko od nas nije znao pravi odgovor na ta pitanja, a svi dobro znamo kakav je položaj naših poljoprivrednika.
On je daleko od položaja poljoprivrednika u zemljama Evropske unije, ne postoji stabilnost cena. Fabrika je pod vedrim nebom, poljoprivredna gazdinstva i zasadi najčešće nisu osigurani. Poljoprivrednik ima ograničen izvor prihoda. Za SPO naši poljoprivrednici su uvek bili ''i hranilac i branilac Srbije''.
Sa druge strane, svedoci smo činjenice da su naše zdravstvene ustanove mnogo poboljšale uslove za rad od 2000. godine. Do pre neku godinu, a i sada mnoge uticajne zdravstvene ustanove još uvek nemaju osnovne aparate potrebne za dijagnostiku, poput, skenera, magnetne rezonance, rendgen aparata itd. Naravno da je želja svih nas, vodeći računa da budemo socijalno odgovorna Vlada, tu ću da repliciram mojim prijateljima sa leve strane evropskog puta, da su socijalno odgovorne i desničarske vlade i da su današnje zemlje EU, koje su po obliku vladavine monarhije, izuzetno socijalno odgovorne vlade.
Mislim da će svaki poljoprivrednik, koji, zaista, želi, a sa teškom mukom može da odvoji novac za obavezno zdravstveno osiguranje, ovim zakonskim rešenjem dobiti pravu šansu. Naravno da je onaj period koji smo mi nekada imali u našem društvu, kada se institucije sistema nisu poštovale, kada se obaveze prema državi nisu poštovale, ostao iza nas, i da ubuduće treba da postoji svest kod svih građana Srbije, bez obzira što i mi iz SPO nismo zadovoljni što je na godišnjem nivou izdvajanje za zdravstveno osiguranje toliko koliko je.
Mislim da je iskrena namera svih poslanika i svih političkih stranaka da izdvajanja budu manja, ali zbog opštih prilika koje vladaju u našoj zemlji, izgleda da je to sada neminovnost.
Ovih dana, kada sam pričao sa Šumadincima, sa Dragačevcima, sa ljudima iz zapadne Srbije o ovom zakonu, verujte da su ova zakonska rešenja naišla na veoma pozitivan odjek, tako da će SPO podržati sva rešenja koja će uticati na to da poboljšamo položaj i naših privrednika i naših građana i naših poljoprivrednika na našem putu ka modernoj i bogatoj Srbiji. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, najmanje ću pričati o povredi Poslovnika. Pozivam se na povredu članova 101, 103, 104, a želim da govorim na osnovu odredaba članova 225. i 226. Najkraće, gospodin Šormaz je postavio jedno političko pitanje upućeno i mojoj stranci, Srpskom pokretu obnove. Mi iz Srpskog pokreta obnove smo zaista izbegavali da koristimo pravo na repliku i pravo da se javljamo za reč po Poslovniku, iako se ovde često u pežorativnom smislu pominje i naša stranka i predsednik naše stranke.
Osnovno pitanje je bilo, ako su neke pretpostavke da će DS i SPS na sledećim izborima praviti politički savez, gde će tada biti SPO? Srpski pokret obnove će biti, zarad javnosti je potrebno da se zna, tamo gde je i do sada bio, odan tradiciji, Ravnoj gori, ali i modernoj evropskoj i srpskoj desnici. Srpski pokret obnove je desna strana magistrale ove proevropske vlade. Naravno da je zbog sigurnosti i ravnoteže puta Srbiji potrebna i njena leva proevropska strana. Mislimo da je taj balans, koji će sigurno biti uspostavljen, između moderne, evropske srpske desnice i moderne, evropske srpske levice nešto što je potrebno Srbiji.
