Poštovana predsednice, ministarko, kolege poslanici, ovim amandmanom smo hteli samo da upotpunimo postupak oko pribavljanja dokumentacije, odnosno u članu 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju, u priloženom novom članu 8b u stavu 1. nakon reči – prijema, dodali smo i reč – urednog.
U praksi je najčešće slučaj da stranke podnose zahtev bez potpune dokumentacije, koja je propisana zakonom. Ako bi se uvela reč –urednog, znači da se insistira na urednoj dokumentaciji, kojim bi se na neki način podnošenje zahteva uredilo i vreme za rešavanje bi se računalo od dana kada je podneta uredna dokumentacija.

Samo hoću da pohvalim što ste prihvatili ovaj amandman.
Ne znam zašto su nadležnosti AP Vojvodine izbačene iz ovog Predloga zakona, tako da vam zahvaljujem što ste videli da nije dobro urađeno i što ste prihvatili amandman, jer AP Vojvodina ima nadležnosti u poslovima prostornog planiranja.

U članu 33. stav 4. u drugoj rečenici, reči: „jedna trećina članova“ zamenjuju se rečima: „jedan član“.
Smatramo da se, kako obaveštavanje, tako i stručniji uticaj ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja, u vezi rada komisije, koju obrazuje nadležni organ AP, kvalitetno ostvaruje kroz jednog člana komisije, imenovanog na predlog ministra sa tog područja.

Poštovani predsedavajući, ministarko, članovi predstavnici ministarstva, ovim amandmanom smo upravo i mi reagovali zbog uvođenja centralizacije u oblast regulisanja ribljeg fonda, a takođe i zbog toga što se Vojvodini uzimaju sredstva koje je iole ona mala imala.

Znači, u članu 7. stav 3. Predloga zakona o zaštiti i održavanju, korišćenju ribljeg fonda, nakon reči „prihod je iz budžeta AP Vojvodine.“ briše se tačka i dodaju se reči „i koristi se preko pokrajinskog budžetskog fonda za zaštitu životne sredine“.

Predlogom zakona o zaštiti i održavanju, korišćenju ribljeg fonda predviđa se značajna izmena u odnosu na važeći zakon jer se ukida mogućnost da se naknade za korišćenje ribarskog područja na teritoriji AP Vojvodine, koriste preko pokrajinskog budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine koju Vojvodina ima.

Naime, u AP Vojvodini postoji budžetski Fond za zaštitu životne sredine pri pokrajinskom Sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, koji raspolaže sa godišnjim sredstvima u iznosu oko 24 miliona dinara. Radi se o namenskim sredstvima koja se već pet godina koriste za sufinansiranje programa korisnika ribolovnih područja u Vojvodini. Ribolovačka društva su bili zadovoljni s tim sredstvima i znamo da su ta sredstva uvek namenski potrošena.

Ukidanjem mogućnosti da se deo naknada za korišćenje ribarskog područja na teritoriji AP Vojvodine koristi preko pokrajinskog budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine, Fond ostaje bez namenskih sredstava, već sam naglasila, u iznosu od 24 miliona dinara godišnje.

Ukidanje ili smanjenje sredstava u oblasti zaštite životne sredine u direktnoj je suprotnosti sa zahtevima koji stižu od eksperata Evropske komisije u procesima priključivanja naše zemlje.

Poglavlje 27. o životnoj sredini je jedno od najkompleksnijih i najzahtevnijih poglavlja ne samo sa aspekta obezbeđivanja odgovarajućih stručnih kapaciteta, već i sa aspekta obezbeđivanja neophodnih finansijskih sredstava, tako da bih vas molila da još jednom obratite pažnju na ta sredstva koja treba da budu namenjena Vojvodini, jer ne znam kako ćemo u tim predpristupnim fondovima ispuniti te obaveze.

