Ono što su oni potpisali baš ne verujem, zato što poslanik koji o ovome govori je 2008. godine kada smo i mi, bio je i on tamo isto i njegova stranka je isto bila tamo gde se to potpisivalo.
Drugo, hoću da kažem da SSP nije amen, da jednostavno zato smo i počeli ovo ranije da radimo, pre 2017. godine, kada će to već da stupi na snagu, da bi ovo do te 2017. godine izmenili, zato smo počeli to ranije da radimo, oko tog referenduma.
Drugo što hoću da kažem, da SSP nije amen. Znači, sve države pre stupanja na snagu u njihovim državama tog SSP pregovaraju. Zašto se o Kosovu može pregovarati, a o zemlji, poljoprivrednom zemljištu ne može da se pregovara? Zašto je to sada tako? O nečemu može pre SSP da se raspravlja i da se pregovara sa EU, a o nečemu ne može. Ne može da se pregovara jedino o poljoprivrednom zemljištu i o Vojvodini, recimo.
Znači, zato smo i počeli ovo da radimo ranije da bi se sa EU dogovorili šta ćemo i kako ćemo raditi pre tog 1. septembra 2017. godine. Zato ima vremena. Građani Vojvodine će pokazati sigurno da su protiv tog prodavanja svog poljoprivrednog zemljišta, onog svog nacionalnog blaga, a verujem da će ga podržati i ostali građani u Republici Srbiji.

Ne znam da li se to tako lako menjaju mišljenja ili šta, ne znam o čemu se tu radi, da li se sada brani stav da je SSP loš? To ja pitam, neću da kažem koga, neću da pominjem ime, kao što je moje bilo spomenuto, nego hoću da kažem da poglavlja 11 i 12, otvaranje tih poglavlja je i prilika da se o njima razgovara, o tim temama, a poglavlje 11 i 12 se baš i odnose na ovaj deo koji se tiče poljoprivrede itd. Znači, otvaranjem tih poglavlja, to su prilike da se SSP menja, da se razgovara i pregovara, kao što je sada otvoreno poglavlje o Kosovu, pa se razgovara, šta već, da ne ponavljamo opet to. Tako možemo i o poglavlju 11 i 12 da pregovaramo i razgovaramo sa EU.
Drugo, vi kažete da je sva zemlja, državno zemljište da je prodato. Nije istina, još je 460.000 hektara ostalo državnog zemljišta. To državno zemljište, uglavnom se nalazi u Vojvodini, će se prodavati. Tako da, nemojte da pričate o tome da je državno zemljište prodato i da zemlje nema, da smo sve prodali Hrvatima. Nije istina. Ja dolazim iz Kule, to sam već rekla. U Sivcu ste pre pola godine, godinu dana, prodali 4.270 hektara dvojnoj firmi srpsko-arapskoj. Tako da, nemojmo govoriti jednostrano. Opet se držimo ovog našeg amandmana. Mi smo protiv toga da se strancu i u zakup izdaje poljoprivredno zemljište. Znači, ni strancima se ne sme izdati zemlja u zakup.

