Hvala, potpredsedniče Bečiću.
Poštovani ministre, državna sekretarko Lužanin, državni sekretaru Šuvakov, kolege poslanici, novi Zakon o udžbenicima je u našoj javnosti izazvao razno-razne polemike i punio je novine mesecima, čak i godinama. Stari zakon od 2009. godine pokazao se kao nefunkcionalan, nije pratio planove i programe školskih ustanova, tako da je jednostavno naša javnost čekala ovaj zakon.
Posebno su ovaj zakon čekali roditelji, misleći da će novi zakon doneti neke novine u vezi toga da đačke torbe neće imati 20 kilograma. Razmišljali su o tome da li će novi udžbenici biti skuplji ili jeftiniji od ovih koje je predviđao stari zakon. Naravno, cene udžbenika i to kakvi će biti udžbenici ne predviđa taj Zakon o udžbenicima, nego jednostavno plan i program u školama, ali mogu reći da su roditelji posebno čekali ovaj zakon.
Pokazalo se da su najviše zainteresovani za taj zakon bili izdavači. Naravno, zbog toga što je od 2009. godine štampanje udžbenika, izdavanje udžbenika povereno i privatnim izdavačima, što do 2009. godine nije bio slučaj, već je postojao samo Zavod za izdavanje udžbenika. Tu hoću posebno da naglasim da od 1993. godine, dok je u Vojvodini postojao Zavod za izdavanje udžbenika i pokrivao je izdavanje udžbenika na teritoriji AP Vojvodine, u tom vremenu, dok je Vojvodina imala punu autonomiju, razvoj tih udžbenika, posebno pratećih udžbenika i nastavnih programa, bio je mnogo bolji.
Nije se pojavljivalo to da udžbenici za nacionalne manjine nisu izlazili godinama i da nekoj određenoj zajednici, a uglavnom svim nacionalnim zajednicama poslednjih godina nedostaje i do 50 udžbenika. Zato hoću taj period do 1993. godine, dok je, kažem, postojao Zavod za izdavanje udžbenika u AP Vojvodini, da pohvalim. Taj period posle, možda i ne, a posebno od 2009. godine, po novom zakonu, kada su se javni izdavači na neki način borili oko toga ko će koje udžbenike da izda. Niko se nije borio za izdavanje niskotiražnih udžbenika po starom zakonu jer, jednostavno, svi žele komercijalizovati svoj posao, a izdavanje niskotiražnih udžbenika za nastavu na jezicima nacionalnih zajednica, za specijalizovane škole, za škole za decu sa posebnim potrebama niko nije hteo da prati.
Mislim da će ovaj novi zakon ipak unaprediti izdavanje tih udžbenika na jezicima nacionalnih zajednica. Vidim da se Ministarstvo trudilo oko toga i da je ta neka naša borba ponekih poslanika u svim tim godinama, koji smo ukazivali na to da niskotiražni udžbenici ne treba da imaju takav status, jednostavno, imam nade da će ovaj zakon sve to popraviti i da više nacionalne zajednice i te specijalizovane škole neće imati taj problem da neće imati udžbenike.
Posebno mislim da ste se potrudili oko tog uplaćivanja određenog procenta u zajedničku, da kažem, kasu oko izdavanja tih udžbenika, da se to poboljšalo, a ne, kao što je bilo prošli put, da su javni izdavači, privatni izdavači samo jedan procenat platili ili čak i nisu uplaćivali od te svoje godišnje zarade, tako da možda nije ni bilo od čega izdati udžbenike, što, po mom mišljenju, naravno, nije opravdanje.
To što me brine oko tog finansiranja udžbenika i nadalje, u članu 9. piše da Ministarstvo može doneti odluku o finansiranju ili sufinansiranju pripreme ili nabavke udžbenika. Brine me ova reč „može“, pošto znamo da, ako nešto može, možda i ne mora i da možda sadašnji ministar ima tu obavezu i, jednostavno, razume šta je finansiranje udžbenika niskotiražnih, koji ne mogu da se na neki način komercijalizuju kod privatnika, ali mislim da ovo u članu 9. na neki način „može“, treba da se ispravi jer to je dobra volja, može ili ne može.
Ono što je u ovom zakonu dobro, da su poneki poslovi oko odobravanja udžbenika povereni AP Vojvodini jer mislim da Pokrajina ima stručne službe, ima ljude koji prate nastavu na jezicima nacionalnih manjina, takođe ima iskustva oko te dvojne nastave gde se nastava izvodi na dva jezika, u školama itd.