Što se tiče budžeta, da se ne bih kasnije javljao, ja ću najkraće reći da će poslanici Srpskog pokreta obnove glasati za rebalans budžeta. Mi znamo da je, a to je realno rekla gospođa ministar finansija u svom uvodnom izlaganju, ovo jedna vrsta kompromisa. Jer, ne zaboravite da je ministar finansija tu samo nekoliko meseci, da su mnoga zatečena stanja i dugovi ostali iza prethodnih vlada i da će se prava, da tako kažemo, kreativna sposobnost i ove vlade i ministra finansija ispoljiti prilikom donošenja budžeta za 2009. godinu.
Mislim da su u pravu svi poslanici koji ukazuju na talas velike ekonomske krize koja zahvata ceo svet; sigurno je da on neće zaobići ni Srbiju, sigurno je da će biti smanjena privredna aktivnost, da će biti smanjena ponuda skupljih kredita, da će biti smanjena investiciona aktivnost. U tom smislu, i u skladu sa preporukom MMF-a, mi smo svesni činjenice da će sledeći budžet morati da bude znatno restriktivniji.
Ono što nas iz Srpskog pokreta obnove prevashodno interesuje, i zbog naše programske deklaracije o decentralizaciji vlasti u Srbiji, jeste kada ćemo, u skladu sa evropskim principima, u potpunosti krenuti u proces finansijske decentralizacije Srbije, jer stanje u istočnoj Srbiji, na jugu Srbije, u Raškoj oblasti je vrlo nezadovoljavajuće i izuzetno je težak položaj svih slojeva stanovništva, a posebno poljoprivrednika u celoj zemlji. Zbog toga će SPO pokušati da nametne ove teme kao teme koje su veoma bitne. I, naravno, pošto smo mi dali značajan doprinos da Srbija dobije svoje odelo, da se vrati himni, grbu i zastavi, mi ćemo dati svoj doprinos da postanemo konačno moderna evropska država. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Zamolio bih sve narodne poslanike da stalno imaju na umu jedno: javnost nas gleda i svi mi svojim doprinosom dajemo značaj, podižemo rejting ovoj instituciji ili je svojim nastupima urušavamo. Ovde je ministar prosvete, javnost je vrlo zainteresovana za zakon koji je na dnevnom redu, a mislim da kolege iz SRS i novoformirane stranke ne bi više trebalo da opterećuju javnost svojim međusobnim razmiricama.
Mi, čak, sumnjamo da je tu možda bilo i nekog dogovora da se podele u dve kolone, pa da posle zajednički naprave apsolutnu vlast. Jer, vidite, i novoformirana stranka kaže da je osnovana na principima Srpske radikalne stranke i da će u potpunosti programski slediti ono što su radili 18 godina. S druge strane, gospodin Vučić kaže da je tek pre mesec dana sazreo i video da je politički lutao, što može biti trik da se privuku neki glasovi koje niste mogli da privučete.
Prema tome, mi ćemo ceniti političko delovanje i jedne i druge stranke u budućnosti, ali molio bih zaista da se vratimo tački dnevnog reda. Hvala.

Javio sam se zbog replike, gospodine predsedavajući ...

Zamolio bih da se vratimo na temu dnevnog reda. Verovatno je i ovo što se desilo pre mog izlaganja bilo neophodno da se kaže.
Gospodine Periću, u potpunosti razumem gospodina Milenića. Lokalna samouprava u Kragujevcu je, verovatno, najstabilnija lokalna samouprava. Mislim da je po mnogo čemu dobar rad Gradske skupštine, da može da bude uzor za rad ove skupštine.
Politički stav SPO-a je, to sam i juče, u jednoj rečenici, rekao, ali sada ću malo pojasniti, da mi, zaista, ne pravimo nikakvu razliku između poslanika koji su ostali u SRS-u i onih koji su iz nje izašli, u političkom smislu.
Mi ne možemo da razumemo da se neko 18 godina bavi politikom na jedan način, a sledećeg jutra kaže – ja sam evropska srpska desnica, a istovremeno – ostajemo u svemu verni političkom programu SRS-a. Za nas je sve to jedno i SPO misli da će u budućnosti u Srbiji biti formirana i stvorena prava srpska evropska desnica, koja je neophodna Srbiji.