Predsednice, poštovana ministarko, saradnici Ministarstva, danas nam se zamera što o poljoprivrednom zemljištu pričamo politički, i to je možda zamerka koju ministarka govori svakom poslaniku iz opozicije. Liga socijaldemokrata Vojvodine u nekom segmentu i govori politički. Pokazali ste flajer i rekli ste da tu ima jako puno neistine na njemu. Ja bih volela da posle mene kažete koje su to neistine na onom flajeru koji ste pokazali, a kojim mi predstavljamo vaš zakon i sve ono što je u njemu.
Ja možda danas neću govoriti, na neki način, politički, ali ću govoriti o zemlji emotivno, ali ne na taj način na koji su govorili drugi poslanici, ali sa nekom dozom emotivnosti, jer dolazim stvarno sa sela, dolazim iz opštine gde je zemlja izdata, u stvari prodata „Al Dahri“ , prodata je stranom investitoru koji se za sada, može se reći, nije baš nešto pokazao u tim nekim investicijama o kojima se govori u ovom zakonu i koji treba da dovede nove investitore.
Jednostavno, bila sam protiv toga i kada se ta zemlja prodavala, u stvari tih četiri hiljade i 200, ne znam koliko, 270 hektara, u kulskoj opštini, iz koje dolazim, u Sivcu, a znam i šta se dešava u Gajdobri.
Bila sam jednostavno protiv toga i govorila sam da će stotine mladih porodica ostati bez zemlje, odnosno ostaće bez posla. To se na neki način i desilo. Jer, na četiri hiljade hektara i više nije zaposleno puno ljudi. Tamo radi oko 30 ljudi. Od te zemlje, od četiri hiljade hektara, živi 30 porodica. Bila sam zato i LSV je onda bila za to da se ta zemlja izda pod zakup mladim paorima koji žive u ovoj opštini. Onda bi živelo, ne 30 porodica, nego 130 porodica od te dobre zemlje koja pripada Zapadno-bačkom okrugu, a zna se da je to najkvalitetnija zemlja možda i u celoj Srbiji.
Drugo o čemu bih govorila jeste da su ovu godinu UN, 2015. godinu, proglasile kao međunarodnu godinu zemljišta. Mi ovoj godini, nažalost, završavanjem ove godine na neki način, ja ću reći slobodno, uništavamo mlade paore u svojim selima.
Govorite da će svima biti obezbeđeno da kupe tu zemlju. Ne vidim od kojih novaca će mladi paori da kupe tu zemlju, kako da uzmu kredite? Oni su već na neki način uzeli kredite, znamo za traktore, znamo da naši traktori imaju već po 30 godina, itd. Naši mladi paori neće moći da kupe tu zemlju. To je jedan problem.
Drugo, o tome se i govorilo, oni će ostati bez posla, bez onoga što će ih zadržati na selu. U opštini iz koje dolazim je nekada, 1988. godine, 17 hiljada ljudi bilo zaposleno u privredi, a sada ima zaposlenih 820. To su prosveta, zdravstvo, itd. Ljudi koji su na neki način ostali u toj sredini da žive su mislili, imali su jedinu nadu da će moći da žive od poljoprivrede.
Generacije koje su došle u Vojvodinu pre 260 godina nisu došli u ovu oplemenjenu zemlju, već su došli u zemlju koja je bila močvara. Preživeli su i po sedam kuga, tih 13, 14 generacija, do sada da bi ovu zemlju oplemenili. Zato nemojte da nam zamerate da o ovoj zemlji govorimo mi koji dolazimo iz Vojvodine u nekom drugom tonu ili nekoj drugoj emociji od nekih drugih poslanika koji možda dolaze iz krajeva gde zemlja nije toliko rodna i gde možda nisu toliko vezani za plodnu zemlju, kao što su vezani Vojvođani, mi koji dolazimo iz Vojvodine.
Zato mi je jako žao što se sve politizuje. Ne, ne politizuje se. Jednostavno, mislim da se radi o životu mladih ljudi i nekoliko generacija. Ako se ova zemlja izda na 30 godina, deca koja sada imaju 10 godina, oni će za 30 godina imati 40 godina, pa kako oni da počinju neki život u poljoprivredi? Neće nikako. Oni će ili otići napolje iz ove zemlje, ili će jednostavno morati da odu u grad, ili će biti najamna radna snaga, što će biti jako strašno.
Govori se da se zemlja prodaje samo u jednom porodičnom problemu, a to jeste ako je neko u porodici bolestan. U drugim slučajevima se zemlja ne prodaje. Znači, za zdravlje se jedino zemlja prodaje. Za sve ono drugo zemlja se ne prodaje. Sledeće godine će zemlja roditi. Mogu novci da se pozajme i jednostavno da se održi porodica. Zato oko ovoga treba biti jako obazriv.
U odgovoru na diskusije ste rekli da niko nije ništa predložio i da smo mi, poneki, huškali paore. Ne možete nahuškati nikoga na nešto o čemu normalan čovek, čovek koji je možda neobrazovan ne može se nahuškati ni na šta. Znači, ako mu se radi o životu, on razmišlja svojim zdravim razumom.
Mislim da je jako pogrešno što niste više pažnje posvetili ljudima. Javne rasprave su dobre, sve je to možda donelo neke rezultate, ali su na neki način paori uvređeni što niko nikada nije sa njima stvarno popričao i za ono što su oni pričali se govorilo da nije istina, da jednostavno zakon to neće uraditi.
Mogu da kažem da će u Vojvodini biti jako malo, kada smo izračunali koliko će zemlje moći paori da kupe, to je oko 60 hiljada hektara. Ako imate 360 hiljada hektara na teritoriji Vojvodine, po novom zakonu, na 30 godina, 30% je 120 hiljada hektara, jednostavno ono što se uzme za restituciju, itd. To smo računali da će jako malo ostati našim mladim paorima da kupe, a na kraju krajeva neće imati za čega da kupe zemlje.