Amandman koji smo podneli odnosi se javni interes u javnom informisanju, a između ostalog, predložili smo da se u stavu 7. posle reči „i zdravlja ljudi“ doda „negovanja interkulturalne, međuetničke komunikacije, negovanja duha tolerancije i vrednosti multi kulturnog društva i razvijanja pluralizma ideja i mišljenja“.
Između ostalog odredba predložena amandmanom bila je predviđena u verziji Nacrta ovog zakona. Sada ga u ovom predlogu nema, tako da smatramo da postoji poseban kvantum informacija od značaja za život i rad građana na nivou AP i jedinice lokalne samouprave, čije je objavljivanje javni interes u oblasti javnog informisanja.
Među definisanim javnim interesima nalazi se infomisanje na jezicima nacionalnih manjina što je svakako za pohvalu, što je zakonodavac prepoznao to kao vrednost.
Međutim, poneka istraživanja beleže visoku etičku distancu u Vojvodini, kao i samogetoizaciju manjinskih zajednica, mediji zatvoreni u svojoj sredini, svoj jezik, doprinose stvaranju etičke distance.
U ovako definisanim javnim interesima članom 15. Predloga zakona, moguće je pročitati da se država Srbija opredeljuje za getoizaciju manjinskih zajednica, odnosno da podstiče da nacionalne zajednice u Srbiji, posebno u Vojvodini, gde živi najviše pripadnika nacionalnih zajednica, žive ne jedni sa drugima, nego jedni pored drugih. Savremene evropske vrednosti na koje se toliko pozivamo zasnivaju se na suživotu, nego upravo na isprepletanosti kulture i jezika, tzv. interkulturalnosti.
Država Srbija mora u etičkoj komunikaciji interkulturalnosti da prepozna javni interes, pogotovo kada je informisanje u pitanju i to ne samo zbog dobre prakse u EU, nego i zbog toga što je getoizacija nacionalnih zajednica, što može biti uzrok razno raznih političkih i društvenih turbulencija, jer znamo šta se desilo poslednjih godina, devedesetih godina u Bosni.
Odredba u međuetičkoj komunikaciji u multikulturalnosti može da omogući opstanak i razvoj medija koji imaju sadržaj na više jezika, a koji su veoma važni za Vojvodinu. Oni mogu da budu ugroženi medijskom reformom, ako se ne prepoznaju kao posebna vrednost.
Ukoliko se ne prihvati naš amandman, zakon će, po našem mišljenju i dalje postizati getoizaciju manjinskih zajednica, što mislim da je opasno.

Hvala koleginici Mariji Obradović.
Ja samo hoću da pojasnim. Ja sam govorila o getoizaciji nacionalnih saveta. Znači, govorila sam o tome da u zakon treba uvrstiti što je više moguće interkulturalnost, da ne živimo u ponekim sredinama jedni pored drugih, a ne jedni sa drugima. Zato mislim da je javni interes u medijskoj sferi taj da podstiče što više suživot, a ne getoizaciju.