Još jednom bih zamolio da se vratimo na tačku dnevnog reda, građani od nas to očekuju, a slažem se s jednim od prethodnih govornika koji je rekao da i u vladajućoj koaliciji i među opozicionim poslanicima ima izuzetno kvalifikovanih ljudi, koji na veoma valjan i argumentovan način mogu da pričaju o zakonima koji su potrebni ovom društvu.

Ja se pozivam na povredu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, a u vezi sa izlaganjem potpredsednice Nataše Jovanović.
Prvo, da budemo sasvim jasni, stav SPO-a je da je stranka vlasnik mandata. Takođe, SPO uvažava i ustavnu odredbu izraženu slobodnom voljom i narodnih poslanika i odbornika da svoj mandat mogu staviti na raspolaganje političkoj stranci i da tu ne sme biti takozvanih mana volje - ni zablude, ni prevare, ni prinude.
Ja sam, u dogovoru sa svojom političkom strankom, nakon izbora za narodnog poslanika tražio da se aktivira moja blanko ostavka i da čoveku koji je dobio 30% glasova svojih sugrađana, jer on to zaslužuje, a ja uz funkciju narodnog poslanika ne mogu kvalitetno da obavljam i posao odbornika u Gradskoj skupštini. Zamolio sam Skupštinu da prihvati moju ostavku i izjavio pred odbornicima Skupštine grada Kragujevca da u mom slučaju nema nikakve mane volje, ni zablude, ni prevare, ni prinude.
Da u potpunosti razjasnimo i politički deo: Skupština grada Kragujevca raspolaže sa većinom od 63 odbornika i mislim da je to najstabilnija lokalna samouprava u zemlji.
Za skupštinsku većinu su potrebna 44 glasa. Nije bilo nikakvog političkog razloga ni motiva vladajuće većine u Kragujevcu da se eventualno za nekih deset novih odbornika pojača skupštinska većina.
Skupština grada Kragujevca, nakon pisanih izjava odbornika SRS da su svoje blanko ostavke dali pod prinudom, nije bila ovlašćena, nego je tu jedino sud ovlašćen da utvrđuje da li je u konkretnom slučaju bilo prinude. Zbog toga je na sastanku predsednika odborničkih klubova vladajuće većine doneta odluka da se suzdržimo od utvrđivanja. Na šta bi ličila ta rasprava da Gradska skupština utvrđuje da li je u konkretnom slučaju, odnosno u deset slučajeva bilo prinude?
Odluku Okružnog suda u Kragujevcu, čije veće izuzetno poštujem, ne mogu da tumačim jer nemam kompletne spise predmeta, ali mislim da sam dovoljno razjasnio i izneo stav svoje političke stranke. Hvala.

Pokušaću da u ime Liste Za evropsku Srbiju i Srpskog pokreta obnove zarad naše javnosti, a i zarad cenjenih koleginica i kolega ukažem na svu važnost ova dva zakona i na ono šta mi očekujemo da će sutra konkretno da se desi u životu u smislu poboljšanja, ojačavanja i modernizacije svih naših službi, pre svega na graničnim prelazima.
Svi znamo da prvi utisak koji steknemo o nekoj državi steknemo na graničnom prelazu u momentu ulaska u tu zemlju. Dobro je što je pre nekoliko godina poslove granične kontrole od strane vojske preuzelo Ministarstvo unutrašnjih poslova, jer znamo da je odlika totalitarnih režima da vas na granici sačeka vojska, psi, da vas odmah tretiraju kao potencijalnog tajnog agenta, špijuna, nekog ko će da podriva bezbednost zemlje.
Svi zakoni koje treba usvojiti, pre svega zbog nas samih, a i zbog potrebe usaglašavanja sa standardima Evropske unije, treba u potpunosti da budu evropski. Mislimo, iz Srpskog pokreta obnove, da u Evropu ne možemo ići i sa evropskim, ali malo i sa antievropskim ili zakonima ili pojedinim odredbama tih zakona.