Jedino što bih možda rekla, tražili smo, LSV je to tražila i u amandmanu, da sredstva koja se uplaćuju kao taksa pri podnošenju zahteva za odobravanje udžbenika, da se direktno uplaćuje u pokrajinski budžet jer, jednostavno, kako će Pokrajina, kako će pokrajinski organi, ne znam, Pedagoški zavod i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, od kojih sredstava će on to sve raditi. Tako da, molila bih vas da još jednom pogledate ovaj amandman i da sredstva od te takse uputite odmah u pokrajinski budžet. Mislim da će to biti veliki problem za Pokrajinu, od kojih sredstava će ta njena stručna služba odobravati te udžbenike.
U ponekim članovima na neki način ovaj novi Zakon o udžbenicima nije usklađen sa Zakonom o nacionalnim savetima, posebno na nekim mestima ima da nacionalni savet daje mišljenje, u nekom članu daje saglasnost. Po Zakonu o nacionalnim savetima, treba svugde da bude „saglasnost“, tako da ovo „mišljenje“ treba, jednostavno, izbrisati i promeniti u „saglasnost“. Mislim da je više poslanika i poslaničkih grupa dalo amandmane da se to ispravi jer će biti jednog dana problem da Zakon o udžbenicima nije usaglašen sa Zakonom o nacionalnim savetima.
Što se tiče javnih izdavača i izdavanja udžbenika, mislim da je prekratak rok dat za pripremu udžbenika na jezicima nacionalnih zajednica, posebno što privatni izdavači nemaju iskustvo u izdavanju udžbenika na jezicima nacionalnih zajednica. To su do sada radili Zavod za udžbenike iz Beograda ili odeljenje Zavoda za udžbenike u Novom Sadu, koji stvarno ima stručnu službu i on je u svim tim godinama, možda u 30 i više godišnjem radu, ima stručne službe za sve jezike, ima prevodioce, ima lektore koji su uvek dobro radili udžbenike. Jednostavno, ovim zakonom se predviđa da i udžbenike pripadnika nacionalnih zajednica, što je, po mom mišljenju, i dobro, ako već privatni izdavači izdaju knjige na srpskom jeziku, treba ih obavezati da izdaju i udžbenike na jezicima nacionalnih zajednica. Ali, mislim da će ta priprema udžbenika za njih biti jako komplikovana, posebno što, to je i kolega Riza Halimi naglasio, i nacionalni saveti počinju taj neki posao u izdavanju udžbenika, što im je omogućio zakon, a i Ustav. Jednostavno, nemaju ni nacionalni saveti, na neki način, stručne kadrove, no, to je na njima, da oforme neke stručne kadrove koji će pratiti izdavanje udžbenika, prevoditi, itd, da bi bili na usluzi privatnim izdavačima.
Mislim da će privatni izdavači imati problem oko tih prevoda udžbenika zato što za udžbenik treba jedno vreme da se samo prevede, a 120 strana ne može da se uradi za mesec dana, posle treba neki lektor da to izlektoriše, rediguje, itd. Mislim da je prekratak rok za odobravanje i pripremu udžbenika na jezicima nacionalnih zajednica.
Drugo što bih možda imala da kažem o Zakonu o udžbenicima, ono oko mišljenja o udžbeniku, možda to ko daje mišljenje, kako, da će to možda stvarati neke poteškoće, ali vreme će pokazati. Mislim da je ovaj zakon o udžbenicima ipak jedan korak više. Tu ne mislim samo na udžbenike na jezicima nacionalnih zajednica jer, po svemu sudeći, mislim da je to bolja varijanta od svih koje smo do sada videli, i one koje su povučene i koje su do sada bile. Jednostavno, to što se tiče udžbenika, ne samo na jezicima nacionalnih zajednica, nego i na jeziku većinskog naroda, na srpskom jeziku, mislim da se malo pažnje u ovom zakonu posvetilo kvalitetu udžbenika. Mislim i to da nam, jednostavno, obrazovni sistem na neki način više nema taj kvalitet koji je imao 70-ih, 80-ih godina i ne kažem da su udžbenici ti koji će povećati kvalitet nastave, ali i udžbenici doprinose tome da kvalitet i obrazovanje u Srbiji bude što bolje.
Zameram to što zakon nije, na neki način, dobro obradio to kakvi udžbenici treba da budu i kakav kvalitet udžbenika treba da bude.
Liga socijaldemokrata Vojvodine će podržati ovaj zakon, ako prihvatite ove naše amandmane za koje mislim da su dobronamerni, jednostavno će polepšati zakon i dati mu veći kvalitet.