Hvala, predsednice.
Ovim amandmanom smo predložili da upravljanje u ustanovama na jezicima nacionalnih manjina bude tripartitno, odnosno da jedna trećina u upravnom odboru budu predstavnici nacionalnih saveta, da jednu trećinu određuju zaposleni iz ove ustanove o kojoj se radi, a jedna trećina da budu predstavnici novinarskih udruženja i organizacija civilnog društva koji se bave pravima nacionalnih manjina i slobodom izražavanja.
Između ostalog, ovo smo predložili iz razloga da bi se sprečio nedozvoljeni uticaj na medije, čiji su izdavači Nacionalni saveti nacionalnih manjina, odnosno uticaj republike na medije, koje su sa područja AP KiM.
Amandmanom se utvrđuje da se oni osnuju kao ustanove ili fondacije, te da se aktom o osnivanju i statutom ustanove, odnosno fondacije, posebno uređuju način izbora i imenovanja organa upravljanja ustanove ili fondacije i odgovornog urednika takvog medija, pri čemu većinu članova upravnog odbora mora da čine nezavisni članovi iz reda zaposlenih.
Mediji kojima su osnivači Nacionalni saveti nacionalnih manjina izuzimaju se iz procesa privatizacije i oni će biti svojevrsni servisi medijskih manjinskih zajednica. Činjenica je, međutim, da u Predlogu zakona ne postoji deo koji će omogućiti nezavisnost uređivačke politike ovakvih medija, već oni mogu da budu samo oglasne table manjinskih elita.
Dakle, ovaj zakon ne garantuje slobodu medija i izražavanje na jezicima nacionalnih manjina. Ovo pitanje je važno, jer smo u nedavnoj prošlosti imali brojna kršenja medijskih sloboda na jezicima manjinskih zajednica.
Poslednji stav člana 16. Predloga zakona je, zapravo, prikrivanje da se upravljački odbori čine nezavisnim od uticaja nacionalnih saveta. To je verovatno posledica dogovora manjinskih sa većinskim zajednicama, pretpostavljam da je to tako.
Ovo govorim iz jednog svog ličnog iskustva, pošto sam članica Rusinskog nacionalnog saveta. Radim u medijskoj kući na jeziku nacionalne zajednice kojoj je osnivač Nacionalni savet. Daću vam jedan konkretan prilog uz ovo, a to je dešavanje sada pre nekoliko dana.
Znači, izbori za nacionalne savete nisu raspisani, pošto zbog izmena zakona itd, mandati nacionalnih saveta, između ostalog i nacionalne zajednice kojoj ja pripadam je isti kao i petog jula... Znači, nacionalni savet ima mandat da obavlja samo neke tehničke poslove. Nije nigde definisano šta nacionalni savet kada mu istekne do izbora novog može da radi.
Direktoru novinsko-izdavačke ustanove i profesionalnog pozorišta ističe mandat negde 17. septembra, ali je brže bolje, sada su već raspisani konkursi, da bi ovaj Nacionalni savet, koji nema mandat, ja mislim da ga nema, ima samo neki tehnički mandat, brže bolje izabrao direktora i da bi ga postavio do izbora novog Nacionalnog saveta. Ja ne znam, zato i govorim o uticaju stvarno nacionalnih saveta u uređivačku politiku i mislim da je ovim zakonom još više to upotpunjeno.
Zato smo i predložili u ovom amandmanu da upravni odbori ne budu onako jednosmerno usmereni, da možda stvarno razmislite o tome da se ta „tri, tri, tri“, mi to zovemo „tri,tri,tri“… Znači, da nacionalni saveti imaj tri člana, da redakcije imaju tri člana i možda neke civilne organizacije da dobiju neku ulogu u tim nacionalnim savetima, kako ta uređivačka politika da ne bi bila pod punom kontrolom nacionalnih saveta. Iz iskustva mogu da vam kažem da je to stvarno tako.
Jednostavno, hoću još nešto da vam kažem, možda stvarno da razmislite o tome, jer uticaj nacionalnih saveta je jako velik, u nekim zajednicama možda manji, u nekim ne, ali ja govorim iz ugla Rusinskog nacionalnog saveta, gde je taj uticaj stvarno veliki.
Nacionalni saveti nacionalnih manjina će ovim odredbama dobiti politički monopol nad informisanjem na jezicima nacionalnih zajednica, što je, po meni, zabrinjavajuće. Iz Predloga zakona o javnom informisanju i medijima izbačeni su delovi u kojima bi medijima, koje su osnovali Nacionalni saveti nacionalnih manjina, bila garantovana autonomija uređivačke politike. Delovi su nestali iz predloga Nacrta, jer je postojalo to tripartitno uređivanje upravnih odbora u tom nekom prednacrtu, ali jednostavno je to sada izbačeno.
Tako da vas molim da još jednom razmotrite to. Meni je drago što nacionalni saveti imaju ulogu u medijima, ali ne baš takvu kakvu im daje ovaj zakon o kome danas govorimo.