Zbog toga treba ozbiljno razmisliti o ovim predlozima vezanim za član 75. zakona o strancima, jer ako Evropska unija počiva na principa pre svega slobodnog protoka ljudi, onda sama činjenica da će neki poslovni čovek doći u Srbiju i da će eventualno njegov domaćin morati najljubaznije da mu objasni da mora da se prijavi ipak policijskoj službi ukazuje da u toj zemlji i dalje nešto nije uređeno kao što je u zemljama Evropske unije. Utisak poslovnog čoveka neće biti onakav kakav stiče u drugim zemljama Evropske unije.
S druge strane, postavlja se pitanje da li je naša policija u potpunosti spremna da odgovori svim zadacima što se tiče evidentiranja i vođenja informacionih sistema na graničnim prelazima na način na koji se to radi u zemljama Evropske unije. Mi smo naravno apsolutno svesni činjenice da naša policija još u potpunosti nije ni kadrovski ni tehnički u tom delu osposobljena, ali od nečeg se mora poći. Zbog toga, kažem, treba vrlo ozbiljno razmišljati o ovoj vrsti amandmana.
S druge strane, na našim graničnim prelazima, pored vidljive korupcije, koja je naravno u manjoj meri prisutna u odnosu na recimo Bugarsku, koja je članica Evropske unije i koja upravo zbog velikog stepena korupcije i njenih graničnih službi trpi određene i velike posledice po svoju državu od zemalja Evropske unije, posledice kakve mi ne želimo sutra kada budemo u Evropskoj uniji da trpimo, i zbog toga smatramo da pre svega treba poći od iskorenjivanja korupcije na našim graničnim prelazima.
Zatim, ako neko dođe u našu zemlju i čeka 10, 12 ili 15 časova da uđe u zemlju, onda opet nešto nije u redu sa radom pograničnih službi, znači treba poboljšati propusnu moć postojećih graničnih prelaza, poboljšati infrastrukturu i tamo gde međunarodni saobraćaj i regionalni saobraćaj dozvoljavaju otvaranje novih graničnih prelaza apsolutno to uraditi.
Zbog toga Srpski pokret obnove naravno kao jedan veliki napredak ka ojačavanju ovih institucija i ugleda naše zemlje će glasati za ova oba zakona, ali sutra kod primene ovih zakona, pre svega zbog toga što je ovde ministar unutrašnjih poslova, očekujemo da ono što je postojeće u životu i što svi vidimo da se sutra u primeni ovih zakona otkloni. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, SPO od 1990. godine traži korenite promene društveno-ekonomskog i političkog sistema. Usvajanjem ovih zakona stvaraju se preduslovi za korenite promene i borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala, podmićivanja, protiv svega onoga o čemu svaki naš građanin može možda i bolje da priča od narodnog poslanika.
Ako danas bilo kog građanina Srbije pitate kakvo je stanje u našem društvu, reći će da nije dobro. Uloga SPO jeste i u tome da afirmiše sve pozitivne vrednosti našeg društva, ali, takođe, da razbijemo one demagoške zablude, da sve što je u Srbiji i što je srpsko da je najbolje. Nije najbolje, mnogo toga moramo da menjamo.
Dobro je što je u ovom paketu zakona prihvaćeno sve što su standardi EU, UN, grupe zemalja koje su usvojile važna dokumenta o borbi protiv korupcije, podmićivanja, organizovanog kriminala. Ono što nama sada sledi, to je kako će se primeniti ovi zakoni u praksi, s obzirom na to da apsolutno imamo svest o tome kakvo je stanje u našem društvu. Mnoge su mafije iza rešetaka, ali veliki i najveći deo i dalje je na slobodi. Gde god odete, u bilo koju društvenu instituciju da zavirite, sve je iznutra trulo. Tarife postoje za sve, u medicini, u sudstvu, u policiji, kod sudskih veštaka, kod javnih službenika, kod urbanističke mafije. Kako se izboriti sa tim?