Da razjasnim, mi nismo protiv prodaje zemlje, ali ne na ovakav način. Prekratak je rok za otplatu zemlje. Drugo, protiv toga da se daje ekskluzivno pravo ministarstvu da bude toliko centralizovano. Između ostalog to su naše zamerke i to ćete imati u amandmanima, zašto je to tako. Obrazložili smo u amandmanima šta nije dobro u toj centralizaciji, u tom pravu ministarstva itd.
Stalno se priča o tome da je jako puno neobrađene zemlje, ali zašto je neobrađene zemlje, zašto je neizdate zemlje? Između ostalog je to zato što nema inspektora koji treba da budu prisutni kada se zemlja izdaje. Grad Beograd ima poljoprivrednog inspektora.
U Vojvodini, i postavlja sam poslaničko pitanje zašto nema inspektora u Vojvodini? Ima tri ili četiri inspektora, vi ste mi dali odgovor da je to zato zbog Zakona o zabrani zapošljavanja u javnim službama. Tako da jednostavno ima puno razloga. Možda se i ministarstvo nije potrudilo da tu zemlju izda, a to što se nisu kontrolisale lokalne samouprave, što ima jako puno uzurpacija itd. to mislim da je na inspekcijama, na ministarstvu. Zašto to nije rađeno.
Ne treba govoriti o tome da je zemlja neobrađena zato što paori nisu hteli da obrađuju zemlju, nisu im bili dati uslovi da obrađuju zemlju.

Samo da pitam jedno pitanje – da li, ako kažete da ste razgovarali sa poljoprivrednici da je zakon u njihovom interesu, znam da je najviše prigovora bilo u tom roku otplate zemlje, da li ćete taj rok produžiti?

Ne, koristim vreme poslaničke grupe po amandmanu.
Podržavam ovaj amandman i hoću da naglasim da je Liga socijaldemokrata Vojvodine povodom ovog umanjenja i nepostupanja po tih ustavnih 7%, će se žaliti Ustavnom sudu.
Prema tome, Vojvodini su sa ovim budžetom za 2016. godinu zakinute tri četvrtine budžeta.
Ovo što je koleginica govorila samo o transfernim sredstvima, to je istina. To nisu sredstva koja su u tih 7%, oni će samo proći kroz, da kažem, Vojvodinu jer se oni direktno uplaćuju u lokalne samouprave. Tako da, o tome da vi govorite da je Vojvodina dobila više od prošle godine, to na neki način se ne vidi u ovom budžetu i ne vidi se u nekim vojvođanskim prihodima, o tih 7% da ne govorimo.
Zato, još jednom kažem da će Liga socijaldemokrata Vojvodine podneti žalbu Ustavnom sudu.