Ovim amandmanom smo ipak hteli da odredimo da lokalne samouprave treba da učestvuju u finansiranju lokalnih medija, pa smo predložili da se stav 3. menja i da glasi – da su lokalne samouprave dužne da u svom budžetu obezbede najmanje 1,5% sredstava namenjenih za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.
Mislimo da ipak treba da postoji dobra volja, ali da je ponekad dobra volja jako relativna stvar. Znači, da dobra volja lokalnih samouprava da finansiraju ili ne finansiraju lokalne medije, sve zavisi od nekog predsednika Skupštine, opštine ili gradonačelnika ili opštinskog veća, tako da je neophodno urediti garancije koje će obezbediti da država na svim nivoima, a posebno lokalna samouprava izdvaja sredstva za medijske sadržaje, odnosno da će se sredstva koja su u medijski sektor ulagana kroz finansiranje medija i medijskog sadržaja, i subvencionisanih javnih preduzeća i ustanova koje su se bavile informisanjem, i dalje opredeljivati za informisanje, ali kroz konkursno, odnosno projektno finansiranje medijskih sadržaja.
Država mora da bude garant u ostvarivanju javnog interesa u medijskoj sferi na lokalu. U suprotnom, ovaj zakon može da ima suprotan efekat od očekivanog, može da, umesto da unapredi medijsku scenu, doprinese gašenju velikog broja medija i otpuštanju novinara i drugih zaposlenih.
Izlazak države iz medijske sfere bez garancije, da će lokalne samouprave i dalje izdvajati sredstva za informisanje, može da dovede do gašenja lokalnih i regionalnih medija.
U tom slučaju, ovaj zakon će favorizovati velike centrlane medije u odnosu na regionalne i lokalne, što nije prihvatljivo i vodi daljoj centralizaciji zemlje.
Ministar je spomenuo, istina, da RTV informiše na 11 jezika i to je tačno. Emisije na jezicima nacionalne zajednice, uglavnom informišu o tome šta se dešava u određenoj nacionalnoj zajednici. Trude se da informišu o svom identitetu, trude se da informišu šta se dešava u jednoj nacionalnoj zajednici u sferi obrazovanja i informisanja, službene upotrebe jezika i pisma, najviše u kulturi.
Retko koja redakcija se na jeziku nacionalne manjine, a u okviru sada već javnog servisa, RTV se retko kada bavi lokalnim stvarima u kojima žive pripadnici nacionalnih zajednica i time se bave lokalni mediji.
Po mom mišljenju, čuli smo raznorazna tumačenja i vaše tumačenje o prodavanju toga da će to biti dobro i da ljudi neće ostati bez posla, da će informisati, da, možda, ali će to biti dobra volja lokalnih čelnika, da li će finansirati, kakvi će projekti biti itd.
Podržavam i poslanika Stošića iz Niša i druge poslanike koji su branili lokalne i regionalne medije.
Navešću vam primer jedne televizije u Kovačici, a to je opština sa većinskim stanovništvom slovačkog, ali i mađarskog i rumunskog stanovništva. Oni već više od 50 godina informišu na četiri jezika, na rumunskom, mađarskom, srpskom. Stavljanje te televizije i radija u neki komercijalni nivo, na privatizaciju, mislim da će stvarno ugasiti taj medij, jer ko će se baviti medijem na lokalu u jednoj opštini koja prati četiri jezika.
Ta osoba koja će privatizovati taj medij neće od toga dobiti ništa, jednostavno sve se danas gleda kroz komercijalu, sve se danas gleda kroz neku materijalnu prizmu, tako da mislim da će stvarno ti mediji…
(Predsedavajući: Vreme.)
… koristim vreme poslaničke grupe.