Smatramo, mi iz SPO, i tvrdili smo 90-tih, kad ove teme nisu bile toliko aktuelne ili nije postojala svest o tome koliko su bitne, da je Srbiji danas potreban ''Eliot Nes'' naših dana. Da li će to biti direktor Agencije za borbu protiv korupcije, ne znam, videćemo, ali SPO podržava dobru nameru i vladajuće većine, a čini mi se i opozicionih stranaka i čini mi se da su opozicione stranke u svojim diskusijama dale veoma korektne i konkretne primedbe i predloga.
Ako nastavimo ovako da radimo, srpski parlament ima šansu da postane ona važna društvena institucija i da ima onu važnost koju treba da ima u svakom društvu.
Mislimo da će nam biti potrebna i međunarodna saradnja u borbi protiv korupcije, kriminala i podmićivanja, da ta borba ne sme zaobići ni političku elitu, ni privredni sistem, ni medije, ni tužilaštvo, ni policiju. Imaćemo za godinu i nešto dana već prvi izveštaj u Narodnoj skupštini o tome šta se, praktično, desilo u primeni ovih zakonskih propisa.
Ali, ono što Srpski pokret obnove interesuje jeste da li će građani osetiti, s obzirom na to da su mnoge mafije iza rešetaka, da je, zaista, država ozbiljno krenula u borbu protiv korupcije, podmićivanja i organizovanog kriminala? Ukoliko jeste, Srpski pokret obnove će uvek davati punu podršku. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, pošto su moji prethodnici dosta toga rekli o tački koja je aktuelna, osvrnuo bih se samo na slučaj sudije Mirjane Lazarević iz Pančeva. Mislim da u sve ovo ne treba da uvlačimo politiku, mislim da stoje apsolutno osnovani prigovori u pogledu stanja u pravosuđu. Srpski pokret obnove, kao i većina građana Srbije, nije u potpunosti zadovoljan stanjem u našem pravosuđu.
Vratiću se na konkretan slučaj. Ako je sudija Mirjana Lazarević trideset godina bila verovatno dobar sudija, ako je prošla sve procese reizbora, ako je u datom periodu dobila ocene od nadležnih institucija kakve stoje i kojima se nema šta prigovoriti, a nisu rađene odluke u zakonom propisanim rokovima, stekao sam utisak, na osnovu diskusija kolega koje sam čuo, da se radi o opravdanim razlozima.
Prilikom tumačenja stanja u našem pravosuđu SPO se neće baviti pojedinačnim slučajevima. Mi želimo ono što želi svaki građanin Srbije, a to je da se vrati poverenje građana u pravosudni sistem, da nikada više nemamo slučajeve kakve smo imali devedesetih godina kada političke stranke i oštećeni nisu bili zaštićeni od nadležnih državnih institucija, pre svega od nadležnih tužilaštava, kada su čekali po deset godina da dobiju satisfakciju i bili prinuđeni da privatnim tužbama ostvaruju svoja prava u procesima koje je morala da pokrene država.
Zbog toga bih rekao ono što su mnogi rekli pre mene. Tačno je da je proces reforme pravosuđa u toku. Tačno je da je stanje u pravosuđu nezadovoljavajuće. Tačno je da treba da uradimo sve, pre svega da stvorimo uslove kakvi postoje u zemljama EU za rad sudija i nosilaca pravosudnih funkcija, da im obezbedimo sva materijalno-tehnička sredstva, a onda da naši zahtevi u odnosu na nosioce pravosudnih funkcija budu poput zahteva u zemljama EU, da u potpunosti poštuju i zadate rokove, a naravno, poštovanje ustavnosti i zakonitosti u njihovom radu se podrazumeva.
Zbog toga će SPO insistirati da se set reformskih zakona koji su neophodni ne samo za harmonizaciju propisa sa EU, a zarad potreba naših građana, što pre donese, da što pre stvorimo materijalno-tehničke osnove za dobar i kvalitetan rad sudova, a onda da sudije pozivamo na odgovornost zbog nesavesnog rada i nepoštovanja ustavnosti i zakonitosti. Hvala.