Zahvaljujem.
Problem je u tome gospodine Vujoviću što vi ne računate čak ni 7% prihoda, što je manje od 7% rashoda.
Vi računate za 7% poreskih prihoda. Plate zaposlenih u visokom obrazovanju nisu problem, one i treba da budu nadležnost autonomne pokrajine zato što to jeste. Problem su plate zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju koje se suprotno sistemu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, stavljaju u budžet AP Vojvodine iako su isključiva nadležnost republike.
Ja bih evo recimo lično volela da je to nadležnost autonomne pokrajine, ali dok nije nadležnost autonomne pokrajine, vi pričate o zakonu, zašto bi onda Vojvodina plaćala te plate i zašto bi to ulazilo u budžet autonomne pokrajine ako Vojvodina nema takvu nadležnost.
Pričate o zakonu o finansiranju, nadležnosti autonomne pokrajine, vi ste, ja mislim, prvi ministar finansija i na tome moje lične čestitke, koji niste napravili radnu grupu koja će se baviti pripremom tog zakona.
Do duše, najavljivali ste tokom leta da će on biti za dva-tri dana, pa ga onda nije bilo, niti je bilo nekakvih principa ili ne znam čega još, ali prosto znate dok se taj zakon ne usvoji, a očigledno postoje ozbiljni politički problemi sa tim da taj zakon bude usvojen, život nekako teče.
Vojvodina ima ozbiljne probleme u finansiranju. Vi znate da ste vi uskratili četiri i po milijarde dinara i da je Vojvodina zbog toga morala da radi rebalans budžeta 2015. godine, kažete zbog dobiti NIS. Ja koliko sam čitala u medijima pored vas sedi kolega koji u tom NIS dobija četiri hiljade evra mesečno. On može da nam priča o dobiti NIS. Mogli su se oni malo preračunati drugačije pa da se takve stvari mogu desiti, tako da ili u budžetu Republike Srbije nema para a vi lažno govorite da ima, ili ima para a vi AP Vojvodini ne dajete zato što građani njeni nisu glasali za SNS.

Ovo nije možda jasno, najmanje 7%, ali to nije limit. U Ustavu je tako.
Mene interesuje samo, ministre, kada će biti donet zakon o finansiranju AP Vojvodine? Izgleda da je tu najveći problem oko čega mi sada pričamo i oko finansiranja Vojvodine. Vi ste to davno obećali. Već je prošlo pola godine. Ništa od toga. Da li znate kada će biti donesen taj zakon o finansiranju?

Amandman koji sam predložila se odnosi na član 8. razdeo 20. – Ministarstvo privrede, neću sad da čitam amandman, ali uglavnom amandmanom se predviđa povećanje iznosa sredstava namenjenih za programsku aktivnost, razvoj i primene instrumenata zaštite životne sredine, čija je svrha podsticanje zaštite i unapređenje životne sredine kroz razvoj i primenu ekonomskih instrumenata za zaštitu životne sredine, kao i podrška organizacijama civilnog društva u realizaciji projekata u oblasti zaštite životne sredine.
Kako stvari sada stoje, obezbeđivanje finansijskih sredstava za podsticanje zaštite i unapređenja životne sredine primenom zakona utvrđenih ekonomskih instrumenata vrši se kroz izdavanje rešenja za naknade obveznicima i plaćanje naknade za zagađivanje životne sredine. Sredstva koja su obezbeđena na taj način služe za ulaganje u programe, projekte i druge aktivnosti u oblasti očuvanja održivog korišćenja zaštite i unapređenja životne sredine.
Smatramo da bi amandmanom predložena dodatna sredstva u iznosu od 20 miliona dinara, doprinela unapređenju stanja i zaštite životne sredine kroz pružanje podrške projektima koji dolaze od organizacije civilnog društva, a time smo mislili da i ovako već uspešno poslovanje kompanije „Air Srbija“ ne ugrožava izvršenje obaveze Republike Srbije.
Svakako ste u obrazloženju naveli da ima jako puno zainteresovanih investitora, koji hoće da investiraju u našu privredu, i mislimo, ako već hoće da investiraju, da im ne treba davati neka dodatna sredstva, nego imamo mi gde ta sredstva da potrošimo, a to je prvenstveno za očuvanje životne sredine koja nam je stvarno u očajnom stanju.