Amandman koji smo podneli odnosi se na privatizaciju medija. U članu 142. Predloga zakona posle stava 3. smo predložili da se doda novi stav 4. koji glasi: „U privatizaciji medija mogu da učestvuju samo ona pravna lica koja se najmanje tri godine bave informativnom delatnošću, kao i pravna lica kojima su osnivači fizička i pravna lica koja se duže od pet godina bave informativnom delatnošću.“
Protekla privatizacija medija u Srbiji bila je bezuspešna, jer u velikom broju slučajeva medije su kupovala preduzeća i pojedinci koji nisu imali za krajnji cilj opstanak određenog medija koji su kupili. To su kupovali često iz razloga što su bile dobre nekretnine itd. Drugi su kupovali medije sa namerom da ih unište i ugase. Često su u privatizaciji medija učestvovali potpuno nestručni ljudi zbog čega su mnogobrojne privatizacije medija propale. Zato smo predložili da privatizaciju mogu da izvrše ta lica koja imaju neke veze sa medijima.
Hoću samo još jedno da kažem. Napisali ste da se naš amandman odbija zbog necelishodnosti. Brojala sam u ovim izveštajima o amandmanima da je skoro trećina, polovina amandmana odbijena zbog nesvrsishodnosti, svrsishodnosti, celishodnosti itd. Jednom rečenicom. Pogledala sam u rečniku srpskog jezika, koji je izdala Matica srpska, šta to znači. Ne razumem da li te amandmane niste gledali, da li ste ih površno gledali, jer ste koristili sinonim za tu reč svrsishodan, nesvrsishodan, celishodan itd. Ne znam o čemu da mislim. Stvarno sam pogledala u rečnik, jer ste ta tri termina koristili u odbijanju amandmana.

Hvala predsednice.

Mi smo takođe amandmanom reagovali na ovu rečenicu – u odgovarajućoj razmeri nacionalne manjine na područjima na kojima se program emituje.

Jednostavno upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina regulisana je posebnim zakonom, te su reči u odgovarajućoj srazmeri adekvatne, a nije ni određeno koja je to srazmera i kako se to utvrđuje.

Ja bih vas ministre pitala, Liga socijaldemokrata Vojvodine je dala 11 amandmana, na sedam amandmana ste nam odgovorili rečju – celishodan, i ovde ste odgovorili – celishodan. Znači, jednom rečenicom od 11 amandmana u sedam ste nam odgovorili da je to celishodnije ili da je zakonom određeno celishodnije.

Sada objasnite u ovom amandmanu - amandman se ne prihvata, jer je rešenje sadržano u Predlogu zakona celishodnije. Sedam puta ste nam tako odgovorili.

Hvala predsedavajući, samo hoću da pohvalim Vladu što je prihvatila naš amandman koji je bio namenjen prevashodno tome da poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji ne mogu da kupuju stranci. Tako da ste postupili sa Ustavom, jer Ustav predviđa da poljoprivredno zemljište ne mogu da kupe strana lica. Hvala što ste prihvatili ovaj amandman.

Hvala, predsednice.
Svoje pitanje ću postaviti predsedniku Vlade. Htela sam takođe da postavim pitanje o prodaji zemlje, odnosno o davanju u zakup Arapskim Emiratima, pošto i dolazim iz opštine Kule, iz Ruskog Krstura, a Sivac mi je susedno mesto.
Puno toga sam saznala od vas, između ostalog kome i zašto se u stvari prodaje zemlja Emiratima, a ne domaćim zakupcima.
Jedino što me iz ovoga svega interesuje – šta će mladi ljudi koji su do sada koristili tu zemlju? Po neki su uzeli kredite, na primer za traktore, za druge poljoprivredne mašine. Ove godine im se raskidaju ugovori koji su bili potpisani na tri godine. Oni su očekivali da će tu zemlju obrađivati i na dalje. Jednostavno, šta će sada ti mladi ljudi da rade, koji su radili tu zemlju? Nisu svi zaposleni u AD „Bačka“ Sivac i tako dalje.
Drugo pitanje bih postavila kako mislite na neki način da razvijate selo, ne samo selo koje je veliko, koje možda daje u zakup tri hiljade i trista i ne znam koliko hektara, nego i druga sela u Srbiji, jer znamo da sela nemaju škole, nemaju, banke, nemaju domove zdravlja? Sela su, bez obzira, osiromašena.
Da li će se i dalje voditi politika da je bolje biti konobar, na primer, u Novom Sadu ili Beogradu ili je bolje biti i ostati na svom imanju, bez obzira kakvo je ono, ali najverovatnije da su današnja imanja možda i mala i da bi ljudima ako bi dobili u zakup još deset hektara tu pomoglo i da bi od toga mogli da održavaju svoje porodice?
Postavljam vam ta pitanja – šta preporučujete tim mladim ljudima da dalje rade, koji su na neki način ostali bez te zemlje koju su do sada uzimali u zakup?