Hvala, potpredsedniče.
U članu 150. Predloga zakona posle reči: „gasa“ dodaju se reči: „odnosno na pojedinačnim naftnim i gasnim bušotinama kao i geotermalnim bušotinama“. U obrazloženju smo naveli zašto, a u amandmanu u članu 157. Predloga zakona koji se odnosi na koncesione ugovore, zamenjuju se rečima: „člana 49. ovog zakona“.
U stavu 2, posle reči: „Srbije“ stavlja se zapeta i dodaju se reči: „budžeta AP i budžeta jedinice lokalne samouprave kada se geološko istraživanje vrši na njenoj teritoriji“, a tu mislimo na lokalnu samoupravu i na Autonomnu pokrajinu Vojvodinu.
Posle stava 3. dodaje se st. 4. i 5. koji glase: „Za istraživanje i proizvodnju strateških mineralnih sirovina, definisanih u članu 4. ovog zakona, plaćaju se sledeće naknade: za površinu istražnog prostora, za površinu eksploatacionog prostora, za sklapanje ugovora, za proizvedenu količinu, za ostvarenu eksploataciju, za administrativne troškove, a obračunava se i podela proizvodnje.“
Raspodela naknade iz stava 1. ovog člana vrši se po odredbi člana 160. stav 6. ovog zakona.
U obrazloženju smo naveli za stav 1 – podaci za dokumentaciju mogu postati državna svojina po više osnova, pa ne treba definisati osnov sticanja, naročito ako se vodi računa o budžetu.
Novi st. 4. i 5. nabrojane naknade definisane su uredbom o naknadi za istraživanje i eksploataciju ugljovodonika Republike Hrvatske.
Ako je jedan od ciljeva Predloga zakona povećanje priliva u budžet, ovo je prilika da se to uradi na način kako su to uredile i članice EU. Da su 2014. godine naplaćene naknade predložene novim stavom 5, samo naplata naknade za naftu i gas povećala bi prihod budžeta Republike Srbije za oko 19,6 milijardi dinara. Ova suma je veća od ukupnog povećanja penzija i plata koji je odobrio MMF za 2016. godinu.

U članu 158. stav 1. posle reči – nosilac istraživanja, dodaju se reči – eksploatacije, a posle reči – resursa, dodaju se reči – naknadu za eksploataciono polje.
U stavu 4. nakon reči – Srbije, stavlja se zapeta i dodaju reči – budžet autonomne pokrajine, ako se geološko istraživanje vrši na njenoj teritoriji i iz budžeta jedinice lokalne samouprave. Tu prvenstveno mislimo da AP Vojvodina ima nadležnosti u realizaciji preko 20 članova ovog Predloga zakona, ali nema izvornih prihoda za njegovo sprovođenje. Kako će Vlada Vojvodine te važne nadležnosti obavljati bez finansijskih sredstava, pitamo kroz ovaj amandman. Nismo dobili odgovor pošto je sasvim drugi odgovor u obrazloženju na ovaj naš amandman.

U članu 159. stav 2. tačka 2. procenat 7% se menja na 10%. Znači, poslanici LSDV su predložili da rudna renta bude 10%. Samo da kažem da vaš odgovor ne može da bude da smo mi glasali za energetski sporazum sa Rusijom, jer poslanici u onom mandatu LSDV su videli da je sporazum i poklanjanje NIS Ruskoj Federaciji pogrešan, tako da smo se mi od samog početka zalagali za to da nam Ruska Federacija, iako se već pokloni ta nafta industrija njima, da rudna renta bude viša, ne 3%, koliko je bila u onom početnom sporazumu koji smo potpisali sa njima.
Zato se i zalažem da ako smo već to poklonili, da Ruska Federacija ima obaveze prema nama, pošto nam iscrpljuje naftu do kraja i Vojvodina će ostati bez nafte, sigurno za 15 godina, ostaće izvorišta suva, da nam rudna renta bude 10%, s tim da se ona poveća sa 7% još za 3% na 10%.

Naravno ovaj zakon i predviđa da se uvode novi investitori tako da treba biti jako obazriv kakvi će se ugovori potpisivati, s tim da, eto imamo, vrlo negativno iskustvo sa potpisivanjem ugovora sa Ruskom Federacijom, to ćemo ko zna da li ikada ispraviti.
Pošto nam dolaze novi investitori sve se svodi na to da se na neki način rasproda, ne treba da idemo po tim stopama kao što smo išli oko prodaje NIS-a Ruskoj Federaciji.
Zato je LSV još onda kada su se potpisivali ti ugovori, kada se naftna industrija poklanjala Rusima, bila jako obazriva i tada smo bili protiv toga, jer smo znali šta nas dugoročno čeka.

Hvala podpredsedniče, koristiću vreme poslaničke grupe, ako promašim vreme.
U članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kojim se posle člana 171. dodaje novi član 171a, poslednji stav novo dodatog člana 171a briše se, to smo mi predložili, uz obrazloženje da novo dodatim članom 171a u stavu 7. stvara se izuzetak od primene Zakona o privremenom uređivanju osnovice za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.
Na opšti akt fakulteta zdravstvene struke kojim se utvrđuje iznos uvećanja plate nastavnika iz stava 1. ovog člana, koji se isplaćuje iz sredstava ostvarenih pružanjem zdravstvenih usluga, u skladu sa Sporazumom iz stava 4. ovog člana ne primenjuju se odredbe člana 4. Zakona o privremenom uređivanju osnovice za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.
Član 4. Zakona o privremenom uređivanju osnovice za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja od korisnika javnih sredstava glasi: „Ništavne su odredbe opšteg ili pojedinačnog akta, osim pojedinačnog akta kojim se plata povećava po osnovu napredovanja, kojima se povećavaju osnovice, koeficijenti i drugi elementi, odnosno uvode se novi elementi na osnovu kojih se povećava iznos plata i drugog stalnog primanja kod subjekata iz člana 2. ovog zakona, donet na vreme primene ovog zakona“.
Indikativno je da predlagač kroz obrazloženje Predloga zakona ne daje apsolutno ni jedan jedini razlog zašto bi se baš plate nastavnika fakulteta zdravstvene struke izuzele od opšteg režima ustanovljenog Zakonom o privremenom uređivanju osnovice za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.
Zaključak koji se nameće je da je predlagač zakona pokušao da prošvercuje osporeni stav 7, kroz Predlog zakona i postojeći pravni sistem, što je upravo i razlog za podnošenje amandmana kojim predlažemo njegovo brisanje. Imajući u vidu da zakon u privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava čuva finansijski sistem u Republici Srbiji, kao i sistem plata i zarada u javnom sektoru, uvereni smo da će Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine Republike Srbije podržati predloženi amandman.

Samo hoću da kažem, da se ne shvati pogrešno, mi nismo protiv toga da se nagrađuju hirurzi ili lekari koji rade i kao profesori na fakultetima, nego što je to na neki način sve centralizovano. Znači, to je omogućeno samo kliničarima koji žive u velikim centrima.
Kako će jedan lekar iz Sombora ili iz Subotice ili iz nekog drugog mesta, iz Svilajnca ili ne zna odakle raditi kao profesor na fakultetu? Možda treba na to da se obrati pažnja, da je to stvarno omogućeno samo lekarima koji rade u velikim kliničkim centrima da budu i nastavnici. Hvala.