Molim vas za konkretnu pomoć. Dolazim iz Ruskog Krstura koji ima fabriku „ABC food“ koja je privatizovana, bila je pod stečajem, država je pomogla, u restrukturiranju je da bi se fabrika podigla na noge. Negde od maja fabrika i dalje propada, bez obzira što je restrukturiranje prošlo. Vratili su se stari vlasnici, otpuštaju radnike, to je bila skoro jedina fabrika u regionu koja radi zamrznuto povrće, ne znam, kukuruz šećerac itd. Radi se o fabrici „ABC food“ Ruski Krstur.

(Premijer Aleksandar Vučić, sa mesta: Koliko ima zaposlenih?)

Ne znam koliko tačno ima zaposlenih. Sada sigurno preko 200, ali jedno vreme je imala i više. Tu ima i sezonskih radnika, kojima nije uopšte rešen status, tako da bi možda to pomoglo da se tu još uposle neki ljudi, da se poveže ta poljoprivreda, da se povežu te sirovine itd. Mislim da bi to bilo dobro za celu opštinu i za sve koji žive malo dalje.

Hoću još jedno da vas pitam. Stalno spominjete tu struju. Ja dolazim iz mesta gde postoji škola na rusinskom jeziku 260 godina. Takođe, iz homogenog mesta, gde postoje gimnazija i škola na rusinskom jeziku. Rusinima fali 38 udžbenika. Već sam postavljala ta pitanja više puta. Hoću da vam kažem, ne znam da li je u mom selu nekome isključena struja i mislim to kako ste rekli da treba da se plaća struja, da treba da budemo lojalni građani… Mislim da ako je neko lojalan to su Vojvođani i mislim da su Vojvođani najveće platiše. Naprimer, Rusinima, Slovacima, Mađarima, ja ne mogu sada da vam kažem koliko, ali fali jako puno udžbenika. Možda su udžbenici i prevedeni zato što postoji odeljenje u Novom Sadu Zavoda za izdavanje udžbenika.

Problem je u tome što ne postoji dobra veza između Zavoda za udžbenike u Beogradu i Ministarstva. Možda bi se nešto i uradilo, ali jednostavno mislim da niskotiražni udžbenici ne treba da se stavljaju u komercijalu. To niko neće da štampa. To mora neko da štampa zato što se tako i zovu – niskotiražni udžbenici.

To povezivanje sa strujom, molim vas nemojte, zato što vam dajem za primer Vojvodinu, kao najveće platiše, ne samo struje, već i poreza i svega, a i u tu fali jako puno udžbenika.

Ako ne dobijemo knjige do 1. septembra, jel to znači da ne treba da plaćam struju, pošto je plaćam redovno?

Liga socijaldemokrata Vojvodine je podnela amandman na član 20. koji se odnosi na ugovor o radu, odnosno predloženim zakonom je predviđeno da radno vreme je vremenski period u kome zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca.
Naš amandman se odnosi na to da smo dodali u skladu sa ugovorom o radu, odnosno, mišljenja smo da se radni odnos, radno vreme mora vezati za ugovor o radu, a ne samo za naloge poslodavca.
Ugovorom o radu utvrđuje se naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja. U suprotnom, kako je predviđeno, zaposleni bi obavljao poslove samo prema nalozima poslodavca. Gubi se svrha ugovora o radu ako zaposleni radi samo kao što poslodavac nalaže, tako da molim vas ministre da još jednom razmislite, to bi sigurno olakšalo posao radnicima i ne bi samo poslodavac bio onaj koji raspolaže njihovim radom.